Британски музеј

Британски музеј (енгл. British Museum) је најстарији јавни музеј на свету. Садржи колекције претежно везане за историју човечанства. Основан је 1753. и налази се у британској престоници Лондону.

Британски музеј
British Museum
The British Museum logo
British Museum (aerial)
Британски музеј
Оснивање1753.
ЛокацијаЛондон
 Уједињено Краљевство
Врстамузеј
Број предмета8 милиона
Посетиоци6.049.000 [1]
ДиректорHartwig Fischer
ПредседникSir Richard Lambert
Веб-сајтwww.britishmuseum.org
British Museum from NE 2
Фасада Британског музеја

Историја музеја

Зачеци музеја везани су за британског физичара Сер Ханса Слоуна (енгл. Sir Hans Sloane).[2] Током свог живота Слоун је сакупио преко 71.000 предмета, укључујући хербаријум и библиотеку.[3] Желећи да сачува своју колекцију после смрти, Слоун је завештава краљу Џорџу II. Сам краљ није био посебно заинтересован за колекцију, али је захваљујући напорима Парламента основан одбор повереника којима је колекција дата на старање. Тиме се 7. јуна 1753. године посебном одлуком Парламента заснива Британски музеј.

У почетку се колекција састојала претежно од књига, рукописа и нешто антиквитета у виду старих новчића и ваза. Међутим, од оснивања па до данас колекција се само увећавала, подједнако путем донација и куповином предмета.

Музеј је први пут отворен за јавност 15. јануара 1759. године. Музејске колекције биле су доступне свима а сам улазак у музеј био је бесплатан. Музеј је од тада отворен без већих прекида а улаз је и данас слободан. Годишње га посети преко 4 милиона људи.

Зграда музеја

Музејска зграда је током протеклих векова много пута изменила свој изглед.

За потребе музеја, одбор повереника је иницијално изабрао једну од најлепших зграда тадашњег Лондона. Било је то Монтагу здање (енгл. Montagu House) изграђено приближно 1676., а обновљено 1686. од стране једног француског архитекте. У складу са тим стил здања био је претежно француски.

Међутим, већ са почетком 19. века почетна зграда је постала исувише скучена за растућу музејску колекцију. У сврху проширења 1802. одбор повереника формира комитет задужен за грађевину и њено проширење. Прво у низу проширења првобитне зграде завршено је 1808. године. Од тада до данас изглед музеја је знатно измењен, међутим он се и данас налази на месту првобитног Монтагу здања.

Основу садашње зграде дизајнирао је сер Роберт Смрк (енгл. Sir Robert Smirke) и њена изградња је завршена 1852. године.

British Museum Great Court roof
Great Court

Последња велика измена завршена је 2000. године. Измештањем већег дела библиотеке створен је додатан простор. По дизајну архитекте Лорда Фостера (енгл. Lord Foster) тај простор претворен је у велики трг који опкружује читаоницу, а затим наткривен. Тиме је створен највећи наткривени трг у Европи. Отворила га је краљица Елизабета II 6. децембра 2000. и он носи њено име - The Queen Elizabeth II Great Court.

Музејске колекције

У музеју је изложено више хиљада предмета из различитих периода историје: од праисторијског доба до модернијих колекција које су везане за период индустријске револуције. Музеј има укупно 94 галерије које се протежу преко 4 километра. Осим релативно сталних колекција, музеј редовно приређује и привремене поставке за које се наплаћују улазнице.

Неке од колекција су:

  • Британија у праисторији и под Римљанима
    • заузима 6 галерија
    • садржи церемонијалну келтску одећу и метално посуђе
    • римску сребрнину
    • тело жртвованог човека из 1. века нове ере нађеног тек 1984. године
  • Европа
    • галерије садрже разне предмете сакупљене из Европе укључујући и ...
    • сат у облику брода направљен у Прагу пре више од 4 века; док је био у функцији мењао је положај, свирао мелодије и испаљивао из топа
    • колекцију тањира из револуционарног раздобља Русије
    • посебно су интересантни предмети везани за англо-саксонског краља из 7. века. Нађени су 1939. у олупини брода Sutton Hoo
  • Египат
    • свакако најзначајнији предмет ове колекције је Розета камен (енгл. Rosseta Stone) са хијероглифима са кога је Шамполион успео да дешифрује древно египатско писмо
    • музеј је дом запањујућем броју мумифицираних тела, саркофага и посмртних маски које се налазе распоређене у низу галерија
    • изложен је и велики број инструмената коришћених у припреми тела за балзамовање
  • Грчка и Рим
Elgin Marbles east pediment
Део фриза Партенона
  • Азија
    • главни део ове колекције су кинески порцелан и керамика
    • бројне скулптуре везане за религије Индије, Кине и Кореје такође доминирају поставком

Види још

Референце

  1. ^ „Reports and accounts for the year ended 31 March 2008 #124 www.britishmuseum.org” (PDF). Приступљено 16. 12. 2011.
  2. ^ „Creating a Great Museum: Early Collectors and The British Museum”. Архивирано из оригинала на датум 02. 01. 2010. Приступљено 16. 12. 2011.
  3. ^ „British Museum - General history,”. Приступљено 16. 12. 2011.

Литература

  • Anderson, Robert (2005). The Great Court and the British Museum. London: The British Museum Press
  • Arrowsmith, Rupert Richard. Modernism and the Museum: Asian, African and Pacific Art and the London Avant Garde. Oxford University Press, pp. 103–164. 2011. ISBN 978-0-19-959369-9..
  • Arrowsmith, Rupert Richard. "The Transcultural Roots of Modernism: Imagist Poetry, Japanese Visual Culture, and the Western Museum System", Modernism/modernity Volume 18, Number 1, January 2011, pp. 27–42. ISSN 1071-6068.
  • Bowring, Joanna (2012). Chronology of Temporary Exhibitions at the British Museum London: British Museum Research Paper 189.
  • Caygill, Marjorie (2006). The British Museum: 250 Years. London: The British Museum Press
  • Caygill, Marjorie (2002). The Story of the British Museum. London: The British Museum Press
  • Cook, B. F. (2005). The Elgin Marbles. London: The British Museum Press
  • Esdaile, Arundell (1946) The British Museum Library: a Short History and Survey. London: Allen & Unwin
  • Jacobs, Norman (2010) Behind the Colonnade. Stroud: The History Press
  • Jenkins, Ian (2006). Greek Architecture and its Sculpture in The British Museum. London: The British Museum Press
  • Francis, Frank, ed. (1971) Treasures of the British Museum. London: Thames & Hudson (rev. ed., 1975)
  • Moser, Stephanie (2006). Wondrous Curiosities: Ancient Egypt at The British Museum. Chicago: The University of Chicago Press
  • Reade, Julian (2004). Assyrian Sculpture. London: The British Museum Press
  • Reeve, John (2003). The British Museum: Visitor's Guide. London: The British Museum Press
  • Wilson, David M. (2002). The British Museum: a history. London: The British Museum Press

Спољашње везе

Јаков Серски

Јаков Серски, први игуман манастира Светих Арханђела, митрополит Сера и српски књижевник.

Џон Едвард Греј

Џон Едвард Греј (енгл. John Edward Gray; 12. фебруар 1800. – 7. март. 1875.) био је енглески зоолог, старији брат Џорџа Роберта Греја и син фармаколога и ботаничара Семјуела Фредерика Греја (1766–1828).

Греј је руководио зоолошким оделењем Британског музеја у Лондону од 1840. до краја 1874. године, пре него што је природњачка збирка издвојена и предата Природњачком музеју. Издао је неколико каталога музејских збирки, у којима је детаљно писао о вишим таксонима животиња и описивао нове врсте. Захваљујући њему, збирке енглеских природњачких музеја су међу најбољима у свету.

Аџиб

Аџиб или Анеџиб, је Хорусово име раноегипатског фараона из Прве династије. Владао је вероватно око 2910. године п. н. е..

Није позната тачна дужина његовог владања. У Торинском краљевском канону помињу се 74 године., док се у Манетоновим списима помињу 20 и 26 година владавине. Египтолози сматрају да су ове оцене преувеличане. Запис на камену из доба 5. династије (Камен из Палерма) даје податак о око 10 година владавине.Аџиб је себи доделио нов владарски атрибут „два господара“ који се односи на богове Хоруса и Сета. Ова титула се симболично односи на унију Горњег и Доњег Египта.

Аџибова гробница се налази у Абидосу и позната је као „гробница X“. Са димензијама од 16,4 x 9,0 метара, то је најмања од краљевских гробница у овој области. Главна просторија је окружена са 64 споредна гроба.

Баб ед-Дра

Баб ед-Дра (bāb al-dhrā) је локалитет из раног бронзаног доба на ком се налази некадашњи град. Локалитет се налази недалеко од Мртвог мора, на јужној обали Вади Карака. Артефакти из Баб ед-Дра су изложени у неколико значајних музеја, укључујући Карак археолошки музеј у Јордану, Келсо музеј библијских земаља у Питсбургу и Британски музеј у Лондону.

Библиотека

Библиотека или књижница је сређена збирка књига по ауторском, предметном или каталогу, која припада приватним лицима или државним институцијама, или установама у којима се чувају збирке књига. За најстарију библиотеку сматра се библиотека египатског цара Осиманзиоса, која се налазила, по мишљењу једних, у Мемнониуму, или других - у Рамезиуму, у Мемфису. Најпознатија египатска библиотека је чувена Александријска библиотека.

Горгоне

Горгоне (грч. Γοργώ, Γοργών, лат. Gorgones) су кћерке морског бога Форкија и његове жене Кето.

Ден (фараон)

Ден, још познат као Хор-Ден, Девен и Удиму, је Хорусово име раноегипатског фараона из Прве династије. Владао је вероватно у периоду 2870. п. н. е. — 2820. п. н. е.

Он је владар из раноегипатског периода о коме постоји највише археолошких налаза. За фараона Дена се тврди да је донео просперитет своме царству и многе иновације се приписују добу његове владавине. Био је први владар који је користио титулу „Краљ Доњег и Горњег Египта“, и први који је представљан са двоструком црвено-белом круном. Фараон Ден је у време своје владавине увео правила дворског ритуала, што га је учинило веома цењеним међу наследницима. Важна иновација из овог доба било је увођење писања бројева хијероглифима, што је коришћено за записивање података о порезима и годинама. Под његове гробнице у Абидосу начињен је од црвеног и црног гранита, што је први пример употребе овог материјала у старом Египту.

Био је син фараона Џета и краљице Меритнеит. Његова мајка је владала док је он био дечак. Манетон тврди да је владао 20 година. Египтолози обично прихватају податак са Камена из Палерма где стоји да је владао 42 године. Имао је 4 жене. Наследио га је син - Анеџиб, док о осталој деци нема података.

Диона

Диона (грч. Διώνη) је у грчкој митологији била божанство.

Египтологија

Египтологија је наука, тј. скуп сродних наука које се баве проучавањем старог Египта. Феномени које проучава египтологија су: свакодневни живот, језик и литература, историја, култура и уметност, привреда, право, етика, религија и духовни живот. Иако је археологија наука која је открила најспектакуларније ствари у вези са старим Египтом, она није једина грана науке која потпада под египтологију. Ту су још: историја, историја уметности, епиграфика, палеолингвистика, итд.

У осносу на периоде историје старог Египта, египтологија се бави:

египатском праисторијом (од 5000. године п. н. е. до почетка прве династије негде око 3000-е п. н. е.)

династичким Египтом (време старог, средњег и Новог краљевства, од око 3000. п. н. е. до четвртог века п. н. е, тј. до времена када је Александар Македонски освојио Египат)

хеленистичким и римско-византијским Египтом (од Александра Македонског до пада под арапску власт)

Еуфорб

Еуфорб (грч. Εὔφορβος) је у грчкој митологији био Тројанац, један од најхрабријих учесника тројанског рата.

Задаци за гимнастику ума

Средњовековни рукопис под називом Propositiones ad Acuendos Juvenes (срп. Задаци за гимнастику ума) писан на латинском једна је од најстаријих збирки задатака које припадају забавној математици. Најстарији познати примерак рукописа потиче с краја 9. века. Сматра се да је аутор збирке енглески монах Алкуин од Јорка (умро 804.) У неким верзијама рукописа налазе се 53 загонетке, док неки садрже 56.

Лондон

Лондон (енгл. London; /ˈlʌndən/) је главни и највећи град Енглеске и Уједињеног Краљевства и средиште регије Шири Лондон, те површином највећа урбана зона у Европској унији. Антички Лондиниум (лат. Londinium) су основали Римљани 43. године нове ере у мочварном подручју на естуару реке Темзе на чијем месту данас лежи најуже пословно језгро модерног града, Сити. Од 19. века име Лондон се односи и на сва насеља која су се развила око првобитног градског језгра, односно на подручје Ширег Лондона.

Са преко 300 различитих националности које живе на подручју данашњег града, Лондон важи за једну од најкосмополитскијих средина у Европи. Према попису из 2011. на подручју Ширег Лондона живело је 8.278.251 становника, или 12,5% целокупне популације Уједињеног Краљевства. У најужем делу града, у Ситију живи свега 7.400 становника. У ширем метрополитанском подручју 2011. живело је 13.709.000 становника. Лондон је у периоду између 1831. до 1925. по броју становника представљао највећу градску површину на свету.Лондон се убраја међу најважније градове у свету у многим областима. Један је од најважнијих политичких, образовних, културних, трговачких, туристичких, финансијских, модних, спортских центара у свету. После Њујорка, Лондон је најважнији финансијски центар на планети а познат је и по својој незваничној титули светске културне престонице. Са 6 лондонских међународних аеродрома годишње се превезе преко 120 милиона путника, што Лондон сврстава у најпрометнији ваздушни центар на свету. Лондонски метро представља најстарији систем подземне железнице у свету и други на свету по броју превезених путника (после Шангајског). У граду раде укупно 43 универзитетске установе, због чега је Лондон и светски образовни центар. Лондон је једини град који је три пута угостио највеће спортско такмичење на планети Летње олимпијске игре (1908, 1948 и 2012).Иако град лежи на 70 km источно од ушћа реке Темзе захваљујући плимском таласу који допире све до градског средишта, Лондон се развио у велику и у светским оквирима веома важну трговачку луку (по саобраћају четврту у свету), опремљену најсавременијим уређајима за пловидбу, утовар и истовар робе. Године 1984, на Темзи код Лондона је саграђена велика брана која град штити од дејства плимних таласа који су у прошлости често имали катастрофалне последице по град (као у јануару 1953).

Захваљујући својој богатој и дугој историји у Лондону се данас налазе бројни културно историјски споменици, од којих се чак четири налазе на листи Светске баштине Унеска: Лондон тауер, Краљевска ботаничка башта Кју, Вестминстерска палата у оквиру које се налазе Вестминстерска опатија и црква свете Маргарите те историјски Гринич у којем се налази чувена Гриничка опсерваторија кроз коју пролази почетни нулти меридијан. Од осталих знаменитости треба поменути и Бакингемску палату која опредставља службену резиденцију британске краљевске породице, Лондонско око, трг Пикадили серкус, катедрала Светог Павла, Тауербриџ, Трафалгар Сквер, стадион Вембли и комплекс Ол Ингланд Клаба. У граду се налазе и бројне галерије, музеји, библиотеке попут у светским размерама чувених Тејт галерије, Национална галерија, Британски музеј, Британска библиотека итд.

Мелеагар

Мелеагар је у грчкој митологији био јунак мита о лову на Калидонског вепра, Енејев и Алтејин син. Његова деца су, према Хигину, Партенопеј и према Аполодору — Полидора, коју је имао са Аталантом.

Митридат VI Понтски

Митридат VI или Митрадат VI (грч. Μιθριδάτης), од староперсијског Митрадата, „дар Митре"; 134. п. н. е. - 63. п. н. е., такође познат као Митридат Велики (Мегас) и Еупатор Дионис, био је краљ Понта и Мале Јерменије у северној Анадолији (савремена Турска) од 119. п. н. е. доп 63. п. н. е. Митридат је био персијског порекла и тврдио да потиче од краља Дарија Великог. Најпознатији је као један од најопаснијих и најуспешнијих непријатеља Рима који се у Митридатским ратовима супротставио тројици познатих војсковођа касне Републике - Сули, Лукулу и Помпеју Великом.

Музеј

Музеј (од старогрчког. μουσείον], мусио - седиште Муза) је назив за установу и зграду, у којој се чувају, проучавају и излажу - хронолошки или тематски - збирке старина и уметнина, те природњачких, техничких и сл. предмета.

У најширој употреби ICOM-ова дефиниција из 1974. године према којој је музеј непрофитна, стална установа у служби друштва и његовог развоја и отворена јавности, која сабира, чува, истражује, комуницира и излаже материјална сведочанства човека и његове околине, ради проучавања, образовања и забаве .

Природњачки музеј у Лондону

Природњачки музеј у Лондону је музеј природе који излаже широки спектар експоната из различитих области историје природе. Музеј је један од три велика музеја на улици Exhibition Road у Јужном Кенсингтону у Лондону поред Научног музеја и Музеја Викторије и Алберта, а највећи део музеја налази се у улици Кромвел.

У музеју се налазе експонати који покривају око 70 милиона врста живих и изумрлих биљних и животињских врста које су груписане у 5 главних колекција: ботаника, ентомологија, минералогија, палеонтологија, и зоологија. Музеј је светски признат истраживачки центар специјализиран у таксономији, идентификацији и конзервацији. Поседује различите збирке од научне и историјске важности, међу којима је и колекција врста коју је прикупио Чарлс Дарвин. Музеј је познат по изложби скелета диносауруса. Садржи и библиотеку са великм бројњм књига, часописа и уметничких колекција везане за рад и истраживање научних департмана.

До 1963. године, Природњачки музеј је био део Британског музеја. Након тога се издвијио као посебан музеј и задржао име Британски музеј (природна историја), иако је и тада био познат као Природњачки музеј. По броју посетиоца, Природњачки музеј заузима четврто место на листи најпосећенијих музеја на свету са забележених преко 4 милиона посета у 2009. години.

Семерхет

Семерхет је раноегипатски фараон из Прве династије. Владао је вероватно од 2861. године п. н. е. до 2853. године п. н. е.

Овај владар је познат по трагичној легенди коју је пренео грчки историчар Манетон. Сматрало се да је у време Семерхетове владавине велика несрећа погодила Египат. Археолошки налази сведоче да је његова владавина била опхрвана проблемима. Претпоставља се да на престо није дошао легитимним путем. Наиме, пронађене су камене посуде на којима је испрва било исписано Анеџибово име, преко кога је исписано Семерхетово. У Сакари нису пронађени гробови његових чиновника ни свештеника. Ту су пронађена имена свих фараона почев од Хор-Ахе, изузев Семерхета. Ипак, он веоватно није био узурпатор јер је његово име исписано поред имена фараона Дена, Анеџиба и Каа у Кааовој гробници и Џосеровој пирамиди.

Томас Брус, седми гроф од Елгина

Томас Брус, седми гроф од Елгина и једанаести гроф од Кинкардина (енгл. Thomas Bruce, 7th Earl of Elgin and 11th Earl of Kincardine; Брумхол, Фифе, Шкотска, 20. јул 1766 — Париз, 14. новембар 1841) био је шкотски племић и британски дипломата најпознатији по томе што је низ старогрчких мермерних статуа (познатих као Елгинове статуе) пренео са Партенона у Атини у Лондон.

Хор-Аха

Хор-Аха, Хорус-Аха, или Аха, небти име Ити, био је други фараон Прве египатске династије. Владао је у 31. веку пре нове ере.

У раном династичком периоду фараони су означавани својим Хорусовим именом, док су у каснијим списковима краљева коришћена небти имена.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.