Брод (Гора)

Брод (назива се и Призренски Брод) (алб. Brod, Brodi) је горанско село (муслиманско село српског говорног подручја) у Општини Гора, на Косову и Метохији. На основу закона привремених институција Косова, ово насеље је део општине Драгаш. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Брод, површине 4822 ha.

Брод
Selo Bord, Dragaš
Поглед на Брод
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаГора
Становништво
 — 2011.Пад 1544
Географске карактеристике
Координате41°59′31″ СГШ; 20°42′22″ ИГД / 41.9919° СГШ; 20.7061° ИГДКоординате: 41°59′31″ СГШ; 20°42′22″ ИГД / 41.9919° СГШ; 20.7061° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина1695 м
Брод на мапи Србије
Брод
Брод
Брод на мапи Србије

Историја

Arianit Brod image191
Кањон Бродске реке

Шарпланинско село Брод, код Драгаша, први пут се помиње у Светоарханђелској повељи из 1348. године. Тада је становништво било хришћанско.[1] Село је пописано и 1452/1453. у попису Вилајета Паштрик. Тада је у њему пописано 50 домаћинстава чији су носиоци, међу којима су двојица били свештеници, имали хришћанска и словенска имена.[2] Процес исламизације је у Броду, као и у остатку Горе крајем 16. века, судећи по османским пописима тек био у зачетку.[3] У Броду се славио св. Пантелејном (27. јула). [4] Иван Јастребов је о овом селу записао да су ту биле три цркве: Св. Димитрија, Св. Пантелејмона и Св. Николе. Стари људи из тог краја су добро памтили и имена цркава. Темеље цркве Св. Николе са гробљем које их окружује, на неколико корака од џамије, показали су му Брођани, старци од 80 година. Причали су му како су у детињству ишли у ту цркву Св. Николе, тада још није била порушена, и да се још сећају како су њихови очеви палили свеће на гробовима и делили колач у спомен за покој умрлих. Показали су му и цркву Св. Димитрија на месту које доминира над селом, на његовом североистоку. Причали су му да је ту био манастир. Један старац се трудио да га убеди како је у стара времена ту живео владика да је ту била митрополија. Није желео у то да верује док није касније прочитао да је баш у том Броду (Brairov) Василије II Бугароубица уредио једно од владичанстава заједно с призренском, хвостанском и скифјанском. Изнад те цркве у планини показали су му гроб издвојен од свих а зову га - Попов гроб. Јастребов се питао, није ли то био њихов последњи поп? Црква Св. Николе је до 1861. била још читава и нескривено је говорила о Брођанима да су били хришћани. Ту цркву су Брођани скроз порушили по наговору буљукбаше неког Сефера родом из Призрена, који је у то време градио кулу - стражару. Видевши да су изгубили и народну патријаршију као центар њихове вере, изгубили су сваку наду у бољу будућност и пали су духом. Новопостављене грчке владике (фанариоти) нису мариле за народ него само за приходе и у том контексту Јастребов помиње и тадашњег митрополита Мелетија. Иако им попови нису долазили, Брођани су славили дан свеца (славу), ломили колач и испред порушених цркава се причешчивали тим колачем поливајући га вином. Хришћанство се и у Броду угасило смрћу митрополита призренског Јоаникија - родом Србина. Последња хришћанска душа у селу Броду издахнила је крајем 1855. - старица Божана (Марија), која је до своје смрти живела са својом потурченом децом, унучадима и рођацима. Њен син Славко је постао Селим, Гаврило - Халилеј, Катарина - Кадима, а друга кћер није ни имала хришћанско име. Отац јој није дозволио да јој се да хришанско име и да се крсти, иако никако није могао да потурчи своју жену а њихову мајку, Божану. Јастребов описује и настојања Реџеп-паше да потурчи и Брођане, како је то већ учинио са Растеличанима. Противника је налазио у младом, богатим и паметном Брођанину Петку који га је одвраћао од тога поклонима. Лукави паша је у Брод послао, преко својих шпијуна, лажну вест о својој смрти. Сви су се обрадовали смрти свог зликовца па и Петко, због чега је паша осудио Петка на смртну казну због лицемјерног пријатељства, па га је једино потурчивање могло спасити од сигурне смрти. Причало се да је тај Петко био први ренегат у селу Броду. [5] Исламизација у овом селу се поред осталих разлога десила и због овог тога што им митрополит призренски није одредио свештеника за то село. [6]

Демографија

Насеље има горанску етничку већину.

Број становника на пописима:

Попис 2011.

На попису становништва 2011. године, Брод је имао 1554 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.[7]
Горанци
  
747 48,38 %
Бошњаци
  
620 40,15 %
Турци
  
103 6,67 %
Албанци
  
20 1,29 %
Ашкалије
  
3 0,19 %
Египћани
  
1 0,06 %
Роми
  
1 0,06 %
Срби
  
1 0,06 %
остали
  
34 2,20 %
неизјашњено
  
13 0,84 %
непознато
  
1 0,06 %
укупно: 1544

Референце

  1. ^ http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/casopisi_pretrazivi_po_datumu/P_0144/1862/b015#page/1/mode/1up
  2. ^ Татјана Катић, Вилајет Пастриц (Паштрик) 1452/53. године, Мешовита грађа (Miscellanea) 31, (2010), 54.
  3. ^ Ема Миљковић, На раскршћу епоха, Ниш 2013, 50.
  4. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 196. Београд: Службени гласник.
  5. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 205., 206., 209., 210. Београд: Службени гласник.
  6. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 327.-328. Београд: Службени гласник.
  7. ^ Етничка структура након пописа 2011.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.