Бофорова скала

Бофорова скала је скала за одређивање јачине ветра коју је направио енглески контраадмирал и хидрограф Франсис Бофор 1805. године. Скала је подељена на 12 степени. Међународно је прихваћена 1874. године.

Степен (Bf) Јачина Брзина Обележје
m/s km/h чвор
0 тишина 0 0 0 потпуно тихо, дим се диже усправно
1 лахор 0,9 3 2 дим се диже готово усправно
2 поветарац 2,4 9 5 повремено креће лишће на дрвећу
3 слаб ветар 4,4 16 7 покреће заставе на јарболима и лишће дрвећа у доста непрекидно кретање
4 умерен ветар 6,7 26 9 лепрша заставом, повија гранчице
5 јак ветар 9,3 34 14 повија веће гране, постаје нелагодан за чула, баца таласе на стајачим водама
6 жесток ветар 12,3 44 24 чује се како хуји изнад кућа и других чврстих предмета, креће тање дрвеће, на стајаћим водама баца таласе од који се неки запенуше
7 олујни ветар 15,5 55 30 повија тања стабла, на стајаћим водама пребацује таласе који се запенуше
8 олуја 18,9 68 37 повија цела јача стабла, ломи гране, осетно задржава човека који корача у правцу ветра
9 јака олуја 22,6 82 44 ломи веће и јаче гране, наноси штету крововима
10 жестока олуја 26,4 96 52 обара и ломи дрвеће, обара слабе димњаке, наноси знатне штете зградама
11 вихор 30,5 110 60 тешка разарајућа дејства, рушење кровова на зградама
12 оркан 34,8 125 68 уништавајуће дејство

Ова табeла одговара брзини ветра по Бофоровој скали из 1946. године која је дефинисана по емпиријској формули:

v = 0.836 Bf3/2 m/s

где је v брзина ветра 10m изнад површине мора и Bf број из Бофорове скале. Ово су заправо централне вредности за брзину ветра, па ветар вихорне јачине има опсег од 28,4m/s до 32,7m/s. У "Приручнику поморских метеоролишких служби" [1] дате су и ове вредности. Тако ветар орканске јачине има минимум 32,7m/s или 118km/h.

Референце

  1. ^ Приручник поморских метеоролишких служби

Литература

Бофор

Бофор може да се односи на:

Бофорова скала, скала за одређивање јачине ветра

Бофор (Горња Гарона), насељено место у Француској, у департману Горња Гарона

Бофор (Еро), насељено место у Француској, у департману Еро

Бофор (Изер), насељено место у Француској, у департману Изер

Бофор (Јура), насељено место у Француској, у департману Јура

Бофор (Савоја), насељено место у Француској, у департману Савоја

Бофор (Север), насељено место у Француској, у департману Север

Ветар

Ветар (ијек. вјетар) струјање је гасова у великом обиму. На површини планете Земље, ветар се састоји из великих покрета ваздушних маса. Појам ветра у свемиру, означава првенствено сунчев ветар, који се састоји из кретања гасова или наелектрисаних честица са Сунца кроз свемир, док се под појмом планетарни ветар подразумева испуштање лакших хемијских елемената из атмосфере планете у свемир.

Ветрови на Земљи су обично подељењи по њиховој просторној скали, брзини, врсте сила које их изазивају, подручја у којима дувају и ефектима које изазивају. Најснажнији ветрови на планетама у Сунчевом систему измерени су на Нептуну и Сатурну. Ветрови имају различите аспекте, један од најважнијих је њихова брзина, осим тога важна је и густина гасова који су укључени, те садржај енергије односно енергија ветра.

У метеорологији, ветрови се често разликују према њиховој снази и правцу из којег дувају. Снажни, али краткотрајни, замаси ветра велике брзине називају се удари ветра. Снажни ветрови нешто дужег трајања називају се олује. Дуготрајни ветрови имају различита имена повезана са њиховом просечном снагом, попут поветарца, олује, урагана или тајфуна. Према дужини трајања ветрови могу дувати неколико минута током олује, док локални поветарци настали загревањем површина могу трајати и до неколико сати. Осим тога, постоје и глобални ветрови, настали због разлике у апсорпцији сунчеве енергије између климатских зона на Земљи. Два основна узрока атмосферских циркулација у великом обиму су различит интензитет загревања између полова и екватора те ротација планете (Кориолисов ефект). У тропским подручјима, ниска термална циркулација изнад површине и високих планина може довести до монсунске циркулације. У приобалним подручјима, јавља се циклус копнено-морских ветрова који дефинише локалне ветрове, док у подручјима са варијабилним надморским висинама, јављају се ветрови између планина и долина.

У људској цивилизацији, ветар је инспирирао митологију, имао утицаја на историјске догађаје, повећао и проширио обим транспорта и начина ратовања, дао извор снаге за механички рад, електричну енергију и рекреацију. Искориштавањем снаге ветра људи су успели да плове бродовима преко Земљиних океана. Балони испуњеним врућим ваздухом искориштавају ветар како би летели краће летове, док га летилице са мотором искориштавају како би повећали узгон и смањиле потрошњу горива. Подручја удара ветра која узрокују различити временски феномени могу довести до опасних ситуација за авионе. Када снага ветра постане довољно велика, могућа су оштећења објеката направљених људском руком и рушења дрвећа.

Ветар може и обликовати рељефне облике путем разних еолских процеса попут настанка плодног земљишта као што је лес (прапор) или путем ерозије. Прашина из великих пустиња се може премештати на велике удаљености од свог изворног подручја помоћу ветрова. Ветрови које убрзава нераван терен и који су повезани са појавом велике количине прашине добили су регионална имена у разним деловима света због свог значајног утицаја на та подручја. Ветрови знатно утичу на ширење шумских пожара. Они такође распрашују семена многих биљака, омогућавајући опстанак и ширење тих биљних врста, као и популације летећих инсеката. Када су у комбинацији са ниским температурама, ветрови негативно утичу на животиње, нарочито на стоку и људе. Ветар може утицати и на количину хране за неке животиње, као и на њихове стратегије при лову и одбрани.

Ружа ветра

Ружа ветра или ружа ветрова је графички приказ средње јачине и брзина ветрова из појединих праваца. Ради се о поларном дијаграму на коме су представљене стране света које означавају правце из којих ветар дува. Ружа ветра може да показује 8, 16 па чак и 32 смера. Најчешће је у употреби она која показује 16 смерова. Називи смера ветра одређени су међународним договором и они најчешће, поред националних, носе енглеске називе страна, међу страна и међу-међу страна света.

Скала (вишезначна одредница)

Скала може бити:

Скала, било која љествица мјерења по растућем или опадајућем редослиједу величина.

Бофорова скала, скала за одређивање јачине вјетра.

Рихтерова скала магнитуде потреса, скала за одређивање магнитуде потреса земље.

Скала (музика), низ од седам узастопних тонова са поновљеним осмим.

Скала, чувена оперска кућа у Милану.

Скала, део радио-апарата за претраживање радио станица.

Застава 101 (скала), аутомобил из крагујевачке фабрике Застава.

Скала Велика, острво у Корнатском архипелагу Јадранског мора.

Скала Мала, острво у Корнатском архипелагу Јадранског мора.

Скала (програмски језик) (scala), врста програмског језика.

Скала (Месина)

Скала (Салерно)

Скала (Торино)

Списак проналазача и изума

Списак проналазача и изума обухвата азбучни списак изумитеља и њихових проналазака (открића).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.