Братство и јединство

Братство и јединство или само братство-јединство (мкд. братство и единство; словен. bratstvo in enotnost; алб. vlaznimi i bashkimi; мађ. testvériség és egység) био је мото Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и Народноослободилачког покрета (НОП) настао током Другог светског рата. Касније је коришћен и као главно гесло Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

Израз је описивао братски однос народа и народности у Југославији, као и једнакост свих грађана у социјализму. Настао је током Народноослободилачког рата, од 1941. до 1945. године, по узору на идеју француске револуције — „Слобода, једнакост, братство” (франц. Liberté, égalité, fraternité). За време рата ова парола је била веома важна за стварање јединства југословенских народа у борби против окупатора и заустављању братоубилачког рата.

После рата, израз је често коришћен и био је обавезни део говора и реферата политичара, као и парола. Најчешће је био цитиран Јосип Броз Тито, који је једном приликом изјавио — „Чувајмо братство и јединство, као зјеницу ока свог”. Широм Југославије, „Братство и јединство” је било име многих школа, касарни, фабрика, фолклорних и спортских друштава, а по њему је био назван и први изграђени ауто-пут у Југославији који се простирао од југословенско-аустријске до југословенско-грчке границе спајајући Љубљану, Загреб, Београд, Ниш и Скопље.

Међу југословенским одликовањима налазио се и Орден братства и јединства (установљен 1943, а 1945. подељен на два реда), који се додељивао за „личне заслуге у ширењу братства међу народима и народностима, у стварању и развијању политичког и моралног јединства народа”.

Cuvajmo bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka svoga
Зграда бивше касарне ЈНА у Мостару са натисом — „Чувајмо братство и јединство, као зјеницу ока свог”
Bundesarchiv Bild 101I-049-1553-10, Jugoslawien, Split, Mauer mit Aufschrift
Натпис на зиду у Сплиту 1943. — „Живјело борбено јединство народа Југославије!”

Види још

Литература

27. јул

27. јул (27.07.) је 208. дан године по грегоријанском календару (209. у преступној години). До краја године има још 157 дана.

Auto-put Bratstvo i jedinstvo

Auto-put Bratstvo i jedinstvo bio je glavna jugoslovenska putna saobraćajnica koja je povezivala, četiri od šest, republika i jednu pokrajinu bivše Jugoslavije. Prostirao se od Jesenica preko Ljubljane, Novog Mesta, Zagreba, Slavonskog Broda, Sremske Mitrovice, Beograda, Niša, Skoplja do makedonsko-grčke granice.

Антиратни протести у Сарајеву 1992.

Антиратни протести у Сарајеву 1992. године су антиратни протести великог броја грађана Сарајева у априлу 1992. године.

5. априла, на дан доношења декларације о независности, антиратни протести су се дешавали у граду, а највећа група протестаната је кренула према згради скупштине. Касније је на њих пуцано из хотела Холидеј Ин и том приликом су убијене две особе.

Велики број људи на улицама Сарајева су протестовали против рата и покушавали да очувају братство и јединство. Иако је рат у БиХ био на помолу, протестанти су ту могућност одбацивали као неприхватљиву, јер су деценијама живели заједно на истом простору. Ипак, и поред масовних демонстрација свих народа Босне и Херцеговине за мир, грађански рат је ипак избио и у тој бившој југословенској републици.

Рат у БиХ је трајао све до потписивања дејтонског мировног споразума 1995. године и у њему је изгинуло хиљаде цивила.

Анчики

Анчики је приградско насеље Лесковца, које је као насеље почело да се формира од времена градње Ауто-пута братство и јединство, 1959. године. За потребе градње тада су на овом месту подигнути стационар техничког парка и бараке за смештај радника. Од тада се ово насеље веома брзо развијало и испунило читав простор од Ауто-пута и последњих кућа Лесковца до првих кућа села Братмиловце, источно од Лесковца.

У скорије време насеље је постало познато по „Омладинском клубу Анчики - ОКАн” и раду његових чланова.

Бранко Ћопић

Бранко Ћопић (Хашани, Босанска крајина, 1. јануар 1915 — Београд, 26. март 1984) је био српски и југословенски књижевник. Основну школу завршио је у родном месту, нижу гимназију у Бихаћу, а учитељску школу похађао је у Бањој Луци, Делницама и Сарајеву, те је завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године на групи за педагогију. Прву причу објавио је 1928. године, а прву приповетку 1936. Његова дела су, између осталих, превођена на енглески, немачки, француски и руски језик. Био је члан Српске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине. Извршио је самоубиство скоком са моста Братство и јединство у Београду 26. марта 1984. у својој 69. години живота.У Ћопићевим делима доминирају теме из живота људи из Босанске крајине и Народноослободилачког рата.

Европски пут Е70

Европски пут E70 је европски пут класе А, који се простире у смеру исток-запад и који спаја Атлантску обалу Европе (Шпанија) и југозападну обалу Црног мора (Турску, односно, од скора, и Грузију). Е70 је један од европских међународних путева који пролази кроз Србију. Некадашњи ауто-пут Братство и јединство је делимично (Љубљана-Загреб-Београд) чинио трасу пута Е70, те је то и данас једина деоница на којој је пут Е70 кроз Србију ауто-пут. На овој деоници, пут Е70 се истовремено преклапа и са трасом Коридора 10.

Земље и градови кроз које пролази су:

Шпанија: Ла Коруња – Овиедо – Билбао – Сан Себастијан

Француска: Бордо – Клермон Феран – Лион – Шамбери

Италија: Суса – Торино – Алесандрија – Тортона – Бреша – Верона – Венеција – Палманова – Трст

Словенија: Љубљана

Хрватска: Загреб – Славонски Брод

Србија: Шид – Сремска Митровица - Београд – Панчево – Вршац

Румунија: Темишвар – Карансебеш – Турну Северин – Крајова – Питешти – Букурешт – Ђурђу

Бугарска: Русе – Разград – Шумен – Варнатрајект Турска: Самсун – Орду – Гиресун – Трабзон

Грузија: Батуми - ПотиДужина овог ауто-пута (до Трабзона у Турској) износи 5114 km.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Илустрована Политика

Магазин Илустрована Политика је један од издања акционарског друштва Политика.Лист је осмислио и у почетку уређивао Никола Лекић, важно име послератног југословенског новинарства. Први број је изашао 11. новембра 1958. у тиражу од 86.000 примјерака. Читав тираж је распродат одмах, чим се појавио.

На насловној страни била је непозната млада бригадирка са савезне радне акције на изградњи аутопута Братство и јединство. Накнадно се сазнало да је дјевојка са прве насловнице била акцијашица, Ула Андерсон продавачица цвијећа из Стокхолма.

Данас постоје само три примјерка тог издања: један је у одјељењу часописа Народне библиотеке Србије , други је у архиву Политике, а трећи у редакцијској документацији. Главни и одговорни уредник магазина Илустрована Политика је Александар Гајевић .

3000. број је изашао 26. јула 2016.

Козара у Народноослободилачкој борби

Подручје Козаре, простор између река Гомјенице, Сане, Уне, Саве и Врбаса, било је једно од најснажнијих жаришта Народноослободилачке борбе народа Југославије. Посебну карактеристику овог подручја чинило је братство и јединство - српског, муслиманског и хрватског народа, што је Козари давало изузетну снагу да се за читаво време рата одупре окупатору, иако се налазила између веома остљивих и за окупатора нарочито значајних комуникација и објеката. Највећи део подручја Козаре био је током читаве Народноослободилачке борбе слободан. Немачке окупационе и усташко-домобранске јединице успеле су само у неколико великих казнених експедиција да прокрстаре читаву Козару, али на њој нису могли организовати и одржати окупациону власт.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Миломир Савчић

Миломир Савчић (7. децембар 1959, Хан Пијесак) генерал-мајор Војске Републике Српске, предсједник Борачке организације Републике Српске.

Послије завршене основне школе у Хан Пијеску 1974. године, уписује Војну гимназију „Братство и јединство“ у Београду и завршио је 1978. године. Војну академију копнене војске, смјер пјешадија, завршио је 1982. године у Сарајеву. У статусу официра ЈНА службовао је у гарнизонима Панчево и Сарајево. У вријеме почетка ратних сукоба у бившој Југославији био је на служби у гарнизону Сарајево на дужности наставника тактике у чину капетана прве класе.

У Војску Републике Српске ступио је 15. маја 1992. године. Цијели период Одбрамбено-отаџбинског рата, био је командант 65. заштитног моторизованог пука, најелитније и најтрофејније јединице српске војске. У борбеним дејствима тешко је рањен. Пензионисан је 7. марта 2002. године, по основу инвалидности од посљедица рањавања. Током официрске каријере одликован је медаљом за војне заслуге, орденом за војне заслуге са сребрним мачевима и орденом Карађорђеве звијезде III реда.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

Парола

Парола у политичком животу представља сажето изражен политички став, циљ или захтев неког покрета, групе, партије.

Употреба парола се нарочито развила у организованој борби радничке класе и радничког покрета. У том погледу парола је погодно оруђе за мобилизацију маса и популаризацију политике и програма једног покрета.

Неке од значајнијих парола су: „Пролетери свих земаља, уједините се!“, „Хлеб, мир и слобода“, „Братство и јединство“, „Смрт фашизму — слобода народу“.

Савез пионира Југославије

Савез пионира Југославије (СПЈ) је пионирска организација која је обухватале основно-школску дјецу из првих 7 разреда у СФР Југославији. Савез је основан 27. децембра 1942. године у току НОБ-а, од стране Комунистичке партије Југославије, а по угледу на совјетске пионирске организације. Организација се налазила у структури УСАОЈ-а, односно СКОЈ-а, НОЈ-а и ССОЈ-а, касније. Издавали су „Мале новине“. Чест синоним за ову организацију био је Титови пионири.Организација је била подијељена у двије групе, млађе пионире (7 до 11 година) и старије пионире (11 до 15 година).Пријем нових чланова обављан је у првом разреду, током свечаности за Дан Републике. Тог дана ђаци су давали „пионирску заклетву“ и добијали су униформу пионира: плаву капу „титовку“ са црвеном петокраком, белу кошуљу са црвеном марамом и плави шорц.

Посљедња генерација пионира рођена је 1982. године.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Хрватски Чунтић

Хрватски Чунтић (до 1931. и у периоду 1991.-1995. Чунтић) је насељено место у саставу града Петриње, у Банији, Република Хрватска.

Шеста далматинска бригада

Алтернативни називи: Буковичка бригадаДруга бригада Деветнаесте дивизије

Шеста далматинска бригада формирана је 31. августа 1943. у далматинској Буковици од Прве групе севернодалматинских одреда. Незванично је била позната као Буковичка бригада. Њено формирање званично је потврђено наређењем Главног штаба НОВ и ПО Хрватске од 6. октобра 1943, у време њеног боравка у месту Ервеник код Кистања. Том приликом именован је и нови штаб бригаде. У то време имала је 1.256 бораца. Око две трећине бораца чинили су Хрвати, а Срба је било око једне трећине.

Ова бригада била је пример примене доктрине Комунистичке партије Југославије о братству и јединству. Сви борци су по пријему у бригаду похађали осмодневни курс. План политичке наставе за ових осам дана састојао се у томе да се са старешинама и са борцима одвојено прораде три политичке теме:

Братство и јединство народа Југославије;

Пропаст Југославије, оружани устанак и циљ народноослободилачке борбе;

Органи народноослободилачког покрета.У свим јединицама НОВЈ дисциплинским мерама било је наметнуто а на политичким часовима пропагирано и образлагано строго поштовање националне равноправности и политичка коректност према националном пореклу, обичајима и опредељењу. Ово се нарочито строго примењивало на однос према цивилима.

Од формирања 19. дивизије па до краја рата Шеста далматинска бригада борила се у њеном саставу. Отуда је алтернативни званични назив био Друга бригада Деветнаесте дивизије НОВЈ Током септембра 1943. учествовала је у разоружавању италијанских трупа у северној Далмацији и борбама против немачке 114. ловачке дивизије. У саставу своје дивизије улагала је велике напоре да одржи слободну територију и важне путеве за снабдевање у северној Далмацији, одолевајући знатној концентрацији осовинских трупа и честим офанзивним покушајима.

У децембру 1943. Шеста далматинска бригада налазила се у одбрани слободне територије у области Босанског Грахова од немачке операције „Цитен“ а у фебруару 1944. са осталим јединицама своје дивизије представљала је мету операције „Емил“ у области Велебита.

Током септембра и октобра 1944. учествовала је у офанзивним дејствима своје дивизије и у ослобађању Бенковца. Након тога, нападала је на утврђене немачке положаје Ком и Превјес и учествовала у ликвидацији покушаја продора Немаца из опкољеног Книна током Книнске операције.

Током Личко-приморске и Тршћанске операције против 15. и 97. немачког корпуса 19. дивизија представљала је средишњу нападну колону, принуђена да фронталним нападима ломи отпор утврђених непријатељских формација. Током ових борби Шеста далматинска бригада учествује у ослобађању Удбине, Сења, Цриквенице, Краљевице и Сушака. Истакла се у борби за Злобин Последња ратна операција Шесте далматинске бригаде била је учешће у опкољавању и уништењу 97. немачког корпуса код Илирске Бистрице. У завршним операцијама погино је између осталих бораца и командант бригаде Душан Бурсаћ.

Кроз бригаду је прошло око 3.500 бораца. Одликована је Орденом заслуга за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства са златним венцем.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.