Бронза

Бронза је назив за велики број легура бакра, најчешће с калајем, али и са другим елементима као што су фосфор, манган, алуминијум и силицијум.[1][2] Од овога је изузетак легура с цинком која се обично назива месинг. Пре открића гвожђа била је најважнији метал, па је према њој добило назив и бронзано доба.[3]

Бронза је мешавина бакра и калаја која, када се изгланца, изгледа као злато. Династија Шанг је стекла моћ обрадом бронзе, јер је бронза тврд метал који се може употребити на много начина - за оруђе, кућне посуде и оружје. Бронза је коришћена и за украсе, уметничке и верске предмете. Изливала се у глинене калупе са изрезбареним шарама. Бронза је у целом свету представљала велики технолошки напредак.

Извори

  1. ^ Smithells Metals Reference Book, 8th Edition, ch. 22
  2. ^ Knapp, Brian. (1996) Copper, Silver and Gold. Reed Library, Australia.
  3. ^ Ancient Blacksmiths, the Iron Age, Damascus Steels, and Modern Metallurgy
Азербејџан на олимпијским играма

Азербејџан је као самостална држава први пут учествовао на Летњим олимпијским играма 1996. у Атланти и од тада учествује на свим играма.

Раније су се азербејџански спортисти такмичили као део Совјетског Савеза (СССР) на олимпијским играма од 1952. до 1988. После распада Совјетског Савеза, Азербејџан је на Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони учествовао у групи од 12 бивших република које су наступиле заједно као Уједињени тим под олимпијском заставом.

На Зимским олимпијским играма учествује од 1998. у Нагану.

Азербејџански спортисти су освојили укупно 43 медаље на Летњим олимпијским играма, у седам различитих спортова, док на Зимским олимпијским играма нису освојили ниједну медаљу.

Олимпијски комитет Азербејџана је основан 1992, а у МОК је примљен 1993.

Алжир на олимпијским играма

Алжир је први пут учествовао на Олимпијским играма 1964. у Токију, и од тада је учествовао на свим Летњим олимпијским играма, осим 1976. у Монтреалу које су бојкотовали.

Алжир је три пута слао спортисте и на Зимске олимпијске игре.

Алжирски олимпијски комитет је основан 1963.

Спортисти Алжира су на Летњим олимпијским играма закључно са 2012. укупно освојили 15 медаља 5 златне, 2 сребрне и 8 бронзаних. Најуспешнији поједнинац у истом периоду је био боксер Хосин Султани са две освојене медаље једном златном и једном бронзаном.

На Зимским олимпијским играма спортисти Алжира нису освојили ниједну медаљу.

Грузија на олимпијским играма

Спортисти из Грузије су први пут учествовали на Летњим олимпијским игара 1952. у Хелсинкију Финска у оквиру репрезентације Совјетског Савеза.

Након распада Совјетског Савеза 1991. Грузија са још са једанаест бивших република које су се придружиле Белорусији учествује као Здружени тим (EUN) на Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони, Шпанија, под олимпијском заставом.

Две године касније, Грузија се такмичи по први пут као независна држава на Зимским олимпијским играма 1994., одржаним у Лилехамеру, Норвешка. После тога Грузија учествује на свим Летњим и Зимским олимпијским играма.

Олимпијски комитет Грузије је основан 1989. године, а чланом МОКа постаје 1993.

Грчка на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Грчка је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа, учествовала петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Грчке је представљало 10 учесника (5 мушкараца и 5 жена) који су се такмичили у 10 дисциплина (6 мушких и 4 женских)., На овом првенству Грчка је по броју освојених медаља делила 32. место са једном медаљом (бронза). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Грчка је са 1 учесником у финалу делила 49. место са 6 бодова.

Грчка на олимпијским играма

Грчка је била земља где су настале олимпијске игре. Била је место одржавања Древних олимпијских игара, тако да је било логично да се прве олимпијске игре модерног доба одрже у овој земљи. Грчка која је прихватила оживљавање идеје олимпизма се први пут појавила на Олимпијским играма 1896. године, које су биле уједно и прве олимпијске игре модерног доба. Од тада Грчка није пропустила ниједне Летње олимпијске игре и једна је од четири земље којима је то успело.

Грчка је први пут учествовала на Зимским олимпијским играма 1936. године и од онда је пропустила само једне, 1960. године. Грчка није освојила ни једну медаљу на Зимским олимпијским играма.

Приликом свечаног отварања сваке олимпијаде Грчка је прва земља која се појављује на церемонији отварања, остале државе бивају представљене азбучним редом. Овај обичај је због историјске улоге Грчке у стварању и промовисању олимпијских игара још у античким временима.

Грчка је била домаћин модерних олимпијских игара два пута, првих 1896. и двадесет четвртих 2004. године. Оба пута град домаћин је била Атина. Грчка је на Играма освојила 116 медаља, где се издвајају атлетика и дизање тегова као две најуспешније грчке олимпијске дисциплине.

Грчки олимпијски комитет (Ελληνική Ολυμπιακή Επιτροπή) је основан 1894. године, а признат од стране МОКа 1895. године.

Естонија на олимпијским играма

Спортисти из Естоније су 1908. и1912. године учествовали на Летњим олимпијским играма у оквиру репрезентације Русије.

Естонија је након проглашења независности од Русије 1918. први пут учествовала као самостална земља на Олимпијским играма 1920. у Антверпену, иако је Естонски олимпијски комитет основан касније 1923.. Прве Зимске олимпијске игре на којима је учествовала биле су Игре 1924. у Санкт Морицу.

После припајања Естоније Совјетском Савезу и њени спортистна су учествовали од Летњих олимпијских игара 1952. у Хелсинкију Финска у оквиру репрезентације Совјетског Савеза.

На Летњим олимпијским играма 1980. такмичења у једрењу одржавала су се у главном граду Естоније Талину. Након враћања независности 1991., Естонија је учествовала на свим Олимпијским играма. Већину својих медаља освојила је у атлетици, дизању тегова, рвању и скијашком трчању.

Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Казахстан је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа, учествовао дванаести пут, односно учествовала је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Казахстана је представљало 10 такмичара (4 мушкарца и 6 жена) у 8 (4 мушке и 4 женске) дисциплина., На овом првенству Казахстан је по броју освојених медаља делила 32. место са једном освојеном медаљом (бронза). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Казахстан је са 1 учесником у финалу делила 49. место са 6 бодова.

Казахстан на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Казахстан је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа, учествовао тринаести пут, односно учествовала је под данашњим именом на свим првенствима од 1993. до данас. Репрезентацију Казахстана је представљало 11 такмичара (1 мушкарац и 10 жена) који су се такмичили у 6 (1 мушка и 5 женских) дисциплина., На овом првенству Казахстан је по броју освојених медаља делио 37. место са једном освојеном медаљом (бронза) коју је освојила Олга Рипакова у троскоку. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Казахстан је са 1 учесником у финалу делила 46. место са 6 бодова.

Колумбија на олимпијским играма

Колумбија се први пут појавила на Олимпијским играма 1932. године, и једину паузу је направила 1952. године и после тога је слала своје спортисте на све наредне одржане Летње олимпијске игре. На Зимским олимпијским играма Колумбија је дебитовала 2010. године и то јој је за сада једино учешће.

Колумбијски представници су закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону су освојили 19 медаља, од тога две златне. Прву златну медаљу за Колумбију освојила је дизачица тегова Марија Изабел Урутиjа 2000., а другу бициклисткиња Маријана Пахон 2012. године. Колумбијски олимпијци са највише медаља су стрелац Хелмут Белингродт (две сребрне), који је и освојио прву колумбијску медаљу на Олимпијским играма и рвачица Ђакелин Рентерија (две бронзане). Највише медаља, по четири, освојено је у дизаљу тегова и бициклзму.

Национални олимпијски комитет Колумбије (Comité Olímpico Colombiano) је основан 1936. а признат од стране МОКа 1948. године.

Куба на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Куба је на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта учествовала четрнаести пут, односно, учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Кубе представљала су десет такмичара (6 мушкарца и 4 жене), који су се такмичили у 8 дисциплина (пет мушких и три женске).

На овом првенству Куба је по броју освојених медаља делила 25. место са једном освојеном медаљом (бронза). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Куба је са 6 учесника у финалу делила 11. место са 21 бодом.

Литванија на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Литванија је на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта учествовала једанаести пут. Репрезентацију Литваније представљала су пет такмичара (1 мушкарац и 4 жене), који су се такмичили у четири дисциплине.

На овом првенству Литванија је по броју освојених медаља делила 25. место са једном освојеном медаљом (бронза) . У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Литванија је са два учесника у финалу делила 22. место са освојених 11 бодова. Поред тога оборена су три национална и шест лична рекорда и остварена осам најбоља резултата сезоне.

Молдавија на олимпијским играма

Молдавија је као самостална држава први пут учествовала на Зимским олимпијским играма 1994. у Лилехамеру Норвешка и од тада учествује на свим Играма.

Раније су се молдавски спортисти такмичили као део Сојветског Савеза (СССР) на олимпијским играма од 1952. до 1988.. После распада Совјетског Савеза, Молдавија је на Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони учествовала у групи od 12 бивших република које су наступиле заједно као Здружени тим (ЕУН) под олимпијском заставом.

Молдавски спортисти су закључно са Летњим олимпијским играма 2012. у Лондону освојили укупно 7 медаља, у пет различитх спортова, док на Зимским олимпијским играма није освојила ниједну медаљу.

Најмлађи учесник из Молдавије је џудискиња Лудмила Кристеа у Сиднеју 2000 са 14 година 176 дана. Кристеа се осам година касније у Пекингу такмичила у рвању. Најстарији учесник је стрелац Генадије Лисокони са 43 године и 353 дана на Летњим олимпијским играма 2008.

Олимпијски комитет Молдавије је основан 1991. а у МОК је примљен 1993.

Независни учесници на олимпијским играма

Као независни учесници (или индивидуални учесници) под олимпијском заставом учествовали су, у неколико наврата, спортисти из држава чији национални олимпијски комитет у том тренутку није био оформљен или је био суспендован из одређених разлога. Први пут су учествовали 1992. у Барселони, а укупно су

остварили три учешћа и освојили три медаље, једну сребрну и две бронзане.

Пољска на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Пољска је четрнаести пут учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта, односно, учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Пољске представљало је 13 атлетичара (9 мушкараца и 4 жене), који су се такмичили у седам дисциплина (4 мушке и 4 женске). На овом првенству Пољска је по броју освојених медаља делила 25. место са једном освојеном медаљом (бронза). Остварен је један национални рекорд и један национални резултат сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Пољска је са 7 учесника у финалу заузела 9. место са 26 бодова.

Северна Македонија на олимпијским играма

Северна Македонија први пут је као самостална држава под именом Бивша Југословенска Репблика Македонија (БЈРМ) учествовала на олимпијским играма на Летњим Олимпијским играма у Атланти 1996.

Од Олимпијских игара 1920 македонски спортисти учествовали су у саставу:

СФРЈ (1920—1988)

Независни учесници 1992.

Македонија (1996—2016)

Северна Македонија (2020 —)У периоду од Олимпијских игара у Атланти 1996. до Рио де Жанеира 2016. македонски спортисти освојили су укупно 1 медаљу.

Словенија на олимпијским играма

Словенија је на олимпијским играма први пут као самостална екипа учествовала на зимским олимпијским играма у Албервилу 1992.

На Олимпијским играма словеначки спортисти учествовали су у саставу следећих земаља:

Аустријско царство (1912)

СФРЈ (1920—1988)

Словенија (1992. - )У периоду од Зимских олимпијских игара у Албервилу 1992. до Сочија 2014. словеначки спортисти освојили су укупно 34 олимпијске медаље.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Хрватска на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Хрватска је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа, учествовала тринаести пут, као самостална држава. Репрезентацију Хрватске представљало је 9 такмичара (3 мушкараца и 6 жена) који су се такмичили у 6 дисциплина (2 мушке и 4 женске)., .

На овом првенству представници Хрватске су освојили две медаље (1 златна и 1 бронза). Овим успехом Хрватска атлетска репрезентација је делила 17 место у укупном пласману освајача медаља. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Уједињено Краљевство је са 3 учесника у финалу делила 21. место са 19 бодова.

Хрватска на олимпијским играма

Хрватска на олимпијским играма као самостална репрезентација први пут је учествовала на Зимским олимпијским играма 1992 у Албервилу.

Од других Олимпијских игара 1900 хрватски спортисти учествовали су у саставу:

Аустријско царство (1900—1920) или

Мађарска (1900—1920)

Краљевина Италија (1920—1936) (део)

Краљевина Југославија (1920—1936)

СФРЈ (1948—1988)

Хрватска (1992 - )У периоду од Зимских олимпијских игара у Албервилу 1992 до Сочија 2018. хрватски спортисти освојили су укупно 44 олимпијске медаље.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.