Бојана Радуловић

Бојана Радуловић (23. март 1973, Суботица, СФРЈ) бивша је мађарска рукометашица, репрезентативка Југославије и Мађарске, српског порекла. Играла је на позицији десног бека.[1]

Бојана Радуловић
RadulovicsBojanaLaussane2004
Личне информације
Висина 179
Маса маса
Позиција десни бек (9)
Сениорска каријера



1995-2006
2006-2007
Југославија Раднички
Шпанија Валенсија
Мађарска РК Каола ШЕ
Мађарска Дунафер
Мађарска Ђер ЕТО
Укупно
Репрезентација

Спортска биографија

Бојана Радуловић је своју професионалну играчку каријеру започела у Сомбору, а нешто касније је прешла у Раднички из Београда, где је исказала своје могућности и постала позната широј јавности. Током играња у Радничком добила је позив да игра за репрезентацију Југославије.

Из Радничког одлази у Шпанију где наступа за валенсијски рукометни клуб Мар Валенсија. После кратког боравка у Шпанији, одлази у Мађарску где потписује за Каола СЕ, клуб из Залаегерсега.

У Залаегерсегу се не задржава пуно већ 1995. године одлази у Дунаујварош где почиње да игра клуб са много амбиција РК Дунафер.

После светког рукометног првенства о 1999. године, одржаног у Данској и Норвешкој, Бојани, која је до тада играла за Југославију, се указала шанса да узме мађарско држављанство и да игра за Мађарску. За Југословенску репрезентацију је до тада одиграла 70 утакмица.

Прву утакмицу за Мађарску је одиграла 25. јула 2000. године против Француске.

Са репрезентацијом Мађарске Бојана је на Олимпијским играма у Сиднеју освојила сребрну медаљу. Била је једна од најбољих играчица олимпијског рукометног турнира и изабрана је у Олстар тим, на позицији најбољег десног пуцача.

После олимпијских играра, паузирала је годину и по дана због повреде колена и рођења детета. После поновног активирања опет наступа за мађарску репрезентацију, овај пут на светском рукометном првенству 2003. године одржаном у Хрватској. На овом првенству Мађарска је освојила друго место иза Француске а Бојана осваја титулу најбољег стрелца првенства са постигнутих 97 голова у 10 утакмица и опет је изабрана у Олстар тим првенства.

Бојана је још са мађарском репрезентацијом учествовала на првенству 2004. године у Атини, где је опет била најбољи стрелац првенства и такође 2004. године на европском првенству одржаном у Мађарској. На првенству у Мађарској Бојана Радуловић је опет била најбољи стрелац првенства и са репрезентацијом је опет освојила медаљу, овај пут бронзану.

После ових успеха и 69 наступа за репрезентацију Мађарске, Бојана је одлучила да се опрости од репрезентације.

Од јула 2006. године игра за мађарски рукометни клуб из Ђера Ђер Ауди ЕТО КЧ (Győri Audi ETO KC).

Успеси

Репрезентација

Кубски ниво

  • Победник Лиге шампиона (1999)
  • Победник ЕХФ купа (1998)
  • Победник мађарског Суперкупа (1999)
  • Шампион Мађарске (1998, 1999, 2003, 2004)
  • Освајач мађарског Купа (1998, 1999, 2000, 2002, 2004, 2007.)

Лични успеси

Референце

  1. ^ Референце за Бојану Радуловић

Спољашње везе

Бојана (име)

Бојана је женско словенско име, настало од имена Бојан. Користи се у Србији, Бугарској, Словенији, Македонији, Хрватској, Чешкој и Словачкој.

ЖОК Црвена звезда

Женски одбојкашки клуб Црвена звезда је одбојкашки клуб из Београда. Клуб је део Спортског друштва Црвена звезда. Тренутно се такмичи у Суперлиги Србије.

Црвена звезда је најуспешнији женски одбојкашки клуб у Србији по броју освојених првенстава (27) и купова (17).

Женска рукометна репрезентација Мађарске

Женска рукометна репрезентација Мађарске (мађ. Magyar női kézilabda-válogatott) у организацији Рукометног савеза Мађарске (Magyar Kézilabda SzövetségMKSz) представља Мађарску у рукомету на свим значајнијим светским и континенталним такмичењима.

Жужана Ловас

Жужана Ловас (мађ. Lovász Zsuzsanna) (р. 17. децембар 1976 Мађарска) је мађарска рукометашица која је играла за репрезентацију Мађарске на првенству Европе 2002 и светском првенству 2003.

ИХФ играч године

ИХФ играч године (енгл. IHF World Player of the Year) је титула која се додељује најбољем играчу у сезони по избору Међународне рукометне федерације (ИХФ). Награда се додељује и у мушкој и у женској конкуренцији од 1988., с тим да се награда није додељивала од 1991. до 1993. Први добитници су били Југословени Светлана Китић, у женској и Веселин Вујовић у мушкој конкуренцији.

Мађарска на Летњим олимпијским играма 2000.

Мађарска је учествовала на Летњим олимпијским играма одржаним 2000. године у Сиднеју, Аустралија. На свечаном отварању носилац заставе је била кајакашица Рита Кебан. Мађарска је овај пут послала 178 спортиста на олимпијаду, и они су учествовали у двадесет и три спортске дисциплине.

Олимпијски тим из Мађарске је на овим олимпијским играма се такмичио у двадесет и три спортске дисциплине и у једанаест дисциплина је освојено укупно седамнаест медаља: осам златних, шест сребрних и три бронзане медаље. Олимпијске бодове су освојили у тринаест дисциплина. Најуспешнији представник Мађарске су били кајакаши Золтан Камерер и Ботонд Шторц са освојене две златне медаље у категоријама К2 и К4.

Радуловић

Радуловић је црногорско и српско презиме које је девето најчешће презиме у Црној Гори. То је патроним и значи „син Радула”.

Рукомет за жене на Летњим олимпијским играма 2000.

.

Такмичења у рукомету за жене на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. одржана су у периоду од 17. септембра до 1. октобра када је одиграна финална утакмица.

Учествовало је 10 репрезентација подељених у две групе по пет екипа. У групама се играло по једноструком бод систему (свако са сваким једну утакмицу). Прве 4 екипе из сваке групе ушле су у четвртфинале, у којем су се састали: првопласирани из једне са четвртопласираним из друге групе а другопласирани са трећепласираним. Поражени су играли за пласман од петог до осмог места а победници за пласман од првог до четвртог места по куп систему (елиминацијом).

Екипе које су заузеле пето (последње место) у својим групама играле су меч за девето место.

Светско првенство у рукомету за жене 2003.

16. Светско првенство у рукомету за жене 2003. одржано је у Хрватској од 2. до 14. децембра 2003. године. Такмичиле су се укупно 24 екипе по групама. Прве три репрезентације из сваке групе су оформиле две групе по шест репрезентација. Затим су прве две репрезентације из обе групе играле прва против друге у супротној групи и победнице су играле финалну утакмицу док су поражене играле за треће место.

СП је одиграна у 6 градова, први део такмичења се играо у Сплиту, Поречу, Карловцу и Чаковцу, док је други део био у Загребу и Ријеци.

Светске првакиње су постале Францускиње које су у финалу победиле екипу Мађарске са 32:29.

Списак српских олимпијаца

Следећи списак представља списак српских олимпијаца по спортовима који се такмиче на ОИ за Србију (1912, 2008-). За српске олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ), а за време СРЈ и СЦГ погледај Списак српско-црногорских олимпијаца.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.