Бор (биљка)

Бор (лат. Pinus) је род зимзеленог четинарског дрвећа, ређе жбуња из породице Pinaceae. Род обухвата око 115 врста.[1]

Бор
Oldest Pinus peuce
Pinus peuce - молика, терцијерни реликт и ендемит Балканског полуострва
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Pinus

CL-01 Pinus world range map
Распрострањеност борова у свету

Распрострањеност

Борови су распрострањени у шумским подручјима умереног појаса, већином на северној земљиној полулопти, од поларног круга до Гватемале, западне Индије, северне Африке и Индонезије.[2]

Борови живе под врло различитим еколошким условима. Отпорни су према мразу и изразито су светлољубиве врсте. Добро успевају и на слабијим, каменитим, пешчаним и сувим земљиштима. Размножавају се генеративно и вегетативно.[1]

Борови у Србији

У шумама Србије расте пет аутохтоних врста борова:

Молика и муника су терцијерни реликти и ендемске врсте Балканског полуострва.

Друге интересантне врсте борова

Zapfen von Pinus halepensis mugo und pinea
Шишарке различитих врста борова: алепски бор, планински бор и пињол.

Интересантне су и друге врсте борова, значајне због својих декоративних или употребних особина:

  • Хималајски бор - Pinus wallichiana, врста изузетне лепоте, честа на зеленим површинама,
  • Вајмутов бор, боровац - Pinus strobus, прилагодљива врста, значајна за пошумљавање голети,
  • Пињол, пинија - Pinus pinea, врста која осим изузетне лепоте има и јестиве семенке,
  • Алепски бор - Pinus halepensis, приморска врста изузетне лепоте и
  • Pinus longaeva, врста борова која се убраја у најдуговечније живе организме на планети.

Изглед

Четине се развијају на краткорастима, по 2, 3 или 5 у заједничком прозрачном рукавцу.[2]

Мушке цвасти су висеће и развијају се у скупинама на врху овогодишњих изданака. Поленова зрнца имају два ваздушна мехурића. Опрашивање се врши ветром, али процес оплодње обавља се тек годину дана касније, а за то време у семеном заметку развија ембрионска врећица и примарни ендосперм са јајним ћелијама.[1][2]

Женске цвасти, које уобичајено зовемо шишарке, обично се развијају под вршним пупољком. Стерилне љуспе су врло мале и ситне, а касније закржљале. Фертилне љуспе при врху имају задебљали део - апофизу, на којој је грбица - умбо. Шишарке су зреле у другој или трећој години. Семе је са криоцетом.[2]

Flore coloriée de poche du littoral méditerranéen de Gênes à Barcelone y compris la Corse (6244470640)

Pinus pinea
двоигличасти бор

A description of the genus Pinus (Tab. II) (7797045886)

Pinus mugo
двоигличасти бор

Pinus jeffreyi 135-8257

Pinus jeffreyi
троигличасти бор

A description of the genus Pinus (Tab. XXII) (7797066566)

Pinus strobus
петоигличасти бор

A description of the genus Pinus (Tab. 3) (7797196420)

Pinus wallichiana
петоигличасти бор

Употреба

2012-12-16 22-41-13-Pinus-pinea-27f
Јестива семенка пињола

Дрво многих врста борова углавном је цењено у столарству, грађевинарству, бродоградњи, али и у резбарству. Код неких врста се користи и за добијање смоле - смоларење.[2]

Младе четине борова садрже витамин Ц, па се од њих могу справљати чајеви и витамински напици. У неким земљама од мушких цвасти праве се посластице, тако што се оне кандирају умакањем у густи, врући сируп. Семенке борова су по правилу јестиве, али су углавном веома ситне и неиздашне, осим семенки пињола (Pinus pinea), које су крупне, укусне и користе се као зачин, или се једу сирове попут орашастог воћа, дуж целог Медитерана.[3]

Више о употреби борова код сваке врсте појединачно.

Значај у озелењавању

У пејзажној архитектури род борова је изузетно цењен. Многе врсте борова користе се као украсне у озелењавању урбаних предела. Посебно су значајни за постизање колорита зелене површине током зимских месеци. Обзиром да су углавном прилагођени суровим климатским условима и сиромашним земљиштима неке врсте борова (попут црног бора) користе се као пионирске врсте за пошумљавање голети.[2]

Бор у народној традицији

Стари бор на Каменој Гори 1
Свети бор са Камене горе

У народној традицији бор је сматран светим дрветом, чак отелотворењем божанства. Ово веровање у нашем народу потиче још од старих Словена. Тако се и данас у неким крајевима може чути заклетва "бора ми". Стари борови и данас често представљају записе, стабла која се не смеју сећи нити на други начин оштетити.. У прошлости су се под њиховим крошњама организовали сабори и друга народна окупљања. Нарочито су била цењена стара стабла, попут бора краља Милутина, или бора цара Уроша у Урошевцу који је жив и данас и заштићен као споменик природе.[4] Такође на Каменој Гори надомак Пријепоља расте стабло црног бора старо више од 400 година. Мештани га зову Свети Бор или Светибор. И овај бор је један од древних борова који су под заштитом државе, као споменици природе.

Бор је поштован код многих народа, па се тако може наћи на поштанским маркама, грбовима и заставама многих земаља.

Hvozdec CB CZ CoA

Грб града Хвоздец (Hvozdec), Округ Чешке Будјејовице, Чешка

Coat of arms of Ketovsky District

Грб Кетовског реона (Кетовский район), Курганска област, Русија

Detalji iz Parka prirode Dobrun Rzav 04

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 „Bor”. http://www.enciklopedija.hr. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 9. 2. 2016. Спољашња веза у |work= (помоћ)
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Вукићевић 1982, стр. 101-102
  3. ^ GRLIĆ 1986, стр. 37-39.
  4. ^ Чајкановић 1994, стр. 34-36

Литература

  • Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 34—36. ISBN 978-86-379-0283-6.
  • GRLIĆ, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec". стр. 37—39.
  • Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 101—102.

Види још

  • Четинари
  • Шуме Србије
  • Дрво (материјал)
  • Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 101—102.
  • GRLIĆ, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec". стр. 37—39.

Спољашње везе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.