Босанци

Појам Босанци је општи, односно демонимски назив за становнике Босне, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности. У том смислу, Босанци могу бити Срби или Хрвати, односно етнички Бошњаци (или етнички Муслимани из Босне), као и припадници других народа који живе у Босни или су родом, односно пореклом са подручја Босне. Појам се користи првенствено за означавање становника саме Босне као географске области, али у зависности од контекста може се односити и на све становнике Босне и Херцеговине. Термин се у поменутим значењима активно употребљава у српском, хрватском, словеначком, македонском, бошњачком и црногорском језику.

Bih regions02
Граница између географске области Босне и географске области Херцеговине

Лексиколошко значење

Основно лексиколошко значење појма Босанци у функцији демонима посведочено је бројним изворним примерима из старије и новије историје. Као општа ознака за становнике Босне, појам се појављује у оба издања Српског рјечника, првом из 1818.[1] и другом из 1852.[2] године. Том приликом, Вук Стефановић-Караџић је као састављач речника указао на истоветно демонимско значење појмова Босанац, Бошњак и Бошњанин.[3][2] Истоветно, односно опште демонимско значење појма Босанац и осталих истозначних појмова (Бошњак, Бошњанин) забележио је и Ђура Даничић,[4] а њихово изворно значење је на истоветан начин забележено и у потоњем Речнику САНУ.[5] Иста изворна значења поменутих појмова бележи и Etimologijski rječnik ЈАЗУ.[6]

Архаични синоними

Поред појма Босанци, као општи називи за становнике Босне (у регионалном смислу) изворно су употребљавани и неки други термини, као што су Бошњани или Бошњаци. Сви ови појмови су првобитно имали демонимско значење.[3][2][4][5][6] Тек у новије време, појам Бошњаци је добио и посебно, етнонимско значење, као ознака за етничке Бошњаке. До тога је дошло након неуспеха првобитног покушаја аустроугарских власти да након окупације Босне и Херцеговине (1878) створе интегралну "босанску" нацију, што није уродило плодом због одлучног отпора не само Срба, већ и Хрвата. Пошто им није успело да општи појам "Босанци" претворе у етничку одредницу, аустроугарске власти су се усредсредиле на појам "Бошњаци" коме је из политичких разлога приписано и етничко значење. Главни идеолог и заговорник такве политике био је аустроугарски министар Бењамин Калај под чији је утицај потпао и део муслиманских првака, првенствено у средњој Босни, док је већина муслиманских првака из Херцеговине одбила да се одрекне свог традиционалног херцеговачког регионалног идентитета. Упркос томе, аустроугарске власти су наставиле са политиком бошњачења, која је била усмерена првенствено према муслиманском становништву Босне.[7]

Додатна значења

Поред свог изворног (демонимског) значења, које се односи на све становнике Босне, појам Босанци је накнадно добио и нека додатна значења, која су настала под утицајем политичких расправа о решавању босанског питања. Заговорници етничког босанства сматрају да је појам Босанци поред свог основног демонимског значења одувек имао и додатно етнонимско значење, те стога тврде да термин Босанци није само демоним, већ и етноним који (према њиховим схватањима) означава наводне етничке Босанце. Поједини заговорници етничког босанства такође сматрају да је 1993. године, приликом доношења одлуке да се дотадашњи југословенски Муслимани преименују у етничке Бошњаке, учињена велика терминолошка грешка, и тврде да је уместо архаичног термина Бошњаци требало одабрати општији термин Босанци, који би пружао шире могућности за спровођење свебосанских политичких пројеката. На другој страни, постоје и неке другачије концепције, које су се појавиле међу заговорницима специфичног "панетничког" босанства. Према њиховим схватањима, појам Босанци има и специфично панетничко значење, које надилази све постојеће етничке идентитете у Босни. Сва ова питања су предмет честих расправа и спорова у стручној и широј политичкој јавности.[8][9][10][11]

Поменуте расправе су дошле до пуног изражаја у време припрема за спровођење првог послератног и дуго очекиваног пописа становништва у Босни и Херцеговини, који је био заказан за јесен 2013. године.[12] Поједини интелектуални кругови и невладине организацеје су још раније приступили промовисању појма Босанци као "боље" етничке одреднице или као специфичне панетничке одреднице, што је довело до бројних реакција. Већ током 2012. године, Ријасет Исламске заједнице у Босни и Херцеговини је издао неколико саопштења и прогласа у којима се Бошњаци позивају да се на попису не изјашњавају као "Босанци".[13] Уочи самог пописа, појавио се и промотивни спот Омладинског културног центра из Градачца, у коме деца позивају Бошњаке да се не изјашњавају као "Босанци", што је у делу јавности осуђено као злоупотреба деце у политичке сврхе.[14][15] На самом попису становништва (2013), чак 37.110 грађана Босне и Херцеговине је свој идентитет исказало управо путем појма Босанци, од чега је њих 35.687 пописано на подручју Федерацији Босне и Херцеговине.[16] Тиме је постављена основа за покретање бројних питања о тачном значењу таквог изјашњавања, пошто је на основу јавних исказа разних личности које су се изјасниле као Босанци постало јасно да су мотиви за такво идентитетско опредељивање били веома различити: једни су тај појам доживаљвали у регионалном, други у етничком, а трећи у панетничком значењу.

Јавне расправе о поменутим питањима настављене су и током наредних година. Знатну пажњу јавности у Босни и Херцеговини заокупио је случај једног родитеља из Сарајева, који је 2014. године желео да свог сина упише у матичну књигу рођених као Босанца, али у општини су му одговорили да новорођенчад могу бити уписана само као Срби, Хрвати, Бошњаци или остали.[17] Након ангажовања адвоката од стране родитеља, општина је 2015. године саопштила да не постоје законска ограничења да ико буде уписан као Босанац у матичну књигу рођених.[18] Медији су објавили да је ово прво дете које је у матичним књигама уписано управо као Босанац.[19] Поменути родитељ је своју одлуку образложио жељом да се становништво Босне и Херцеговине не дели према етничкој припадности.[20] Иако у Уставу Босне и Херцеговине нема никаквих ограничења да се неко изјасни као Босанац, за конститутивне народе (Србе, Хрвате и Бошњаке) су ипак загарантована нека права која нису загарантована за "остале", што укључује и све оне који се изјашњавају као Босанци. Тако на пример Председништво Босне и Херцеговине чине три члана, од којих су два са територије Федерације Босне и Херцеговине, а бирају се из редова Хрвата и Бошњака, док је трећи члан са територије Републике Српске и бира се из редова Срба. Они који се изјашњавају као Босанци немају могућности да буду бирани на поменуте функције.[21]

Види још

Референце

  1. ^ Стефановић-Караџић 1818, стр. 42.
  2. 2,0 2,1 2,2 Стефановић-Караџић 1852, стр. 38.
  3. 3,0 3,1 Стефановић-Караџић 1818, стр. 42, 43.
  4. 4,0 4,1 Daničić 1882, стр. 557, 562-563.
  5. 5,0 5,1 Стевановић 1962, стр. 73, 85-86.
  6. 6,0 6,1 Skok 1971, стр. 191.
  7. ^ Kraljačić 1987.
  8. ^ Kržišnik-Bukić 1997.
  9. ^ Karić 1998, стр. 38-46.
  10. ^ Kržišnik-Bukić 2003, стр. 119-154.
  11. ^ Zgodić 2008.
  12. ^ Mirna Sadiković (29. 8. 2013). „Popis stanovništva u BiH: Slobodno izjašnjavanje o naciji, vjeri i jeziku”. Slobodnaevropa.org. Приступљено 10. 3. 2015.
  13. ^ „RTS :: Bošnjak ili Bosanac?” (на језику: (на језику: српски)). Rts.rs. Приступљено 10. 3. 2015.
  14. ^ D. Stanišić (13. 9. 2013). „Zloupotreba dece uoči popisa : Region : POLITIKA”. Politika.rs. Приступљено 10. 3. 2015.
  15. ^ „RTS :: BiH, zloupotreba dece u promociji popisa?” (на језику: (на језику: српски)). Rts.rs. Приступљено 10. 3. 2015.
  16. ^ „Резултати Пописа 2013, Етничка/национална припадност, вјероисповијест, матерњи језик”. Агенција за статистику БиХ. Приступљено 26. 11. 2017.
  17. ^ Dženana Karabegović. „Faruk, prvi Sarajlija koji je upisan u matičnu knjigu kao Bosanac”. Slobodnaevropa.org. Приступљено 10. 3. 2015.
  18. ^ Elvira M. Jukić. „Beba pobedila etnički podeljen sistem u BiH”. Balkan Insight. Приступљено 10. 3. 2015.
  19. ^ „Upisan prvi Bosanac u matičnu knjigu rođenih: Borba trajala osam mjeseci!”. Source.ba. Архивирано из оригинала на датум 20. 02. 2015. Приступљено 10. 3. 2015.
  20. ^ RadioSarajevo. „Kako je jedan dječak dobio rodni list na kojem piše da je Bosanac (FOTO+VIDEO) | Radio Sarajevo”. Radiosarajevo.ba. Архивирано из оригинала на датум 20. 02. 2015. Приступљено 10. 3. 2015.
  21. ^ Устав Босне и Херцеговине

Литература

Спољашње везе

Бар (Црна Гора)

Бар је поморски град у општини Бар, у Црној Гори. Према попису из 2011. има 13.576 становника (према попису из 1991. живео је 10991 становник). (Према попису из 2003. било је 13.789 становника). Лука Бар је највећа црногорска лука. Бар је веза Црне Горе са свијетом, јер је гранична општина, која је Јадранским морем везана са Италијом. Од Подгорице је удаљен 55 km. Градоначелник је Душан Раичевић.

Босанци (Босиљево)

Босанци су насељено место у саставу општине Босиљево, у Карловачкој жупанији, Република Хрватска.

Босанци (вишезначна одредница)

Босанци може бити:

Босанци, општи демонимски назив за становнике Босне

Босанци у етничком смислу, људи који се на пописима изјашњавају изричито као етнички Босанци

Босанци у панетничком смислу, људи који се идентификују као Босанци без етничке припадности

Босанци (Босиљево), насеље у општини Босиљево, Хрватска

носиоци презимена Босанац – у множини: Босанци

Босна (вишезначна одредница)

Босна може бити:

географски:

Босна, географска и историјска област у БиХ

Босна, река у БиХ

Босна, насељено место у општини Какањ, БиХ

Мала Босна, насељено место града Суботице, Србија

Босна, средњовековна српска жупа

Босна у средњем веку

Бановина Босна

Краљевина Боснаорганизација:

Млада Босна, српска револуционарна организацијаспорт:

КК Босна, кошаркашки клуб из Сарајева

НК Босна Високо, фудбалски клуб из Високог

РК Босна Сарајево, рукометни клуб из Сарајева

Бошњаци

Бошњаци су јужнословенски народ, који претежно живи у Босни и Херцеговини, односно на подручју Федерације Босне и Херцеговине. Бошњаци такође живе и у неким другим деловима бивше Југославије, а значајније су заступљени у неколико општина Србије и Црне Горе, првенствено у регији познатој као Рашка област. Говоре бошњачким језиком, који на свом језику називају bosanski jezik. Претежно су исламске вероисповести (сунити). Потичу од исламизованих Словена, углавном Срба муслимана са подручја Босне и других српских земаља. Као посебна етничка група почињу да се издвајају након аустроугарске окупације Босне и Херцеговине (1878), а потом у неколико наврата мењају своју националну свест и национално име. Назив "Бошњаци" употребљавају од 1993. године, када је на Првом бошњачком сабору у Сарајеву донета одлука о преименовању дотадашњих југословенских Муслимана у Бошњаке.

Бошњаци (архаизам)

Појам Бошњаци је старински (архаични) термин, који се током раног нововековног раздобља користио у свом изворном значењу, као општи назив (демоним) за становнике Босне, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности. У том смислу, појам Бошњаци се могао односити не само на Србе или Хрвате са ширег простора тадашње Босне, већ и на праве Турке у Босни, као и на припаднике других народа који су живели у Босни или су били родом, односно пореклом са подручја Босне. Појам се користио првенствено за означавање становника саме Босне као географске области, али у најширем контексту се могао односити и на становнике целокупног Босанског пашалука. Тек крајем 19. века, појам је поред изворног демонимског почео да добија и додатно етнонимско значење, у склопу тадашњег аустроугарског етнополитичког пројекта који је био усмерен ка стварању посебне бошњачке нације.

Бошњаци (вишезначна одредница)

Бошњаци могу бити:

Бошњаци, архаичан назив за становнике Босне – исто што и Босанци

Бошњаци, припадници посебне бошњачке нације, која је то име усвојила 1993. године на Првом бошњачком сабору у Сарајеву

Бошњаци (војска) или Босански Крајишници, елитна пруска коњица из XVIII вијека

Барањски Бошњаци, етничка подгрупа Хрвата у Мађарској, досељеници из источне Босне

носиоци презимена Бошњак – у множини Бошњацинасељена мјеста:Бошњаци (Сански Мост), насеље у општини Сански Мост, ФБиХ, БиХ

Бошњаци (Вождовац), насеље у општини Вождовац, Србија

Бошњаци (општина), насеље и седиште истоимене општине, Хрватска

Бошњачки национализам

Бошњачки национализам је национализам етничких Бошњака. Као облик етничког национализма, бошњачки национализам промовише етничко бошњаштво и залаже се за етничку и националну афирмацију бошњачког народа. Од свог постанка, бошњачки национализам је прошао кроз неколико развојних фаза, током којих су настали разни концепти етничког, односно националног бошњаштва, обликовани према различитим етнополитичким или етнорелигијским критеријумима.

Основа за идеолошко уобличавање бошњачког национализма постављена је у време дјеловања Младих муслимана под вођством Алије Изетбеговића током друге половине 20. века. Његова Исламска декларација промовисала је доминацију ислама у друштвеном животу и идеализовала исламски начин уређења државе, а елементи те иделогије су потом уграђени и у политички програм његове Странке демократске акције.

Преломна тачка у развоју бошњачког национализма означена је 1993. године, када је у Сарајеву одржан Први бошњачки сабор. Главним заговорницима и заслужницима за тадашње прихватање имена Бошњаци као националне одреднице за етничке Муслимане јужнословенског порекла у бившој Југославији сматрају се Мухамед Филиповић и Адил Зулфикарпашић. Крајем 20. и почетком 21. века, под окриљем бошњачког национализма уобличено је неколико различитих политичких концепата, који се односе не само на афирмацију бошњачког народа (умерени бошњачки национализам), већ и на спровођење неких радикалних политичких циљева који су у крајњем исходу супростстављени интересима других народа. Такви екстремни облици бошњачког национализма јављају се првенствено у виду бошњачког интегрализма и бошњачког унитаризма.

Велика Босна

Велика Босна је термин којим се означава политички концепт стварања увећане државе Босне, у чије би границе поред подручја Босне и Херцеговине требало укључити и делове суседних држава Србије, Црне Горе и Хрватске. Поборници великобосанског пројекта темеље своје замисли на повратном псеудо-историјском тумачењу регионалне босанске прошлости, уз позивање на "обнову" Босне у границама некадашњег Босанског пашалука, односно у границама средњовековне босанске државе из времена бана и краља Стефана Твртка I.

Град Врање

Град Врање је град у Пчињском округу на југу Србије. По подацима из 2004. заузима површину од 860 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 44.721 ha, а на шумску 32.478 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Врање. Град Врање се састоји од 27 насеља: 2 градска (Врање и Врањска Бања) и 103 сеоска насеља.

По подацима из 2002. године у граду је живело 87.288 становника. По претходном попису, из 1991. године, је било 86.518 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 1,8‰, а број запослених износи 25.940 људи. У граду Врању се налази 60 основних, 7 средњих школа, једна виша школа и један факултет.

Демографија Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина је земља претежно насељена Србима, Бошњацима (раније Муслимани) и Хрватима. Босна и Херцеговина је до доласка Турака била претежно насељена Србима (више) и Хрватима (мање). Када је Турска освојила тадашњу Краљевину Босну, хришћанско становништво је било у тешком положају. Због тога је убрзо почело прелажење на ислам. Ти хришћани су преци данашњих муслимана Бошњака. Данашња Република Српска је према пописима у Аустроугарској била највише насељена православцима, а мање мухамедовци који су тада били већина у неким дијеловима у источној Републици Српској. Сарајево је као котар било већински православно, али у самом граду су већина били мухамедовци. Западна Крајина је била насељена православцма. Католици су насељавали подручја западне Херцеговине, неке дијелове средње Босне и Посавине. Мухамедовци су били већина у градовима са доста становника, у подручјима око Тузле и у средњој Босни.

Босна и Херцеговина по попису из 2013. године има око 3.531.159 становника. Босна и Херцеговина захвата површину од око 51.200 km².

Недељко Билкић

Недељко Билкић (Бугојно, 3. марта 1941) је српски певач народне музике.

У каријери, дугој више од 50 година, објавио је 30 албума и 80 сингл плоча. Написао је преко 300 песама за себе и друге извођаче. Познат је као интерпретатор севдалинки. Најпознатије песме у његовом извођењу су „Крчма у планини“ и „Мост до завичаја“, као и „Кад уморан будем пао“ коју је написао за Новицу Неговановића.

Општина Котор Варош

Котор Варош је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине је насељено мјесто Котор Варош. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Котор Варош је живјело 18.361 лице.

Подгорица

Подгорица је главни и највећи град Црне Горе, док Цетиње има статус пријестонице. Према попису из 2011. имала је 150.977 становника. Шире подручје Подгорице обухвата 10,4% територије Црне Горе и око 30% њеног становништва.

Подгорица је главна раскрсница путева у Црној Гори. Њен погодан положај је на ушћу ријеке Рибнице у Морачу у Зетско-бјелопавлићкој равници. Град је близу зимским центрима на сјеверу земље и љетовалиштима на Јадранском мору.

Подгорица се налази близу остатака римског града Доклеје. У средњем вијеку овдје је постојало насеље које се звало Рибница, а под овим именом град се први пут спомиње 1326. Подгорица је од 1878. ушла у састав Књажевине Црне Горе. Од 1946. је административно сједиште Црне Горе, а за вријеме СФР Југославије Подгорица се звала Титоград.

Попис становништва 2011. у Црној Гори

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Црној Гори је обављен од 1. до 15. априла 2011. године у складу са међународним препорукама, а у циљу утврђивања статистичких података о становништву, домаћинствима и становима у „критичном моменту пописа“ 31. марта 2011. године у 24:00 часова. Ово је први попис на територији Црне Горе од поновног стицања независности 2006. године. Први резултати пописа су показали да Црна Гора има 625.266 становника и 194.795 домаћинстава. Коначни резултати су показали да је у Црној Гори било 620.029 становника. На претходном попису је било 620.145 становника и 17.947 интерно ресељених лица која нису укључена у стално становништво, па је новим пописом установљен пад броја становника за 18.063.

Припрему и спровођење овог пописа пратиле су бројне контроверзе које су се односиле на права и положај српског народа у Црној Гори.

Срби сви и свуда

Срби сви и свуда је назив студије др Вука Стефановића Караџића из XIX вијека, у којој је он изнио тада позната знања о поријеклу Срба, земљама у којима Срби живе, вјероисповијестима које су код Срба присутне, као и о српском језику. Вук је студију Срби сви и свуда писао још 1836. године, да буде објављена у његовом делу Црна Гора и Црногорци, али ју је објавио тек 1849. године у Бечу, као дио књиге Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона (Ово је писано још 1836. године да се штампа пред Црном Гором и Боком которском, као што ће се видјети на много мјеста, па кад се досад онако не наштампа, ево га сад само овако.).

Вуков спис Срби сви и свуда често је касније политички оспораван и оцјењиван као пристрасан и изразито националистички. Ипак, на основу овог списа многи каснији лингвисти и етнолози сматрали су да Срби и Хрвати говоре једним језиком, често називаним српскохрватски, док су неки македонски језик сматрали јужним српским дијалектом. У то вријеме, преци данашњих национално декларисаних Црногораца, као и (сјеверних и западних) Македонаца се сматрала Србима православне вјере, док су се преци данашњих Бошњака сматрали Србима муслиманске, а добар дио Хрвата (Дубровник, Далмација, Херцеговина, Босна, Славонија, те Бока Которска) Србима католичке вјере.

Вук на основу језика одређује националну припадност и тако сматра да су Срби сви који говоре српским језиком, а српским језиком он назива све штокавске говоре, што су неки његови савременици, али и насљедници, а посебно хрватски филолози, оцјењивали као пристрасност и национализам. Међутим, то није било само Вуково мишљење, већ став и многих других тадашњих стручњака попут Јернеја Копитара, Павла Шафарика и других. Они су сматрали да је читаво штокавско нарјечје српски језик, чакавско нарјечје прави хрватски, а кајкавско нарјечје дио словеначког језика.

У Вуковој студији, између осталог, наводи се да Срби живе у Далмацији, Србији, Војводини, Црној Гори, Босни, Херцеговини, Лици, Славонији, Македонији, Барањи, Дубровнику, Косову и Метохији. Такође се каже да Срба има и у Истри и Трсту.

Вук даље наводи да Срба има православаца, муслимана и римокатолика, и притом напомиње да само Срби „грчког закона“ (православне вјероисповијести) себе зову Србима или „Србљима“, а остали овога имена неће да приме. Он каже да Срби муслимани себе сматрају правим Турцима, иако ни од стотине један не зна турски, а Срби католици себе зову разним именима (Буњевци, Шокци, Крашовани), каквим туђим именима (Хрвати, Угри), именима неких древних народа (Илири, Латини) или се зову по мјестима гдје живе (Босанци, Славонци, Далматинци, Дубровчани).

О Македонцима Вук каже како су му двојица из Дибре на Цетињу говорила да у Македонији има доста људи који говоре српски онако како су га и они говорили, између српског и бугарског, али опет ближе српском него бугарском. Такође су му рекли и да у Македонији има и много других српских села. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (Југославији) сматрало се да је језик Македонаца дијалекат српског. Данас се словенско становништво Македоније сматра посебним народом, Македонцима, и њихов језик се такође сматра посебним, македонским језиком. У Бугарској се сматра да су Македонци етничка група Бугара и да је њихов језик дијалекат бугарског.

О самом називу Срби Вук каже да он не потиче од назива државе Србија, како би неки помислили, већ назив Србија потиче од назива народа Срби, јер Срби не живе само у Србији. Он се такође позива на велике слависте свога времена Добровског и Павла Шафарика, када каже да је назив Срби чак старији од назива Словени и да су се некад сви Словени звали Србима.

Већина Срба муслимана данас се сматра посебним народом, Бошњацима, а Срби католици данас се сматрају делом хрватског народа. Током XIX и XX вијека сматрало се да Хрвати и Срби (све три вјере) говоре истим језиком, који је најчешће називан српскохрватским, али и хрватскосрпским, нашким, народним, српским или хрватским и хрватским или српским језиком. Крајем XX вијека, сљедећи политички развој догађаја, почело се говорити о посебним српском (језик православних Срба) и хрватском језику (језик Хрвата). Касније је уведен и појам бошњачки језик, као језик Бошњака (Срба муслимана).

Након Другог свјетског рата, појам Црногорци, који је до тада означавао регионалну одредницу, као становништво Црне Горе, почео је означавати посебан јужнословенски народ. Зато се почетком XXI вијека, такође политички, појавио и термин црногорски језик, и он одвојен од српскохрватског.

Црногорци

Појам Црногорци у српском језику има значење изворног и општег завичајног, односно демонимског назива за све становнике, односно држављане Црне Горе, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности. У том смислу, Црногорцима се могу називати припадници свих народности које живе у Црној Гори, што се подједнако односи како на црногорске Србе, тако и на етничке Црногорце. Завичајним Црногорцима се такође могу називати сви људи који су родом или пореклом са подручја Црне Горе, независно од њихове етничке, језичке, верске или било које друге припадности. Поред изворног, односно демонимског значења, појам Црногорци је накнадно стекао и додатно, односно посебно етнонимско значење, као назив за етничке Црногорце.

Шала

Под шалом или пошалицом се подразумевају сва духовита зборења о измишљеним догађајима (виц) и зборења која се надовезују на ситуацију у шаљивом (засмешујућем) стилу.

Виц (нем. der Witz) је форма хумористичког штива, која често у друштву у коме се прича оставља јак утисак на слушаоце који се не ретко смеју ситуацији у којој се нашао главни јунак, или његовој реакцији на тему. Чести јунаци балканских вицева су Мујо и Хасо, Плавуша, Срби, Босанци, Хрвати, сељаци, Македонци, Цигани, Американци и остали народи.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.