Божја милост

Божја милост или благодат (стсл. благодѣть[1]; грч. χάρισμα харизма - дар; лат. munus) је, према хришћанском учењу, дар светог Духа који човеку омогућава да достигне пуноћу живота, обожење, а самим тим и спасење - крајњи циљ овоземаљског живота. Божја милост представља врховну наклоност Бога човечанству, подразумевајући божанско дејство и просветљење, независно од чињења добрих дела, стицања заслуга или показане доброте.

У ширем смислу, благодат се односи на Божје дарове човечанству, укључујући живот, стварање и спасење. У ужем смислу, милост је средство којим се људи избављају првобитног греха и стичу спасење, и овако схваћена, она је централни концепт хришћанске теологије.

Етимологија

Црквенословенски израз благодат значи „дато добро“, „даровано добро“ које је од Бога. Превод је грчког израза харизма који се данас користи у нешто другачијем значењу. У западној теологију се харизма углавном преводи као Божја милост.

Хришћански концепт милости

Већина хришћана сматра да се човечанство рађа у стању греха, што је последица првобитног греха, који су Адам и Ева починили у Рају, чиме је изворно стање милости изгубљено за њих и њихове потомке, који се рађају без наде за спасење. Божја милост је одговор на ову, иначе безизлазну ситуацију. Она је неправедна и незаслужена и зависи искључиво од Бога који је у прилици да буде милостив. За њу се морају испунити одређени предуслови.

Милост је божја слободна одлука да пут спасења учини доступним људима. Бог није обавезан да икога спасе. Човек не може бити толико добар да сам заслужи боравак у Рају. Милошћу Бог пружа добробит, без разматрања заслуга.

„Као што извор, који непрестано излива из себе чисте водене струје и обилне потоке, никада не забрањује ономе који жели да се у обиљу наслађива бадава чистом водом, тако и божанска благодат отворена је свима да би се сваки наслађивао колико хоће.”

Милост се разликује од милосрђа - милосрђе се схвата као непримање казне коју је неко заслужио, док је милост примање добробити коју неко није заслужио. Из перспективе неверника, милост изгледа као срећа.

Постоји одређена напетост између идеје да је Божја милост довољна да искупи сваки грех и идеје да милост не ослобађа човека одговорности да се понаша исправно.

Расправа Пелагија и Августина

Пелагије (354 - 420/440) је био аскетски монах у 5. веку који је учио да човек има моћ да чини добро и да ради на свом спасењу. Сопственим напорима, могуће је да биће од крви и меса стекне морално савршенство. Порицао је да првобитни грех Адама и Еве затомљује потоње генерације. Његова интерпретација учења о слободној вољи је позната као пелагијанизам. Тако, Адамов грех је само „лош пример“ поколењима, али његов поступак нема других последица по људску природу, које се доводе у везу са исконским грехом. Пелагијанизам види Исусову улогу као „постављање доброг примера“ човечанству, насупрот Адамовом лошем примеру.

Пелагије је порицао да је прбобитни грех угасио Божју милост у Адамових потомака и да је следствено томе, човечанство способно да чини добро и да се окрене од греха својом сопственом моћи и да достигне сопствено спасење. Сврха вере је да нас учи врлини, којом можемо достићи спасење.

Укратко, човечанство има пуну моћ, и пуну одговорност, за сопствено спасење и за сопствене грехе. Према томе, човечанство нема потребе за другом милошћу Божјом осим стварања слободне воље.

Према Августину, првобитни грех затомљује Божју милост у човечјој души. Без обзира колико се исправним неко сматрао, његова врлина га никада неће учинити достојним бескрајне светости Божје. Човек је маса греха (massa peccati). Иако може поседовати „слободну вољу“ у смислу избора поступака, човек ипак нема праву слободу да избегне грех, јер је грех својствен сваком поступку који направимо. Само Божјим сувереним избором да милост прошири на нас, спасење је могуће.

Расправа Пелагија и светог Августина је значајно утицала на каснија схватања Божје милости у хришћанству. Пелагијанизам је осуђен на Концилу у Картаги 417. на Августинов захтев.

У источном хришћанству, божју милост представљају божанске нестворене енергије.

Види још

Референце

  1. ^ Old Church Slavonic Base Form Dictionary, Приступљено 5. 5. 2013.

Спољашње везе

Долина пчела

„Долина пчела“ (чеш. Údolí včel) чехословачки је историјски, црно-бели филм из 1967. Режирао га је Франтишек Влачил на основу сценарија који је написао заједно са Владимиром Кернером. Радња се одиграва у 13. веку пратећи судбину Ондреја, сина феудалног господара, који је још као дечак заветован манастиру тевтонских витезова. Ондреј ни после неколико година не успева да се прилагоди строгим правилима манастирског живота, због чега одлучује да из њега побегне. Филм тематизује снажне опозиције између хришћанских и аскетских врлина и њима супротстављених вредности телесности и чулне насладе, као и опозиције између германског и словенског света. Средњовековни живот је приказан мешавином натуралистичког (експлицитност насиља и богатство детаља) и поетског приступа, у чему су многи филмски критичари видели утицај Бергмана и Бресона. Снимљен је непосредно након завршетка рада на филму „Маркета Лазарова” јер су челници студија Барандов наложили Влачилу да сними још један средњовековни филм не би ли поново искористио историјске реквизите и костиме и тиме оправдао буџет утрошен на снимање „Маркете Лазарове”. Филмска критика након премијере није „Долину пчела” благонаклоно дочекала, али се мишљење критике временом променило. Данас се сматра једним од најбољих филмова у Влачиловој каријери и једним од важнијих остварења чехословачке кинематографије шездесетих. Владимир Кернер је прерадио сопствени сценарио у роман, објавивши га 1978.

Лутеранизам

Лутеранизам или лутеранство је део западног хришћанства које се заснива на учењу реформисте из 16. века Мартина Лутера. Лутерови покушаји реформе теологије и црквене праксе довели су до протестантске реформације. Реакције власти и цркве на ширење Лутерових идеја (95 теза) Европом довеле су до верских ратова и поделе хришћанства. За разлику од реформаторских цркви попут калвиниста, лутерани и даље практикују многе сакраменте и литургијску праксу из пре-реформаторских цркви.

Назив „лутеранац“ је први пут у погрдном смислу употребио Јохан Ек током дебате јула 1519. Ек и други римокатолици су следили уобичајену праксу да се јерес назива по свом вођи, тако да су сви поборници теологије Мартина Лутера означени као лутеранци. Сам Мартин Лутер је одбацивао овај назив и свој реформаторски покрет је називао „јеванђеоски“ (грч. ευαγγελιον - добре вести, јеванђеље). Лутеранци су и сами почели да користе овај назив средином 16. века да би се разликовали од осталих реформистичких група (филиписти, калвинисти). Теолози са Универзитета у Витенбергу су 1597. употребили за своју цркву назив „лутеранска“.

Светац

Светац или светитељ је особа која је канонизована због свог живота посвећеног Господу Исусу Христосу угодивши Богу за живота на Земљи.

У раном хришћанству, као свеци су поштовани апостоли, Света Марија и први мученици, а касније су им придруживане и остале особе које су могле хришћанима послужити као узор хришћанског живота. На хришћанским иконама, свеци се приказују са ореолом око главе. Календар светаца се назива светачник.

У Католичкој цркви, прије поступка канонизације врши се беатификација, односно проглашење блаженим. У Православној цркви, врши се непосредно канонизација.

Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести у Србији

Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести у Србији (словачки: Slovenská evanjelická augsburského vyznania cirkev v Srbsku, скраћено: SEAVC) је протестантска црква лутеранског усмерења, која се по статусу убраја међу традиционалне цркве у Србији.

Ово је највећа протестантска црква на подручју бивше Југославије и има око 49 хиљада верника. Организовани су у 27 парохија (црквених општина) и предводи их 20 свештеника.

Већина чланова цркве живи у Војводини, седиште бискупије је у Новом Саду. У црквеном животу у употреби је словачки језик, али у зависности од потреба верника, користе се и други језици.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.