Бомбардовање Београда (1944)

Београд су англо-америчке ваздушне снаге током Другог светског рата бомбардовале 11 пута. Инфраструктура у Београду је бомбардована три пута у априлу, два пута у мају, по једном у јуну и јулу и четири пута у септембру 1944.[1][2][3] Најтеже жртве забележене су током априлског бомбардовања 16. и 17. априла 1944. године, што се поклопило са првим и другим даном православног Васкрса те године. Главна јединица у овој акцији била је америчка 15. ваздухопловна јединица, са базом у Фођи на југу Италије. Учествовало је 600 бомбардера, који су са 3.000—5.000 метара испуштали „тепих бомбе“. Противавионска одбрана није постојала.

Бомбардовање је настављено већим интензитетом 17. априла, када је погођен концентрациони логор Сајмиште. У логору је погинуло 60 логораша, а око 150 је рањено.

Више погинулих је било током 16. априла. Становништво Београда је у то време веровало да је бомбардовање увод у војну инвазију савезника.

Београд је од стране савезника поново бомбардован 21. априла, 24. априла, 18. маја, 6. јуна, 8. јула, и 6. септембра 1944.

Последице

По немачким изворима погинуло је 1.160 Београђана, 343 немачких и 96 италијанских војника, од тога 250 немачких војника на главној железничкој станици, а у складишту Баново Брдо 46 Немаца и 96 Италијана. Повређено је преко 5.000 цивила. Прелиминарни подаци до којих је дошла Југословенска влада у избеглиштву говорили су о око 3.000 жртава у Београду и 1.200 у Земуну. Архивска грађа у Земуну говори о 154 погинула и сахрањена човека. По подацима београдских гробља, сахрањено је 453 идентификована леша, 104 неидентификованих мушких, 93 женских и 28 деце (укупно 668).

Званично објављени циљеви бомбардовања били су: колосеци Београд-Сава, Земунски аеродром и фабрике авиона Рогожарски и Икарус. Уништене су у Земуну фабрике Икарус, Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица и аеродром. У Београду је оштећена фабрика Рогожарски и стамбени блокови око ње, бродоградилиште, рафинерија на Чукарици и део београдске железничке станице. Оштећени су и мостови на Сави и Дунаву.

Приликом васкршњег бомбардовања 1944. године погођено је тадашње породилиште у Крунској улици (данас Завод за заштиту здравља студената). Разарања су била највећа у области Бајлонове пијаце где је погинуло 200 људи од залутале бомбе. Погођена је Палата Албанија (погођено је склониште у коме су сви изгинули), Теразије, Технички и Правни факултет, више болница, хуманитарних институција и цркава. У неким публицистичким радовима се тврдило да је на једној од неексплодираних бомби је био натпис: „Срећан Ускрс!“. Међутим, колаборационистички лист Српски народ из априла 1944. не помиње честитку исписану на бомби, већ да је честитку за Васкрс упутио шеф југословенске секције Би-Би-Си-ја Х. Д. Харисон.[4]

Према немачким проценама страдало је око 4.000 људи а према проценама амбасаде САД 2.271.[5]

Последице бомбардовања су биле видљиве на појединим зградама у Београду и после седам деценија.[6]

Бомбардовање Београда (1944)
Део Другог светског рата у Југославији
Allied bombardement of Belgrade Apr 17 1944

Савезничко бомбардовање Београда 17. априла 1944.
Време:16. април6. септембар 1944.
Место:Београд, Србија под немачком окупацијом
Сукобљене стране
Савезници Силе Осовине
Јачина
600 авиона—бомбардера
Жртве и губици
нема 343 погинулих немачких и 96 италијанских војника
2.271—4.000 погинулих и 5.000 повређених цивила

Материјална штета

Након ослобађања Београда, амбасада САД је обавила је процену штете настале савезничким и немачким бомбардовањем. Укупна штета настала бомбардовањем износила је 220.150.000 динара (3.992.000 америчких долара по курсу из 1939. године). Од овог износа удео америчког бомбардовања у стамбеној штети износи 1.222.000, а на стварима 1.270.000 долара. Штета настала немачким бомбардовањем 1941. године процењена је на 1.100.000 долара, при чему код немачког дела, највише штете над имовином грађана приписано је директној пљачци.[7]

Контроверзе

ArhivSrbijeBombardovanje
Упутство Врховног штаба НОВ и ПО Југославије.

Амерички главни штаб је почетком 1944. одлучио да уништи што већи број фабрика, комуникација и нафтоносних поља у Румунији, а посебно оне инсталације које су радиле за главну фабрику Месершмита у Винер Нојштату код Беча. Током марта и априла 1944. бомбардовани су циљеви у Мађарској и Румунији. Београд је био резервни циљ напада. Лоше временске прилике над Румунијом су допринеле томе да овај резервни циљ буде изабран.

Постоје сведочанства из којих се види да је Врховни штаб партизанског покрета, конкретно Јосип Броз Тито и Коча Поповић, тражили од савезника да бомбардују немачке циљеве у Србији. Британска средства извештавања су известила да је бомбаровање Београда извршено на Титов налог.

Бомбардовање важних војних циљева у Србији су тражили Југословенска влада у избеглиштву и војска Драже Михаиловића још 1942. и 1943. априла 1944. тврдили су да су савезницима сугерисали списак циљева за бомбардовање у Београду уз пристанак Слободана Јовановића.[8][9]

Спомен - гробље жртава бомбардовања

У оквиру комплекса београдског Новог гробља, 1966. године формирано је Спомен-гробље страдалих у савезничком бомбардовању Београда на Васкрс, 16. априла 1944. Ауторка Спомен-гробља била је архитекта Милица Момчиловић. Петнаест мермерних плоча налазе се на једанаест озиданих бетонских хумки које подсећају на ровове у којима су примарно сахрањивани пострадали. На посебним плочама исписана су имена 313 идентификаваних жртава и подаци о 78 неидентификованих жртава мушкараца, 71 жене и 16 деце.

Филмски журнал

  • УФО журнал, бр. 660, Последице америчког бомбардовања Београда на православни Ускрс, 16. и 17. априла 1944.

Види још

Референце

  1. ^ др Момчило Павловић: „Истина о савезничком бомбардовању српских градова 1944. године - Срби нису били посебно изабрана мета“ (дневни лист Данас, 17-18.04.2004.)
  2. ^ Davis 2010.
  3. ^ MEDITERRANEAN THEATER OF OPERATIONS (MTO), COMBAT CHRONOLOGY OF THE US ARMY AIR FORCES
  4. ^ Српски народ, год. IV, бр. 18, Београд, 22. 4. 1944, стр. 1
  5. ^ Бјелајац 2005, стр. 218.
  6. ^ И градске фасаде памте куршуме из Другог светског рата („Вечерње новости“, 28. новембар 2013)
  7. ^ Бјелајац 2005, стр. 217-218.
  8. ^ Проф. др Ђорђе Станковић: „РЕВИЗИОНИСТИ“ И САВЕЗНИЧКО БОМБАРДОВАЊЕ БЕОГРАДА 1944. ГОДИНЕ, Војноисторијски гласник 1-2/2006.
  9. ^ Др Милан Терзић: ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВСКА ВЛАДА, ГЕНЕРАЛ ДРАГОЉУБ МИХАИЛОВИЋ И САВЕЗНИЧКО БОМБАРДОВАНЈЕ ЦИЉЕВА У ЈУГОСЛАВИЈИ 1942-1944. ГОДИНЕ, ТОКОВИ ИСТОРИЈЕ 1-2/2005, Приступљено 9. 4. 2013.

Литература

Чланци

Спољашње везе

Београд у Народноослободилачкој борби

Краљевина Југославија је 25. марта 1941. приступила Тројном пакту. Због чега је 27. марта уследио масовни протест у Београду и државни удар. Град је 6. и 7. априла тешко бомбардован од стране немачке авијације и убијено је на хиљаде људи. Југославију су напале немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге. Београд је окупиран 12. априла, а сремска предграђа су ушла у састав Независне Државе Хрватске, нацистичке марионетске државе.

Одмах по окупацији Београд је постао центар окупационе власти у Србији. У граду су формирани логори, Бањица и Сајмиште, кроз које је прошло око 450.000 људи, а стрељано је преко 70.000 затвореника. Током читавог рата у Београду је постојао јак покрет отпора, који је вршио саботаже и диверзије, а неколико хиљада Београђана је отишло у партизанске одреде који су дејствовали у околини Београда. Београд је 16. 17. априла 1944. године, доживео још једно бомбардовање, савезничко, у којем је погинуло око 1.200 грађана.

Борбе за ослобођење града су почеле 13. и 14. октобра, а град је коначно ослобођен 20. октобра 1944. Ослободили су га заједничким снагама, јединице НОВ Југославије и Црвене армије.

Због хероизма својих грађана, као и жртава које су поднели, град Београд је 20. октобра 1974. године одликован Орденом народног хероја.

Бомбардовање Београда

Бомбардовање Београда може бити:

Бомбардовање Београда 1862.

Бомбардовање Београда 1914–1915.

Бомбардовање Београда 1941.

Бомбардовање Београда 1944.

Бомбардовање Београда 1999.

Бомбардовање Београда (1941)

Немачка бомбардовања Београда у Другом светском рату, такође познато и као Операција Одмазда (нем. Unternehmen Strafgericht), догодила су се 6, 7, 11. и 12. априла 1941. у уводним данима инвазије Сила Осовине на Краљевину Југославију.

Велес Перић

Велес Перић (право име Петар Перић, 1924, Београд – 1991, Београд) је српски песник чија је звезда кратко засјала након Другог светског рата и брзо била угашена.

Икарус (фабрика)

Икарус — прва српска индустрија аероплана, аутомобила и стројева Ковачевић и другови, била је фабрика авиона у Новом Саду, која је касније пресељена у Земун. После пресељења ваздухопловног програма у фабрику СОКО у Мостару, Икарус се преоријентисао на цивилни програм производње, сада производи аутобусе и зове се Икарбус.

Опсада Београда

Опсада Београда може да се односи на следеће догађаје:

Опсада Београда (630)

Опсада Београда (1316)

Опсада Београда (1382)

Опсада Београда (1440), одбијен турски напад

Опсада Београда (1456), одбијен турски напад

Опсада Београда (1521), пад Београда под турску власт

Опсада Београда (1688), Аустријска војска под командом Максимилијана Баварског осваја Београд

Опсада Београда (1690), турска заузима Београд

Опсада Београда (1717), Аустријска војска под командом Еугена Савојског осваја Београд

Опсада Београда (1739), турска заузима Београд

Опсада Београда (1789), Аустријска војска под командом Ернста Гидеона фон Лаудона осваја Београд

Опсада Београда (1804)

Ослобођење Београда (1806), победа српских устаника

Борбе око Београда (1914)

Битка за Београд (1915)

Београдска операција (1944)

Рогожарски (фабрика)

Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д. је формирана на основу одобрења Индустријске коморе у Београду 21. априла 1924. године. Оснивач фабрике је био Живојин Рогожарски.

Савезничко бомбардовање Југославије у Другом светском рату

Савезничко бомбардовање Југославије у Другом светском рату трајало је од 20. октобра 1943. до 17. септембра 1944. године.

Англо-амерички савезници су више пута бомбардовали насељена места и комуникације у Србији и другим деловима Југославије, у којима је погинуло или рањен велики број цивила и причињена знатна материјална штета.

Бомбардовање је углавном извођена током дана, али је било и ноћних бомбардовања које је изводила 205. група РАФ-а.

Први је на мети западних савезника био Ниш, који је бомбардован 20. октобра 1943. године, а затим још 15 пута; Београд 11 пута; Земун и Алибунар по 4 пута; Нови Сад 3 пута, Смедерево, Ћуприја и Поповац код Параћина по 2 пута, Сремска Митровица, Рума, Велики Бечкерек (Зрењанин), Крушевац, Пећ, Крагујевац, Ковин, Панчево, Велика Плана, Пријепоље, Куршумлија, Прокупље, Вучје, Лебане, Грделица, Лесковац, Подујево, Рашка, Сталаћ, Косовска Митровица, Приштина и други.

Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944.

Савезничко бомбардовање Лесковца почетком септембра 1944. године је део операције Ратвик коју су извели савезничко ваздухопловство и додељене јединице НОВЈ, са циљем да се униште виталне комуникације за повлачење немачких јединица (групе армија "Е").Бомбардовање је започело око 12 часова, 6. септембра 1944. године (на дан рођења Краља Петра II). Постоје веродостојна документа која упућују на закључак да је лично Коча Поповић, планирао бомбардовање Лесковаца и других градова јужне Србије, заједно са генералом Фицрој Меклејном. Меклејн се састао са Кочом Поповићем на планини Радан.Разорно бомбардовање изведено је са око 28 америчких бомбардера у пратњи 20 ловаца. Тога дана на Лесковац је бачено 69 тона бомби. Будући да је био рођендан Краља Петра, у Лесковцу је било много света. Број жртава, у Лесковцу је тада било око 28000 становника, (погинули и рањени), никад тачно није утврђен, а по проценама великог броја историчара креће се од 4000—7000. Уништено је неколико квартова, порушено и уништено 1840 објеката (централно језгро града, Соколски дом, хотели...).

Према партизанским извештајима погинуло је 1000 грађана, 500 Немаца, 200 четника, 300 добровољаца.

Према четничким изворима 2000 мртвих и велики број рањених Лесковчана.Сумњу у сврсисходност ове акције, изнео је и сам генерал Фицрој Маклејн, који је са оближњег брежуљка посматрао акцију.Трећег дана након бомбардовања, 9. септембра 1944, капетан војске Краљевине Југославије Живојин Митић-Зине (командант Власинског корпуса) писмом се обратио се Савезницима.

Према веродостојним историјским подацима, али и сведочењима преживелих Лесковчана, лако се могло утврдити да у Лесковцу тога дана није било концентрисано 20.000 непријатељских војника, од којих 15.000 Бугара, како је писало у заповести особљу авиона за бомбардовање Лесковца. Немаца је у граду било, али тек неколико стотина.Поређења ради, у бомбардовању Београда 27. марта 1944. погинуло је 1161 лице а рањено 1468, порушено 687 објеката (Београд је бомбардован у више наврата). У бомбардовању Подгорице, погинуло је 2000. Тито је забранио бомбардовање Загреба и околине, као и бомбардовање Љубљане. У првом савезничком бомбардовању Ниша, погинуло је око 700 људи.

Лесковац је ослобођен 11. октобра 1944. године.

После рата није смело да се говори о савезничком бомбардовању Лесковца. Први споменик (спомен-чесма) жртвама савезничког бомбардовања 1944, подигнут је тек 1991. године.

Учесници
1941.
1942.
1943.
1944.
1945.
Злочини
Повезано
Бомбардовања Београда

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.