Бубањ (археолошко налазиште)

Бубањ је праисторијско археолошко налазиште код Новог Села (нови назив за ово градско насеље у градској општини Палилула је Девети мај), близу Ниша. Припада енеолитском периоду и културном комплексу Бубањ Салкуца Криводол, односно Бубањ хумској културној групи, која је и добила назив по два најзначајнија налазишта носиоца ове културе, а то су Бубањ и Велика Хумска чука.

Најстарији слојеви на локалитету Бубањ припадају периоду од 5800. до 5500. године п. н. е., односно средњем неолиту, (старчевачка култура). До данас је откопано 30 културних слојева бронзаног и млађег бакарног доба. Укупна дебљина културног слоја износи три метра. Локалитет је доста оштећен приликом изградње ауто-пута Београд - Ниш. Сачувана је површина од око 100 квадрата. Милутин Гарашанин је први који је публиковао резултате истраживања на Бубњу и то на Трећем међународном конгресу у Цириху, средином 20. века.

На локалитету су откривени и гробови који припадају средњовековном периоду.

Археолошко налазиште је под заштитом државе од 1954. године.

Види још

Литература

  • Праисторија југословенских земаља, 1-5, Сарајево, 1979-1986

Спољашње везе

Бубањ (вишезначна одредница)

Бубањ се може односити на:

Бубањ (музички инструмент), ударачки инструмент,

Бубањ (презиме), презиме,

Бубањ (градска четврт Ниша), градска четврт у градској општини Палилула, град Ниш

Бубањ (Ниш), насеље у градској општини Палилула, град Ниш

Бубањ (Доњи Лапац), насељу у општини Доњи Лапац,

Бубањ (брдо код Ниша), брдо,

Бубањ (брдо код Пожаревца), брдо,

Језеро Бубањ, крагујевачко језеро,

Бубањ (спомен парк), спомен-парк,

Бубањ (археолошко налазиште),

Виктор Бубањ, југословенски авијатичар

Ниш

Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског управног округа. На подручју Града Ниша је, према попису из 2011, живело 260.237 становника, док је у самом насељеном месту живело 183.164 становника, па је тако по броју становника Ниш трећи град по величини у Србији (после Београда и Новог Сада).

Налази се 237 km југоисточно од Београда на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Град Ниш заузима површину од око 596,73 km², укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља.

Ниш је био административни, војни и трговински центар различитих држава и царстава којима је, током своје дуге историје, припадао. На простору данашњег Ниша, у античком граду Наису рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III. Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни, Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског рата, када је био под окупацијом. Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.

Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и ваздушног саобраћаја Балкана, (поготово због интензивног саобраћаја ка Турској и Грчкој) и због тога што се на територији Ниша налази међународни аеродром Константин Велики, који носи међународну ознаку INI. Важан је привредни, универзитетски, културни, верски и политички центар Србије. Нишки универзитет, основан 1965. године, има 14 факултета и око 30.000 студената, а град је и седиште Нишке епархије Српске православне цркве.

Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина: Медијана, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст и Нишка Бања.

Праисторија нишког краја

Праисторија нишког краја као дела будуће Србије имале је значајну улогу у развоју и формирању многих култура средње и југоисточне Европе. Ова регија је, пре свега, саставни део основне природне саобраћајнице Балканског полуострва (моравско—вардарски пут) којом су се културни утицаји и етничка померања одвијали у дугом временском раздобљу, од ране праисторије до доласка Римљана на Балканско полуострво. У свом бурном културно историјском постојању, као прометна раскрсница путева и средиште богате и простране територије, нишки крај је био сведок многих збивања, а материјални остаци бројних праисторијских култура са тог подручја данас су вредно споменичко наслеђе Србије.

Хумска чука

Хумска чука, код села Хум, северозападно од Ниша, представља археолошко налазиште, са остацима праисторијског насеља. Хумска чука је од 1949. године стављена под заштиту државе, док 1979. године локалитет, одлуком Скупштине Србије, бива проглашен за културно добро од великог значаја.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.