Бој на Дубљу

Бој на Дубљу је била велика битка између српских устаника и турске војске, која се одиграла у мачванском селу Дубље, 14/26. јула 1815. године. У бици су живот изгубиле српске војводе Милић Дринчић и Сима Ненадовић, али су Турцима нанети велики губици. Устаници кнеза Милоша зауставили су турске трупе из Босне и заробили Ибрахим-пашу Никшићког. Том битком је завршен оружани део Другог српског устанка.[1]

Битка на Дубљу
Део Другог српског устанка
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg, Dublje 031

Мурал у порти цркве у Дубљу
Време:26. јул 1815.
Место:Дубље
Резултат: убедљива српска победа
Сукобљене стране

Српски устаници
Османско царство
Османско царство
Команданти и вође
Милош Обреновић
Петар Николајевић Молер
Милић Дринчић
Сима Ненадовић
Узун Мирко Апостоловић
Османско царство Ибрахим паша Никшићки
Османско царствоОсман-бег †
Османско царство Хасан-паша Дрвеница
Османско царство Талаш
Јачина
1.500 = 1.300 пешадијe и 200 коњаника 1.300
Жртве и губици
50 погинулих 1.199 погинулих, 23 заробљених, заробљен је и Ибрахим-паша.

Ток битке

Битка на мапи модерне Србије.

Срби и Турци су се сукобили код Дубља. Турака је било око 1.300, а Срба 1.500. Турци се ушанче у шанац који је био изграђен од раније... Шанац је био облика квадрата, са високим бедемом и дебелим палисадима. Имао је широка и тешка врата за испад коњице и троја мања врата за испад пешадије. Између палисада биле су уже пушкарнице, а на углу на табљама су била два лака топа. По банкетима су била места за пешаке, док је коњица имала заклоњено место у средини...

Пошто је шанац био несигуран са једне стране, помоћ народа који су похватали, натерају их да око шанца направе полукружни јарак са оградом о прошћа... Турци су због врућине направили хладњаке од грања око шанца, али су их Срби попалили, па се шанац видео ноћу као и дању. Ноћ пре битке, падала је киша. Војвода Молер је молио Милоша Обреновића да изврши напад коњицом, али је Милош одбио, говорећи да ће услед кише да покисне оружије и барут, па Срби неће моћи да пуцају на Турке. Турцима је следеће јутро пред бој било нелагодно, јер су за разлику од Срба морали да леже у блату и каљузи, која је настала од мешања воде од кише и земље у шанцу.

Срби направе по Милошевој и Молеровој идеји штитове од палисада и домузараба (свињских кола), којима би се пешаци и коњаници штитили... Српска коњица је облетала око шанца, обасипајући га паљбом из кубура и пушака... За то време, пешадија заштићена штитовима које је направила, доспе до шанца док су се Турци бавили коњицом и упадне у шанац... У шанцу потом настаде општа кланица и борба јатаганима, ножевима и сабљама.

У опшетм метежу, Турци почну да беже, па их коњица и остали пешаци стигну и посеку...

Током боја ухваћен је Ибрахим паша Никшићки, али га је Милош поштедео, и поступао са њим уљудно, вративши му сабљу.У боју је погинуо и Ибрахим-пашин син, Осман-бег. Током хватања Ибрахим-паше десио се инцидент,када су неки устаници су покушали да опљачкају пашу. Милош дошавши на лице места, пође да спречи устанике да опљачкају турског пашу. Један устаник је уперио пушку у кнежеве груди, али га је Сима Паштрмац убио и спасао живот Милошу.[2]

Топографија бојишта

За разлику од претходних великих устаничких победа, где се борба одигравала на терену са узвишењима, терен у Дубљу је равница. Битка се одиграла на равном простору ливаде попа Машића, где је турска претходница решила да подигне шанац.

Ottoman tui 1877 romanian capture
Туг коришћен од стране паша заповедника турске војске

Опис шанца

Шанац је био облика квадрата, са високим бедемом и дебелим палисадима. Имао је широка и тешка врата за испад коњице и троја мања врата за испад пешадије. Између палисада биле су уже пушкарнице, а на углу на табљама су била два лака топа. По банкетима су била места за пешаке, док је коњица имала заклоњено место у средини...

У књизи Мачва Миливоја Васиљевића, пише да је шанац у Дубљу једини фортификацион објекат у Мачви из Другог српског устанка. Подигнут је поред Китошког пута на десној обали Битве, у ливади попа Машића. Шанац је имао све елементе фортификације, са грудобраном ојачаним палисадима, и са дрвеном капијом, на којој је погинуо ваљевски војвода Дринчић, приликом јуриша. Шанац је био урађен за неколико сати рада и у њему је било смештено 1.300 Турака.

Облик и величина шанца су по речима из књиге непознати. Анта Алексић 80-тих година оставио је запис да је готово сваки траг шанца уништен, остало је само ћоше од четвоространог редута.[3] По речима Спасоја Павића који је био присутан изради шанца уочи самог боја, а чије речи је забележио прота Јова Илић, шанац је био добро заравњен прошћем и доплетен јасеновим прућем.[4]

Domuzarabe
Домузарабе

Прослава боја

Мачвани сваке године обележавају овај датум, сећајући се свих јунака, који су положили животе за велику победу српске војске у боју на Дубљу. У другој половини јула, одржава се традиционална манифестација „Бој на Дубљу“, која траје два дана. Првог дана одржава се такмичење младих у хајдучком надметању и културно-уметнички пограм. Другог дана одржава се такмичење одраслих, а култирно-уметнички програм подразумева представљање првих ансамбала, певачких група, као и представа. Оба дана одржава се изложба слика Мачванских сликара.

Сваке године, поред културно-уметничких друштава, допринос манифестацији дају и мачвански сликари и вајари на тродневној сликарској колонији у порти дубљанске цркве. У традиционалном надметању за Војводу Дубљанског такмиче се млади момци из околних села.

Споменик Боју на Дубљу (1815) подигнут је у центру села, у оквиру споменика учесницима ранијих ратова, који има статус споменика културе. На њему је написано: „Боју на Дубљу 26. VII 1815.“[5]

Битка у популарној култури

Битка је екранизована у серији Вук Караџић у седмој епизоди. У екранизацији су сцене борбе изостављене, док је снимљена сцена заробљавања Ибрахим паше Никишићког и његов разговор са Милошем. Битку је илустровао чувени стрип аутор Горан Ђукић Горски у оквиру изложбе ,,Ето мене, ето вас, сећања кнеза Милоша на Други српски устанак, која је приказана у конаку кнеза Милоша на Точидеру.

Види још

Референце

  1. ^ Др. Момчило Павловић - Савремена историја Србије, (2011), Радни материјал из истоименог предмета
  2. ^ Аранитовић, Добрило (2005). Подриње у устанцима. Шабац: ИКП Заслон. ISBN 978-86-7825-075-0. OCLC 646342954.
  3. ^ Миливоје Васиљевић, Мачва, Опис устаничких шанчева. стр. 119.
  4. ^ Мачва у Другом српском устанку, Бранисалв Станковић, 48 стр.
  5. ^ Мр. Љиљана Грчић - Историјски споменици у Мачви, Шабачкој посавини и Поцерини у функцији развоја туризма, (2009) Публикација Глобус бр. 34

Спољашње везе

1815

1815. је била проста година.

26. јул

26. јул (26.07.) је 207. дан године по грегоријанском календару (208. у преступној години). До краја године има још 158 дана.

Вук Караџић (ТВ серија)

Вук Караџић је југословенска телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд 1987. године, поводом 200-годишњице његовог рођења. Серија прати живот и рад просветитеља и реформатора српског језика Вука Караџића (1787—1864), као и српску националну и културну револуцију током 19. века, чији је Вук Караџић био савременик, као активан учесник и сведок. Режирао ју је Ђорђе Кадијевић, по сценарију који је написао књижевник Милован Витезовић.

Редитељ, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић је екранизовање српске националне историје започео још 1983. године дводелном телевизијском драмом „Карађорђева смрт“. Ова драма доживела је велики успех код публике. Главне улоге Карађорђа и Милоша Обреновића поверене су глумцима Марку Николићу и Александру Берчеку (ова подела задржана је и у серији Вук Караџић). Потом је уследио рад на серији о просветитељу и реформатору српског језика Вуку Караџићу, чији је животни пут био више него трновит. Поред његовог живота серија веома сликовито приказује и кључне догађаје из времена српске националне револуције, са почетка 19. века, као и стварање српске националне државе.

Сценариста Милован Витезовић је више од пет година писао сценарио за ову серију, док је само снимање трајало пуне четири године, од 1983. до 1987. године. Серија је имала велику подршку, поготово материјалну, од стране Одбора за прославу 200 годишњице рођења Вука Караџића, на чијем се челу налазио Душан Чкребић. Прва епизода серије „Родни Јадар“ емитована је 8. новембра 1987. године на дан када је рођен Вук Караџић.

На предлог књижевника Умберта Ека серија је добила награду Гранд прикс Европе на фестивалу у Риму. Серија „Вук Караџић” се и даље сматра за најбољом ТВ серијом икад снимљеном на овим просторима. А, уз серију Алекса Шантић свакако је најбоља историјска серија снимљена у време постојања СФР Југославије.

Дубље

Дубље може бити:

Дубље (Богатић), насељено место у општини Богатић, Мачвански округ

Дубље (Свилајнац), насељено место у општини Свилајнац

Дубље (Трстеник), насељено место у општини Трстеник

Бој на Дубљу, битка између српских устаника и турске војске 1815. године

Дубље (Богатић)

Дубље је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Дубље је друго по величини село у Мачви.Према попису из 2011. било је 2900 становника.

Историја Шапца

У другој половини XV века, после пада тадашње Србије под турску власт, Турци овладавају и овим крајевима. 1470. године на погодном месту, где се обала Саве благо уздиже, а недалеко од ушћа речице Камичак у Саву, Турци подижу тврђаву Бигир Делен, не много велику по димензијама, али снажних и високих бедема. Са кулама истуреним према Сави она је, кроз векове, представљала снажно упориште према турском супарнику у борби за превласт на Балкану-Угарској, и касније Аустро-угарској. Турци ново-саграденој тврђави и граду који је око њених настајао, дају име Бејерделен, што у преводу са турског знаци „онај који удара са бока“. Тако лоциран и утврђен град био је значајна турска испостава из које се могло лако упадати у угарску територију, контролисати саобраћај Савом и вршити успешно низ других војних функција.

Лаза Поповић (глумац)

Лазар — Лаза Поповић (Врањево, 19. март 1839 – Београд, 24. јули 1892), глумац, редитељ и управник путујућег позоришта, остао је упамћен и као главни и готово једини редитељ београдског Народног позоришта у његовој првој сезони. Највеће заслуге му се приписују за васпитавање генерације младих талената који су почињали у његовом путујућем позоришту и касније заузимали највиднија места на српским позорницама. Са својом дружином проводио је пропаганду позоришта на широком јужнословенском подручју и подстицао оснивање многобројних аматерских и професионалих театара.

Српска устаничка војска 1804-1817

Настанак и развој српске устаничке војске у периоду Првог и Другог српског устанка обухвата неколико фаза: период нахијских господара (1804—1806), период народне устаничке војске (1807—1813) и период кнеза Милоша (1815—1830). У току борби Срби су поставили основе државне организације и створили језгро стајаће војске, издата су прва војна правила, устројени чинови, на границама су подигнута утврђења, у Београду тополивница, а у унутрашњости барутане. Упркос поразу и предаји из 1813, Срби су већим делом сачували драгоцено ратно искуство, војну организацију и искусне старешине народне војске, захваљујући којима је извојевана победа у Другом српском устанку 1815. и започето ослобођење Србије од Турака.

Шанац (пољско утврђење)

Шанац (енг. Sconce, нем. Schanze) или шарампов је тип пољског утврђења намењен као дефанзивно борбено средство. Шанчеви су први пут коришћени током Средњег века. Свој врхунац достижу током XIX века, а избацују се из употребе током Првог светског рата. Шанчеве не треба мешати са јарком, који је ров око замка, јер је шанац комплекснији земљани рад од рова или јарка, а јарак може бити део шанчеве одбране.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.