Борски управни округ

Борски управни округ се налази у северноисточној Србији и постоји под садашњим именом од фебруара 2006. године (пре тога се звао Борски округ по Уредби Владе од 29. јануара 1992). Обухвата град и општине:

  1. Град Бор градско насеље Бор,
  2. Општина Кладово градско насеље Кладово,
  3. Општина Мајданпек градска насеља Мајданпек и Доњи Милановац
  4. Општина Неготин градско насеље Неготин.

Седиште округа је Бор, познат по свом историјском и културном наслеђу. Начелник Борског управног округа је Мр Владимир Станковић.

Борски управни округ
Држава Србија
РегионЈужна и источна Србија
Историјске областиКључ, Неготинска крајина, Пореч, Кучај, Црна Река
Админ. центарБор
Оснивање1992.
Површина3.507 km2
Становништво2011.
 — број ст.124.992
 — густина ст.35,64 ст./km2
Позивни број+381 (0)30
Општине и градови4
Град Бор
Кладово
Мајданпек
Неготин
Број насеља90
(6 градских и 84 сеоска)
Борски управни округ
Борски округ

Култура

У околини Бора налазе се: Дворац кнеза Александра из 1856. године, грађен у духу романтизма и Конак кнеза Милоша (смештен у Брестовачкој Бањи, настао у 19. веку). Бор је познат као средиште највећег рудника бакра у Европи, чија експлоатација је почела 1904. године, али су га, према пронађеним документима, користили још у давним античким временима. На простору Борског управног округа налази се и највећи национални парк у Србији - Национални парк Ђердап, унутар кога се налази веома значајно археолошко налазиште Лепенски Вир. Поред Ђердапа, за светску културну баштину предложене су и Неготинске пивнице. Овај простор источне Србије познат је и по свом римском наслеђу. Недалеко од Кладова налазе се остаци Трајановог моста, који је хиљаду година важио за највећи мост на свету, као и остаци римске тврђаве Диана, док се недалеко од Неготина налазе остаци римске царске палате.

Начелници Борског управног округа

1994-2001 Миливоје Илић

2001-2007 Зорица Ђерић-Стојчић

2007-2014 Синиша Пуљецовић

2014-2018 Мирослав Кнежевић

2018- Владимир Станковић

Демографија

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
97.239 77,80 %
Власи
  
13.313 10,65 %
Роми
  
2.244 1,80 %
Румуни
  
791 0,63 %
Македонци
  
600 0,48 %
остали
  
10.802 8,64 %

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.
Град Бор

Град Бор је град у источној Србији у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште града је градско насеље Бор. Са својих 856 km2 спада у пространије градове у Србији. Према попису становништва из 2011. године, на територији града живи 48.615 становника у 14 насеља.

Општина Кладово

Општина Кладово је општина у источној Србији, у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште општине је град Кладово. Према попису становништва из 2002. године, на територији општине живи 23.622 особе. Густина насељености износи 171 становник на 1 km². Општина се граничи са општинама Неготин и Мајданпек, те преко Дунава са Румунијом.

Општина Мајданпек

Општина Мајданпек је општина у источној Србији, у Борском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште општине је град Мајданпек. Општина Мајданпек се простире на 932 km², а према попису становништва из 2002. године, на територији општине живи 23.703 особа. Граничи се са општинама Бор, Неготин, Кладово, Голубац, Кучево и Жагубица. На северу се Дунавом граничи са Румунијом.

Општина Неготин

Општина Неготин се налази у северо-источном делу Србије и простире се на тромеђи Републике Србије, Бугарске и Румуније. Укупна површина општине Неготин износи 1.089 km² што је 1,9% од укупне површине територије Републике Србије и налази се на седмом месту по површини и обухвата 39 насељених места. По попису из 2002. године у општини је живело 43.418 становника у земљи а укупан број је 57990 становника. У селима живи 38.070 становника, од тога 25.660 без становника у иностранству, а у граду 19.920, тј. 17.758 (у земљи дуже од годину дана). Општина Неготин има велики број привремено запослених радника у иностранству односно 14.572

становника – према попису из 2002. године. Општина Неготин се граничи на северу са општином Кладово, северозападно и западно са општином Мајданпек, југозападно са општином Бор, јужно са општином Зајечар, југоисточно и источно са НР Бугарском у дужини од 41 km и североисточна граница је са Републиком Румунијом у дужини од 35,5 km током међународне реке Дунав. Дужина државне границе сувоземне износи 31 km, а водене 45,5 km. До Неготина се из Београда може доћи међународним путем Е 75 преко Параћина (300 km). Преко Смедерева, Пожаревца и Мајданпека (290 km), или Дунавском магистралом, преко Доњег Милановца (250 km). Од Ниша је удаљен 150 km, Зајечара 57 km, најближег града у Бугарској Видина 40 km, а од најближег града у Румунији, Турну Северина 62 km.

Оштрељ

Оштрељ може бити:

Оштрељ (Бор), насељено мјесто у општини Бор, Борски управни округ, Република Србија

Оштрељ (Босански Петровац), насељено мјесто у општини Босански Петровац, Федерација Босне и Херцеговине, БиХили

Острељ, насељено мјесто у општини Бијело Поље, Република Црна Гора

Списак споменика културе у Борском округу

Следи списак знаменитих места у Борском округу.

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Територијална организација Борског управног округа
Београдски регион
Војводина
Јужна и источна Србија
Косово и Метохија
Шумадија и западна Србија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.