Болоњска декларација

Болоњска декларација је заједничка декларација европских министара образовања потписана у Болоњи 19. јуна 1999. године, а односи се на реформу система високог образовања Европе и темељ је Болоњског процеса. По овој декларацији реформе и имплементација Болоњског процеса завршавају се 2010. године.

Циљеви Болоњске декларације и Болоњског процеса

  • Прихватање система лако препознатљивих и упоредивих степена, међу осталим увођењем додатка дипломи, како би се унапређивало запошљавање европских грађана и међународна конкурентност европског система високог образовања.
  • Прихватање система темељеног на два главна циклуса, преддипломском и дипломском. Приступ другом циклусу захтева успешно завршен први циклус студија који мора трајати најмање три године. Степен постигнут након првог циклуса треба одговарати европском тржишту рада одговарајућим нивоом квалификације. Други циклус водиће ка магистарству и/или докторату, као што је то случај у многим европским земљама.
  • Увођење бодовног система, као што је ЕСПБ - Европски систем преноса бодова (Енг. ECTS - European Credit Transfer and Accumulation System), као прикладног средства у унапређењу најшире размене студената. Бодови се могу постизати и изван високошколског образовања, укључујући и целоживотно учење, под условом да их призна универзитет које прихвата студента.[1]
  • Унапређивање мобилности превладавањем запрека слободном кретању, посебно: студентима дати прилику за учење, омогућити им приступ студију и релевантним службама; наставницима, истраживачима и административном особљу признати и валоризирати време које су провели у Европи истражујући, предајући или учећи, без прејудицирања њихових статутарних права.
  • Унапређивање европске сарадње у осигуравању квалитета у циљу развијања упоредивих критеријума и методологија.
  • Унапређивање потребне европске димензије у високом школству, посебно у развоју наставних програма, међуинституционалној сарадњи, шемама мобилности и интегрисаних програма студија, обуке и истраживања.

Коминикеи о Болоњској декларацији и Болоњском процесу

При потписивању Болоњске деларације 1999. године договорено је да се на сваке две године одржавају министарске конференције на којима ће се подносити извештаји о примени Болоњског процеса, размењивати искуства и обавити потисивање коминикеа, који потписују све земље које су прихватиле Болоњски процес, а ту улазе и земљаме Европе које то нису учиниле 1999, а одлучиле су да прихвате Болоњски процес. Потписани су следећи коминикеи који носе назив града у ком су министарске конференције одржане:

  • Прашки коминике 2001.
  • Берлински коминике 2003.
  • Бергенски коминике 2005.
  • Лондонски коминике 2007.
  • Левенски коминике 2009.

Предвиђено је да се завршетак имплементације Болоњског процеса изведе до 2010. године.

Земље потписнице

Следеће земље су потписале Болоњску декларацију:

Земље које су прихватиле Болоњски процес и ратификовале Болоњску декларацију

Bolonga zone

Bolonga zone

Прашки коминике 2001. године

Берлински коминике 2003. године

Бергенски коминике 2005. године

Лондонски коминике 2007. године

2010. године

Земље које нису потписале и прихватиле Болоњски процес

Једине чланице Савета Европе које нису потписале декларацију и прихватиле Болоњски процес су Монако и Сан Марино, а могуће је да ће се придружити Болоњском процесу који се спроводи у Француској и Италији. Белорусија је, такође, у могућности да потпише декларацију и прихвати процес, али то до сада није учинила.

Државе и региони чији су захтеви одбијени

  •  Киргистан - на берлинском коминикеу је желела да потпише декларацију и прихвате Болоњски процес, али је по тумачењима на овом скупу одбијена јер се не налази у Европи. Болоњска декларација је, за сада, споразум који обухвата само географско пространство Европе
  •  Израел - је из истог разлога као и Киргизија одбачен на берлинском коминикеу јер се не налази у Европи
  •  Северни Кипар није међународно призната држава, нити призната од стране потписница Болоњског процеса (осим Турске) те је на берлинском коминикеу Северни Кипар је одбијен. Но с обзиром да је по уставу Кипра из 1960. године дефинисано да Грчки ентитет и Турски ентитет имају засебне образовне системе одбијање захтева се доводи у питање.
  •  Косово (Косово и Метохија) - према садашњој ситуацији не може да постане потписница овог процеса те се због тога није ни узимало у разматрање.

Референце

  1. ^ „Болоњска декларација”. Пријемни. Приступљено 19. 1. 2019.

Спољашње везе

Болоњски процес

Болоњски процес је појам који означава политичку намену стварања Европског високошколског подручја стварањем стандардних академских титула. Болоњски процес је настао након што су Министри образовања 29 европских држава у италијанском граду Болоњи 19. јуна 1999. године потписали Болоњску декларацију. На следећим састанцима у Прагу 2001, Берлину 2003, Бергену 2005, Лондону 2007 и Левену 2009 листа чланица се проширила тако да данас готово све земље Европе и Русија учествују у овом процесу. Србија је постала потписник Болоњског процеса у Берлину 2003. године. Монако и Сан Марино су једине земље чланице Савета Европе које нису приступиле Болоњском процесу (мада могу да сматрају да су приступиле Болоњском процесу када Француска и Италија заврше имплементацију). Од осталих земаља Белорусија и Казахстан су позвани да постану потписници. Болоњски процес се односи на реформу састава високог образовања у свим потписницама „Болоњске декларације“.

Пре потписивања Болоњске декларације Велика повеља универзитета издата је на састанку ректора универзитета којом се слави 900-та годишњица постојања Универзитета у Болоњи (и европских универзитета) 1988. године. Годину дана пре декларације, министри образовања Клод Алегр (Француск), Јирген Ритгерс (Немачка), Луиђи Берлинџер (Италија) и баронеса Блекстон (УК) потписали су Сорбонску декларацију у Паризу 1998, обавезујући се да „хармонизују архитектуру Европског система високог образовања”. Болоњски процес има 48 земаља учесница.

Европски систем преноса и акумулације бодова

Европски систем преноса и акумулације бодова (енгл. European Credit Transfer and Accumulation System), скраћено ЕСПБ, представља нумерички систем квалитативног вредновања рада студента уложеног у стицање знања, способности и вештина предвиђених програмом студирања, односно конкретним предметом у оквиру тог програма. Систем представља један од саставних елемената Болоњског процеса, а њиме је омогућено поређење различитих наставних програма на универзитетима и појединачним високошколским установама у Европи и признавање диплома. Иницијално је систем уведен како би се омогућила мобилност студената, али се показао и као веома добра мера за повећање свеукупне ефикасности студирања.

Нумеричка вредност (ЕСПБ), ангажованог студента(изражена у бодовима), обухвата бодове за савладавање;

предмета у целини,

свих предмета у семестру,

академске године, и

целокупног студирањаЕСПБ бодови нису засновани само на часовима предмета, већ на укупном раду који генеришу ти часови (у формирању вредности предмета кроз ЕСПБ бодове учествују сви елементи активне наставе).

Образовање у Србији

Образовање у Србији се одвија под надзором Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Датира још из 12. века, а данас се дели на предшколско (вртић), основно (основна школа), средње (средња школа) и високо образовање (факултети универзитета и академија уметности). Пре примене Болоњске декларације (до 2006), постојало је и постдипломско образовање, тренутно у склопу другог и трећег нивоа високог образовања.

Статус студента

Статус студента стиче се уписом на одговарајући студијски програм високошколске установе и он је прецизно дефинисан Законом о високом образовању студент је особа која похађа високошколску установу, обично факултет или институт у оквиру неког универзитета, са циљем стицања вишег или високог образовања. Студент може да се упише на статус студента чији се трошкови покривају из буџета Републике Србије, буџетски студент, или студента који плаћа школарину и тако покрива трошкове студирања, самофинасирајући студент

Технолошко-металуршки факултет Универзитета у Београду

Технолошки факултет Универзитета у Београду је факултет Београдског универзитета. Основан је 1948. године реорганизацијом тадашњег система Техничког факултета. Технолошко металуршки факултет се налази у Карнегијевој улици 4. Од школске 2005/2006. године на факултету је почела да се примењује Болоњска декларација. По новим реформама за бечерлор диплому неопходна су 240 ЕСПБ а за мастер 300 ЕСПБ.

Одсеци на факултету су хемијско инжењерство, инжењерство материјала, инжењерство заштите животне средине, металуршко инжењерство, текстилна технологија и биохемијско инжењерство и биотехнологија. У оквиру одсека хемијско инжењерство налазе се пододсеци фармацеутско инжењерство, органска хемијска технологија, неорганска хемијска технологија, контрола квалитета, електрохемијско инжењерство, полимерно инжењерство и хемијско процесно инжењерство.

Универзитет у Београду

Универзитет у Београду је најстарија и највећа институција високог образовања у Србији. Наставно особље броји преко 7.000 чланова, а универзитет похађа 89.827 студената на око 320 програма основних студија и 1.700 постдипломаца. Од оснивања, Универзитет је образовао више од 346.000 дипломираних стручњака различитих профила, око 22.700 магистара, око 28.000 специјалиста и преко 13.200 доктора наука.

Универзитет у Београду је сачињен од 31 факултета и 8 научних истраживачких института и поседује систем универзитетских библиотека и рачунских центара.

Факултет за културу и медије Мегатренд универзитета

Факултет за културу и медије је високообразовна установа Универзитет Мегатренда. Основан је у Београду 2005. године.

Саставни је део система образовања Републике Србије по решењу републичког Министарства просвете бр. 612-00-270/2005-04.

Основни циљ факултета је образовање стручњака који ће бити кадри да одговорно и креативно управљају културним, научним и комуникацијским процесима у друштву убрзаних социјалних, геополитичких, информатичких и других промена.Концепт студија и студијски програми ове образовне установе усклађени су са Болоњском декларацијом.

Факултет за међународну економију Мегатренд универзитета

Факултет за међународну економију у Београду је високообразовна и научна установа Универзитет Мегатренда.

Саставни је део система образовања Републике Србије по решењу републичког Министарства просвете бр. 25/99 – 04 из 1999. године. Решењима Комисије за акредитацију и проверу квалитета из 2009. године, на Факултету су акредитовани сви студијски програми који се изводе: два програма основних академских студија, два програма мастер студија (један са Факултетом за пословне студије Мегатренд универзитета) и заједнички програм докторских студија (са Факултетом за пословне студије Мегатренд универзитета).

Факултет за пословне студије Мегатренд универзитета

Факултет за пословне студије у Београду је највећа високообразовна и научна установа Универзитет Мегатренда. Основан је 1998. године.

Саставни је део система образовања Републике Србије по решењу републичког Министарства просвете бр. 022-05-193/98-04.

Концепт студија и студијски програми ове образовне установе усклађени су са Болоњском декларацијом.Основне академске студије трају четири године, мастер студије годину дана, а докторске студије три године.

Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду

Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду је назив који од 1973. године носи Академија ликовних уметности у Београду (АЛУ), основана 1937. године. Оснивање и данашњи рад факултета продужава уметничко школство у Србији, које је институцијализиовано почело организованије да делује у другој половини 19. века. Од самог почетка, организација наставе одвијала се на три одсека: сликарском, графичком и вајарском. Данас, поред ова три, постоји и теоријски одсек.

Настава се одвија у пет зграда Факултета. Студенти на располагању имају излагачке просторе у 2 галерије: Галерији Факултета и Галерији "Излози", као и библиотеку. У оквиру Факултета ради и Центар за графику и визуелна истраживања и недавно основана Ливница. Деканат факултета се налази у Рајићевој улици, број 10.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.