Бранковина

Бранковина је насељено место града Ваљева у Колубарском округу северно од Ваљева око 12 km. Надморска висина је 267 m. Према попису из 2011. било је 520 становника.

У оквиру места Бранковина постоје и две културно - историјске целине које чине знаменито место Бранковина. Црква Светих Арханђела, која је завршена 1830. године, задужбина је Проте Матеје Ненадовића. Добро је очувана, а при цркви се чува драгоцена црквена ризница у виду својеврсне музејске збирке. Њу чине црквени предмети, богослужбене књиге и историјски документи из 18. и 19. века.

У непосредној близини цркве је група надгробних споменика из 19. века, њих око двадесетак. Овде су сахрањени бројни чланови породице Ненадовић, али и виђеније личности неких других породица из Бранковине.

Ретки примерци народног градитељства, собрашице, којих има 5 сачувани су такође у порти цркве. Потичу из 19. века, грађене су у близини цркава или манастира. Служиле су за окупљање народа у време светковина, сабора, црквених празника. Једноставног су облика, правоугаоне основе, са ниским, каменом озиданим темељом и четвороводним кровом. Некада су биле покривене шиндром, а данас бибер црепом.

У школском дворишту, другом делу културно - историјског комплекса, које раздваја Школски поток, налази се још један споменик народног неимарства, вајат Ненадовића. У њему је 1826. године рођен књижевник Љуба Ненадовић. Прва државна школа сазидана је 1836. године у Бранковини. То је масивна приземна грађевина правоугаоне основе. У складу са народном градитељском традицијом и изгледа као нешто већа сеоска кућа. Њен унутрашњи распоред је прилагођен школској намени. Ова стара школа се назива „Протина“ (ОШ „Прота Матеја Ненадовић” Бранковина). Данас је у овој згради постављена музејска изложба посвећена развоју школства и просвете у то време. Посебно је занимљив реконструисани ентеријер једне учионице с краја 19. века. Нова школска зграда је подигнута 1894. године. У њој је учила песникиња Десанка Максимовић, а њен отац је био учитељ у тој школи. „Десанкина школа“ је обновљена 1985. године.

У новоуређеном простору налази се стална изложбена поставка о животном и књижевном путу песникиње, сала за програме и библиотека. Иза ове школе налази се помоћна зграда, вероватно подигнута средином 19. века, текође вредан примерак народног неимарства. Служила је као школска писарница.

У Бранковини је позната песникиња Десанка Максимовић провела детињство, а у црквеној порти, нешто даље од саме цркве налази се и њен гроб.

Петар Соколовић из Бранковине је 1816. године саставио "Неколико стихова о возбужденију Србског Витеза Милоша Обреновића, против Скопљак Сулејман паше". Рукопис је објавио 1827. године у Будиму, Јосиф Миловук.

У близини села се налази и Споменик на Бранковинском вису, пирамидалног облика, висине 4,55 метара, као обележје места одакле је 28. фебруара 1804. године народ ваљевског краја, под вођством проте Матеје и Јакова Ненадовића започео борбу против турског завојевача. Споменик је подигнут на 150-огодишњицу подизања устанка.[1]

Овде се одржавају Дани малине у Бранковини.

Бранковина
Škola Brankovina 001
Сеоска школа
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 520
Географске карактеристике
Координате44°21′26″ СГШ; 19°53′05″ ИГД / 44.357333° СГШ; 19.884666° ИГДКоординате: 44°21′26″ СГШ; 19°53′05″ ИГД / 44.357333° СГШ; 19.884666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина266 м
Бранковина на мапи Србије
Бранковина
Бранковина
Бранковина на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број14201
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Демографија

У насељу Бранковина живи 448 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,5 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 160 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 862
1953. 919
1961. 982
1971. 866
1981. 781
1991. 529 528
2002. 573 588
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
550 95,98 %
Црногорци
  
8 1,39 %
Роми
  
6 1,04 %
Украјинци
  
1 0,17 %
непознато
  
8 1,39 %

Галерија

Selo Brankovina - opština Valjevo - zapadna Srbija - Kulturno-istorijska celina Brankovina 1

Браковина - Културно-историјски комплекс

Selo Brankovina - opština Valjevo - zapadna Srbija - Kulturno-istorijska celina Brankovina 12

Браковина - Културно-историјски комплекс

Selo Brankovina - opština Valjevo - zapadna Srbija - Kulturno-istorijska celina Brankovina 13

Браковина - Културно-историјски комплекс

Selo Brankovina - opština Valjevo - zapadna Srbija - Kulturno-istorijska celina Brankovina 14

Браковина - Културно-историјски комплекс

Selo Brankovina - opština Valjevo - zapadna Srbija - Kulturno-istorijska celina Brankovina 16

Браковина - Културно-историјски комплекс

Selo Brankovina - opština Valjevo - zapadna Srbija - Kulturno-istorijska celina Brankovina 4

Браковина - Културно-историјски комплекс

Selo Brankovina - opština Valjevo - zapadna Srbija - Kulturno-istorijska celina Brankovina 5

Браковина - Културно-историјски комплекс

Selo Brankovina - opština Valjevo - zapadna Srbija - Kulturno-istorijska celina Brankovina 7

Браковина - Културно-историјски комплекс

Selo Brankovina - opština Valjevo - zapadna Srbija - Kulturno-istorijska celina Brankovina 8

Браковина - Културно-историјски комплекс

Selo Brankovina - opština Valjevo - zapadna Srbija - Kulturno-istorijska celina Brankovina 9

Браковина - Културно-историјски комплекс

Референце

  1. ^ „Споменик на Бранковинском вису”. vaza.co.rs. Завод за заштиту споменика културе Ваљево. Приступљено 02. 11. 2013.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Јаков Ненадовић

Јаков Ненадовић (Бранковина око 1765 — Бранковина, 1836) је био војвода из Првог српског устанка и председник Правитељствујушчег совјета сербског. Млађи брат Алексе Ненадовића. Придружио се одмах устаничком покрету и убрзо (после победе над Турцима код Свилеуве 1804.) постао је један од најистакнутијих вођа устанка и личности Западне Србије. Добијао је муницију и оружје из Аустрије (Срема), па је већ у марту напао Шабац.

После Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у земљи, па је био један од вођа опозиције против Карађорђа. Допринео је да се у Србији 1805. године уведе Правитељствујушчи совјет. 1810. године Карађорђе је морао да попусти опозицији, па је на мјесто Младена Миловановића за председника совјета постављен Јаков Ненадовић. Он се потом приближио Карађорђу, пристао на уставне одредбе од 1811. године, и постао попечитељ (министар) унутрашњих послова. Током устанка Јаков Ненадовић је у борбама заробио један француски топ са француском посадом које је Наполеон Бонапарта послао Турцима у испомоћ. Судбина артиљераца је непозната, али се зна да је Јаков топ закопао и да га је после устанка ископао Петар Николајевић Молер и користио у Другом српском устанку. После пропасти Првог српског устанка 1813. са Карађорђем је напустио Србију и емигрирао у Аустрију, а следеће 1814. године је стигао у Бесарабију. Са Карађорђем се налазио у депутацији на двору код цара Александра I у Петрограду 1816. године. У Хотину, у Бесарабији је живео све до 1831. године, а потом се вратио у Србију. Живео је у Ваљеву, у двору Јеврема Обреновића, који му је Кнез Милош дао на услугу. Умро је у 1836. године, у Београду, где је отишао на лечење. Сахрањен је у Бранковини, поред цркве.

Његов син био је војвода Јеврем Ненадовић (1793—1867) отац кнегиње Персиде Карађорђевић (1813—1879), удате за кнеза Александра Карађорђевића (1806—1885), Карађорђевог сина.

Јеврем Ненадовић

Јеврем Ненадовић (Бранковина, 27. септембар 1793 — Београд, 6. април 1867), је био политичар и војвода ваљевски и тамнавски, председник Апелационог суда и државни саветник.

Син Јакова Ненадовића, војводе из Првог српског устанка.

Љубомир Ненадовић

Љубомир Ненадовић (Бранковина, 14/26. септембар 1826 — Ваљево, 21. јануар/2. фебруар 1895) је био српски књижевник, дипломата и министар просвете.

Алекса Ненадовић

Алекса Ненадовић (око 1749, Бранковина — Ваљево, 23. јануар/4. фебруар 1804) је био кнез тамнавско-посавске кнежине, посечен у Сечи кнезова крајем јануара 1804 (по старом, јулијанском календару) у Ваљеву.

Учествовао је у фрајкорима у време Кочине крајине. Укупно је провео 23 месеца, до 23. марта 1790. године. У новембру 1790. је добио пензију у износу од 15 форинти месечно од Аустрије као оберлајтнант.Попут многих породица Србије XIX века и Ненадовићи потичу од досељеника са разних страна где живе Срби. Ненадовићи су пореклом од српског племена Бањани, из херцеговачког Бирча код Никшића (Стара Херцеговина).

Његови синови су прота Матеја Ненадовић и Сима Ненадовић, а брат Јаков Ненадовић.

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Дани малине у Бранковини

Дан(и) малине у Бранковини је традиционална привредно-туристичка манифестација која се одржава сваке године, крајем јуна или почетком јула у Бранковини, код Ваљева. У организацији ове манифестације учествују Туристичко друштво „Љуба Ненадовић” Бранковина, Туристичка организација Ваљево, а покровитељ је град Ваљево.

Енигматски савез Србије

Енигматски савез Србије (ЕСС) је удружење српских енигмата. Основано је 21. септембра 1985. године у Ваљеву на 17. Сусретима загонетача Југославије. Оснивачи овог Савеза били су: Енигматски клуб „Београд“, Енигматско друштво „Загонетка“ из Београда, Ваљевски енигматски клуб „Бранковина“, Енигматски клуб „Гњилане“, Енигматски клуб „Бор“ и Енигматска секција РКУД „Вискоза“ из Лознице. Основни документи који су усвојени на Оснивачкој скупштини били су: Самоуправни споразум о удруживању у Енигматски савез Србије и Статут Енигматског савеза Србије. Статут је више пута касније мењан и прилагођаван насталим ситуацијама и потребама. Задњим изменама омогућено је да чланови Савеза могу бити и енигмати – појединци, као и енигматски издавачи и редакције.

Енигматски савез Србије је друштвена организација основана у циљу ширења и популаризације енигматике, као и подстицања, развијања и координације рада енигматских удружења, друштава, клубова и секција на подручју Србије. Прво седиште Савеза било је у Ваљеву, да би од 20. фебруара 1988. године оно било премештено у Београд.

Етички кодекс ЕСС усвојен је 1. фебруара 2006. године. На годишњој скупштини ЕСС у Вршцу, 11. октобра 2009. године усвојено је да Дан енигмата Србије буде 21. фебруар. На тај дан 1820. године, на црквени празник Загонетну суботу је Димитрије Давидовић у Бечу објавио алманах „Забавник“ са 22 класичне загонетке непознатог српског аутора.

Знаменито место Бранковина

Знаменито место Бранковина је познато по истакнутим историјским личностима из фамилије Ненадовића, који су рођени, живели, стварали и сахрањени код сеоске цркве. Као просторна, историјска и културна целина Бранковина спада у споменике културе од изузетног значаја.

Колубарски управни округ

Колубарски управни округ се простире у средњем делу западне Србије. Обухвата град и општине:

Град Ваљево градско насеље Ваљево

Општина Осечина градско насеље Осечина

Општина Уб градско насеље Уб

Општина Лајковац градско насеље Лајковац

Општина Мионица градско насеље Мионица

Општина Љиг градско насеље ЉигИма укупно 174.228 становника (Попис 2011.).

Седиште округа је град Ваљево који се налази на реци Колубари.

Неке од културно-историјских знаменитости и споменика културе овог краја су:

Бранковина

Муселимов конак као типичан пример турске архиктектуре, сазидан у XVIII веку,

Кула Ненадовића, коју је 1813. године подигао војвода Јаков,

Саборна црква, из 1838. године и представља редак пример монументалне класицистичке грађевине у Србији.

Манастир у Докмиру, који потиче из 14. века,

Манастири Лелић и Ћелије у селу Лелић, родном месту Владике Николаја ВелимировићаПозната туристичка места у округу су планина Дивчибаре и Бања Врујци.

Матија Ненадовић

Прота Матија Ненадовић или прота Матеја Ненадовић (Бранковина, 26. фебруар 1777 — Ваљево, 11. децембар 1854) је био војвода из Првог српског устанка, први председник Правитељствујушчег совјета и дипломата. Био је син кнеза Алексе Ненадовића, погубљеног у Сечи кнезова. Са стрицем Јаковом покренуо Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији. Преговарао је с Турском и Русијом и тиме успоставио прве дипломатске контакте српских устаника са страним државама. Његови „Мемоари”, поред књижевне вредности, представљају и драгоцен документ времена.

Народни музеј Ваљево

Народни музеј Ваљево је основан 1951. године, а његов централни објекат се данас налази у центру града Ваљева, на обали реке Колубаре, недалеко од Тешњара, старе градске чаршије, нове чаршије, Кнез Милошеве улице и хотела Гранд.У музеју се чува више од 50.000 различитих предмета разврстаних у четири врсте збирки: археолошке, историјске, етнографске и уметничке. Музеј је задужен за заштиту покретне и нематеријалне културне баштине на територијама града Ваљева и осталих пет општина Колубарског округа (Осечина, Мионица, Љиг, Лајковац и Уб). Рад Музеја је организован кроз три службе: административно техничку, службу за рад са музејским збиркама и службу за рад са публиком и музејске комуникације. У саставу музеја се налазе и његови депанданси и одељења у Ваљеву: Муселимов конак и Кула Ненадовића, Историјски спомен комплекс у Бранковини и Завичајно музејско одељење у Осечини.

Данас Музеј спада у једну од најмодернијих и најпосећенијих музејских институција у Србији. У дужем низу година све његове програме годишње посети преко 100.000 посетилаца. У два маха (2005. и 2008.) је добио награду Михаило Валтровић, коју Музејско друштво Србије додељује најбољем музеју у Србији у претходној години. Добитник је и годишње награде (2013.) националног одељења Међународног савета музеја (ICOM), као и плакета Капетан Миша Анастасијевић и Туристичког цвета.

ОШ „Прота Матеја Ненадовић“ Бранковина

ОШ „Прота Матеја Ненадовић” Бранковина баштини традицију постојања школе основане 1830. године као приватне школе Ненадовића. Школа носи име по проти Матеји Ненадовићу (1777—1854), војводе из Првог српског устанка, председника Правитељствујушчег совјета и дипломате.

Oсновну школу у Бранковини чини матична школа и четири издвојена одељења: у Голој Глави, Бабиној Луци, Kотешици и Јошеви.

Персида Карађорђевић

Персида Карађорђевић (Бранковина, 15. фебруар 1813 — Беч, 17. март/29. март 1873) је била супруга владајућег кнеза Србије Александра Карађорђевића.

Сима Ненадовић

Војвода Сима Ненадовић (1793 — 1815.) је био војвода Другог српског устанка из Ваљева, син Алексе Ненадовића и Јованке, брат Проте Матеје Ненадовића. Похађао је Велику школу у Београду, а завршио је кадетску школу у Аустрији.

У Првом српском устанку је учествовао само последње године (1813.) у борбама на Дрини. После пропасти устанка побегао је из Србије и помагао је брату за време његове дипломатске мисије 1814-1815 год. Вратио се у Србију чим је избио Други устанак. Тада је постао војвода ваљевске нахије. Погинуо је у борбама против Турака на Дубљу, 14/27. јула 1815.

Списак знаменитих места у Србији

Следи списак знаменитих места у Србији.

Списак споменика културе у Колубарском округу

Следи списак знаменитих места у Колубарском округу.

Стара школа у Бранковини

Стара школа у Бранковини, позната и као Протина школа, подигнута је 1833. године, одмах по завршетку грађења цркве. Зграда школе представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Црква Светих Арханђела у Бранковини

Црква Светих Арханђела у Бранковини, задужбина је Проте Матеје Ненадовића, подигнута 1830. године, припада Епархији ваљевској Српске православне цркве. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.