Бресква

Бресква, праска или шефтелија, (Prunus persica) је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Познато је по истоименим плодовима, које човек користи као веома укусно и слатко воће. Потиче из средње Азије (на шта указује и њен назив на латинском, од кога је и изведен српски назив).

Као воће користи се у сировом стању, а погодна је и за прављење компота, сокова, џемова као и за сушење.

Захваљујући широкој адаптивности, бресква заузима значајно место у светској производњи. Производи се много и због тога што су отворене многобројне сорте које су у могућности да се прилагоде различитим условима гајења. Нове сорте бресака стварају се релативно лакше и брже од других врста воћака, тако да већина сорти бресака које су се налазиле пре 15 година у сортименту замењене су новим, квалитетнијим, а данашње сорте које се налазе у производњи замениће се за 15 година другим још квалитетнијим. Тренутно у свету постоји око 2500 сорти.

Кина је највећи произвођач брескве у свету. Потом долазе Европа и Сједињене Америчке Државе. Од европских држава, Италија је највећи произвођач брескве. На другом месту је Шпанија, а затим Грчка и Француска.

PrunusPersica
PrunusPersicaFlowers
Flameprince peaches
Бресква
Vineyard peaches de
листови и плодови брескве
Autumn Red peaches
Јесење црвене брескве, попречни пресек
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Подрод:
Amygdalus
Врста:
P. persica
Биномијално име
Prunus persica
(L.) Batsch 1801 не Stokes 1812 ни (L.) Siebold & Zucc. 1845[1]
Синоними[2]

Историја

Иако је латински назив повезује са Персијом, бресква је пронађена у Кини где је била саставни део првих дана кинеске културе. У текстовима, бресква се при пут јавља у једном спису из 10. века пре нове ере, где се спомиње као омиљено јело кинеског цара. Оне су такође биле симбол бесмртности и дугог живота. У средњем веку, бресква се преноси у Западну Азију, а у Европу је доноси Александар Македонски са освајањем Персије. На амерички континент је доносе шпански освајачи у 16. веку.

Енергетска и нутритивна вредност

Брескве, сирове
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија165 kJ (39 kcal)
9,54 g
Шећери8,39 g
Прехрамбена влакна1,5 g
0,25 g
0,91 g
Витамини
Витамин А екв.
(2%)
16 μg
(2%)
162 μg
Тиамин 1)
(2%)
0,024 mg
Рибофлавин 2)
(3%)
0,031 mg
Ниацин 3)
(5%)
0,806 mg
Витамин Б5
(3%)
0,153 mg
Витамин Б6
(2%)
0,025 mg
Фолат 9)
(1%)
4 μg
Холин
(1%)
6,1 mg
Витамин Ц
(8%)
6,6 mg
Витамин Е
(5%)
0,73 mg
Витамин К
(2%)
2,6 μg
Минерали
Калцијум
(1%)
6 mg
Гвожђе
(2%)
0,25 mg
Магнезијум
(3%)
9 mg
Манган
(3%)
0,061 mg
Фосфор
(3%)
20 mg
Калијум
(4%)
190 mg
Натријум
(0%)
0 mg
Цинк
(2%)
0,17 mg
Остали конституенти
Fluoride4 µg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Брескве и нектарине су врло освежавајуће воће јер садрже 87–90% течности, 9-11 % угљенхидрата и врло мале количине беланчевина и масти. Енергетска вредност је само 40-так калорија на 100 грама, па их због тога убрајамо у нискокалорично воће – идеално за дијету. Од витамина садржи највише бета-каротена и витамина Ц. Од минерала у брескви има највише калијума, фосфора, магнезијума и калцијума. Међу ретким је воћем које садржи селен. За разлику од брескве, њена сорта нектарина има мање витамина Ц, али више бета-каротена и већу калоријску вредност.

Брескве зреју и након што се уберу, али зато у њиховом соку зрењем неће порасти количина шећера. Како би раније убрани плодови дозрели код куће, треба их ставити у папирнате врећице, чиме ће одржати одговарајућу количину влаге. Такве брескве се могу чувати у хладњаку 1–2 недеље. Уопштено, брескве чије је месо жуте боје пуније су ароме, док су оне беле боје слађе.

Лековито деловање

Лековити делови биљке су плод, цвет и лист. Важно је нагласити да је однос калијума и натријума седам напрема један, због чега су ове ароматичне и сочне воћке корисне онима који имају проблема са отицањем. Добре су и против малокрвности, за цревна обољења и смањење жучне кесе. Такође може помоћи при смирењу живаца и уопште за рад пробавних органа. Позната су и лековита својства сокова, сирупа и чајева од брескве. Сок од брескве препоручује се онима са срчаном аритмијом, смањеним лучењем желудачне киселине, осетљивим нервним системом, као и за чишћење организма. Брескве и њихов сок не препоручују се дијабетичарима и алергичним особама.

Клима

У поређењу са осталим воћним врстама бресква је најосетљивија. Да ли ће гајење брескве бити успешно или не зависи од учесталости и јачине мразева током јесени, зиме и пролећа. Парцела не сме да буде на месту које је изложено јачим мразевима током зиме или пролећа, јер тада су могућа оштећења цветова или тек заметнутих плодова. Истовремено, неопходно је да температура у засаду буде испод 7oC извесно време током периода мировања, како би се задовољили услови јаровизације неопходне за нормално заметање плодова и раст у наредном вегетационом периоду. Током периода мировања, стабла брескве подносе температуре и до -26,6oC без озбиљнијих оштећења. Међутим, услед налета топлијег времена, корен стабла почиње да упија воду, разблажујући концентрацију ћелијског сока. Ткиво ксилема се испуњава водом, и биљка постаје екстремно осетљива на нагли пад температуре. Делови парцеле у долини су подложнији оштећењима од мразева јер се хладан, гушћи ваздух ту спушта и дуже време задржава, поготову када је ваздушна дренажа отежана због шумарака или грађевинских објеката. Отпорност пупољака на ниске температуре зависи од фазе фенолошког развоја. Пупољци у почетној фази бубрења ће боље подносити ниже температуре него пупољци у периоду пуног цветања.

Падавине

Продужени периоди топлог времена у јесен праћени преобилним падавинама могу одложити процес сазревања стабала, чиме се стварају услови за озбиљнија оштећења током зиме, и то не само цветних пупољака већ и самих стабала. Просечан годишњи ниво падавина за подручја која се сматрају најпогоднијим за узгајање брескве крећу се од 556 мм (Палић-Суботица) до нешто мање од 716 мм (Краљево). По свој прилици, ове количине падавина могу бити довољне за одржавање високе продуктивности засада на парцелама на којима се примењују адекватне агротехничке мере. Фактори као што су количина падавина, преобилна родност и извесне карактеристике земљишта (порозност и вододржни капацитет) могу лако да доведу до недостатка влаге и постану ограничавајуци фактор у погледу остваривања производних циљева. Додатно наводњавање може бити потребно, нарочито у најкритичнијим фазама раста и развоја плода.

Земљиште

Бресква се може гајити на разним типовима земљишта, под условом да се за сваки тип земљишта користи адекватна подлога. Што се тиче коштичавих воћних врста, најбољи резултати се постижу на добро пропустљивој, дубокој, песковитој иловачи са ниским салинитетом (низак алкалинитет) и са оптималним pH вредностима између 6 и 7. Уколико се гаји на плоднијим, обично тежим земљиштима, стабла брескве могу бити израженије бујности што их чини осетљивијим на оштећења изазвана зимским мразевима, чиме се доводи у питање њихов опстанак.

Припрема земљишта

Уопштено говорећи, воћна стабла не подносе слабо дренирана земљишта (глинени хоризонт, набијеност земљишта као последица вишегодишње интензивне обраде и третирања земљишта) што за последицу има забаривање, засићеност земљишта водом, нарочито у току вегетације.

Глинени непропустљиви хоризонт

То је слој материјала налик стени, и може бити дебљине од 20 – 150 цм. Овај слој је као бетон који онемогућава дренажу. Уколико се налази у површинском слоју земљишта, на дубини од највише 120 цм, треба га разбити риголатором. Када се једном тај непропустиви слој разбије, не долази до његовог поновног формирања тако да није неопходно поновити поступак. Дубоким орањем се побољшава ситуација настала као последица набијености земљишта или присуства непропустивог слоја глине.

Дренажа земљишта

Она се може побољшати постављањем дренажних цеви или садњом ’на уздигнутим лејама’. Код дренажног система цеви треба поставити под нагибом тако да се сувишна вода усмерава према перфорираним цевима, а потом се гравитационом силом одводи од корена биљке у одводне канале. Овај поступак захтева добру стручно-техничку оспособљеност, а често представља и прилично скупу инвестицију. Одржавање цеви у „проточном стању“ без присуства земље и другог отпада може да буде по приличан изазов.

Други, сасвим успешан метод, је садња ’на уздигнутим лејама’. Леје се уздигну за око 50 цм од површине земљишта довољно да се маса кореновоф система издигне изнад нивоа подземних вода чиме се избегава потенцијални проблем трулежи корена. Под овим системом гајења постављање система за наводњавање је апсолутни императив, јер земљиште на уздигнутим лејама се брзо исушује.

Садница

Када се бира садница брескве у расаднику, треба изабрати ону која је стара око годину дана. Садница које је старија од две године теже се привикава на нову средину и зато их треба избегавати при куповини. Садница би требало да изгледа здраво, без знакова болести. Знакови болести могу бити браон или жуто лишће, рупе или црне тачке по лишћу, успорен раст или оштећен корен. Бресква је самоопрашујућа тако да се може посадити само једно дрво и оно ће рађати плодове. Ако се сади више стабала требало би то да се учини у редовима.

Сађење брескве

Садња брескве је једноставан процес, али је потребно обезбедити одређене услове како би садница имала најбоље шансе да се прими у новој средини. Дрво брескве захтева песковиту, растреситу земљу. Вода не би требало да се дуго задржава на земљи после кише, а корен не може преживети у лепљивој земљи, глини, иловачи. Бресква такодје захтева сунце преко целог дана. Брескву је најбоље посадити док мирује, зими или у веома рано пролеће. Ово ће омогућити корену време да се прилагоди новој средини пре него што дођу топлији месеци.

Пре него што се набави садница потребно је однети узорак земље на анализу у неки расадник. Ово ће омогућити сазнање шта је потребно додати у земљу како би бресква најбоље успевала. После овог корака потребно је направити рупу у земљи која ће моћи да прихвати цео систем корена. Није препоручиво у рупу додавати вештачко ђубриво да не би оштетили корен. Када се купи садница, треба потопити корен у воду 24 сата пре садње. Затим треба одстранити сваки оштећени део корена. Поставља се корен у земљу и прекрива земљом.

Сортимент

Све сорте брескве које се данас гаје у интензивним засадима су резултат оплемењивачког рада. У последњих 10 година, из оплемењивачких програма Италије и САД признато је већи број сорти изузетних биолошких и привредних особина које своје предности данас већ потврђују и у производним засадима на значајним површинама.

Динамичне промене сортимента брескве у земљама са највећом производњом није пратио и сортимент у Србији. Данас се у нашим плантажним засадима налазе махом сорте:

Средњег и средње-касног времена сазревања

  • Redhaven
  • Glohaven
  • Suncrest
  • Cresthaven
  • Fayette

Сазревање половином јула

  • Springcrest
  • Collins
  • Early Redhaven
  • Dixired

Врло касног времена сазревања

  • Summerset

Болести

Да би се зараза појавила и болест развила три елемента морају да се догоде у исто време:

  1. Биљка домаћин која је подложна одређеном обољењу
  2. Присуство патогена
  3. Одговарајући временски услови (киша/влага, дужина влажног периода, количином падавина, температура, ветар, итд.)

Патогени који изазивају обољења код брескве су гљивице, бактерије, вируси и организми налик на вирусе, познати као фитоплазме и микроплазме. Успешност сузбијања болести у великој мери ће зависити од препознавања болести коју треба сузбити, познавање симптома, биологије и захтева неопходних за њен рaзвој. Манипулација ових микро-еколошких услова кроз обраду, санитацију, сузбијање корова и спроводјењем других агротехничких мера, олакшаће решавање проблема.

Трулеж плодова

Са економске тачке гледишта, трулеж плодова је једно од најразорнијих обољења. Под повољним условима, ово обољење може достићи епидемиолошке размере за веома кратко време, и довести до потпуног губитка приноса. Проузроковач овог обољења је гљивица Monilinia fructicola. Напада цветове, пупољке, леторасте и плод. Код трулежа плодова заражени цветови попримају мрку боју и опстају на пупољку. Некада се догађа да се гљивица пресели у унутрашњост пупољка, а одатле на гранчице које у потпуности уништава. Када плод почне да сазрева и поприма боју он постаје осетљив и подложан труљењу. Почетни симптоми се испољавају као ситне, кружне мрке пеге на покожици плода, а под повољним условима се шире великом брзином, да би на крају довеле до потпуног пропадања плода.

Коврџавост листа брескве

Коврџавост листа брескве може бити економски штетна на два нивоа:

  1. Непосредни утицај који се огледа у лошем квалитету плодова који немају тржишну вредност
  2. Посредан, односно одложени утицај који се огледа у раном губљењу лишћа и свеопштем смањењу бујности стабла и његовом пропадању.

Месец дана након прецветавања на младом лишћу су видљиви први симптоми обољења. Гљивица напада међућелијски простор проузрокујући деформисан раст, који се опет манифестује у виду коврџавих црвенкастих лишћа који као да су прекривени иситним пликовима. Најпре оболи мањи број листова, али како се обољење шири, прираст закрзљава и поприма изглед розете. Листови постају некротицни и превремено опадају што за последицу има рану дефолијацију. Оболели плодови постају озбиљно деформисани. На њима се појављују квргава и наборана места, црвенкасте боје. Заразени плодови опадају превремено.

Краставост плодова

Краставост плодова проузрокује гљивица Cladosporium carpophilum Thűm. Ово обољење се нарочито одражава на изглед плодова и њихов пласман на тржиште. Симптоми се испољавју на плодовима, младим гранчицама и лишћу. Округле, баршунасте пеге маслинасто до црне боје су уочљиве при врху плода према петељци. Пеге се шире и међусобно спајају, проузрокујући пуцање плода, и стварајући простор за појаву трулежи плода. Видљиве пеге на леторастима и гранчицама су благо уздигнуте, кружног облика, са љубичастим маргинама. Њихова појава је уочљива тек касније у току вегетације.

Пепелница или рђаве пеге

Пепелницу изазива гљивица Sphaerotheca pannosa. Ово обољење напада леторасте, листове и плод. Зараженост вегетативних делова биљке доводи до преурањене дефолијације и губљења виталности. Појава пега на плодовима има највећи негативни економски ефекат на производњу. Симптоми обољења се јављају на лишћу и бујним леторастима у текућој сезони. Леторасти су прекривени белом мицелијумом. Симптоми на плодовима су најзачајнији. Јављају се као бело-пепељасте округле пеге. Са шириењем пега, средишњи део одумире остављајући за собом рђасту мрљу са изумрлим епидермалним ћелијама.

Референце

  1. ^ „IPNI Plant Name Query Results”. ipni.org.
  2. ^ The Plant List, Prunus persica (L.) Batsch

Литература

  • Мишић Д. Петар, Нове сорте воћака, Нолит, Београд 1982. година
  • Булатовић Спасоје, Савремено воћарство, Нолит, Београд, 1979. године
  • Пекић Боривоје, Бресква, Нолит, Београд, 1979. године

Спољашње везе

Prunus

Prunus је род дрвећа и грмова, који укључује воће шљива, вишња, бресква, нектарина, кајсија и бадем.

Биљке (астрологија)

Велики број биљака је по аналогији традиционално придружен знацима Зодијака. Те биљке, које имају утицај за који се сматра да је повољан, не треба мешати са мирисима који доносе срећу нити са биљем којим управља неки знак или планета.

Вишња

Вишња (Prunus cerasus) врста је дрвенасте скривеносеменице, и назив за њене плодове (који се користе у људској исхрани као воће). Припада фамилији Rosaceae, роду Prunus (као и бадем, бресква, шљива, кајсија), а подроду Cerasus. Природни ареал распрострањења обухвата већи део Европе и југозападну Азију.Вишња се гаји на савременим плантажама и њени плодови се користе за справљање: сокова, џемова, компота, слатка од вишње, или се у смрзнутом стању чува за справљање разних посластица (кремова, сирупа, сладоледа...). Поред тога од вишње се прави и ракија (вишњевача).

У југоисточној Србији је познат крај у Нишавском округу околина села Облачина у Општини Мерошина где се гаји посебна сорта вишње такозвана облачинска вишња.

Војникова шантелија

Војникова шантелија је прича о војнику и брескви из времена Церске битке, у августу 1914. године. Прича која и данас живи на Церу и спомен комплексу у Текеришу, где су похрањене кости непознатог српског војника које су пронађене у рову на Церу испод једне брескве. Утврђено је да је бресква никла из војниковог грла. И бресква и војникове кости с планине пренесене су у Текериш. Првобитно стабло се неколико година касније осушило. Остарило је, а ђаци текеришке школе обнављаиза новом младицом. Прича о војниковој брескви почиње средином лета 1914. године, у сред највеће непријатељске офанзиве на планини Цер. У предаху између најжешћих борби безимени церски војник сео је на грудобран свога рова да поједе брескву коју му је поклонила девојка. Загризао је, а онда га залутали метак погоди, јунак клону и свали се у ров. Смртни грч укочио му је вилице и цело тијело, па непоједена бресква остаде у устима. Саборци су га ту и сахранили.После четири године, у пролеће 1919. године из гроба безименог српског војника никла је млада биљка - бресква. Бујала је и постала велико родно дрво. Откривено је тако што је из земље израслу стабљику брескве, домаћин на чијој је њиви изникла, хтео да је пресади.

Војникова бресква је неисцрпна инспирација за све уметнике, песнике посебно. О овом заветном дрвету и симболом српске издржљивоти своје стихове посветио је и књижевник Љубомир Ћорилић:

Има време за чуда небеска

и за наше обнове земаљске.Ни богови веровали нису

да из нашег тела бресква цвета.Гледали су али су не видели

да се спрема земаљско пролеће.Мислили су да се наше кости

никад неће у цвет преметнути,

да је сдамо земљи даривано

проницање и биља цветање.Чудили се како је могуће

да смртници тело обнављају

гледајући живот кроз цветове.Бресква је бујно цветала сваког пролећа и доносила доста сочних плодова. Мештани су је брали али јој никад нико није кидао гране нити је ломио. Веровало се да је добро појести плод ове брескве – за покој душа свих погинулих српских војника на Церу.

И ту није крај приче о брескви, која живи до данас.

Воће

Воће су плодови који се једу као посластица, најчешће без додатне обраде.

Воће спада у посебну групу намирница које се, са појединим изузецима одликују:

малом енергетском вриједношћу

великим садржајем воде

малом количином протеина и масти

знатним садржајем угљених хидрата и целулозе

богатством минералних састојака и витамина, као и садржајем других храњивих састојака као што су ензими, органске киселине, антоцијани, танини и др.Због оваквог садржаја, прије свега, минералних састојака, витамина, целулозе, ензима и других који имају превасходно заштитну улогу у организму, као и садржају воћних шећера који представљају врло погодне изворе енергије, воће и поврће има велики значај за људско здравље.

Дејвид Тјулис

Дејвид Тјулис (енгл. David Thewlis; Блекпул, 20. март 1963) енглески је глумац, редитељ, сценариста и писац.

Киви (воће)

Киви (лат. Actinidia deliciosa) је стабласта биљка из породице Actinidiaceae. Пореклом је из Кине, где је њен плод проглашен за национално воће. У зависности од места на којем расте може да достигне висину и до 9 m. У народу је популарна по свом плоду, који се највише користе у исхрани, мада је све чешћа употреба плода кивија и у козметичкој сврхи.

Коштуница (плод)

Коштуница је тип сочног простог затвореног плода. На њему се разликују егзокарп, мезокарп и ендокарп. Егзокарп представља заштитну кожицу сочном мезокарпу. Ендокарп је одрвенео (коштица или putamen) и у њему се налази клица.

Милан Антонић

Милан Антонић (Лозница, 13. март 1976) је српски филмски, телевизијски, гласовни и позоришни глумац.

Пино гри

Пино гри (франц. Pinot gris) је сорта белог грожђа која води порекло из Бургундије у Француској и настала је мутацијом од пино блана. Сиве је боје, али може имати тонове од беле па до црне. Има укус поморанџе и брескве. Гаји се и у Аустрији, Словачкој, затим Немачкој, Луксембургу, Мађарској, Аргентини, али и у Србији („бургундац сиви“), Хрватској и др.

Плод

Плод (лат. fructus) је репродуктивни биљни орган који се после оплођења образује из плодника. Сматра се преображеним плодником који у унутрашњости затвара семе (плод је присутан само код скривеносеменица). После оплођења долази до промена у зиду плодника – он разраста и образује зид плода, перикарп (оплодница). То је засебна расплодна целина, која настаје од усплођа, односно плодних листова, (перикарпа). У њему се налази једна или више семенки (семен). Настаје након оплодње цвијета, а поред плоднице, у састав плода се укључују и други делови цвета, као чашка и цветиште. У оплођеном цвету настаје онолико плодова колико је имао плодница.Делови перикарпа су:

егзокарп (спољашњи омотач),

ендокарп (унутрашњи омотач) и

мезокарп, који се налази између њих.Пошто плодник настаје од листова, под микроскопом се лако уочава да егзокарп потиче од епидермиса наличја, ендокарп од епидермиса лица, а мезокарп од мезофила листа.

У уобичајеној језичкој употреби, „плод“ се често поистовећује са воћем и односи се на свеже семенске структуре биљки које могу да буду слатке или киселе, и које су јестиве у сировом стању, као што су јабуке, банане, грожђе, лимуни, поморанџе, и јагоде. С друге стране, у ботаничкој употреби, „плод“ обухвата многе структуре које се нормално не називају воћем, као што су махуне пасуља, семенке кукуруза, парадајз, и зрна пшенице. Део гљива који производи споре се исто тако назва плодоносним телом.

Прерада воћа

Воће, то су плодови који се једу као посластица, најчешће без додатне обраде.

Воће спада у посебну групу намирница које се, са појединим изузецима одликују:

малом енергетском вриједношћу

великим садржајем воде

малом количином протеина и масти

знатним садржајем угљених хидрата и целулозе

богатством минералних састојака и витамина, као и садржајем других храњивих састојака као што су ензими, органске киселине, антоцијани, танини и др.

Због оваквог садржаја, прије свега, минералних састојака, витамина, целулозе, ензима и других који имају превасходно заштитну улогу у организму, као и садржају воћних шећера који представљају врло погодне изворе енергије, воће и поврће има велики значај за људско здравље.

Пљосната бресква

Пљосната бресква (лат. Prunus persica var. platycarpa) позната као бресква крофна или Сатурн бресква, је варијетет тојест сорта брескве са специфичним обликом плода (пљоснатим) са жутим месом.

Ракија

Ракија је жестоко алкохолно пиће. Добија се једноструком или двоструком дестилацијом масе која се добија алкохолним врењем воћа, ражи, кромпира и сличног. У случају када се ракија производи од воћа које има нешто нижи проценат шећера, као што је јабука, врши се вишеструка дестилација масе, да би се добила жељена концентрација алкохола и чистоћа напитка. Јабукова маса се углавном дестилише три пута и таквим поступком се добија ракија јачине 45% (процената алкохола).

После прве дестилације добија се тзв. „мека“ ракија са мањим процентом алкохола, а поновном дестилацијом „меке“ ракије добија се „препеченица“. Ради убрзања процеса врења некад се додаје шећер што повећава количину добијеног дестилата али доводи и до смањења његовог квалитета.

У Бугарској је откривен део казана за печење ракије из 11. века.

Семе

Семе је репродуктивни биљни орган присутан само код голосеменица и скривеносеменица којим биљка преживљава неповољне услове спољашње средине и у коме се налази клица, зачетак нове биљке. Развија се из семеног заметка, после оплођења.

На њему се разликују:

семењача и

језгро.Језгро садржи:

клицу, која настаје из диплоидног зигота, јајне ћелије (хаплоидна) спојене са сперматичном ћелијом полена (хаплоидна).

ендоспермом који има триплоидан број хромозома јер настаје спајањем секундарне, централне ћелије ембрионове кесице која је диплоидна са другом сперматичном ћелијом полена (хаплоидна). Код голосеменица ендосперм је хаплоидан и формиран је пре оплођења.Семењача је слабије или јаче развијена опна, једнослојна или вишеслојна, која настаје од интегумената семеног заметка. На њој се обично уочава пупчани ожиљак (хилум)(бела тачка код семена дивљег кестена) и микропила отвор кроз који семе упија влагу и кроз који коренак прораста при клијању. Семењача може да има и друге додатке (арилус, куринкулус, криоца...)

Величина, маса и облик семена јако варирају код различитих врста биљака. Посебно велика семена имају неке палме као што је Двојни кокос Lodoicea maldivica (J.F.Gmelin) Persoon и до 20 kg, а најситнија су код орхидеја (стоти делови милиграма). Интересантан је пример рогача (Ceratonia siliqua L.) чија су семена толико постојане (непроменљиве) масе, да су служила као мера за масу драгог камења и бисера (карат).

Свака биљка образује велики број плодова и семена (или само семена код голосеменица)којима се распростире и тиме обезбеђује опстанак сопствене врсте. Свако зрно се не развија у нову биљку. Многа семена доспевају у неповољне услове за клијање и развиће. Стварањем великог броја семена се, у ствари, обезбеђује да се што већи њихов број нађе у повољним условима и развије у нову биљку.

Списак Дизнијевих биоскопских дугометражних анимираних филмова

Први филм са списка, Снежана и седам патуљака из 1937, води се као први тонски дугометражни филм у боји. Године 1995. Компанија Волт Дизни је отпочела сарадњу са Пиксаром и први анимирани филм настао из ове сарадње је Прича о играчкама. Године 2006. компанија Волт Дизни је купила студио Пиксар.

Требиње

Требиње је градско насеље и сједиште града Требиња у Републици Српској, БиХ. Према коначним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Требиње укупно је пописано 22.987 лица.

Име града потиче или од латинске ријечи tribunus (tribunus militum је заповједник једне веће или више мањих јединица римске војске) или од словенске ријечи треб, што значи жртва (жртвовати).

Шљива

Шљива (Prunus subg. Prunus) је подрод рода Prunus из породице ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива или шљивка), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови (џем од шљива). Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Статистика ФАО каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 2000—2009. год. 486.791 тона годишње, на почетку периода забележен је пад у производњи, али је 2003. године производња нагло повећана. У 2009. години износила 662.631 тону.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.