Болеслав I Храбри

Болеслав I Храбри или Болеслав I Пјаст (пољ. Bolesław I Chrobry; 966. или 96717. јун 1025)[1] је први краљ Пољске (1025) из династије Пјастова. Био је војвода Пољске (992—1025).[2][3][4]

Почетак покрштавања Пољске

Отац Болеслава је био кнез Мјешко I, који је примио хришћанство 966. и од тада се Пољска сматра хришћанском земљом. Мјешко и Болеслав су веровали да су покрштавањем добили зелено светло да заузимају околне земље у име вере. До 997. заузео је већ доста околних територија, а покушај заузимања Пруске показао се неуспешним.

Територијални добици

Болеслав је наследио од свог оца подручје око долине Варте, што је било много мање од данашње Пољске. До 997, Болеслав је већ поседовао

Нешто касније шири се на

Покушај покрштавања Пруса

Болеслав Храбри је послао светог Адалберта Прашког 997. на Балтик као мисионара са циљем покрштавања Пруса. Тим покушајем и мисионарским радом, Адалберт Прашки завршио је као мученик и као светац.

Адалберт Прашки је покушао као и други мисионари да увери Прусе да свети храстови немају никаквих духова. Да би то доказао сјекао је свете храстове од Пруса. Пруси су то протумачили као светогрђе, па су убили Адалберта Прашког. Болеслав га је откупио за онолико злата колико је био тежак. Био је први словенски светац. Проглашен је свецем и од католичке и од православне цркве.

Koronacja pierwszego króla (Koronacja Chrobrego. Jan Matejko)
"Крунисање првог пољског краља," рад Јана Матејка 1889, Краљевски дворац Варшава

Цар Отон III проглашава га партнером у царству

Болеслав Храбри је 1000. примио цара Отона III током његовог ходочашћа гробу светог Адалберта Прашког у Гњезну. Болеслав добија титулу „брат и партнер у царству“. Током те посете Отон додељује Гњезну статус надбискупије и тако настаје пољска надбискупија у Гњезну. Постојање надбискупије допринело је дужем раздобљу касније пољске самосталности.

Ратови

После смрти Отона III 1002, Болеслав Храбри заузима Лужице и Мајсен. Искористио је свађе око наслеђа, па је тако преузео царске територије. Болеслав је раније подржавао Хенрика II Баварског против Отона III, па га је подржао у току борбе за трон након Отонове смрти.

Болеслав је освојио је Бохемију, па је постао војвода Чешке и Моравске (1003—1004), где је владао као Болеслав IV. Хенрик II је ратовао неколико пута против Болеслава. У првом походу успео је делимично повратити територије које је Болеслав заузео. Посебну важност је имао Мајсен.

Стално је ратовао против Хенрика II, тако да је коначно 1018. склопљен мир по коме Лужице у којима живе Лужички Срби припадају Болеславу, а Бохемија припада Хенрику. Болеславу припада и Моравска, а Мајсен остаје у немачким рукама. При томе је Болеслав требало да се обавеже да признаје Хенрика као надређеног, а да те земље припадају Болеславу као феуд. Граница Пољске је источно од Шпреје и источно од доњег тока Одре.

Умешао се у сукоб Јарослава Мудрог и Свјатополка I у Кијевској Русији. При томе је себи припојио источну Галицију.

Први краљ Пољске

Након смрти Хенрика II Болеслав постаје 1025. први краљ Пољске. Пољска је уздигнута на ниво краљевине. Дотада су пољски владари били само принчеви. Брзо након тога Болеслав умире, а његов син Мјешко II постаје нови краљ Пољске.

Болеслав је по први пут ујединио провинције, које су постале традиционалне територије Пољске:

Болеслав је био национални херој Лужичких Срба, јер их је укључио у словенску државу након дуге борбе са Немцима.

Болеслав I Храбри
Boleslaus I
Болеслав I Храбри
Датум рођења966. или 967.
Место рођењаПознањ
Датум смрти17. јун 1025. (58/59 год.)
Место смртиКраков?
ДинастијаПјастови
ОтацМјешко I Пјаст
МајкаДубравка од Чешке
СупружникЈудита од Угарске, Емнилда од Лужица, Ода од Мајсена
ПотомствоБезприм Пјаст, Regelinda, Мјешко II Пјаст, Otto Bolesławowic
Кнез Пољске
Период992-1025
ПретходникМјешко I Пјаст
Краљ Пољске
Период1025-1025
НаследникМјешко II Пјаст
Војвода Бохемије
ПретходникВладивој Пшемисл
НаследникЈаромир, војвода Чешке

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Siemowit
 
 
 
 
 
 
 
8. Lestko
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Сјемомисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Мјешко I Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Gorka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Болеслав I Храбри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Борживој I
 
 
 
 
 
 
 
12. Вратислав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Људмила од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
6. Болеслав I Пшемисл
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Драхомира
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Дубравка од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Бјагота
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

  1. ^ Tymieniecki 1936, стр. 248
  2. ^ The Chronicon of Thietmar of Merseburg (ch. 4.58.), p. 192.
  3. ^ Pleszczyński 2001, стр. 417.
  4. ^ Manteuffel 1982, стр. 56–57.

Литература

  • Tymieniecki, Kazimierz (1936). „Bolesław Chrobry”. Ур.: Konopczyński, Władysław. Polski słownik biograficzny. II: Beyzym Jan – Brownsford Marja. Kraków: Nakładem Polskiej Akademii Umiejętności. стр. 248. ISBN 978-83-04-00148-0.

Примарни извори

  • "Life of the Five Brethren by Bruno of Querfurt (Translated by Marina Miladinov)" In Saints of the Christianization Age of Central Europe (Tenth-Eleventh Centuries) (Edited by Gábor Klaniczay, translated by Cristian Gaşpar and Marina Miladinov, with an introductory essay by Ian Wood) [Central European Medieval Texts, Volume 6.]. Central European University Press. pp. 183–314. 2013. ISBN 978-615-5225-20-8..
  • "Life of Saint Adalbert Bishop of Prague and Martyr (Translated by Cristian Gaşpar)" In Saints of the Christianization Age of Central Europe (Tenth-Eleventh Centuries) (Edited by Gábor Klaniczay, translated by Cristian Gaşpar and Marina Miladinov, with an introductory essay by Ian Wood) [Central European Medieval Texts, Volume 6.]. Central European University Press. pp. 77–182. 2013. ISBN 978-615-5225-20-8..
  • Ottonian Germany: The Chronicon of Thietmar of Merseburg (Translated and annotated by David A. Warner) Manchester University Press. 2001. ISBN 978-0-7190-4926-2..
  • "The Deeds of Conrad II (Wipo)" In Imperial Lives & Letters of the Eleventh Century (Translated by Theodor E. Mommsen and Karl F. Morrison, with a historical introduction and new suggested readings by Karl F. Morrison, edited by Robert L. Benson). Columbia University Press. pp. 52–100. 2000. ISBN 978-0-231-12121-7..
  • The Deeds of the Princes of the Poles (Translated and annotated by Paul W. Knoll and Frank Schaer with a preface by Thomas N. Bisson) CEU Press. 2003. ISBN 978-963-9241-40-4..

Секундарни извори

  • Barański, Marek Kazimierz (2008). Dynastia Piastów w Polsce [The Piast Dynasty in Poland] (на језику: пољски). Wydawnictwo Naukowe PWN. ISBN 978-83-01-14816-4.
  • Barford, P. M. (2001). The Early Slavs: Culture and Society in Early Medieval Eastern Europe. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-3977-3.
  • Berend, Nora; Urbańczyk, Przemysław; Wiszewski, Przemysław (2013). Central Europe in the High Middle Ages: Bohemia, Hungary and Poland, c. 900-c. 1300. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-78156-5.
  • Davies, Norman (2005). God's Playground: A History of Poland, Volume I: The Origins to 1795 (Revised Edition). Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12817-9.
  • Manteuffel, Tadeusz (1982). The Formation of the Polish State: The Period of Ducal Rule, 963–1194 (Translated and with an Introduction by Andrew Gorski). Wayne State University Press. ISBN 978-0-8143-1682-5.
  • Pleszczyński, Andrzej (2001). „Poland as an ally of the Holy Ottonian Empire”. Ур.: Urbańczyk, Przemysław. Europe around the Year 1000. Wydawnictwo DIG. стр. 409—425. ISBN 978-83-7181-211-8.
  • Reuter, Timothy (2013). Germany in the Early Middle Ages, c. 800–1056. Routledge. ISBN 978-0-582-49034-5.
  • Rosik, Stanisław (2001). Bolesław Chrobry i jego czasy [Bolesław the Brave and his Times] (на језику: пољски). Wydawnictwo Dolnośląskie. ISBN 978-83-70-23888-9.
  • Strzelczyk, Jerzy (2003). „Die Anfänge Polens und Deutschlands”. Ур.: Lawaty, Andreas; Orłowski, Hubert. Deutsche und Polen: Geschichte-Kultur-Politik (на језику: немачки). Verlag C. H. Beck. стр. 16—25. ISBN 978-3-406-49436-9.
  • Thompson, James Westfall (2012). „Medieval German expansion in Bohemia and Poland”. Ур.: Berend, Nóra. The Expansion of Central Europe in the Middle Ages. Ashgate Variorum. стр. 1—38. ISBN 978-1-4094-2245-7.
  • Třeštík, Dušan (2011). „Great Moravia and the beginnings of the stte (9th and 10th centuries)”. Ур.: Pánek, Jaroslav; Tůma, Oldřich. A History of the Czech Lands. Charles University in Prague. стр. 65—79. ISBN 978-80-246-1645-2.
  • Vlasto, A. P. (1970). The Entry of the Slavs into Christendom: An Introduction to the Medieval History of the Slavs. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-10758-7.
  • Wiszewski, Przemysław (2010). Domus Bolezlai: Values and Social Identity in Dynastic Traditions of Medieval Poland (c. 966–1138). Brill. ISBN 978-90-04-18142-7.
  • Zamoyski, Adam (1987). The Polish Way: A Thousand-year History of the Poles and their Culture. Hippocrene Book. ISBN 978-0-7818-0200-0.
Јелена Угарска (хрватска краљица)

Јелена (око 1051. - око 1091.) је била хрватска краљица, жена Дмитра Звонимира.

Алмош Угарски

Алмош Угарски (око 1070 - 1. септембар 1129) био је угарски принц из династије Арпадовића. Био је син краља Гезе I и брат краља Коломана. Држао је неколико истакнутих положаја у Угарској. Водио је неуспешан рат против свог брата, који га је поразио и заточио у манастир.

Болеслав I

Појам Болеслав I може да се односи на:

Болеслав I Храбри, пољски војвода и краљ из династије Пјастова

Болеслав I Пшемисл, чешки кнез од 935. до 972. из династије Пшемисла

Болеслав I Тјешински Пјаст

Болеслав I Високи

Болеслав II Смели

Болеслав II Смели (пољ. Bolesław II Szczodry, 1041. или 1042—1081.) био је пољски кнез (1058—1076) и краљ (1076-1079).

Настојао је, са доста успеха, да обнови моћ Пољске која је после смрти његовог прадеде, Болеслава I Великог знатно опала услед спољног притиска и унутрашњих немира изазваних отпором сељака против феудализације. Енергично је интервенисао у Чешкој, Угарској, Немачкој и Русији. Краљ Пољске постао је 1076. године. Пошто га је незадовољно племство терало с престола, склонио се у Угарску где је и умро 1081. године.

Вавел

Вавел (пољ. Wawel) је утврђено кречњачко брдо у граду Кракову у Пољској. Брдо је високо 228 метара. На врху брда налази се Краљевски дворац са оружарницом и катедралом у чијој се крипти налазе гробови древних краљева Пољске и других заслужних Пољака. Овде су се одвијала и крунисања пољских краљева. Због тога ово место има велики значај за пољски народ.

Вавел је у 9. веку постао најважнији утврђени замак племена Вислани. Први историјски владар Пољске Мјешко I (око 965-992) из династије Пјаст, као и његови наследници Болеслав I Храбри (992-1025) и Мјешко II (1025–1034) имали су овде своју резиденцију. У то време Вавел је био један од најважнијих центара за ширење хришћанства. Прве романичке грађевине које су служиле бискупима Кракова настале су око 1000. Од времена краља Казимира I (1034–1058) Вавел је постао политички и административни центар пољске државе. Већи део данашње катедрале настао је у 14. веку (грађевина је освештана 1364. пошто је претходна страдала у пожару), а капеле су јој додате касније. Време владавине јагелонске династије у 16. веку било је време највеће раскоши Вавела. У периоду 1507–1536 краљевски дворац је темељно преуређен. Краљ Сигисмунд I је био спонзор овог великог подухвата. Радовима су руководили италијански архитекте: Франческо из Фиренце и Бартоломео Беречи. Собе су раскошно декорисали италијански и пољски мајстори. У декорацији се нарочито истичу таписерије. После 1609. пољски краљ се преселио у Варшаву и од тада је дворац занемарен. Аустријанци су преузели Краков 1795. и на Вавелу градили касарне и друге војне објекте. Дворац је рестауриран крајем 19. и почетком 20. века.

Заједно са историјским језгром Кракова, Вавел је на листи Светске баштине УНЕСКО.

Владивој, војвода Чешке

Владивој Пшемисл (око 981 - јануар 1003) био је војвода Чешке од 1002. године до своје смрти.

Владислав I, војвода Чешке

Владислав I Пшемисл (, 1065 - Праг, 12. април 1125) је био војвода Чешке. Био је син Вратислава II и Свјатославе Пољске.

Владислав I Херман

Владислав I Херман (око 1044 - 4. јун 1102) био је кнез Пољске од 1079. године до своје смрти.

Геза I

Геза I Угарски (око 1040 - 25. април 1077) био је угарски краљ од 1074. до 1077. године.

Гњезно

Гњезно (пољ. Gniezno) град је у западном делу централне Пољске у Великопољском војводству. Значајан је као прва историјска престоница Пољске. Налази се око 50 km источно од Познања. У граду је 2008. живело 69.716 људи.

Збигњев Пјаст

Збигњев Пјаст (око 1073 - 8. јул 1113?) био је кнез Пољске од 1102. до 1107. године.

Казимир I Пјаст

Казимир I Пјаст, такође познат под надимком Обновитељ (Краков, 25. јул 1016. — Познањ, 28. новембар 1058) био је кнез Пољске из династије Пјастова. Владао је од 1040. године до своје смрти.

Коломан

Коломан I Угарски (око 1070 - 3. фебруар 1116) је био угарски (1095—1116) и далматинско-хрватски краљ (1102—1116) из династије Арпадовића.

Краљевство Пољска

За друга значења, погледајте Краљевство Пољска (вишезначна одредница).Краљевство Пољска (пољ. Królestwo Polskie, лат. Regnum Poloniae) је била држава Западних Словена у североисточном делу средње Европе, настало 1025. године када је Болеслав I Храбри био први великопољски кнез који је крунисан за краља. Краљевство Пољска је 1569. уједињено са Великим војводством Литванијом у Државну заједницу Пољске и Литваније, у чијем саставу је остала до треће деобе Пољске.

Од 1025. до 1370. на челу државе стајали су владари из династије Пјастова, а од 1385. до 1572. Јагелонци. Касније је Пољска била изборна монархија.

Пјастовска ера

Пјастовска ера (960—1370) означава историју Пољске под династијом Пјаста од 10. до 14. века.

Ричеза Пољска, краљица Угарске

Ричеза Пољска или Аделаида Пољска (22. септембар 1013 – 21. мај 1075) била је угарска краљица, жена краља Беле I.

Сватоплук, војвода Чешке

Сватоплук (? - Глогов, 21. септембар 1109) је био војвода Бохемије. Био је син Ота I од Оломоуца и Еуфемије од Угарске.

Свјатослава Пољска

Свјатослава Пољска (, 1048 - Праг, 1. септембар 1126)

је био краљ Пољска из династије Пјастови. Био је син Казимир I Пјаст и Марија Доброњега.

Собјеслав I, војвода Чешке

Собјеслав I Пшемисл (око 1075 - 14. фебруар 1140) је био чешки војвода од 1125. године до своје смрти.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.