Број

Број је један од основних појмова математике. У свакодневној комуникацији је појам броја интуитивно познат, док математичари радије примењују неки од формализама за представљање и описивање овог појма. У том смислу се примењује теорија скупова, а број служи да опише особину мноштва скупа.

Број је математички објекат који се користи за бројање, мерење, и означавање. Оригинални примери су природан бројеви 1, 2, 3, 4 и тако даље.[1] Нотациони симбол који представља број се назива цифра.[2] Осим њихове употребве у бројању и мерењу, бројеви се често користе за обележавање (као у телефонским бројевима), за уређивање (нпр. серијски бројеви), и као кодови (нпр. кодови). У уобичајеној употреби, број се може односити на симбол, реч, или математичку апстракцију.

У математици, појам броја је проширен током векова тако да обухвата 0,[3] негативне бројеве,[4] рационалне бројеве као што су 1/2 и 2/3, реалне бројеве[5] као што су 2 и π, и комплексне бројеве,[6] којима се проширује скуп реалних бројева тако да обухвата квадратни корен од −1.[4] Калкулације са бројевима се врше користећи аритметичке операције, међу којима су најпознатије сабирање, одузимање, множење, дељење, и степеновање. Научна област која се бави изучавањем бројева се зове аритметика. Исти термин се такође може односити на теорију бројева, изучавање својстава бројева.

Осим њихове практичне примене, бројеви имају културни значај широм света.[7][8] На пример, у западном друштву, број 13 се сматра несрећним, и „милион” може да значи „пуно”.[7] Нумерологија, веровање у мистични значај бројева.[9][10] Мада се она сматра псеудонауком, она је прожимала древну и средњовековну мисао.[11] Нумерологија је знатно утицала на развој Грчке математике[12][13] и стимулисала истраживање многих проблема у теорији бројева, неки од којих су од интереса у данашње време.[11]

Током 19. века, математичари су почели да развијају мноштво различитих апстракција којима су заједничка поједина својства бројева и које се могу сматрати продужетком концепта. Међу првима су били хиперкомплексни бројеви,[14][15][16] који се састоје од разних проширења или модификација комплексног бројног система. У данашње време, бројни системи се сматрају важним специјалним примерима знатно општијих категорија као што су прстени и поља, и примена термина „број” је ствар конвенције, без фундаменталног значаја.[17]

Цифре

Бројеве треба разликовати од цифара, симбола који се користе за представљање бројева. Египћани су изумели први цифарски нумерички систем, и Грци су следили мапирајући њигове цифре у јонски и дорски алфабет.[18] Римске цифре, систем који је користио комбинацију слова из римског алфабета, остао је доминантан у Европо до ширења супериорног арапског цифарског система у касном 14. веку, и арапски нумерички систем је задржао статус најзаступљенијег система за представљање бројева у свету у данашње време.[19] Кључ ефективности система је био симбол за нулу, који су развили древни математичари на Индијском потконтиненту око 500. године.[19]

У математици

Број је један од појмова на којима се заснива математика, настао из потребе за бројањем предмета, а затим се усавршавао сразмерно развоју математичких знања. Већ у радовима античких научника било је установљено да је низ природних бројева бесконачан (3. век п. н. е.). Проблеми бесконачности природног низа, низа простих бројева и формирање назива за произвољно велике бројеве разматрани су у знаменитом делу Еуклида "Елементи" и у књизи Архимеда "О израчунавању песка" ("Psammit").

Са увођењем појма сабирања, одузимања, множења и дељења, почиње да се развија наука о бројевима и операцијама над њима - аритметика.[20] Изучавање дубоких законитости у природном низу бројева траје и данас и чини теорију бројева. Природан број се чинио толико једноставан „природан“ да га наука дуго није покушавала дефинисати. Таква објашњења су се појавила тек средином XIX века приликом развоја аксиоматске методе у математици и развојем математичке анализе. То је учињено 70-ох година 19. века у радовима немачког математичара Кантора на основу појма скупова и њихове једнаке моћи, назване и кардинални број скупа, тј. упоређивањем елемената једног скупа са елементима другог скупа. Број предмета и број елемената у скупу дефинишу се као оно заједничко што има дата укупност, као и свака друга, њој једнако моћна. Други појам природног броја дао је италијански математичар Пеано на основу аксиома.

Прво поопштење природних бројева били су рационални бројеви, разломци, настали са потребом да се измери нека величина, упоређена са неком другом величином - еталоном. Сва каснија проширења појма броја нису настала на потребама рачунања и мерења, већ су била последица развоја науке.

Прво од њих било је увођење негативних бројева, условљено развојем алгебре.[21] У Европу је негативне бројеве увео у употребу у 17. веку француски филозоф Декарт. Затим су уведени ирационални бројеви.[22] Изучавање појма непрекидности у радовима немачких математичара Дедекинда и Кантора, затим Вајерштраса довело је до даљег разјашњавања појма броја и његових особина. Развојем теорије алгебарских једначина (19. век) појавио се појам комплексног броја.

Комплексни бројеви образују поље. И, према Вајерштрасу, укупност свих комплексних бројева не може бити даље проширена на рачун припајања нових бројева, на начин да у проширеној укупности буду сачувани сви закони операција који важе у укупности комплексних бројева.

Историјат

Постоји веровање (Кит Девлин, Математички ген, Плато, Београд, 2001.) да је човек почео размишљати апстрактно када је почео комуницирати, и када је постао социјално биће. Језик је првоботним људима дао предност над околином у борби за опстанак, са којим је дошао већи мозак хомосапиенса и способност да размишља апстрактно. Са таквим тумачењем еволуције долази се до једног објашњења наше загонетне способности да се носимо са убрзаним развојем математике током последњих пар миленијума.[23]

Почеци

Наше првобитне представе о броју и облику припадају веома далекој епохи старог каменог доба - палеолиту.[24] Током стотина хиљада година људи су живели у пећинама, у условима који су се мало разликовали од оних у којима живе животиње. Човек је своју енергију трошио првенствено на прибављање хране. Људи су изграђивали језик ради међусобног општења, израђивали су оруђа за лов и риболов, а у епохи каснијег палеолита украшавали су своја пребивалишта и стварали уметничка дела, статуете и цртеже. Могуће је да су цртежи у пећинама у Француској и Шпанији, пре отприлике 15 хиљада година, имали ритуално обележје, али несумњиво је да се у њима открива и изванредан осећај за облик.

Преокрет, када је пасивни човек са простог сакупљања хране прешао на активну производњу хране и од лова и риболова прешао на земљорадњу, представља почетак новог каменог доба - неолита. Тај крупан догађај у историји човечанства одиграо се пре отприлике десет хиљада година, у време када се ледени покривач у Европи и Азији почео топити и уступати место шумама и пустињама. Откопано је доста неолитских насеља. Ти земљорадници остајали би на једном месту све док би земља била родна и градили домове. Постепено су се развијали једноставнији занати, грнчарски, ткалачки, дрводељски, пекли су хлеб и кували пиво, а у епохи каснијег неолита топили су и обрађивали бакар и бронзу. Појавила су се открића, грнчарског круга, колског точка, чамаца, али локално и неравномерно. На пример, амерички Индијанци су сазнали за колски точак тек када су дошли белци. Трговина између појединих насеља се веома развила. Све то је утицало на даље формирање језика. Речи тадашњих језика изражавале су потпуно конкретне ствари, и веома мало апстрактне појмове. Ипак, било је речи за једноставније нумеричке појмове и једноставније облике.

Нумерички термини, који изражавају неке од „најапстрактнијих појмова које је у стању да створи људски ум“, како је рекао Адам Смит, споро су улазили у употребу.

Примери из неких племена

У почетку апстрактни појмови се јављају више као квалитативни него као квантитативни термини, нпр. неки човек, уместо један човек. Тај стари квалитативни начин долази до изражаја и сада у оним посебним двојним терминима неких језика, рецимо грчког и келтског. Већи бројеви (од један) образовани су сабирањем: 3 - сабирањем 2 и 1, 4 - сабирањем 2 и 2, 5 - сабирањем 2 и 3. Ево примера из неких аустралијских племена:

Племе на реци Муреј
1=енеа, 2=петчевал, 3=петчевал-енеа, 4=петчевал-петчевал.
Камиларои
1=мал, 2=булан, 3=гулиба, 4=булан-булан, 5=булан-гулиба, 6=гулиба-гулиба
(W. C. Eels: Number Systems of North American Indians, Amer. Mth. Monthly, свеска 20 (1913). стр. 263–273, 293-299, пос. 293.).

Развитак занатства и трговине помогао је кристализацији појма броја. Бројеви су груписани и обједињавани, обично кориштењем прстију једне или обе руке. То је у почетку доводило до рачуна са основом пет, затим са основом десет, и ређе са основом двадесет. Од 307 бројних система првобитних америчких народа које је проучавао Илс (W. C. Eels), 146 су били десетични, 106 петични, петично-десетични, двадесетични и петично-двадесетични. Најкарактеристичнији облик система са основом двадесет постојао је код Маја у Мексику и код Келта у Европи.

Бројеви су записивани помоћу снопова, зареза на штаповима, чворова на конопцима, каменчића или шкољака сложених по пет на гомилу. Најстарији пример коришћења рабоша (комад дрвета на којем су неписмени урезивали бројке и друге знаке) припада епохи палеолита. У Вестоници (Моравска) откривена је 1937. жбица младог вука, дужине око 17 cm, са 55 дубоких зареза. Првих двадесет пет зареза распоређени су у групе по пет, затим следи зарез двоструке дужине којим се завршава тај ред, а затим новим зарезом двоструке дужине почиње нови ред зареза (Illustrated London News, Oct. 2. 1957. - Isis, свеска 28 (1938). стр. 462–463.).

Дакле, рачун није настао из рачунања на прстима, како се раније тумачило, на пример код Јакоба Грима. Рачунање прстима, петицама и десетицама, појавило се тек на извесном степену друштвеног развитка. Међутим, када је дошло до тога, постало је могуће изражавање бројевним системима, чиме је омогућено формирање већих бројева. Тако је настајао примитиван тип аритметике.

Четрнаест је изражавано као 10+4, а понекад као 15-1. Множење је настало када се 20 почело изражавати не као 10+10, него као 2х10. Такве бинарне операције примењиване су током више хиљада година и представљале су неку средину између сабирања и множења, а посебно су коришћене у Египту[25] и у доаријској култури Мохенџо-Даро на Инду. Дељење је настало тако што се 10 почело изражавати као „половина тела“, док је примена разломака била веома ретка појава (сем у Египту). На пример, у северноамеричким племенима је познат само мали број случајева примене разломака, и по правилу је то разломак 1/2, мада се понекад наилази и на 1/3 и 1/4. (Милер (G. A. Miler) је скренуо пажњу на то да речи one-half, semis, moitie, што на енглеском, латинском и француском језику значи половина, нису у директној вези са речима тих истих језика које значе два (two, duo, deux). Слично је са српским језиком. То указује на чињеницу да је појам 1/2 настао независно од појма целог броја. Видети Nat. Math. Magazine 13 (1939), 272.)

На енглеском је Дирк Ј. Стројк изложио настанак и развитак рачуна уопште, а посебно бројних система и у вези са тим развитак појма природног броја (в. Dirk J. Struik, A Concise History of Mathematics, Dover Publications, Inc. New York, 1966). На руском језику, у то време, исти круг проблема је веома исцрпно и компактно обрађен у чланку И. Г. Башмакове и А. П. Јушкевича. Преглед историјског развитка реалног броја на српскохрватском језику дат је у књизи Миленка Николића, Историјска и научна еволуција реалног броја и њен педагошки третман, као и у популарној књизи Ивана Бандића, Како се некад бројало и рачунало.

Geometrija-grncarije
Геометрија грнчарије

На сликама 1-4, десно, налазе се примерци интересантних геометријских облика на грнчарији, тканинама и плетарским производима:

(W. Lietzmann: Geometrie und Praehistorie, св. 20 (1933). стр. 436–493));
(D. E. Smith: History of Mathematics (Boston, 1923), св. 1. стр. 15 (Довер изд, 2 св, 1958.));

Референце

  1. ^ „number, n.”. OED Online (на језику: енглески). Oxford University Press.
  2. ^ „numeral, adj. and n.”. OED Online. Oxford University Press.
  3. ^ Matson, John. „The Origin of Zero”. Scientific American (на језику: енглески). Приступљено 16. 5. 2017.
  4. 4,0 4,1 Hodgkin 2005, стр. 85–88
  5. ^ T. K. Puttaswamy, "The Accomplishments of Ancient Indian Mathematicians", In: Selin, Helaine; D'Ambrosio, Ubiratan, ур. (2000), Mathematics Across Cultures: The History of Non-western Mathematics, Springer, стр. 410—1, ISBN 978-1-4020-0260-1
  6. ^ Descartes, René (1954) [1637], La Géométrie | The Geometry of René Descartes with a facsimile of the first edition, Dover Publications, ISBN 978-0-486-60068-0, Приступљено 20. 4. 2011
  7. 7,0 7,1 Gilsdorf, Thomas E. Introduction to Cultural Mathematics: With Case Studies in the Otomies and Incas, John Wiley & Sons, Feb 24, 2012.
  8. ^ Restivo, S. Mathematics in Society and History, Springer Science & Business Media, Nov 30, 1992.
  9. ^ "Numerology, n.". OED Online. September 2012. Oxford University Press. http://oed.com/view/Entry/129129?redirectedFrom=numerology& (accessed November 23, 2012).
  10. ^ Holcombe, A.D. (1. 1. 1997). „Biblical Numerology Confirms the Spiritual Validity of Its Contents”. Journal of Religion & Psychical Research.
  11. 11,0 11,1 Ore, Oystein. Number Theory and Its History, Courier Dover Publications.
  12. ^ Heath. A Manual of Greek Mathematics.
  13. ^ Boyer, C.B. , A History of Mathematics (2nd ed.), New York: Wiley. 1991. ISBN 978-0-471-09763-1.
  14. ^ Daniel Alfsmann On families of 2^N dimensional hypercomplex algebras suitable for digital signal processing, 14th European Signal Processing Conference, Florence, Italy.
  15. ^ Emil Artin (1928) "Zur Theorie der hyperkomplexen Zahlen" and "Zur Arithmetik hyperkomplexer Zahlen", in The Collected Papers of Emil Artin, Serge Lang and John T. Tate editors. стр. 301–45, Addison-Wesley, 1965.
  16. ^ Baez, John (2002), „The Octonions”, Bulletin of the American Mathematical Society, 39: 145—205, ISSN 0002-9904, doi:10.1090/S0273-0979-01-00934-X, Архивирано из оригинала на датум 21. 4. 2009, Приступљено 27. 10. 2017
  17. ^ Gouvea, Fernando Q. The Princeton Companion to Mathematics, Chapter II.1, "The Origins of Modern Mathematics". Princeton University Press, September 28, 2008. 2006. ISBN 978-0691118802. стр. 82.
  18. ^ Chrisomalis, Stephen (1. 9. 2003). „The Egyptian origin of the Greek alphabetic numerals”. Antiquity. 77 (297): 485—496. ISSN 0003-598X. doi:10.1017/S0003598X00092541.
  19. 19,0 19,1 Bulliet, Richard; Crossley, Pamela; Headrick, Daniel; Hirsch, Steven; Johnson, Lyman (2010). The Earth and Its Peoples: A Global History, Volume 1. Cengage Learning. стр. 192. ISBN 978-1-4390-8474-8. »Indian mathematicians invented the concept of zero and developed the "Arabic" numerals and system of place-value notation used in most parts of the world today«
  20. ^ Hodgkin 2005
  21. ^ Staszkow & Bradshaw 2004, стр. 41.
  22. ^ Selin, Helaine, ур. (2000). Mathematics across cultures: the history of non-Western mathematics. Kluwer Academic Publishers. стр. 451. ISBN 978-0-7923-6481-8.
  23. ^ Smith 1958.
  24. ^ Marshak, A., The Roots of Civilisation; Cognitive Beginnings of Man’s First Art, Symbol and Notation, (Weidenfeld & Nicolson, London: 1972), 81ff.
  25. ^ „Egyptian Mathematical Papyri – Mathematicians of the African Diaspora”. Math.buffalo.edu. Приступљено 30. 1. 2012.
  26. ^ Boas & Benedict 1938, стр. 273.

Литература

  • Hodgkin, Luke (2005). „Greeks and origins”. A History of Mathematics: From Mesopotamia to Modernity. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-852937-8.
  • Bulliet, Richard; Crossley, Pamela; Headrick, Daniel; Hirsch, Steven; Johnson, Lyman (2010). The Earth and Its Peoples: A Global History, Volume 1. Cengage Learning. стр. 192. ISBN 978-1-4390-8474-8. »Indian mathematicians invented the concept of zero and developed the "Arabic" numerals and system of place-value notation used in most parts of the world today«
  • Heath. A Manual of Greek Mathematics. стр. 5.
  • Boas, Franz; Benedict, Ruth (1938). General Anthropology. Heath; reprinted [by] Johnson Reprint Corporation, New York. стр. 273.
  • Др. Милош С. Московљевић, РЕЧНИК САВРЕМЕНОГ СРПСКОГ ЈЕЗИКА С ЈЕЗИЧКИМ САВЕТНИКОМ, Гутембергова Галаксија, Београд, 2000.
  1. Проф. В. А. Диткин, РЕЧНИК МАТЕМАТИЧКИХ ТЕРМИНА СА ТУМАЧЕЊИМА, (превод са руског, Москва, 1965), Научна књига, Београд, 1969.
  • Tobias Dantzig, Number, the language of science; a critical survey written for the cultured non-mathematician, New York, The Macmillan company, 1930.
  • Erich Friedman, What's special about this number?
  • Steven Galovich. Introduction to Mathematical Structures, Harcourt Brace Javanovich, 23 January. 1989. ISBN 978-0-15-543468-4.
  • Halmos, Paul (1974). Naive Set Theory. Springer. ISBN 978-0-387-90092-6.
  • Kline, Morris (1972). Mathematical Thought from Ancient to Modern Times. Oxford University Press..
  • Alfred North Whitehead and Bertrand Russell, Principia Mathematica to *56. Cambridge University Press.1910..
  • George I. Sanchez, Arithmetic in Maya, Austin-Texas, 1961.

Спољашње везе

Болоња (округ)

Округ Болоња (итал. Provincia di Bologna) је округ у оквиру покрајине Емилија-Ромања у северној Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Болоња.

Површина округа је 3.703 км², а број становника 976.175 (2008. године).

Густина насељености

Густина насељености становништва представља просечан број становника на површини одређеног подручја (држава, регија или слично), и у правилу се наводи као просечан број „становника по квадратном километру (ст./km2)”. Другим речима, густина насељености је однос између броја становника и величине неке територије. Израчунава се на начин да се број становника одређеног подручја подели са површином истог подручја.Просечна густина насељености светског копна без Антарктиде је око 41 ст/км квадратни.Земља са највишом густином становништва је Монако (18.713 ст./km2, а са најнижом густином становништва Монголија (2 ст./km2).

Понекад се употребљава обрнута вредност. Колика је површина која у просеку стоји на располагању једном становнику одређеног подручја. Израчунава се тако, да се површина подручја изражена у м2 подели са бројем становника на том подручју. Наводи се као „број квадратних метара на једног становника (м2/ст.)”.

Земља са најмањом површином по становнику је Монако (63 м2/ст.), а са највећом површином по становнику Монголија (500.000 м2/ст.).

Животиње

Животиње су велика група вишећелијских, еукариотских, хетеротрофних организама, која се у биологији класификује као царство Animalia. Животиње гутају храну и варе је унутар тела. Највећи број животиња су покретни организми. Уврштени су у домен Eukariota.Аристотел је први класификовао целокупан живи свет на животиње и биљке. Оваква оригинална подела се дуго задржала у науци, али се услед нагомилавања нових информација и чињеница током последњих векова и подела организама усложнила. Савремена класификација организама прати постојање хијерархије група (таксономске категорије), где је царство животиња међу најопштијима. Број царстава јако варира у схватањима различитих аутора, најчешће се помиње број 5 (Whittaker), или, много реалнији број, од око 100.

Када се говори о животињском свету често се користи реч фауна.

Империја (округ)

Округ Империја (итал. Provincia di Imperia) је округ у оквиру покрајине Лигурија у северозападној Италији. Седиште округа је истоимени град Империја, али је већи и много познатији град Санремо.

Површина округа је 1.156 км², а број становника 218.334 (2008. године).

Комо (округ)

Округ Комо (итал. Provincia di Como) је округ у оквиру покрајине Ломбардије у северној Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Комо.

Површина округа је 1.288 км², а број становника 583.815 (2008. године).

Конектикат

Конектикат (енгл. Connecticut), савезна је држава САД, која се налази у њеном североисточном делу. Површина Конектиката је 14.371 km², а број становника по попису из 2000. је 3.405.565. Главни град је Хартфорд.

Леко (округ)

Округ Леко (итал. Provincia di Lecco) је округ у оквиру покрајине Ломбардије у северној Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Леко.

Површина округа је 816 км², а број становника 328.057 (2008. године).

Ливорно (округ)

Округ Ливорно (итал. Provincia di Livorno) је округ у оквиру покрајине Тоскана у средишњој Италији. Седиште округа и највеће градско насеље је истоимени град Ливорно.

Површина округа је 1.211 км², а број становника 330.739 (2008. године).

Мантова (округ)

Округ Мантова (итал. Provincia di Mantova) је округ у оквиру покрајине Ломбардије у северној Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Мантова.

Површина округа је 2.339 км², а број становника 403.665 (2008. године).

Мачерата (округ)

Округ Мачерата (итал. Provincia di Macerata) је округ у оквиру покрајине Марке у средишњој Италији. Седиште округа и највеће градско насеље округа је истоимени град Мачерата.

Површина округа је 2.774 км², а број становника 324.188 (2010. године).

Моларна маса

Моларна маса је маса једног мола хемијског елемента или хемијског једињења. 1 mol је количина супстанце која садржи онолико елементарних честица колико има атома у 12 g угљениковог изотопа C12 што је 6,023×1023 Овај број назива се Авогадров број и односи се на елементарне честице (молекуле, атоме или јоне) у 1 molu неке супстанце. Моларна маса је погодна и често употребљавана величина у хемији јер дозвољава лаку конверзију између стехиометријских (моларних) односа представљених хемијском једначином и масених односа, који су значајнији у пракси.

Преко моларне масе, могуће је израчунати и број молова супстанце присутних у некој њеној маси, преко релације:

где је n - број молова, m - дата маса, а M - моларна маса дате супстанце.

Небраска

Небраска (енгл. Nebraska), савезна је држава САД смештена у области Великих равница и америчког Средњег запада. Главни град је Линколн, а највећи је Омаха. Савезна држава постала је 1867. године. Небраска се према северу граничи са Јужном Дакотом, према истоку са Ајовом и Мисуријем, према југу са Канзасом и према западу са Колорадом и Вајомингом.

Небраску карактеришу велике варијације између зимских и летњим температура, и снажне олује и торнада. За Небраску су карактеристичне прерије на којима нема дрвећа, што погодује развоју сточарства. Претежно је рурална савезна држава.

Највећи број становника је немачког порекла а поред њих има и највећи број људи чешког порекла по становнику.

Нуоро (округ)

Округ Нуоро (итал. Provincia di Nuoro, на месном говору, Provìntzia de Nùgoro) је округ у оквиру покрајине Сардинија у западној Италији. Седиште округа и највеће градско насеље је истоимени град Нуоро.

Површина округа је 5.638 км², а број становника 208.550 (2019. године).

Орегон

Орегон (енгл. Oregon, IPA изговор: /ˈɒrɨgən/), савезна је држава на западу САД на Тихом Океану. Граничи се са Калифорнијом, Вашингтоном, Ајдахом и Невадом. Северна граница је река Колумбија, а источна је река Снејк Ривер.

Два планинска ланца који се протежу линијом север-југ — Обалне Пацифичке планине и Каскадне планине окружују долину Виламет, један од најобрађенијих и пољопривредно најпродуктивнијих региона у свету.

Земљиште Орегона је једно од најразноликијих у САД. Држава је добро позната по својим равним, густим шумама и линији обале дуж Пацифика. Поред тога ту су још и прерије и пустиње које покривају скоро половину државе на истоку и северу. Ово је и једно од неколико места на северној хемисфери где је могуће скијање, са обезбеђеном услугом ски лифтова, током целе године.

Број становника према попису становништва из 2000. износио је 3.421.399, што је повећање од 20,4% у односу на 1990. Институције надлежне за попис сматрају да је број становника у 2008. досегао број од отприлике 3.790.060 особа.

Већи градови су: Портланд, Јуџин, Медфорд и Сејлем.

Падова (округ)

Округ Падова (итал. Provincia di Padova) је округ у оквиру покрајине Венето у североисточној Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Падова.

Површина округа је 2.142 км², а број становника 920.903 (2008. године).

Позивни телефонски број

Позивни телефонски број је јединствен број за сваку државу, град или област. Користи се код међународних и међумесних телефонских позива. Позивни телефонски број је углавном у следећем формату:

+381 11 1234567 (међународни) или 011 1234567 (међумесни)У овом случају, "+" означава излаз из земље (најчешће 00 или 99), 381 означава позивни телефонски број за Србију, 11 позивни за фиксног претплатника у Београду, а 123456 број телефона претплатника.

Поштански број

Поштански број или поштански код представља низ бројки или слова којим се обележавају поштанске пошиљке, ради њихове брже и боље обраде. Коришћење поштанског кода настаје са првом употребом машина за сортирање и разврставање, што обухвата механизовано и аутоматизовано дељење и усмеравање пошиљака. Прву пут поштански код примењује пошта Западне Немачке 1960. године, али убрзо затим многе националне поште прихватају овај систем обележавања пошиљака. Данас готово све земље света користе поштански код изузев Северне Ирске, Панаме и Хонгконга.

Поштански код може бити: алфабетски, нумерички и алфа-нумерички.

Северна Каролина

Северна Каролина (енгл. North Carolina), савезна је држава САД, која се налази у њеном источном делу. Површина државе је 139.509 km², а број становника по попису из 2000. је 8.049.313. Главни град је Рали. Северна Каролина је ступила у САД 1789, и то као 12. држава чланица.

Ферара (округ)

Округ Ферара (итал. Provincia di Ferrara) је округ у оквиру покрајине Емилија-Ромања у северној Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Ферара.

Површина округа је 2.631 км², а број становника 355.809 (2008. године).

ЦАС регистарски број

ЦАС регистарски број (CAS registry numbers) је јединствен нумерички идентификатор хемијских једињења, полимера, биолошких компонената, смеша и легура. У литератури на енглеском може стајати 'CAS numbers, CAS RNs или CAS #s.

Chemical Abstracts Service (одатле и потиче скраћеница ЦАС), као део Америчког хемијског друштва (American Chemical Society), додељује ове нумеричке идентификаторе сваком једињењу које је објављено у литератури. Намера је била да се створи јединствена база података и да се претрага олакша, с обзиром да многа једињења имају по неколико имена. Скоро свака хемијска база података данас дозвољава претрагу преко ЦАС броја.

ЦАС такође води и продаје базу података свих супстанци, познату као ЦАС регистар.

31. марта 2006. године, у ЦАС регистру се налазило 27.631.785 супстанци. Око 50.000 нових једињења се дода скоро сваке недеље.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.