Бриона

Бриона (итал. Briona) је насеље у Италији у округу Новара, региону Пијемонт.

Према процени из 2011. у насељу је живело 1018 становника.[1][2] Насеље се налази на надморској висини од 201 м.

Бриона
итал. Briona
Briona Novara, Italy

Административни подаци
Држава Италија
РегијаПијемонт
ПокрајинаНовара
Становништво
Становништво
 — 2011.1.018
Географске карактеристике
Координате45°32′33″ СГШ; 8°28′47″ ИГД / 45.54247° СГШ; 8.47973° ИГДКоординате: 45°32′33″ СГШ; 8°28′47″ ИГД / 45.54247° СГШ; 8.47973° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина201 m
Бриона на мапи Италије
Бриона
Бриона
Бриона на мапи Италије
Остали подаци
Позивни број0321
GeoNames ИД6535285

Становништво

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
1.2641.3191.4991.5241.3681.2461.1171.1331.234

Референце

  1. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
  2. ^ „Istituto Nazionale di Statistica”.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Бриона на Викимедијиној остави

Бриони

Бриони (хрв. Brijuni) су национални парк који се састоји од групе острва у Јадранском мору, на хрватском делу Јадрана.

Брионска декларација

Брионска декларација је документ који су потписали представници Републике Словеније, Републике Хрватске и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) после проглашења одвајања Словеније и Хрватске од СФРЈ и краткотрајних оружаних сукоба Територијалне одбране (ТО) Словеније против Југословенске народне армије (ЈНА). Мировни споразум је потписан под политичким покровитељством Европске заједнице, то јест тројице министара из држава Европске заједнице, на Брионима 7. јула 1991. године. Споразумом је настојано да створи окружење у коме би могли да се одрже даљњи преговори о будућности Југославије. Брионском декларацијом предвиђено је да полиција Словеније контролише границу, али према законима СФРЈ, а да се ЈНА повуче у касарне и зауставе сукоби. Споразум је предвидео тромесечно "замрзавање" одлука Словеније и Хрватске да се издвајају из СФРЈ. Истовремено је договорено да се хитно изабере представник Републике Хрватске (Стипе Месић) на место Председника Председништва СФРЈ. Међутим, на крају се предсједник Савезног извршног вијећа Анте Марковић изоловао у нади да ће сачувати Југославију и потпуно прекинуо било који облик утицаја Федерације на Словенију. То је значило да се Југословенска народна армија (ЈНА) фокусирала на борбу у Хрватској, стварајући преседан преправљања међународних граница и стављајући на коцку интерес ЕЗ за рјешење југословенске кризе.

Споразумом су прекинута непријатељства између ЈНА и Територијалне одбране Словеније током Десетодневног рата. Словенија и Хрватска су се сложели да суспендују дјелатности које произилазе из њихових декларација о независности од 25. јуна на три мјесеца. Документом је ријешено питање граничне и царинске контроле словеначке границе, контрола над ваздушним саобраћајем и одобрена размјена заробљеника. Бринска декларација је такође била основа за посматрачку мисију која ће пратити спровођење споразума у Словенији. Једанаест дана након потписивања декларације, Савезно извршно вијеће је повукло ЈНА из Словеније. Декларација није имала утицај на борбе у Хрватској.

Дејтон

Дејтон (енгл. Dayton) град је у југозападном делу Охаја, САД. Он је седиште и највећи град округа Монтгомери. Дејтон има 166.179 становника (2000. године).

Недалеко од града, 13 km сјевероисточно, налази се ваздухопловна база Рајт-Патерсон у којој је новембра 1995. закључен Општи оквирни споразум о миру у Босни и Херцеговини којим је званично заустављен рат у Босни и Херцеговини.

Дејтонски мировни споразум

Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум, мировни је договор постигнут у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо, а којим је прекинут рат у Босни и Херцеговини (1992—1995). По овом споразуму, БиХ бива подељена на два дела: муслиманско-хрватску федерацију и Републику Српску.

Конференција је трајала од 1. до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су били тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, председник Републике Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, председник Хрватске Фрањо Туђман, амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк. Споразум је званично потписан у Паризу 14. децембра.

Скупштина СРЈ је споразум ратификовала 21. новембра 2002. године.

Истра у Народноослободилачкој борби

Антифашистички покрет у Истри под водством Комунистичке партије Југославије активирао се ради ослобођења од окупаторских снага у Другом свјетском рату, те уједињења у нову југословенску заједницу. Истра се помиње већ у првим прогласима Комунистичке партије Хрватске у априлу 1941. године, но како је била саставни дио италијанске државне територије, покрет се развијао у сложеним војним и политичким условима. Пошто је Истра дуго времена била саставни део фашистичке Италије, са чврстим системом власти, Народноослободилачки покрет у почетку није имао превише перспектива за масовни устанак. До општег оружаног устанка дошло је након капитулације Италије септембра 1943. године. Истра је ослобођена у завршним операцијама ЈА у мају 1945. године.

Италијански ловачки асови у Другом светском рату

Следи списак италијанских ловачких асова из периода Другог светског рата

Куп Југославије у фудбалу 1991/92.

Куп Југославије у фудбалу 1991/92. било је 44. национално нокаут-такмичење у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, које се одржавало током распада државе.

Републике Хрватска и Словенија прогласиле су своју независност 25. јуна 1991. године. Споразумом из Бриона, две су републике одложиле спровођење независности до 8. октобра. Док су две земље номинално још увек биле део Југославије, њихови су се клубови повукли из југословенског фудбалског система. Током шампионата, Македонија и Босна и Херцеговина прогласиле су независност 8. септембра 1991, односно 5. марта 1992. Савезну Републику Југославију су 28. априла 1992. године установиле Црна Гора и Србија.

Пре ове сезоне, пехар додељиван победнику носио је назив Куп Маршала Тита.

Ленка Удовички

Ленка Удовички (Београд, 1. јануар 1967) је позната српска и светска позоришна и оперска режисерка и глумица. Уметнички је директор позоришта Улисис са Бриона и суоснивач одсека за глуму на Ријечком Свеучилишту. У јавности је позната и као супруга чувеног глумца Радета Шербеџије.

Прва конференција Покрета несврстаних

Прва конференција Покрета несврстаних, позната и као Београдска конференција, одржана је од 1. до 6. септембра 1961. године у Београду, тада главном граду Федеративне Народне Републике Југославије. Историјски значај Београдске конференције је у томе што је први пут окупила државнике несврстаних земаља и формулисала изворне принципе и циљеве политике и покрета несврстаних као независног, ванблоковског и глобалног фактора у међународним односима.

Конференција је главну пажњу посветила очувању светског мира, проблемима разоружања, колонијализма и економског развоја. Усвојена су три документа: Декларација шефова држава и влада, Изјава о опасности од рата и Апел за очување светског мира. Два писма истог садржаја, упућена су председнику Савета министара Совјетског Савеза, Никити Хрушчову, и председнику Сједињених Америчких Држава, Џону Кенедију, који су у тим тренуцима били у сукобу који је познат као Хладни рат.

У складу са усвојеним „критеријумима несврстаности“, државе учеснице су се обавезале да воде политику несврстаности на принципима коегзистенције, да подржавају борбу за национално ослобођење, да се не укључују у мултилатералне пактове блоковских сила, да не склапају војне савезе са великим силама и да не уступају своју територију за војне базе великих сила.

Конференција у Београду није била место на коме је рођен покрет несврстаности, али одлуке које су донете недвосмислено су показале да идеја која је окупила председнике држава и влада ванблоковских земаља представља алтернативни концепт блоковима и блоковској подели света.

Рат у Хрватској

Рат у Хрватској је био војни сукоб на подручју бивше Социјалистичке Републике Хрватске, узрокован изласком Хрватске из састава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

Рат се на почетку водио између Југословенске народне армије, крајишких Срба и припадника хрватског Министарства унутрашњих послова. Руководство Југославије је помоћу савезне армије покушало да Хрватску задржи у саставу федерације. За вријеме распада заједничке државе на територији Хрватске која је била насељена Србима проглашена је краткотрајна међународно непризната држава — Република Српска Крајина. Хрватска је то сматрала покушајем да се територија Хрватске укључи у састав Србије. Тада је почела борба између Хрватске војске и Српске војске Крајине. Споразум о прекиду ватре је потписан 1992. године, што је праћено признањем Хрватске као суверене државе. На територију Хрватске су уведене Мировне снаге ОУН, због чега је оружани сукоб успорен. Хрватска војска је 1995. године спровела двије велике офанзивне операције, што је довело до заузимања великог дела територије Српске Крајине. Рат је завршен Ердутским и Дејтонским споразумом, према којима је Источна Славонија, Барања и Западни Срем у састав Хрватске ушла 1998. године. Сукоб је праћен међусобним етничким чишћењем и српског и хрватског становништва.

Као резултат рата, Хрватска је стекла независност и остварила свој територијални интегритет. Током оружаних дејстава, многа села и градови су уништени или озбиљно оштећени. Штета нанесена националној економији Хрватске ратним дејствима се процјењује на 37 милијарди долара. Током рата је погинуло укупно 20 хиљада људи. Велики број хрватски избјеглица је протјеран са територије под контролом Срба од 1991. до 1992. године. Истовремено, према извјештајима Комесаријата за избјеглице ОУН, до 1993. године 251.000 Срба је протјерано са територије под контролом Хрвата. Још један велики талас српских избјеглица (око 230.000 људи) забиљежен је 1995. године послије хрватске операције Олуја. Након рата у Хрватску се вратило 115.000 српских избјеглица.

У Хрватској се за оружани сукоб користи термин „Домовински рат” (Отаџбински рат), али је чест и термин „Великосрпска агресија”. У српској литератури овај сукоб се најчешће назива „Рат у Хрватској” или рјеђе „Рат у Крајини”.

Слободан Пенезић Крцун

Слободан Пенезић – Крцун (Ужице, 2. јул 1918 — Шопић, код Лазаревца, 6. новембар 1964), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије. У периоду од 9. јуна 1962. до 6. новембра 1964. године обављао је функцију председника Извршног већа Скупштине Социјалистичке Републике Србије.

Смрт и сахрана Јосипа Броза Тита

Смрт Јосипа Броза Тита (1892–1980), доживотног председника СФР Југославије и Савеза комуниста Југославије, наступила је 4. маја 1980. године у Љубљани, након 122 дана дуге борбе са болешћу, изазване зачепљењем крвних артерија у левој нози. Први проблеми у циркулацији леве ноге јавили су се крајем децембра 1979. године, а након Титовог одбијања хирушке интервенције, лекарски конзилијум је покушао да лековима успостави нормалну циркулацију. Пошто примењена терапија није дала резултат, Тито је 12. јануара био подвргнут хурушкој интервенцији, којом му је извршен артеријски бајпас. Ова операција је каснила, услед Титовог одбијања, као и примене терапије лековима, па је стога била неуспешна. Како се Титово стање након операције погоршало, 21. јануара је извршена ампутација леве ноге.

Након ампутације ноге, дошло је до привременог побољшања Титовог здравственог стања, али је оно нагло почело да слаби, јер је оболела нога пре ампутације знатно ослабила отпорност организма. Најпре су се јавили проблеми са бубрезима, а потом и упала плућа, због чега се Тито од 26. фебруара налазио у вештачкој коми прикључен на апарате за дисање. У веома тешком стању, отказивали су Титови витални органи, па је на крају услед кардиоциркулаторне нестабилности дошло до отказивања рада срца услед чега је 4. маја 1980. у 15.05 часова Јосип Броз Тито преминуо у својој 88 години. Његова смрт представљала је важан друштвено-политички моменат у историји Социјалистичке Федеративне Републике Југославије јер је тада дошло до смене власти са једног човека на колективно руководство – Председништво СФРЈ, а многи историчари овај догађај су означили као почетак распада Југославије.

Сахрана Јосипа Броза Тита одржана је 8. маја 1980. године у Београду, где је по сопственој жељи сахрањен у зимској башти своје резиденције на Дедињу, која је након тога названа „Кућа цвећа“. Поред великог броја грађана Југославије, сахрани је присуствовало 209 делегација из 128 земаља света, због чега је званично проглашена за најпосећенију сахрану неког државника у историји. Сахрани је претходио пренос његових посмртних остатака Плавим возом из Љубљане, преко Загреба у Београд, где су три наредна дана били изложен у централног сали згради Скупштине СФРЈ. Овде су му грађани, домаће и стране делегације, у мимоходу одавале последњу почаст. Титова сахрана је директно преношена преко телевизије у Југославији и још 16 земаља света, а у неколико земаља је накнадно емитован цео снимак или важнији делови сахране. Титов гроб се налази у саставу Музеја Југославије и од сахране до данас га је посетило преко 18 милона људи.

Фажански канал

Фажански канал је морски канал између острва Бриони и обале копна омеђеног линијом од рта Барбарига на копну до гребена Кабула на северном крају Бриона, и линијом од рта Проштин на копну до рта Пенеда на најјужнијем крају острва Велики Брион. Источна обала канала је каменита и испред ње се налазе бројни плићаци удаљени 200-400 метара од обале. У јужном делу канала се налазе острвца Свети Јеролим и Котеж.

Хотел „Метропол“

Хотел „Метропол“ се налази у Београду, на територији градске општине Палилула. Подигнут је у периоду од 1954. до 1958. године и представља непокретно културно добро као споменик културе.

Хотел је лоциран близу центра Београда (насеље Палилула) са погледом на Ташмајдански парк, близу Правног факултета, цркве Св. Марка, Вуковог споменика и трга Славије. Репутацији хотела су допринели гости из разноликог света знаменитих личности, од врхунских уметника и филмских звезда, до државника и револуционара. У београдском Метрополу одседали су Луј Армстронг, Елизабет Тејлор, цар Хајле Селасије, Че Гевара и многи други. Отворен 1957. године, Метропол је данас један од три хотела у Београду са пет звездица, али се од осталих разликује својом богатом традицијом и историјом. Метропол Палаце припада ланцу Старвуд, а бренду Luxury Collection.

Црква Светог Спиридона у Трсту

Црква Светог Спиридона је српска православна црква у самом центру Трста, на тргу Понте Росо. Она свједочи о историјском значају српске колоније у овом граду. Евидентирана је као културно добро од стране италијанске службе заштите.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.