Брчко Дистрикт

Брчко Дистрикт, службено Брчко Дистрикт Босне и Херцеговине, јединица је локалне самоуправе под суверенитетом Босне и Херцеговине, која је формално под заједничком управом Републике Српске и Федерације БиХ[2] као кондоминијум, али са властитим институцијама. Према коначним подацима Пописа становништва БиХ 2013. године, у Дистрикту Брчко је пописано 83.516 лица.[1] Административно седиште Брчко Дистрикта је град Брчко.

Брчко Дистрикт је званично успостављен 8. марта 2000. године, годину дана након коначне одлуке међународне арбитраже за Брчко (област је била предмет међуентитетског спора након потписивања Дејтонског споразума). Дистрикт Брчко је проглашен на целој територији предратне општине Брчко, од које је по Дејтонском споразуму 48 % припало РС (укључујући и град Брчко), а 52 % ФБиХ.

Власти Републике Српске нису никада званично прихватиле одлуку међународне арбитраже од 5. марта 1999. године, којом јој је овај град одузет. Том одлуком Република Српска је изгубила територијални континуитет и физички је пресечена на западни и источни део. Влада Републике Српске и даље сматра да је успостављањем Брчко Дистрикта нарушена основна структура Дејтона, којим је БиХ уређена као држава са два ентитета у територијалном размеру 49 %  51 %. Званични став Републике Српске формулисан од стране арбитра РС је и даље на снази.

Брчко Дистрикт
Дистрикт Брчко

Положај Брчко Дистрикта
Главни градБрчко
44°52′0″N 18°47′0″E / 44.86667° СГШ; 18.78333° ИГДКоординате: 44°52′0″N 18°47′0″E / 44.86667° СГШ; 18.78333° ИГД
Службени језиксрпски, бошњачки и хрватски
Владавина
 — Председник СкупштинеЕсед Кадрић (СДА)
 — Међународни супервизорБрус Г. Бертон (суспендован)
Историја
Успостављање8. март 2000.
 — Коначна одлука међународне арбитраже
5. март 1999.
Географија
Површина
 — укупно493 km2()
Становништво
 — 2013.[1]83.516()
 — густина169,4 ст./km2
Економија
ВалутаКонвертибилна марка
 — код валутеBAM
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Позивни број+387 49
Поштански код76100
ISO 3166 кодBA-BRC

Историја

У старом веку су подручје данашњег Брчко Дистрикта насељавали Илири, да би га потом освојили Римљани. Овај простор се, у оквиру Римског царства, налазио на граници провинција Паноније и Далмације. На месту данашњег града Брчко налазио се римски град Салде.

У доба сеобе народа и средњем веку, овај простор улази у састав Хунског каганата, Остроготске краљевине, Лангобардске државе, Аварског каганата, Кнежевине Србије, Краљевине Хрватске, Самуиловог Македонског царства, Византије, Краљевине Угарске, Бановине Босне, Сремске краљевине Стефана Драгутина, Краљевине Босне и, почетком новог века, у састав Османског царства.

Током византијске управе, овај простор је био део Теме Сирмијум, чије се седиште налазило у Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици), а током угарске управе, улазио је у састав Бановине Соли и Сребреничке бановине. Током османске управе, подручје данашњег Брчко Дистрикта је било у административном оквиру Зворничког санџака и Босанског пашалука, а у црквеном погледу, под јурисдикцијом Пећке патријаршије.

Између 1718. и 1739. године, подручје је било под хабзбуршком управом у оквиру хабзбуршке Краљевине Босне, али 1739. поново долази под управу Османског царства. Од 1878. овај простор је био под окупацијом Аустроугарске, да би га ова држава анектирала 1908. године и укључила у састав Кондоминијума Босна и Херцеговина.

Brcko-sr
Мапа Брчко Дистрикта у Босни и Херцеговини
Brcko 1995 2000-sr
Дејтонска линија разграничења пре формирања Брчко Дистрикта

Након Првог светског рата, подручје данашњег Брчко Дистрикта улази у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом и у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Од 1918. до 1922. године, подручје је било у саставу покрајине Босне и Херцеговине, од 1922. до 1929. у саставу Тузланске области, од 1929. до 1939. у саставу Дринске бановине и од 1939. до 1941. у саставу Бановине Хрватске. Између 1941. и 1944. године, овај простор је био под окупацијом Независне Државе Хрватске, да би након тога постао део СР Босне и Херцеговине, једне од република СФР Југославије.

Током рата у Босни (1992—1995), на овом простору се налазио Српски коридор, који је повезивао источни и западни део Републике Српске и који је био једина веза западних делова Републике Српске и Републике Српске Крајине са Србијом. Дејтонским споразумом из 1995. године, подручје данашњег Дистрикта Брчко је подељено између Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације (Федерације БиХ), да би, након арбитражне одлуке од 5. марта 1999, Брчко Дистрикт био успостављен 8. марта 2000, као посебна територијална јединица у саставу Босне и Херцеговине.

Арбитар у Арбитражном трибуналу за спор у вези са међуентитетском границом у области Брчког испред Републике Српске је проф. др Синиша Каран (а раније академик проф. др Витомир Поповић).

Демографија

Према коначним подацима Пописа становништва БиХ 2013. године, у Дистрикту Брчко је пописано 83.516 лица.[1]

Националност
(дистрикт / некадашња општина)
[1][3]
2013. 1991. 1981. 1971.
Муслимани/Бошњаци[a] 35.381 (42,36%) 38.771 (44,39%) 32.434 (39,19%) 30.181 (40,36%)
Срби 28.884 (34,58%) 18.133 (20,76%) 16.707 (20,18%) 17.709 (23,68%)
Хрвати 17.252 (20,66%) 22.163 (25,38%) 23.975 (28,97%) 24.925 (33,33%)
Југословени 5.621 (06,44%) 8.342 (10,08%) 1.086 (01,45%)
остали и непознато 1.999 (02,39%) 2.644 (03,03%) 1.310 (01,58%) 870 (01,16%)
Укупно: 83.516 (00,00%) 87.332 (00,00%) 82.768 (00,00%) 74.771 (00,00%)
Демографија[1][3]
Година Становника
1948. 49.969
1953. 65.078
1961. 62.952
1971. 74.771
1981. 82.768
1991. 87.332
2013. 83.516

Етнички састав 2013.

Brcko - Etnicki sastav po naseljima 2013
Етнички састав Дистрикта Брчко по насељима (2013)
Етнички састав према попису из 2013.
Бошњаци
  
35.381 42,36 %
Срби
  
28.884 34,58 %
Хрвати
  
17.252 20,66 %
остали
  
1.377 1,65 %
Н и БО
  
622 0,74 %
укупно: 83.516[1]

Насељена места

DistriktBrckonaselja
Насељена места Брчко Дистрикта

Насељена места у Брчко Дистрикту (укупно 59):

Привреда

Због свог географског положаја, Дистрикт има повољне економске услове у пољопривредној и прехрамбеној индустрији, као и у трговини, поготово због тога што поседује највећу тржницу у овом делу Европе — „Аризону”. Многе велике државне фабрике су прошле фазу приватизације, а паралелно с тим повећава се, већ сада велики, број приватних предузећа.

Туризам

Дистрикт Брчко, поред традиционалног ловног, има добре могућности и за развијање конгресног и сеоског туризма.

Законодавство

У Дистрикту Брчко, од његовог оснивања до данас, усвојено је преко 100 сопствених закона. Слобода изражавања грађана и јавност рада је загарантована.

Образовање

Основно образовање је деветогодишње, обавезно и бесплатно у Дистрикту Брчко. Дистрикт има 16 основних школа, 5 средњих, те Економски факултет, дислоцирано одељење Природно-математичког факултета, као и 2 приватна универзитета.

Медији

Дистрикт има свој јавни медиј, оличен у институцији ЈП Радио Брчко, а у перспективи је и његово проширење на писани и ТВ сегмент. Такође функционише и неколико приватних медија. На подручју Брчко Дистрикта делују приватни медији РТВ Хит, Обитељски радио Валентино, Радио бет Фратело, Посавина ТВ, као и неколико веб портала и страница.

Култура

Брчко има богату народну библиотеку, градску галерију, аматерско позориште, дом културе и неколико културно-уметничких друштава. У Дистрикту су активна и три национална културна друштва — „Просвјета”, „Препород” и „Напредак”.

Брчко је познато по својим позоришним сусретима који се редовно одржавају сваке године, прве седмице у месецу новембру, а трају седам дана.

Напомене

  1. ^ Муслимани су се на попису 2013. изјашњавали као Бошњаци.

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Коначни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. Агенција за статистику БиХ, Сарајево. јун 2016. Приступљено 14. 5. 2017.
  2. ^ Brcko Chart. Приступљено 14. 4. 2013.
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

Административна подјела Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина има неколико нивоа политичких структура након државног нивоа. Најважнија од ових подјела је организација државе по ентитетима (Република Српска (РС) и Федерација Босне и Херцеговине (ФБиХ)) и посебном територијалном јединицом, дистриктом (Брчко дистрикт). Федерација Босне и Херцеговине располаже са 51% површине Босне и Херцеговине, а Република Српска са 49%. Ентитети су признати Дејтонским мировним споразумом 1995. године, као резултат компромиса представника три конститутивна народа уз посредовање великих сила. Ратна разарања (1992—1995) су довела до великих промена у етничкој слици земље. Ово је већином било због насилног етничког чишћења локалног становништва (у РС муслиманског и хрватског, а у ФБиХ сва три народа).

Од 1996. године овлашћења влада оба ентитета се у односу на државни ниво значајно смањују. Трећи ниво политичке подјеле, након ентитета у Федерацији БиХ су кантони. Федерација Босне и Херцеговине се састоји од десет кантона. Сви они имају своју кантоналну скупштину и владу, која се налази под законом Федерације. Херцеговачко-неретвански и Средњобосански кантони су етнички мјешовити и имају специјалне системе, како би се очувала права свих народа.

Последњи ниво политичке подјеле Босне и Херцеговине су општине. Земља се састоји од 137 општина, од којих су 79 у Федерацији Босне и Херцеговине, а 58 у Републици Српској, док је град Брчко засебна административна јединица — дистрикт. И општине такође имају своју скупштину (у ФБиХ вијеће), управу и службе, и углавном су образоване око најзначајнијег града или мјеста у подручју. Сваки кантон се састоји од неколико општина.

Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такође има и двaнaeст градова. То су: Сарајево, Бања Лука, Мостар, Источно Сарајево, Приједор, Бијељина, Добој, Требиње, Тузла, Зеница, Бихаћ и Широки Бријег. Градови Сарајево и Источно Сарајево имају више градских општина, док се остали градови налазе на територији бивших општина. Градови такође имају своју градску скупштину (у ФБиХ вијеће) и градску управу, чија моћ је између општина и владе кантона или владе ентитета у Републици Српској.

Босна и Херцеговина (1918—1924)

Покрајина Босна и Херцеговина била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године.

Брезик

Брезик може да се односи на:

Брезик, брезова шумаили

Брезик (Прњавор), насеље у општини Прњавор, Република Српска, БиХ

Брезик (Вукосавље), насеље у општини Вукосавље, Република Српска, БиХ

Брезик (Брчко), насеље у општини Брчко, Дистрикт Брчко, БиХ

Брезик (Калесија), насеље у општини Калесија, Федерација БиХ

Брезик (Сребреник), насеље у општини Сребреник, Федерација БиХ

Брезик (Госпић), насеље у граду Госпићу, Лика, Република Хрватска

Брезик (Нова Буковица), насеље у општини Нова Буковица, Република Хрватска

Брезик (Вареш), насеље у општини Вареш, Федерација БиХ

Брчко

За чланак о дистрикту погледајте Брчко дистрикт.Брчко је град на сјеверу Босне и Херцеговине. Административно је сједиште Брчко дистрикта. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у граду Брчко је пописано 39.893 лица, а у цијелом дистрикту Брчко 83.516 лица. У граду релативну већину становништва чине Срби, а у значајном броју су заступљени и Бошњаци.

Буквик (Брчко)

Буквик је мјесна заједница у општини Брчко, Дистрикт Брчко, БиХ.

Грб Брчко Дистрикта

Грб Брчко Дистрикта је грб Босне и Херцеговине. Према Статуту овог дистрикта, каже се: Дистрикт нема другу заставу и грб осим грб и заставу Босне и Херцеговине. Што значи да су државни симболи Босне и Херцеговине уједно и симболи Дистрикта.

Предратна општина Брчко је имала своје симболе. У току и након рата, на простору ове бивше локалне административне јединице, успостављене су три нове општине: Општина Брчко у Републици Српској, те Општине (опћине) Брчко — Рахић (под контролом муслиманских снага) и Равне — Брчко (под контролом хрватским снага), у Федерацији БиХ, које су користиле своје властите симболе, а који су важили све до успостављања Дистрикта 8. марта 2000. године.

Осим државног грба, Дистрикт користи и неке посебне амблеме за своје агенције, а јављају се и иницијативе за усвајање властитог грба Дистрикта.

Грчица

Грчица је насељено мјесто у Босни и Херцеговини које припада кондоминијуму Брчко Дистрикт. Према попису становништва из 2013. насеље више нема становника.

Дејтонски мировни споразум

Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум, мировни је договор постигнут у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо, а којим је прекинут рат у Босни и Херцеговини (1992—1995). По овом споразуму, БиХ бива подељена на два дела: муслиманско-хрватску федерацију и Републику Српску.

Конференција је трајала од 1. до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су били тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, председник Републике Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, председник Хрватске Фрањо Туђман, амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк. Споразум је званично потписан у Паризу 14. децембра.

Скупштина СРЈ је споразум ратификовала 21. новембра 2002. године.

Локални избори у Босни и Херцеговини 2012.

Локални избори у Босни и Херцеговини 2012. су одржани 7. октобра. За изборе су била пријављена укупно 383 политичка субјекта, и то 59 коалиција, 84 политичке странке, 16 листа независних кандидата и 224 независна кандидата. Укупно је за изборе био овјерен 30.351 кандидат. На централни бирачки списак за ове изборе било је уписано укупно 3.144.296 бирача, а било је отворено више од 5.000 бирачких мјеста. Грађани су на изборима бирали одборнике у 58 скупштина општина и 5 скупштина градова у Републици Српској, у 78 општинских вијећа у Федерацији БиХ и у скупштину Дистрикта Брчко. Бирано је и 135 начелника општина и 5 градоначелника.

Лука Брчко

Лука Брчко се налази на реци Сава у граду Брчко, дистрикт Брчко, БиХ. Она је једина речна лука на територији БиХ и Републике Српске.Лука омогућује извоз робе са територије Републике Српске и севера БиХ у главне реке југоисточне Европе, попут Дунава.

Луком управља јавно предузеће Лука Брчко д.о.о.

Народна библиотека Брчко Дистрикт

Народна библиотека Брчко Дистрикт представља једну од основних носиоца културе на простору Брчког као значајн фактор у култури и образовању на овим просторима. Библиотека се налази у улици Јована Дучића бр. 1. Носилац је и неколико награда и признања.

САО Босанска Крајина

САО Босанска Крајина (Српска Аутономна Област Босанска Крајина) је била српска аутономна област на подручју СР БиХ. Називана је још и Аутономна Област Крајина. САО Босанска Крајина се налазила у Босанској Крајини, и њен главни град је била Бања Лука. Касније, ова област је постала део Републике Српске.

САО Книнска Крајина

САО Книнска Крајина (Српска аутономна област Книнска Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област у СР Хрватској. Створена је 1990. и касније је названа само САО Крајина. САО Крајина је по проглашењу независности Хрватске, заједно са СО Славонија, Барања и Западни Срем, формирала Републику Српску Крајину

САО Романија

САО Романија-Бирач (Српска аутономна област Романија-Бирач) је била аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992., када је постала део Републике Српске Администрација САО Романије, касније САО Романије-Бирач се налазила на Палама.

САО Семберија

САО Семберија (Српска аутономна област Семберија) или САО Североисточна Босна је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991-1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град ове области била је Бијељина. САО Семберија је била позната и под називом САО Семберија и Мајевица, или САО североисточна Босна

САО Сјеверна Босна

САО Сјеверна Босна (Српска аутономна област Сјеверна Босна) је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град је био Добој.

САО Херцеговина

САО Херцеговина (Српска аутономна област Херцеговина) је била српска аутономна област настала у СР БиХ, СФРЈ. 1991. године Проглашена је одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине. Касније је укључена у Републику Српску. САО Херцеговина се налазила у области Херцеговине, тачније у њеном источном делу. Такође се називала и САО Источна Херцеговина, или САО Стара Херцеговина.[1]

На челу САО Источне Херцеговине и идејни вођа је био козачки атаман Божидар Вучуревић, градоначелник Требиња.

САО Херцеговина је формирана од заједница општина познатије као Заједница општина Источне Херцеговине, која је формирана 27. маја, 1991. САО Херцеговина је проглашена одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине 12. септембра 1991. године. Обухватала је предео Херцеговине, односно Источне Херцеговине са већинским српским становништвом. Главни град је био Требиње.

Списак позивних бројева у Босни и Херцеговини

Ово је списак позивних бројева у Босни и Херцеговини. Међународни позивни број за БиХ је +387.

Насељена мјеста Брчко Дистрикта
Десет највећих градова у Босни и Херцеговини по броју становника

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.