Британска територија Индијског океана

Британска територија у Индијском океану (енгл. The British Indian Ocean Territory (BIOT)) је прекоокеанска територија Уједињеног Краљевства у Индијском океану, на пола пута између Африке и Индонезије.

Територија се састоји од 6 атола у архипелагу Чагос и око 1.000 мањих острва. Укупна површина острва је око 60 km², док је припадајућа површина океана 54.400 km².

Острва су под британском влашћу од 1814.

Највеће острво је Дијего Гарсија, на коме се налази заједничка војна база Уједињеног Краљевства и САД. САД је закупила ову базу до 2016. Становништво са острва је исељено 1966. (1500—2000 људи). Године 2000, високи суд у УК је оценио да је депортација становништва била нелегална, али је потврдио специјални војни статус острва.

Право на суверенитет над острвима су истакли Маурицијус и Сејшели. УК има уговор са Маурицијусом да му преда власт над острвима у случају да им више не буду потребна за одбрану.

Британска територија Индијског океана
British Indian Ocean Territory
Крилатица: In tutela nostra Limuria
Химна: God Save the Queen
Положај Британске територије Индијског океана
Главни градДијего Гарсија
Службени језикенглески
Владавина
Облик државеБританске прекоморске територије
 — КомесарКолин Робертс
 — АдминистраторЏон Мекманус
Историја
Независностзависна од Уједињеног Краљевства
Географија
Површина
 — укупно60 km2
 — вода (%)0
Становништво
 — Процена3.000(.)
 — густина50 ст./km2
Економија
ВалутаБританска фунта
 — стоти део валуте‍100 пенија‍
Остале информације
Временска зонаUTC UTC+6
Интернет домен‍.io‍
Позивни број+246

Спољашње везе

Biot-map
Мапа острва из 1976
.io

.io је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Британску индијску океанску територију.

8. новембар

8. новембар (8.11.) је 312. дан године по грегоријанском календару (313. у преступној години). До краја године има још 53 дана.

Јужна Африка

У геополитици, јужна Африка је појам које користе Уједињене нације, а који означава регион на јужном делу афричког континента. Овај регион обухвата пет земаља Африке :

Боцвана

Лесото

Намибија

Јужноафричка Република

СвазилендУ ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Ангола, Замбија, Зимбабве, Малави, Мозамбик, Мадагаскар, Расејана острва, Комори, Мајот, Сејшели, Маурицијус, Реинион, као и Британска територија Индијског океана. Понекад (мада ретко) у регију се укључују и Демократска Република Конго и Танзанија.

Сама Јужноафричка Република, најразвијенија држава региона, у српском се језику најчешће назива једноставно Јужном Африком.

Африка

Африка је други континент на свету по броју становника, као и по површини. Са 30.244.050 km² (укључујући и острва која јој припадају) чини 20,3% укупне површине земље. На афричком континенту живи више од милијарду и 200 милиона становника, што чини око једне седмине укупне људске популације. Африка је тропски континент зато што највећим делом своје територије захвата тропски појас и простире се на приближно подједнаком растојању од екватора ка северу и југу (то нам потврђују најистуреније тачке — најсевернија и најјужнија). Заједно са Европом и Азијом зовемо је Стари свет.

Стари Римљани су користили име terra Africa — „земља Афра“ (плурал, од „Афер“) — за северни део континента, који одговара данашњем Тунису, где се налазила римска провинција Африка.

Британске прекоморске територије

Британске прекоморске територије су територије које спадају под суверенитет Уједињеног Краљевства.

Оне нису део Уједињеног Краљевства, иако од 2002. године сви становници, сем једне територије, имају пуно Британско држављанство. Територије су задњи остаци Британске империје које још нису добиле независност, најчешће због војног интереса Уједињеног Краљевства, али и због њихове мале величине да би биле независне.

ГОСТ 7.67

ГОСТ 7.67 или ISO 3166-88 је ГОСТ стандард за кодове држава.

Стандард дефинише називе држава на руском и енглеском језику, ћириличне трословне кодове држава, латиничне трословне и двословне кодове држава као и троцифрене бројчане кодове држава. Последње три групе кодова су у потпуности усклађене са ISO 3166 стандардом (међутим, у пракси, разлике могу настати због измена у ISO 3166 стандарду које још нису пренете у ГОСТ, као што је случај нпр. са трословним латиничним кодом за Румунију ROM, који је измењен у ROU).

Грб Британске територије Индијског океана

Грб Британске територије Индијског океана је званични хералдички симбол ове британске прекоморске територије. Грб је усвојен 1990. год. на 25-у годишњицу стицања тог статуса.

Централни део грба је штит. У централном делу штита се налазе круна и палма (симболи територија Индијског океана), оне су обасјане сунцем које се налази са њихове леве стране (представља положај Уједињеног Краљевства у односу на своју колонију). Испод њих се налазе три беле таласасте линије које представљају океан. У горњем делу штита налази се Застава Уједињеног Краљевства.

Држачи штита су две морске корњаче различитих врста које представљају локалну фауну. Са леве стране је Eretmochelys imbricata а са десне зелена морска корњача.

Челенка грба је гвоздена круна из које се издиже црвена кула на којој је истакнута застава територије.

Постамент је песковита подлога са шкољкама, што симболизује острвске плаже.

Мото грба је исписан на латинском: „In tutela nostra Limuria“. Он се односи на митолошки континент Лимурију који је према легенди изгубљен у Индијском океану.

Дијего Гарсија

Дијего Гарсија је атол који се налази у самом срцу Индијског океана, удаљен 1.600 километара од најјужније тачке индијског полуострва. Дијего Гарсија је највећа копнена маса архипелага Чагос. Острво припада Уједињеном Краљевству као Британска Територија Индијског океана, скраћено БТИО. Све до 1973. године острво је насељено домороцима. Почетком 50-их година двадесетог века, почиње систематска депортација становништва од стране Велике Британије, како би острво могло да се изнајми Сједињеним Америчким Државама у војне сврхе. На овом острву данас се налази једна од укупно три антене које су део Глобалног позиционог система.

Како је насилно депортовање становништва узело маха из године у годину, острво је попримило свој првобитни изглед из шеснаестог века када је откривено. Некада бројне плантаже и њиве, данас су прекривене густом вегетацијом. Острво је 60 километара дуго, са максималном надморском висином од 7 метара. Залив је 19 километара дуг, и око 8 километара широк. Дубина залива варира од 20 до 30 метара. Бројни корални спрудови се налазе у заливу и представљају проблем морском саобраћају.

Долар

Долар (најчешће представљен знаком за пезос и долар: $) име је за више од двадесет валута, укључујући валуте које користе (поређано према становништву) Сједињене Америчке Државе, Канада, Аустралија, Тајван, Хонгконг, Сингапур, Нови Зеланд, Либерија, Јамајка и Намибија. Амерички долар је званична валута и Источног Тимора, Еквадора, Ел Салвадора, Федералних Држава Микронезије, Маршалских Острва, Палауа, Карипске Холандије, затим америчких територија попут Порторика, Америчке Самое, Америчких Девичанских Острва и сл., те служи и као новчаница Панаме. Генерално говорећи, 1 долар је подељен на 100 центи.

Зависна територија

Зависна територија или зависна област је територија која нема пуну политичку независност или суверенитет као суверена држава и налази се изван интегралног подручја државне контроле.Зависна територија се обично разликује од поднационалних ентитета, који се сматрају дијелом интегралне територије владајуће државе. Поднационални ентитет обично представља основну подјелу државе, док зависна територија често има висок степен аутономије од контролне државе. Историјски, већина колонија се сматрало зависном територијом њихове контролне државе. Зависне територије генерално одржавају висок степен политичке аутономије. У исто вријеме, не сматрају се све аутономне територије зависним и нису све зависне територије аутономне. Већина насељених зависних територија има сопствени ИСО 3166 код.

Неки политички ентитети имају посебан статус признат међународним уговором или споразумом који резултира одређеним степеном аутономије или различитим имиграционим правилима. Оне се некада сматрају зависним територијама, али их званично њихове контролне државе сматрају својим интегралним дијелом. Примјери су Оландска Острва (Финска) и Хонгконг (Кина).

Застава Британске територије Индијског океана

Застава Британске територије Индијског океана усвојена је 4. новембра 1990. године и има само полу-званични статус.

Застава је слична заставама других британских колонија и има "Јунијон џек“ у горњем десном углу. Палма и круна су симбол територија Индијског океана. Порекло или значење таласасте линије је непознат, а њихово постојање је раскид са традиционалном заставом британских колонија или бивших колонија и налази се, текође, на застави Британске Колумбије. Застава је одобрена од стране краљице Елизабете II на 25. годишњицу Британске територије Индијског океана.

Маурицијус

Маурицијус (енгл. Mauritius, франц. Maurice), или званично Република Маурицијус (енгл. Republic of Mauritius, франц. République de Maurice), понегде погрешно названа и као острво Морис, је острвска држава у југозападном делу Индијског океана, око 855 km источно од Мадагаскара, 2000 km од обале источне Африке којој и геополитички припада. Поред острва Маурицијус у саставу републике се налазе и острва Каргадос Карахос, Родригез, као и Агалега острва. Број становника се 2008. процењивао на 1.288.000.

Специјалне територије Европске уније

Постоје два дела споразума у Риму који се односи на специјалне односе: члан 299 који одређује на које се територије споразум односи; и члан 182-188 и анекс 2 о придруживању не-Европским земљама и територијама који имају специјални статус са земљом чланицом.

Под специјалне територије спадају 7 региона (4 у Француској, 2 у Португалу, 1 у Шпанији) где се закони Европске заједнице примењују, са могућем прилагођавању због њихове специфичности.

Прекоморске територије (ОЦТ) (21) које имају специјални однос са неком од чланица Европске уније: 12 са УК, 6 са Француском, 2 са Холандијом, 1 са Данском.

Списак држава без река

Ово је списак држава које немају ни једну реку.

Списак држава и зависних територија по континентима

Планета Земља има површину од 510.065.600 km², од чега је копно 148.939.100 km² тј. 29,2 % укупне површине Земље. Она је подељена на 7 континената: Азију, Африку, Северну Америку, Јужна Америка, Антарктик, Европу и Аустралију. Континенти су подељени на 194 државе и 45 зависниx територија.

Списак држава и територија по површини

Ово је списак држава и територија, поређаних по површини. Списак укључује све суверене државе и зависне територије наведене у ИСО стандарду 3166-1. Непризнате државе, те прекоморски поседи су такође уврштени у списак, али немају број који их рангира на списку, јер је њихова површина већ укаликулисана у матичну земљу.

Списак садржи две колоне са бројевима у низу. Прва колона представља рангиране позиције суверених држава света према површинама матичних територија тих држава, док друга колона представља рангиране позиције свих територија, према горе наведеним стандардима, укључујући све суверене државе, зависне територије, те друге географске територије (нпр. Антарктик) према укупној површини коју те територије заузимају.

Површина сваке територије укључује три врсте мерења:

Копнена површина - је збир целог копна ограниченог међународним границама и/или обалом, без површине унутрашњих водних тела (реке, језера и слично).

Унутрашње воде - су збир свих површина унутрашњих водних тела, као што су реке, потоци, природна и вештачка језера и слично, а који су ограничени међународним границама и/или обалом. Неки извори, у унутрашње воде укључују и приобалне воде, у зависности на њихов значај за копно.

Укупна површина - је укупан збир целе копнене површине и унутрашњих вода, огранчених међународним границама и/или обалом.Подаци су преузети из статистичког уреда УН, осим ако није другачије назначено.

Списак политичких и географских тела по површини

У ову листу су укључени свет и океани (позиције број: 1,2,3,4,5,7), Антарктик (позиција број 8), Острва Спретли (на која права полаже више земаља; позиција број 256) и 259 држава и зависних територија које су излистане на горњој листи.

Списак суверених држава

Ово је азбучни списак свих држава света. Уз редне бројеве, списак садржи заставе, скраћене и пуне облике имена држава, њихов међународни статус, те листе њихових зависних и аутономних територија. Иако постоје критеријуми за утврђивање и држава и зависних територија, ипак не постоји и политичка усаглашеност око броја истих, па је тешко одговорити колико „држава“ има у свету.

Списак садржи:

195 суверених држава (193 чланица и 2 посматрача УН) са њиховим зависним и аутономним територијама, које класификујемо као:

територије са посебним облицима суверенитета, и то:

придружене зависне државе, које се налазе у придруженом и зависном односу према некој другој држави,

територије са посебним суверенитетом, који је дефинисан специјалним међународним уговорима

самоуправне зависне територије,

прекоморске територије, укључујући и слабо насељене територије, те

националне и конститутувне аутономије субјекти и подсубјекти унутар суверених држава и

друге територије, укључујући прекоморске посједе, територијалне претензије, ексклаве и спорне територије.Списак садржи и:

13 Територија са спорним статусом,

3 Спорне слабонасељене територије,

4 Микронације са одређеним међународним релацијама.

Уједињено Краљевство Земље, територије и крунски поседи Уједињеног Краљевства
Конститутивне земље
Прекоморске територије
Крунски поседи
Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.