Борис Бекер

Борис Франц Бекер (нем. Boris Franz Becker, 22. новембар 1967) бивши је немачки тенисер. Победио је на шест гренд слем турнира у појединачној конкуренцији и освојио је златну медаљу на Олимпијским играма у Барселони у пару са Михаелом Штихом. Најмлађи је победник турнира у Вимблдону, титулу је освојио када је имао 17 година и 227 дана. Играо је на осам АТП финала а победио је на три. Магазин Тенис (енгл. Tennis) га је сврстао на 18. место међу 40 најбољих тенисера у периоду од 1965. до 2005.[1] Од децембра 2013. до децембра 2016. Бекер је био први тренер српског тенисера Новака Ђоковића.[2]

Борис Бекер

Борис Бекер

Борис Бекер


Професионална каријера:
1984 — 1999.
Надимак Бум-бум Бекер
Држава  Западна Немачка
 Немачка
Пребивалиште Швиц, Швајцарска
Датум рођења 22. новембар 1967.(51 год.)
Место рођења Лајмен, Западна Немачка
Висина 1,91 m
Маса 85 kg
Игра Десном руком
Зарада 25.080.956 $
АТП профил
Појединачно
Победе—порази: 713–214 (76,91%)
Освојени турнири: 49
Изгубљена финала: 28
Најбољи пласман: 1. (28. јануар 1991)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије П (1991, 1996)
Француска Ролан Гарос ПФ (1987, 1989, 1991)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (1985, 1986, 1989)
Сједињене Америчке Државе ОП САД П (1989)
Парови
Победе—порази: 254–136
Освојени турнири: 15
Изгубљена финала: 12
Најбољи пласман: 6. (22. септембар 1986)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије ЧФ (1985)
Француска Ролан Гарос 1К (1984)
Уједињено Краљевство Вимблдон 2К (1985)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 2К (1985)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре Gold medal.svg Злато (1992)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (1988, 1989)
Hopman Cup.jpg Хопман куп П (1995)
Светско екипно првенство у тенису лого 2012.jpeg Светско екипно првенство П (1989, 1998)
Портал Portal.svg Тенис
Освојене медаље
Тенис
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1992. Барселона Парови

Биографија

Детињство

Борис Бекер је рођен у Лајмену у ондашњој Западној Немачкој, као син јединац Карла и Елвире Бекер, одгајан је као католик.[3][4]

Тениска каријера

1980-е

Борис Бекер је постао професионални тенисер 1984. Први турнир је освојио у Минхену у конкуренцији парова, тренер му је био Гинтер Бош док му је Јон Циријак био менаџер. Први АТП турнир је освојио у јуну 1985. у Квинс клубу, да би две недеље касније, 7. јула, победио у појединачној конкуренцији на турниру у Вимблдону. Тиме је постао први Немац и први тенисер који није био носилац победник овог турнира, у финалу је победио Кевина Курена у четири сета. У то време је са 17 година и 227 био најмлађи освајач неког Гренд слем турнира. Тај рекорд је 1989. надмашио Мајкл Ченг освојивши Ролан Гарос.

Наредне године, Бекер је одбранио титулу у Вимблдону, победивши ондашњег првог играча света Ивана Лендл у три сета. Године 1987. је као други играч света изгубио у другом колу Вимблдона од Питера Дуана. Исте године у Дејвис купу, Борис Бекер и Џон Макенро су одиграли један од најдужих мечева у историји тениса. Бекер је победио резултатом 4-6, 15-13, 8-10, 6-2, 6-2 (у то време није било тај-брека у Дејвис купу). Меч је трајао 6 сати и 22 минута.

У финалу Вимблдона 1988. је изгубио у четири сета од Стефана Едберга у мечу који означио почетак великог ривалства на Вимблдону. Исте године Бекер је помогао Немачкој да по први пут освоји Дејвис куп. На крају сезоне победио је на АТП финалу у Њујорку победивши, петоструког победника овог турнира, Ивана Лендла у финалу.

Током 1989. Борис Бекер је освојио две Гренд слем титуле, Вимблдон и Ју-Ес опен, док је на Ролан Гаросу изгубио у полуфиналу. Са Немачком је поново освојио Дејвис куп а према избору АТП изабран је за најбољег тенисера на свету иако није био први на АТП ранг листи.

1990-е

Године 1990. се по трећи пут узастопно састао са Стефаном Едбергом у финалу Вимблдона али је овог пута изгубио у пет сетова. На Ју-Ес опену га је у полуфиналу победио Андре Агаси. Наредне године се по први пут пласирао у финале Аустралијан опена и победио Ивана Лендла. Након овог тријумфа по први пут је постао број један на АТП листи. Исте године је изгубио у полуфиналу Ролан Гароса од Андреа Агасија. Током ове године провео је дванаест недеља на првом месту АТП листе али није успео да сезону заврши на овој позицији. Током 1992. победио је на седам турнира укључујући и победу на АТП финалу. На Олимпијским играма у Барселони освојио је у пару са Михаелом Штихом златну медаљу.

Током 1993. и 1994. није имао успеха на Гренд слем турнирима да би 1995. по седми пут играо у финалу Вимблдона. Ту је поражен од Пита Сампраса резултатом 3-1 у сетовима. Исте године је по трећи пут победио на АТП финалу у Франкфурту. Свој последњи Гренд слем турнир је освојио 1996. када је победио Мајкла Ченга у финалу Аустралијан опена. Исте године је по четврти пут победио на турниру у Квинсу.

На АТП финалу те године Бекер је изгубио у финалу од Пита Сампраса. После пораза у четвртфиналу Вимблдона од Пита Сампраса 1997. Бекер се зарекао да више неће играти на овом турниру, међутим играо је и 1999. када је поражен у четвртом колу од Патрика Рафтера. Бекер је најбоље резултате постизао на брзим подлогама, посебно на трави и на тепиху, на ком је освојио 26 титула. Неколико пута се пласирао у финала турнира на шљаци али никада није успео да победи. Његови најбољи резултати на Ролан Гаросу су полуфинала 1987, 1989. и 1991.

Стил игре

Бекерова игра је била заснована на брзом и добро пласираном сервису, због чега је добио надимак „Бум Бум“,[5] и одличним волејима на мрежи. Атлетске способности у комбинацији са сервис – волеј игром су биле заштитни знак Бориса Бекера током каријере. Његова игра се такође одликовала и снажним форхендом и ретерном.

Приватан живот

Борис Бекер има два сина, Ноу Габријела и Елијаса Балтазара, са глумицом и дизајнерком Барбаром Фелтус. Такође има и дете са Анђелом Јермаковом.

Успеси

Победе на турнирима (64)

Легенда
Гренд слем (6)
Тенис мастерс куп (3)
АТП мастерс серија (5)
АТП турнир (35)
Титуле по подлогама
чврста (16)
трава (7)
шљака (0)
тепих (26)
Бр. Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
1. 16. јуни 1985. Лондон трава Јужноафричка Република Јохан Крик 6:2, 6:3
2. 7. јули 1985. Вимблдон трава Јужноафричка Република Кевин Карен 6:3, 6:7, 7:6, 6:4
3. 25. август 1985. Синсинати тврда Шведска Матс Виландер 6:4, 6:2
4. 30. март 1986. Чикаго тепих Чешка Иван Лендл 7:6, 6:3
5. 6. јули 1986. Вимблдон трава Чешка Иван Лендл 6:4, 6:3, 7:5
6. 17. август 1986. Торонто тврда Шведска Стефан Едберг 6:4, 3:6, 6:3
7. 19. октобар 1986. Сиднеј тврда Чешка Иван Лендл 3:6, 7:6, 6:2, 6:0
8. 26. октобар 1986. Токио тепих Шведска Стефан Едберг 7:6, 6:1
9. 2. новембар 1986. Париз тепих Шпанија Серђо Касал 6:4, 6:3, 7:6
10. 22. фебруар 1987. Индијан Велс тврда Шведска Стефан Едберг 6:4, 6:4, 7:5
11. 5. април 1987. Милано тепих Чешка Милослав Мечир 6:4, 6:3
12. 15. Jun 1987. Лондон трава Сједињене Америчке Државе Џими Конорс 6:7, 6:3, 6:4
13. 6. март 1988. Индијан Велс тврда Шпанија Емилио Санчез Викарио 7:5, 6:4, 2:6, 6:4
14. 2. април 1988. Далас тепих Шведска Стефан Едберг 6:4, 1:6, 7:5, 6:2
15. 12. јун 1988. Лондон трава Шведска Стефан Едберг 6:1, 3:6, 6:3
16. 7. август 1988. Индијанаполис тврда Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 6:4, 6:2
17. 23. октобар 1988. Отворено првенство Токија тепих Аустралија Џон Фицџералд 7:6, 6:4
18. 6. новембар 1988. Стокхолм тврда Шведска Петер Лундгрен 6:4, 6:1, 6:1
19. 5. децембар 1988. Тенис мастерс куп тепих Чешка Иван Лендл 5:7, 7:6, 3:6, 6:2, 7:6
20. 19. фебруар 1989. Милано тепих Савез Совјетских Социјалистичких Република Александар Волков 6:1, 6:2
21. 26. фебруар 1989. Филаделфија тепих Сједињене Америчке Државе Тим Мејот 7:6, 6:1, 6:3
22. 9. јул 1989. Вимблдон трава Шведска Стефан Едберг 6:0, 7:6, 6:4
23. 10. септембар 1989. Отворено првенство САД тврда Чешка Иван Лендл 7:6, 1:6, 6:3, 7:6
24. 5. новембар 1989. Париз индор тепих Шведска Стефан Едберг 6:4, 6:3, 6:3
25. 18. фебруар 1990. Брисел тепих Немачка Карл Уве Штеб 7:5, 6:2, 6:2
26. 25. фебруар 1990. Штутгарт индор тепих Чешка Иван Лендл 6:2, 6:2
27. 19. август 1990. Индијанаполис тврда Шведска Петер Лундгрен 6:3, 6:4
28. 7. октобар 1990. Сиднеј индор тврда Шведска Стефан Едберг 7:6, 6:4, 6:4
29. 28. октобар 1990. Стокхолм тепих Шведска Стефан Едберг 6:4, 6:0, 6:3
30. 27. јануар 1991. Отворено првенство Аустралије тврда Чешка Иван Лендл 1:6, 6:4, 6:4, 6:4
31. 27. октобар 1991. Стокхлолм тепих Шведска Стефан Едберг 3:6, 6:4, 1:6, 6:2, 6:2
32. 16. фебруар 1992. Брисел тепих Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 6:7, 2:6, 7:6, 7:6, 7:5
33. 1. март 1992. Ротердам тепих Русија Александар Волков 7:6, 4:6, 6:2
34. 4. октобар 1992. Базел тврда Чешка Петр Корда 3:6, 6:3, 6:2, 6:4
35. 8. новембар 1992. Париз индор тепих Француска Ги Форже 7:6, 6:3, 3:6, 6:3
36. 22. новембар 1992. Тенис мастерс куп тепих Сједињене Америчке Државе Џим Куријер 6:4, 6:3, 7:5
37. 10. јануар 1993. Доха тврда Хрватска Горан Иванишевић 7:6, 4:6, 7:5
38. 14. фебруар 1993. Милано тепих Шпанија Сержи Бругера 6:3, 6:3
39. 13. фебруар 1994. Милано тепих Чешка Петр Корда 6:2, 3:6, 6:3
40. 7. август 1994. Лос Анђелес тврда Аустралија Марк Вудфорд 6:2, 6:2
41. 21. август 1994. Њу Хејвен тврда Швајцарска Марк Росе 6:3, 7:5
42. 30. октобар 1994. Стокхолм тепих Хрватска Горан Иванишевић 4:6, 6:4, 6:3, 7:6
43. 12. фебруар 1995. Марсељ тепих Чешка Данијел Вачек 6:7, 6:4, 7:5
44. 19. новембар 1995. Тенис мастерс куп тепих Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 7:6, 6:0, 7:6
45. 28. јануар 1996. Отворено првенство Аустралије тврда Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг 6:2, 6:4, 2:6, 6:2
46. 16. јун 1996. Лондон трава Шведска Стефан Едберг 6:4, 7:6
47. 13. октобар 1996. Беч тепих Холандија Јан Симеринк 6:4, 6:7, 6:2, 6:3
48. 27. октобар 1996. Штутгарт тепих Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас 3:6, 6:3, 3:6, 6:3, 6:4
49. 8. децембар 1996. Гренд Слем куп тепих Хрватска Горан Иванишевић 6:3, 6:4, 6:4
Легенда
Гренд Слем (0)
олимпијске игре (1)
АТП мастерс серија (2)
АТП турнир (12)
Титуле по подлогама
чврста (5)
трава (0)
шљака (3)
тепих (7)
Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противник Резултат
1. 20. мај 1984. Минхен шљака Пољска Војћех Фибак Румунија Флорин Сегарчану
Сједињене Америчке Државе Ерик Фром
6:4, 4:6, 6:1
2. 23. март 1986. Брисел тепих Југославија Слободан Живојиновић Аустралија Џон Фицџералд
Томаш Шмид
7:6, 7:5
3. 19. октобар 1986. Сиднеј индор тврда Аустралија Џон Фицџералд Аустралија Питер Макнамара
Аустралија Пол Макнами
6:4, 7:6
4. 29. март 1987. Брисел тепих Југославија Слободан Живојиновић Сједињене Америчке Државе Чип Хупер
Сједињене Америчке Државе Мајк Лич
7:6, 7:6
5. 5. април 1987. Милано тепих Југославија Слободан Живојиновић Шпанија Серђо Касал
Шпанија Емилио Санчез Викарио
3:6, 6:3, 6:4
6. 15. новембар 1987. Франкфурт на Мајни тепих Немачка Патрик Кинен Сједињене Америчке Државе Скот Дејвис
Сједињене Америчке Државе Дејвид Пејт
6:4, 6:2
7. 21. фебруар 1988. Милано тепих Француска Ерик Јелен Чешка Мирослав Мечир
Томаш Шмид
6:3, 6:3
8. 6. март 1988. Мастерс Индијан Велс тврда Француска Ги Форже Мексико Хорге Лозано
Сједињене Америчке Државе Тод Витскен
6:4, 6:4
9. 19. март 1989. Индијан Велс тврда Швајцарска Јакоб Хласек Јужноафричка Република Кевин Карен
Сједињене Америчке Државе Дејвид Пејт
7:6, 7:5
10. 11. март 1990. Мастерс Индијан Велс тврда Француска Ги Форже Сједињене Америчке Државе Џим Граб
Сједињене Америчке Државе Патрик Макенро
4:6, 6:4, 6:3
11. 16. фебруар 1992. Брисел тепих Сједињене Америчке Државе Џон Макенро Француска Ги Форже
Швајцарска Јакоб Хласек
6:3, 6:2
12. 26. април 1992. Монте Карло шљака Немачка Михаел Штих Чешка Петр Корда
Чешка Карел Новачек
6:4, 6:4
13. 8. август 1992. Олимпијске игре 1992 шљака Немачка Михаел Штих Јужноафричка Република Вејн Фереира
Јужноафричка Република Пиет Норвал
7:6, 4:6, 7:6, 6:3
14. 10. јануар 1993. Доха тврда Немачка Патрик Кинен Сједињене Америчке Државе Шелби Кенон
Сједињене Америчке Државе Скот Мелвил
6:2, 6:4
15. 19. фебруар 1995 Милано тепих Француска Ги Форже Чешка Петр Корда
Чешка Карел Новачек
6:2, 6:4

Извори

  1. ^ „40 Greatest Players of the Tennis Era (17–20)”. TENNIS Magazine. 17. 5. 2006. Приступљено 23. 9. 2011.
  2. ^ Blic:Legendarni Boris Beker novi glavni trener Novaka Đokovića!, Приступљено 22. 12. 2013.
  3. ^ Mills, Eleanor (5. 12. 1999). „Becker Not quite ready to retire Boris Becker talks to ELEANOR MILLS”. New Straits Times. Приступљено 23. 9. 2011.
  4. ^ Green, Nick (6. 11. 2005). „Boris Becker: 'When I heard they wanted to send me to prison, I thought only of my children. I went home and prayed to God'. The Observer. UK. Приступљено 23. 9. 2011.
  5. ^ Thomsen, Ian (2. 7. 1997). „Boom Boom Leads German Triple Threat”. International Herald Tribune. Архивирано из оригинала на датум 5. 12. 2012. Приступљено 23. 9. 2011.

Литература

  • Becker, Boris (2003). Augenblick, verweile doch... München: Bertelsmann. ISBN 978-3-570-00780-8.(Autobiographie)
  • Boris Becker: Was Kinder stark macht . Zabert Sandmann. München: 2007. ISBN 978-3-89883-194-9. (Ratgeber)

Спољашње везе

Вимблдон 1985 — мушкарци појединачно

Борис Бекер је освојио турнир. У финалу је победио Кевина Карена резултатом 6-3, 6-7, 7-6, 6-4.

Вимблдон 1986 — мушкарци појединачно

Борис Бекер је освојио турнир. У финалу је победио Ивана Лендла резултатом 6-4, 6-3, 7-5.

Вимблдон 1989 — мушкарци појединачно

Борис Бекер је освојио турнир. У финалу је победио Стефана Едберга резултатом 6-0, 7-67-1, 6-4.

Иван Лендл

Иван Лендл (чеш. Ivan Lendl; 7. март 1960, Острави, Чехословачка) је бивши професионални тенисер, који је играо за Чехословачку и Сједињене Америчке Државе.

Отворено првенство Аустралије у тенису 1991 — мушкарци појединачно

Борис Бекер је освојио турнир. У финалу је победио Ивана Лендла резултатом 1-6, 6-4, 6-4, 6-4.

Отворено првенство Аустралије у тенису 1996 — мушкарци појединачно

Борис Бекер је по други пут освојио турнир. У финалу је победио Мајкла Ченга резултатом 6-2, 6-4, 2-6, 6-2.

Отворено првенство Индијан Велса 1987 — мушкарци појединачно

Борис Бекер је освојио турнир. У финалу је победио Стефана Едберга резултатом 6-4, 6-4, 7-5.

Отворено првенство Индијан Велса 1988 — мушкарци појединачно

Борис Бекер је освојио турнир. У финалу је победио Емилија Санчеза резултатом 7-5, 6-4, 2-6, 6-4.

Отворено првенство Катара у тенису 1993 — мушкарци појединачно

Борис Бекер је освојио турнир. У финалу је победио Горана Иванишевића резултатом 7:6(4), 4:6, 7:5.

Отворено првенство САД у тенису 1989 — мушкарци појединачно

Борис Бекер је освојио турнир. У финалу је победио Ивана Лендла резултатом 7-6, 1-6, 6-3, 7-6.

Париз мастерс

Париз мастерс је тениски турнир за професионалне тенисере који се сваке године одржава у Паризу у Француској. Игра се на тврдој подлози у затвореним теренима. Дио је АТП мастерс 1000 серије. Турнир је углавном посљедњи турнир који се игра прије завршног турнира сезоне, тенис мастерс купа. Новак Ђоковић је први и до сада једини тенисер који је одбранио титулу два пута на овом турниру у појединачној конкуренцији (2013, 2014, 2015).

Париз мастерс 1986 — појединачно

Борис Бекер је освојио турнир. У финалу је победио Серхија Касала резултатом 6:4, 6:3, 7:6.

Париз мастерс 1989 — појединачно

Борис Бекер је други пут освојио турнир. У финалу је победио Стефана Едберга резултатом 6:4, 6:3, 6:3.

Париз мастерс 1990 — појединачно

Стефан Едберг је освојио турнир. Борис Бекер му је предао финални меч при резултату 3:3 у првом сету.

Париз мастерс 1992 — појединачно

Борис Бекер је трећи пут освојио турнир. У финалу је победио Ги Форжеа резултатом 7:6(7:3), 6:3, 3:6, 6:3.

Пит Сампрас

Петрос „Пит“ Сампрас (енгл. Petros "Pete" Sampras; 12. август 1971, Вашингтон) је бивши професионални амерички тенисер грчког порекла, бивши рекордер по броју гренд слем трофеја и по броју недеља проведених на првом месту АТП листе.

У току своје петнаестогодишње каријере освојио је 14 од 18 финала френд слем турнира (два Отворена првенства Аустралије, седам Вимблдона и пет Отворених првенстава САД). Тренутно се налази на четвртом месту по броју освојених гренд слем трофеја у тениској историји, иза Роџера Федерера, Рафаела Надала и Новака Ђоковића.

Сампрас је на АТП листи био први тенисер света скоро шест година, укупно 286 недеља, што је дуго био рекорд у мушкој појединачној конкуренцији (тај рекорд сада држи Роџер Федерер). Такође је дошао до шест трофеја на АТП Завршном турниру сезоне, једанаест на турнирима из АТП Мастерс 1000 серије, а са репрезентацијом САД је двапут освајао Дејвис куп. Бад Колинс га је прогласио за једног од пет најбољих тенисера свих времена, а тениски магазин TENNIS Magazine га је именовао најбољим тенисером од 1965. до 2005. Од 17. јула 2007. Сампрас је примљен у Међународну тениску кућу славних

Стефан Едберг

Стефан Бенгт Едберг (швед. Stefan Bengt Edberg; рођен 19. јануара 1966. у Вестервику, Шведска) је бивши шведски професионални тенисер, који је провео укупно 72 недеља на 1. месту АТП листе. Освојио је шест гренд слем турнира у синглу и три у дублу.

Тенис мастерс куп

Тенис мастерс куп (или Завршни турнир сезоне) је турнир који се одржава на крају сваке сезоне, а учесници су најбољих осам тенисера света. Наредни се игра у Лондону, у Уједињеном Краљевству.

До сада, градови-домаћини су били Токио (1970), Париз (1971), Барселона (1972), Бостон (1973), Мелбурн (1974), Стокхолм (1975), Њујорк (1976—1989), Франкфурт (1990—1995), Хановер (1996—1999), Лисабон (2000), Сиднеј (2001), Шангај (2002), Хјустон (2003—2004) и поново Шангај од 2005. до 2008. године. У Лондону се турнир организује од 2009. године.У игри парова, такмичења су одржана у Стокхолму (1975), Хјустону (1976), Њујорку (1977—1985), Лондону (1986—1989), Гоулд Коусту (1990), Јоханезбургу (1991—1993), Џакарти (1994), Ајндховену (1995), Хартфорду (1996—1999), Бангалору (2000—2001), Хјустону (2003—2004) и Шангају (2005—2008). Од 2009. одржавају се у Лондону.

Роџер Федерер је освојио највише титула у појединачној конкуренцији, шест, Новак Ђоковић је једини освојио четири узастопне титуле.

Освајач титуле у 2018. години је Александар Зверев.

Томас Мустер

Томас Мустер (нем. Thomas Muster; рођен 2. октобра 1967. у Лајбинцу, Аустрија) је бивши првопласирани тенисер на АТП листи из Аустрије, који се професионално бавио тенисом од 1985. до 1999. године. Био је водећи тенисер на земљаним теренима током деведесетих, и носио је надимак Краљ шљаке. Освојио је Отворено првенство Француске 1995. године, и још осам титула из Мастерс серије.

Пратња
Каријера
Сезоне
Титуле на Аустралијан опену
Титуле на Ролан Гаросу
Титуле на Вимблдону
Титуле на Ју-Ес опену
Мастерс куп
АТП Мастерс 1000
Дејвис куп

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.