Бруто домаћи производ

Бруто домаћи производ (БДП или енгл. GDP) је сума финалних добара која су произведена и услуга (производних и непроизводних) које су пружене у једној земљи у одређеном временском периоду (најчешће годину дана).[1] То је економски израз који представља укупну продукцију финалних роба и услуга, остварену у националној економији (домицилној земљи), без обзира на власништво. То подразумева да БДП укључује вредност продукције страних лица (компанија) у земљи, а искључује активности фирми у власништву домаћих резидената у иностранству. БДП представља укупно створен домаћи доходак.

„Бруто домаћи производ по тржишним ценама“ (Gross domestic product at market prices енг. – по тржишној концепцији) представља крајњи резултат производне активности. Састоји се од укупне производње добара и услуга умањене за међуфазну потрошњу. Добија се а) сабирањем бруто додатне вредности свих производних јединица резидената или б) сабирањем свих доходака остварених у текућој производњи (зараде запослених, пословни вишак, амортизација основних средстава) и пореза на производе умањених за субвенције или в) сабирањем вредности добара и услуга за финалну потрошњу, обрачунатих по набавним ценама и умањених за вредност увоза добара и услуга.

Најчешће коришћен макроекономски агрегат у Систему националних рачуна је бруто домаћи производ, који представља меру финалне производње. Наиме, производња се у систему националних рачуна дефинише по ширем концепту и обухвата низ услуга (финансијске услуге, образовање, здравство, социјална заштита, делатност државне управе и одбране, услуге привредних и стручних удружења, хуманитарних организација, удружења грађана итд.) које нису обухваћене друштвеним производом по материјалном концепту производње.

Бруто домаћи производ (по систему националних рачуна) не треба мешати са друштвеним бруто производом (по материјалном концепту), макроекономским агрегатом коришћеним у социјалистичкој Југославији.

Бруто национални производ наспрам бруто домаћег производа

„Бруто национални производ“ (БНП, GNP енг.) представља укупну производњу финалних роба и услуга једне националне економије, у одређеном периоду по тржишним ценама. Он укључује све дохотке домаћих лица остварене економским активностима у земљи и иностранству. БНП мери укупан доходак зарађен од стране нације. На пример, уколико грађанин Србије поседује стамбену зграду у Минхену, закупни доходак који заради је део немачког БДП-а, зато што је зарађен у Немачкој. Али како је овај закупни доходак чинилац плаћања иностранству, у крајњем свођењу рачуна ипак није део немачког БДП-а, већ српског. Другим речима, бруто национални производ укључује дохотке (плате, профите и закупнину – ренту) од остатка света, а искључује плаћања чинилаца дохотка остатку света, тј.:

БНП = БДП + плаћање чинилаца из иностранства – плаћања чинилаца иностранству

Види још

Референце

  1. ^ Деветаковић, др Стеван. „Макроекономски агрегати (презентација)”. Економски факултет Београд. стр. 7.
Џакарта

Џакарта (инд. Jakarta, раније Батавија, Сунда Келапа, Ђакарта) главни је и највећи град Индонезије. У граду живи 10.075.310 становника (2014), а у градској агломерацији око 30.214.303 становника. Пословне могућности Џакарте, као и могућности понуде вишег животног стандарда, привлаче мигранте са целог индонежанског архипелага, чинећи град епицентром многих заједница и култура.Копнена површина града је 664 km², са воденим површинама 740.28 km². Град се налази у северозападном делу острва Јава. Званични назив града је Посебна престоничка територија Џакарта, Daerah Khusus Ibukota Jakarta или скраћено DKI Jakarta. Џакарта по броју становника спада у групу од 50 највећих градова на свету.

Успостављен у четвртом веку као Сунда Келапа, град је постао важна трговачка лука за Сунда краљевсто. Он је био де факто престоница Холандске Индије, која је била позната као Батавија у то време. Град је тренутно седиште ASEAN секретаријата као и важних финансијских институција, као што је Банка Индонезије, Индонезијска берза, и корпорационо је седиште бројних индонезијских компанија и међународних корпорација. Од 2017, шест Forbes Global 2000 компанија има седиште у овом граду. Град је исто тако дом за две од Fortune 500 компанија у 2016.Џакарта је наведена као један од Алфа глобалних градова у извештају из 2016. агенције Глобализација и свјетска истраживачка мрежа (GaWC). На бази глобалног метро монитора агенције Brookings Institution, у 2014. години је бруто домаћи производ Џакарте био процењен на 321,3 америчких долара милијарди и економски раст је био рангиран на 34. месту међу 200 највећих градова на свету. Џакарта је расла брже од Куала Лумпура, Пекинга, и Бангкока.

Бахаме

Бахаме (енгл. Bahamas), или званично Комновелт Бахама (енгл. Commonwealth of The Bahamas), познати и као Бахамска острва или Бахами, држава су у Средњој Америци, у Атлантском океану. Налазе се источно од Флориде, северно од Кубе и Кариба и западно од британске прекоморске територије Теркс и Кејкос.

Бахреин

Бахреин (арап. ‏البحرين‎), или службено Краљевина Бахреин (арап. ‏مملكة البحرين‎) је мала острвска држава која се налази у Персијском заливу . Бахреин је и по броју становника и по величини територије најмања арапска држава. Саудијска Арабија се налази западно од острва, и повезана је са Бахреином ауто-путем Краљ Фад (пуштен за промет саобраћаја 25. новембра 1986. године). Ка југу Персијског залива налази се Катар. У плану је изградња моста пријатељства Катар-Бахреин, који ће бити најдужи мост на свету и повезаће Катар и Бахреин.

Бруто национални производ

Бруто национални производ (БНП, енгл. GNP - Gross national product) је тржишна вредност свих финалних производа и услуга насталих помоћу домаћих фактора производње у току једне године. При томе је неважно да ли се ти фактори производње налазе у земљи или иностранству. За разлику од Бруто домаћег производа, који дефинише вредност на основу географске локације производа, БНП дефинише производњу на основу својине.

БНП не прави разлику између квалитативних побољшања у техничком нивоу и квантитативног повећања и оба параметра користи као облик „економског раста”.У САД се БНП користи за одређивање укупне економске активности до 1991, када је започело коришћење БДП.

Демократска Република Авганистан

Демократска Република Авганистан (перс. جمهوری دمکراتی افغانستان — Jumhūrī-ye Dimukrātī-ye Afġānistān; пашту دافغانستان دمکراتی جمهوریت — Dǝ Afġānistān Dimukratī Jumhūriyat) је била социјалистичка република у Централној Азији. Успостављена је након тзв. Саур револуције, 27. априла 1978. године. Велики део њена постојања обележила је совјетска интервенција против муџахедина и осталих антикомунистичких снага. ДР Авганистан престала је да постоји 28. априла 1992. године, доласком муџахедина на власт.

Инвазија САД на Гренаду

Инвазија на Гренаду, позната и под шифром Операција Хитан бес (енгл. Operation Urgent Fury), била је војна акција којом су у јесен 1983. године америчке оружане снаге, уз симболичко учешће неколико карипских острвских држава, заузеле острвску државу Гренаду и тако свргнули про-совјетски режим генерала Хадсона Остина.

Макроекономија

Макроекономија потиче од грчких речи macros (велики) и oikonomia (привреда), што значи да проучава економске агрегатне величине. Другим речима, бави се проучавањем проблема друштвене привреде, као целине, где се варијабле своде на мали број глобалних величина, тј. комплексних агрегатних величина.

У том смислу макроекономија се бави изучавањем појава, процеса и проблема, као што су: аутпут, бруто домаћи производ, нето домаћи производ, друштвени бруто производ, друштвени производ, национални доходак, потрошња, штедња, инвестиције, економски раст, спољнотрговинска размена, друштвена репродукција, платни биланс, циклична кретања привреде, буџет, фискална и монетарна политика, агрегатна тражња и понуда, запосленост, инфлација итд. Према томе, макроекономија проучава фyнкционисање и управљање економијом у целини.

Макроекономија добија на значају после велике економске кризе (1929-1939. године), када су обелодањени економски проблеми са несагледивим последицама, који се нису могли разрешити путем механизма Смитове „невидљиве руке“. Међу економистима је то најбоље уочио Џон Мејнард Кејнс (1883-1946. године), те се настанак наведена макроекономија теорије и политике везује за његово име.

Офшор центри

Офшор финансијски центар (Offshore Financial Center - OFC) је посебан сегмент међународних финансијских центара, који се може дефинисати као земља или јурисдикција (територија) која пружа финансијске услуге нерезидентима у мери која је несреазмерна величини и финансирању своје домаће привреде. Основни индикатор офшор статуса земље или територије се детерминише преко нивоа нето извоза финансијских услуга у односу на бруто домаћи производ (БДП).

Основна мотивација нерезидената да послују у офшор центрима укључује разне погодности који ти центри пружају попут одсуства пореза, лабаве регулативе, заштите идентитета и трансакција итд. Офшор центар је обично резултат напора да се привреда неке земље (територије) специјализује за извоз финансијских услуга, са циљем да се генерише приход који је од критичне важности за националну привреду.

Приходи од извоза финансијских услуга офшор центара се обично састоје од:

финансијских услуга које се наплаћују нерезидентима који послују у офшор центрима(банкарске провизије, провизије за посредничке услуге, провизије за управљање инвестиционим фондовима, провизије за управљање финансијском активом итд) и

таксе за регистрацију и обнављање регистрације (дозволе за пословање у OFF).

Постсовјетске државе

Постсовјетске државе, обично познате као бивше совјетске републике, независне су државе које су се отцепиле од Савеза Совјетских Социјалистичких Република након његова слома 1991. године.

Постсовјетске државе су субјекти разних развоја географије, историје, политике, економије и културе у постсовјетској ери, времену након слома Совјетског Савеза и раздобљу након власти комунистичке партије.

Привреда Аустрије

Аустрија је једна од 14 најбогатијих земаља у свету по БДП-у (бруто домаћи производ) по глави становника, има развијену социјалну тржишну економију и висок животни стандард. До 1980-их, многе од највећих аустријских индустријских фирми су национализоване; последњих година, међутим, приватизација је смањила државне фондове на ниво који је упоредив са другим европским економијама. Синдикати су посебно јаки у Аустрији и имају велики утицај на политику рада. Поред високо развијене индустрије, међународни туризам је најважнији део националне економије.

Немачка је историјски била главни трговински партнер Аустрије, чинећи је осетљивом на брзе промене у немачкој економији. Међутим, пошто је Аустрија постала чланица Европске уније, она је стекла ближе везе с другим економијама Европске уније, смањујући своју економску зависност од Немачке. Поред тога, чланство у ЕУ привукло је прилив страних инвеститора које је привукао приступ Аустрије јединственом европском тржишту и близина економијама које теже Европској унији. Раст БДП-а се убрзао посљедњих година и достигао је 3,3% у 2006.

Аустрија је 2004. године била четврта најбогатија земља у оквиру Европске уније, која је имала БДП по глави становника од око 27,666 €, са Луксембургом, Ирском и Холандијом.

Беч је рангиран као пети најбогатији регион у Европи са БДП-ом од 38,632 € по глави становника, одмах иза региона Лондона, Луксембурга, Брисела и Хамбурга.

Раст је био стабилан у периоду од 2002. до 2006. године који се кретао између 1 и 3,3%. Након што је достигао 0% у 2013. години, раст се мало повећао и од 2016. године износи 1,5%.

Привредни раст

Економски раст представља повећање капацитета привреде да производи добра и услуге, у поређењу једног периода са другим.

Економски раст може бити измерен у номиналним условима, који укључују инфлацију, или у стварним условима који су прилагођени инфлацији. За поређење економског раста једне земље са другом се користи бруто домаћи производ, зато што се ти фактори рачунају када се гледа разлика између становника различитих држава.

Економски раст се углавном везује за технолошке промене. Као пример се може узети привреда Сједињених Америчких Држава у периоду увођења интернета и свих технологија које су дошле заједно са интернетом. Раст привреде није само чисто повећање капацитета производње, већ и унапређење услова живота људи који живе од те привреде.

Развијена земља

Развијена земља, индустријализована земља или економски развијенија земља, суверена је држава која има развијену економију и напредну технолошку инфраструктуру. Према степену развијености, све земље се сврставају на:

слаборазвијене;

средњеразвијене;

високоразвијене.

Сајам шљива у Осечини

Сајам шљива у Осечини је привредна, туристичка и такмичарска манифестација на којој се окупљају излагачи из земље и иностранства и презентују новине у пољопривреди. Осечина се налази у Колубарском округу, на путу Лозница-Ваљево. Због повољног географског положаја представља идеално место за одржавање сајма овог типа. Шљиварством се у овој општини бави преко 2.700 домаћинстава, претежно регистрована пољопривредна газдинстава. Многи се све више посвећују сушењу и другим облицима прераде, стално се увећавају прерадни капацитети и сушаре, којих данас има преко 160. Подстакнути тим успесима, сајам се одржава већ 10 година уназад.

Списак држава по БДП-у (номинални)

Овај чланак приказује списак држава сортираниx по бруто домаћем производу (БДП) почевши од најбогатије. Бруто домаћи производ је тржишни износ свих крајњих добара и услуга једне државе у датој години. Валута којом се БДП интернационално приказује је у америчким доларима ($).

Тајван (НР Кина)

Тајван (кин. 台湾省, пин. Táiwān shěng) је по уставу НР Кине једна од 23 кинеске покрајине, смјештена на југу земље на острву Тајвану. Главни град покрајине Тајван је Тајпеј који лежи на сјеверу острва. Иако НР Кина од свог оснивања 1949. никад није управљала тим острвом, она на њега полаже право на основу историјских чињеница, јер је Тајван још од 1886. био једна од кинеских покрајина.Острвом Тајван као и острвима његовог архипелага дефакто управља непризната Република Кина, тако да покрајина Тајван за разлику од осталих кинеских покрајина нема свог гувернера, већ његову улогу заузима Канцеларија за Тајван у министарству спољашњих послова НР Кине.

Тенеси

Тенеси (енгл. Tennessee), савезна је држава САД, која се налази у њеном источном делу. Површина државе је 109.247 km², а број становника по попису из 2000. је 5.689.283. Главни град је Нешвил, други по величини, а највећи је Мемфис са 670,902 становника. Тенеси је ступио у САД 1796. године, као шеснаеста држава.

Тенеси се састоји од 95 округа. Убраја се у јужне савезне државе. Назив Тенеси од појма Танаси, назива једног индијанског насеља на реци Мали Тенеси. Један од надимака државе је Држава добровољаца. Овај назив потиче из времена Америчког рата за независност у којем су учествовали бројни грађани Тенесија као добровољци.

Финска

Финска, званично Финска Република (фин. Suomen tasavalta, швед. Republiken Finland) је нордијска држава у северној Европи, ограничена Балтичким морем на југозападу, Финским заливом на југоистоку и Ботничким заливом на западу. Финска се граничи са Шведском, Норвешком и Русијом.

Оландска острва, на југозападној обали, налазе се под Финском управом и имају неки вид веће аутономије.

Простор Финске је појас земље, у коме се Скандинавско полуострво граничи са великом Руском равницом, западни са источним светом, Арктик и Балтик. Називају је још и земљом језера и шума, више од две трећине површине је под шумама, а има 187.888 језера већих од 500 м². Има излаз на Балтичко море, запљускују је Фински залив и Ботнијски залив. Највећи и главни град је Хелсинки.

Са 5.183.545 (2002. год.) становника са просечном густином 15 становника на km² што Финску чини једном од најређе насељених земаља у Европи.

Швајцарска

Швајцарска (лат. Helvetica, нем. Schweiz, итал. Svizzera, франц. Suisse, ромн. Svizra), званично Швајцарска Конфедерација (лат. Confoederatio Helvetica, нем. Schweizerische Eidgenossenschaft, итал. Confederazione Svizzera, франц. Confédération Suisse, ромн. Confederaziun Svizra), федерална је парламентарна република у средњој и западној Европи. Чини је 26 кантона и град Берн, који је сједиште федералних власти, заузима површину од 41.285 km², континентална је држава географски подијељена између Алпа, Швајцарског платоа и Јуре. Иако Алпи заузимају већи дио територије, отприлике 8 милиона становника Швајцарске претежно је концентрисано на платоу, гдје се и налазе највећи градови: међу њима су два глобална града и привредна средишта Цирих и Женева. Швајцарска се граничи са Италијом на југу, Француском на западу, Њемачком на сјеверу и Аустријом и Лихтенштајном на истоку.

Стара швајцарска конфедерација основана је у касном средњем вијеку, а повод је био низ војних успијеха против Аустрије и Бургундије. Независнот Швајцарске од Светог римског царства формално је призната Вестфалским миром 1648. године. Земља има дугу историју војне неутралности од периода Реформације; земља се није налазила у ратном стању од 1815. и није се придружила Организацији уједињених нација све до 2002. године. Ипак, земља води активну спољну политику и често је укључена у процесе стварања мира широм свијета. Поред тога што је родно мјесто Црвеног крста, Швајцарска је дом многих међународних организација, укључујући и другу највећуканцеларију ОУН. На европском нивоу, она је један од оснивача Европске асоцијације за слободну трговину, али није чланица Европске уније, Европског економског простора или Еврозоне. Међутим, учествује у Шенгенској зони и Европском јединственом тржишту кроз билатералне споразуме.

Налазећи се на раскршћу германске и романске Европе, Швајцарска обухвата четири главна језичка и културна подручја: њемачки, француски, италијански и романш. Иако већина становника говори њемачки језик, швајцарски национални идентитет вуче коријене из заједничке историјске позадине, дијелећи вриједности као што је федерализам и непосредна демократија и алпски симболизам. На кованом новцу и поштанским маркама, користи се латинси назив (често скраћено као Хелветија) умјесто четири главна говорна језика.

Швајцарска је једна од најразвијенијих држава на свијету, са највишим номиналним богатством по одраслој особи и има осми највећи бруто домаћи производ на свијету према Међународном монетарном фонду. Швајцарска се налази на врху или међу првих десет држава у неколико показатеља националних перформанси, укључујући транспарентност владе, грађанске слободе, квалитет живота, економску конкурентност и хумани развој. Цирих и Женева се налазе међу водећим градовима на свијету према квалитету живота.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.