Бранковац

Бранковац је туристичко одредиште и излетиште на Фрушкој гори, изнад Врдника код Ирига.

Надморска висина одредишта је око 460 метара, па се са њега пружа изванредан видик и на Срем и на Бачку, као и на Нови Сад. На Бранковцу се налази напуштено одмаралиште Поште.

Izletište Brankovac 002
Izletište Brankovac 004

Види још

Извори

Спољашње везе

8. моторизована бригада

Осма моторизована бригада је била једна од јединица Херцеговачког корпуса Војске Републике Српске. Бригада је званично основана 16. јуна 1992. на Чобановом пољу у Подвележју. Претечу бригаде и окосницу њене будуће структуре чинило је људство 10. моторизоване бригаде ЈНА. Бригада је попуњавана борцима општине Невесиње и Мостара, као и Србима из долине Неретве. Зона одговорности бригаде налазила се у четвороуглу општина Мостар-Коњиц-Невесиње-Столац и служила је одбрани Источне Херцеговине.

Први командант био је Новица Гушић, док је његов наследник био Зоран Пурковић. Током Одбрамбено-отаџбинског рата бригада је у два наврата одбранила град Невесиње и западне делове Источне Херцеговине током непријатељских напада у Првој митровданској офанзиви, и у нападу АРБиХ у операцији Јесен 94. Бригада је током рата изгубила 476 бораца.

Бистрица (Бања Лука)

Бистрица је насељено мјесто и мјесна заједница на подручју града Бање Луке, Република Српска, БиХ. Мањи дио насељеног мјеста Бистрица је до 2011. године припадао МЗ Сарачица, када је подијељен између мјесних заједница Сарачица и Чокорска поља. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у овом насељеном мјесту је пописано 1.429 лица.

Бранковац (Травник)

Бранковац је насељено место у Босни и Херцеговини у општини Травник. Административно припада Федерацији Босне и Херцеговине, односно њеном Средњобосанском кантону. Према попису становништва из 2013. у насељу је било 316 становника, а већинску популацију чинили су Хрвати и Бошњаци.

Бранковац (вишезначна одредница)

Бранковац је топоним који може да се односи на:

Бранковац - туристичко излетиште на Фрушкој гори, код Ирига у Србији;

Бранковац (Травник) - насељено место у општини Травник, БиХ;

Бранковац (Бања Лука) - село у саставу града Бања Лука;

Бранковац (Мостар) - село у саставу града Мостара.

Бранковац - неколико топонима у Србији, БиХ и Црној Гори.

Видиковац Бранковац

Видиковац Бранковац се налази на Фрушкој гори, на 465 м.н.в.

Смештен је у централном делу, на путу Иришки венац—Црвени Чот. Удаљен је 10km од бање Врдник у правцу северозапада. Са видиковца се пружа поглед на Нови Сад. Видиковац Бранковац је једно од посећенијих излетишта на Фрушкој гори.

Думбовачки водопад

Думбовачки водопад се налази на истоименом потоку, на Фрушкој гори, до којег се може доћи истом раздаљином од излетишта Бранковац, манастира Беочин и манастира Раковац, ако се прати шумски пут и ознаке.Скривен од случајних пролазника у густој шуми са око пет метара високе стрмине, Думбовачки поток се накратко прелама и образује водопад. Током сушног периода и великих врућина не пресушује, али се знатно смањи проток воде. Долазак до њега представља мали изазов, поготово путем са Бранковца. Пут је опасан и стрм, тако да је потребна посебна пажња и одговарајућа опрема.

Мртвица (Владичин Хан)

Мртвица је насеље у Србији у општини Владичин Хан у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 380 становника (према попису из 1991. било је 501 становника).

Овде се налази Црква Свете Богородице у Мртвици.

Надежда Петровић

Надежда Петровић (Чачак, 12. октобар 1873 — Ваљево, 3. април 1915) била је најзначајнија српска сликарка с краја 19. и почетка 20. века.

Општина Травник

Општина Травник је општина у Средњобосанском кантону, у Федерацији БиХ. Покрива површину од 529 km2.

Привреда травничке регије никада није била јако развијена, а девастирана је раних 1990-их у току рата. Данас се већина становништва бави пољопривредом и сточарством. Од урбане индустрије, значајна је индустрија намештаја и прераде дрвета.

Павласов меморијал

Павласов меморијал је традиционална манифестација Планинарског савеза Војводине у организацији ПСД „Поштар” из Новог Сада.Меморијал је посвећен доктору Игњату Павласу (1887—1942), једној од најутицајнијих личности на пољу планинарства и оснивача првог планинарског друштва у Војводини.

Акција се изводи на траси дужине 15km: Манастир Беочин — Осовље — Црвени Чот (539м) — Павласов чот (532м) (полагање цвећа и минут ћутања) — Исин чот (522м) — Бранковац — Беочин село.

Партизански пут

Партизански пут на Фрушкој гори је њена жила која се простире целом њеном дужином од источног, ка западном делу. Она је главна саобраћајница дужине око 45 km која својим већим делом пролази кроз шуму. Почиње у близини Банстола на источној, а завршава се на раскрсници Визић-Нештин на западној страни Фрушке горе.

Саборна црква у Мостару

Саборна црква у Мостару је била саборни храм епархије захумско-херцеговачке Српске православне цркве у периоду од 1873. до 1992. године. Била је највећа црква на Балкану до краја 19. вијека.

Списак радио станица у Србији

Списак активних радио станица у Србији у периоду од 2011. до 2018. године

Фрушкогорски маратон

Фрушкогорски маратон се традиционално одржава, од 1978. године на планини Фрушка гора, на територији националног парка Фрушка гора. Маратон се до почетка деведесетих година звао маратон "25. мај" и најдужа стаза је имала онолико километара колико је доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито имао година. Маратон је тих година организован уз велику помоћ ЈНА и милиције. На организацији маратона раде планинарска друштва из Новог Сада и околине али све битне одлуке доноси оснивач маратона ПСД Железничар из Новог Сада. Последњи маратон који је био бесплатан одржан је 2014. године. Од 2015. године Фрушкогорски маратон (бивши маратон "25. мај") је комерцијална манифестација.

Стазе маратона су оригинално биле обележене црвеним петокракама у белом кругу. Деведесетих година све маркације су прекречене новом маркацијом црвеним срцем у белом кругу.

Стазе маратона су трасиране у брдовитом шумској појасу. Маратон се одржава једанпут годишње око првог маја и траје два дана (субота и недеља). Маратон окупља обично до 300 такмичара на стазама средњег, великог и ултрамаратона. Бројност учесника маратона обезбеђујe организован долазак школске омладине из целе Војводине. Стазе приправничких и малих маратона нису такмичарске и на овим стазама је важно да учесник победи себе и савлада планирану стазу. На рекреативним стазама има и више хиљада учесника у зависности од временских услова.

Старт и циљ маратона је викенд насеље Поповица (Ср. Каменица), удаљено 10км од Новог Сада. Сваке године је организован превоз аутобусима од и до маратона из Новог Сада (железничке станице). Пријављивање за маратон се обавља на старту пред сам почетак маратона, који почиње у 9 сати ујутру. На старту се добијају књижице са именима које служе за оверавање на контролним тачкама (КТ).

Од 2016. године продужена је стаза Фрушкогорског ултраекстремног маратона тако да је дужина стазе 133,614 km

Од 2015. године стазе маратона:

1. Фрушкогорски ултраекстремни, дужина 125,213 km, успони и силасци 5.611 м, који носи 4 поена,

2. Фрушкогорски ултрамаратон, дужина 107.414 km, успони и силасци 4.269 м, који носи 3 поена,

3. Велики источни, дужина 81.372 km, успони и силасци 3.292 м, који носи 2 поена,

4. Средњи источни, дужина 59.271 km, успони и силасци 2.253 м, који носи 1 поен

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.