Боже правде

„Боже правде“ је званична химна Републике Србије, дефинисана чланом 7 Устава.[1] „Боже правде“ је такође била химна Кнежевине Србије и Краљевине Србије до 1918. године, када је створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Предложена верзија текста као химне одређена је законом 11. маја 2009.[2] Изворна песма настала је 1872. године, када је Јован Ђорђевић, инспирисан сатиричном Змајевом Народном химном, написао речи на музику Даворина Јенка. Композиција Јозефа Хајдна Царска химна имала је великог утицаја на мелодију. Песма је представљала завршницу позоришне представе „Маркова сабља“, осмишљене поводом пунолетства Милана Обреновића. Огромна популарност речи и мелодије допринеле су да ова песма постане званична српска државна химна. Деведесетих химне непрестано су се мењале са променом државног уређења и владара. За време власти Милана Обреновића, певало се кнез Милана Боже спаси, да би и то било промењено успостављањем Милана за краља. Накнадно је исти стих морао бити препеван за време владавине краља Петра I и краља Александра I.[3]. Након Мајског преврата, химна је поново уведена 1909, на рођендан краља Петра 29. јуна (12. јула)[4]. За време Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (касније Краљевине Југославије), „Боже правде“ је представљала део тадашње државне химне.

То је била и химна Републике Српске, од 1992. до 2007, када је Уставни суд Босне и Херцеговине одлучио да је њена употреба неуставна. Такође је била коришћена као химна Републике Српске Крајине.

Изворне речи претрпеле су извесне измене при одређивању званичног текста химне Србије. На три места, српског краља замењено је са српске земље, а стих српског краља Боже храни замењен је са Боже спаси, Боже брани.

Деведесетих година, „Востани Сербије“ и „На Дрину“ су такође предлагани за државну химну. „На Дрину“ је добила већину на референдуму одржаном 1992. године, међутим ова одлука никада није званично усвојена.[5]

Боже правде
Bože pravde za mešoviti hor
Нотни запис и текст
ДржаваСрбија Србија
Језиксрпски
ТекстописацЈован Ђорђевић
КомпозиторДаворин Јенко
Прихваћена8. новембар 2006.
инструментално извођење
Original text of the Serbian Anthem
Завршетак драмског текста Маркове сабље‎

Текст

Химна Републике Србије

Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!1

Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.

Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!1

Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани
к' победи му води ход
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!1

Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај2
настало је ново доба
Нову срећу, Боже дај!

Отаџбину српску брани3
петвековне борбе плод
Боже спаси, Боже брани4
моли ти се сав наш род![2][6]

Некадашња Химна Краљевине Србије

1 Српског краља, српски род!

2 Српске круне нови сјај,

3 Краљевину српску брани

4 Српског краља, Боже храни

Скраћена верзија химне Републике Србије

Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!

Боже спаси, Боже брани
моли ти се сав наш род!

Види још

Референце

  1. ^ Устав Србије на званичном сајту Народне скупштине Републике Србије
  2. 2,0 2,1 „Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije”. Službeni glasnik Republike Srbije — br. 36/2009. Narodna skupština Republike Srbije — JP „Službeni glasnik“. 11. 5. 2009. Приступљено 1. 9. 2012.
  3. ^ LJ. M. V. — J. Ž. S. (1. 8. 2006). „Hej, Bože pravde!”. Večernje novosti. Приступљено 1. 9. 2012.
  4. ^ Политика, 28. јун 1909, стр. 2 digitalna.nb.rs "Химна у двору" (приступ. 21.3.2018)
  5. ^ „Svi naši referendumi”. Нови Сад: Радио-телевизија Војводине. 6. 3. 2008.
  6. ^ Влада Републике Србије. „Грб, застава и химна Републике Србије”. Архивирано из оригинала на датум 31. 8. 2015. Приступљено 30. 8. 2015.

Спољашње везе

21. април

21. април (21.04) је 111. дан у години по грегоријанском календару (112. у преступној години). До краја године има још 254 дана.

Јован Ђорђевић (књижевник)

Јован М. Ђорђевић (Сента, 25. новембар 1826 — Београд, 22. април 1900) је био српски књижевник, оснивач Српског народног позоришта, аутор текста химне Краљевине Србије (Боже правде).

Боже чувај цара Фрању

Gott erhalte Franz den Kaiser или Боже чувај цара Фрању je химна посвећена Францу II последњем цару Светог римског царства и првом цару Аустријског царства. Химну је компоновао Јозеф Хајдн на текст аустирјског песника Лоренца Леополда Хашке. Прво извођење имала је 12. фебруара 1797. у Бечком позоришту Дворском позоришту на прослави царевог рођендана. Од тад је постала народна и химна династије Хабзбург а од 1826. до 1918. државном химном Аустријског царства, које од 1867. не укључује угарске земље (Аустроугарска).

Верује се да је Хајдн мелодију компоновао под утицајем народне песме градишћанских Хрвата "Стал сем јесем". Химна је мењала текст неколико пута. Мелодија химне је искоришћена као основа Песме Немаца чија 3. строфа данас представља државну химну Савезне Република Немачке и Боже правде државне химне Републике Србије.

Востани Сербије

Востани Сербије (Устани Србијо), такође позната и под називом Песма на инсурекцију Сербијанов (Ода српском препороду), српска је родољубива пјесма, првобитна пјесма коју је написао Доситеј Обрадовић у Бечу 1804. године, „пјесна на инсурекцију сербијанов, сербији и храбријеја витезовом и чадом и богопомагајему их војеводи господину Геогрију Петровићу посвећена” на почетку Првог српског устанка који се претовио у Српску револуцију против Османског царства. Обрадовић је овом пјесмо одушевљено, исрено и радосно поздравио српски устанак овом посебном, родољубивом пјесмом. Обрадовић је опсежно користио концепт Мајке Србије у својим дјелима, укључујући и ову пјесму. Од свих његових пјесама, Востани Сербије је најродољубивија. У њој се позива на нову Србију, са пренаглашеним сјећањем на Српско царство које је давно нестало. Обрадовић је постао први министар образовања у Кнежевини Србији.Боже правде је била химна Кнежевине Србије и Краљевине Србије до 1918. године, када је основано Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Востани Сербије и Марш на Дрину су 1992. године предложене за химну Србије, заједно са Боже правде. Востани Сербије има три музичке верзије, које су писали Варткес Баронијан, Златан Вауда и Љуба Манасијевић.

Горан Марић (менаџер)

Горан Марић је рођен у Високом 1960. године. Завршио је Пету сарајевску гимназију и студирао журналистику на Факултету политичких наука у Сарајеву.

Крајем седамдесетих укључује се у активности сарајевске музичке и алтернативне сцене (снима за продукцију Радио телевизије Сарајево и сарајевски Дискотон.

Као заговорник и промотер нових тенденција у музици и уметности посвећује се организацији културних догађаја и музичкој продукцији. Оснивач је алтенативног „Новог арт клуба“ у Сарајеву.

Почетком осамдесетих постаје уредник Музичког програма у оквиру сарајевског ЦЕДУС-а (Центар за друштвне дјелатности Универзитета у Сарајеву), који постаје главни центар окупљања нове сарајевске уметничке и музичке сцене. Ту продуцира прве снимке група Забрањено пушење, Конгрес, Плави оркестар...

Организује серију концерата новоталасних група из Београда, Загреба и Љубљане (Панкрти, Видеосекс, Катарина Друга, Дисциплина кичме, Марко Брецељ) у Сарајеву, а узвратно сарајевских група (Елвис Џи Куртовић, Плави оркестар, Конгрес...) у београдском СКЦ-у, загребачком Кулушићу и Лапидарију, у ријечком Палаху...

На музичкој сцени се појавио 1982. године, као један од оснивача и најбитнијих идеолога музичког покрета Нови примитивизам.[1] Тада је почео сарадњу са бендом Елвис Ј. Куртовић & Хис Метеорс коме је био менаџер у периоду његове највеће медијске експанзије. Од 1984. године постаје извршни продуцент Плавог оркестра, тада групе у успону.[1] Био је менаџер Плавог оркестра, када је група 1985. године објавила свој први албум Соладски бал који је постао најпродаванији албум у СФРЈ са преко 1.200.000 продатих примерака.

Надимак Малколм Мухарем му је дао Радомир Гавриловић — „Харе“ по узору на Малколм Мекларена.

Менаџер Елвиса Ј. Куртовића, Малколм Мухарем, „легендарни музички продуцент и ловац на таленте“, као један један од оснивача Њу Примитивса, максимално се ангажује на устројству и промоцији покрета.

У култним часописима - београдском Џубоксу и Репортеру, загребачком Старту и Полету и љубљанској Младини, објавио је серију уметничких прогласа (манифеста и интервјуа) који су скандализовали, констернирали и трајно узнемирили тадашњу учмалу југословенску културну (и ширу) јавност.

Ови уметнички прогласи су отворили пут за најширу афирмацију и југословенску промоцију главних актера новонасталог покрета. А то су били: групе „Забрањено пушење“, „Елвис Џи Куртовић“ и „Плави оркестар“, култна радио и телевизијска емисија „Топ листа надреалиста“ и позоришна представа „Аудиција“.

И поред отпора и притисака којим су протагонисти Њу примитивса од самог оснивања били изложени у сарајевској културној и политичкој чаршији и правих медијских погрома у сарајевским недељницима Вен, Ас и Свијет (вишемесечни фељтони о такозваној афери „Црко Маршал“ Нелета Карајлића ), покрет је постао невјероватно популаран у свим крајевима бивше Југославије.

Продуцент је већег броја албума:

Први снимљени Њу примитивс албум: ЕЛВИС ЏИ КУРТОВИЋ ЕНД ХИС МЕТЕОРС – „ Митови и легенде о краљу Елвису“ ЗКП РТВ Љубљана

Први албум групе ПЛАВИ ОРКЕСТАР – „Солдатски бал“ , Југотон, Загреб; најпродаванији дебитантски албум свих времена, до данас продато преко милион копија (носача звука).

Култни Њу примитивс албум групе БАНБИНОСИ – „Не дирај мог друга“, Југотон, Загреб

Други албум групе ПЛАВИ ОРКЕСТАР – „Смрт фашизму“, Југотон, Загреб; албум који се сматра стубом непостојећег покрета „Њу партизанс“ (Бијело дугме и Мерлин)

У Алжиру издаје албум ПЛАВИ ОРКЕСТАР УЖИВО, тонски запис са концерта са стадионског концерта у Анаби, алжирском приморском граду, као први рокенрол албум на северу Африке

Албум култне високкотиражне сарајевске групе НЕРВОЗНИ ПОШТАР – „ Ништа више није као прије“ Југотон, Загреб

ЕЛВИС ЏИ КУРТОВИЋ – „Добродошли у предивни свет Новог примитивизма, Независна продукција, Београд

„ОЛДМАН - Љубав се умножава“(хип хип групе: Београдски синдикат, Сицк Тоуцх, ТХЦФ, Шкабо, Микри...) Тесла Глобал Форум, Нови СадОрганизатор је већег броја музичких и позоришних турнеја, од којих је најчувенија турнеја групе ПЛАВИ ОРКЕСТАР под називом „Боље бити пијан него стар“, која се са сто четрдесет унапред распродатих концерата, у спортским дворанама и на стадионима, најуспешнија турнеја неког музичког извођача у бившој Југославији.

У склопу турнеје ангажује редитеља Горана Гајића који је снимио документарни филм са ове турнеје. Такође, продуцирао је са Гораном Гајићем као редитељем, серију култних спотова Плавог оркестра, попут спота „Београђанка“ у коме се појављују београдске хероине Тања Бошковић, Соња Савић, Мирјана Бобић Мојсиловић и спектакуларна лото девојка Сузана Манчић. До сада је продуцирао десетине комерцијалних и музичких спотова.

Од почетка деведесетих живи у Новом Саду. Радио је као продуцент у „Српском народном позоришту“, потом и као саветник градоначелника Новог Сада, за медије.

Крајем деведесетих у Новосадском позоришту отвара чувени мултимедијални клуб - сцену „Бен Акиба“

У последњој деценији, између осталог, продуцирао је већи број концерата, позоришних представа и промотивних кампања. Креирао је неколико политичких кампања, између осталих, и председничку медијску кампању принцезе Јелисавете Карађорђевић. Продуцирао је и документарни филм под називом „Принцеза Јелисавета Карађорђевић - Боже правде“.

Председник је и оснивач организације „Тесла Глобал Форум“ и директор истоименог вишедневног мултимедијалног интернационалног фестивала, који се сваке године у част Николе Тесле периоду његовог рођендана (10. јула) одржава на Фрушкој гори, у манастиру Шишатовац и у Матици Српској у Новом Саду.

Tesla Global Forum (2012), оснивач и председник. Манифестација у част Николе Тесле, установио признање "Бела голубица" i "Tesla Silver Coin".

Такође је оснивач "Tesla Cyber Camp" кампа за најуспешније студенте.

Покренуо је "Виртуелни музеј Никола Тесла" (ТГФ и Телеком Србија), јединствени интернет водич кроз виртуелни свет Николе Тесле...

Грб Србије

Грб Србије је званични хералдички симбол и један од симбола суверенитета Републике Србије. Препоручен је 17. августа 2004. године, заједно са другим државним знамењима, а усвојен 19. мајa 2009. када је заменио дотадашњи амблем наслеђен из комунистичког периода.

На њему су приказани двоглави орао Немањића, који носи мањи црвени штит са крстом и четири огњила, те златни љиљани (кринови), на великом црвеном штиту крунисаном краљевском круном и огрнут у плашт од велике ласице, такође крунисан истом круном. Грб је скоро истоветан као Грб Краљевине Србије и представља чин враћања историјског грба Србије.

Иако је република, Србија је по угледу на традиционални грб вратила и круну у његовом изгледу, што и није ново, јер неке земље, попут: Русије, Бугарске, Грузије, Мађарске, Црне Горе итд, такође користе хералдичку круну иако нису монархије.

Даворин Јенко

Даворин Јенко (Дворје, 9. новембар 1835 — Љубљана, 25. новембар 1914) је био познати словеначки и српски композитор и диригент.

Колубарски марш

Колубарски марш је манифестација, која је заживела средином децембра 2014. године, када је у Србији обележавано 100 година од почетка Великог рата.

Маршрута Колубарског марша сваке године је различита, јер се и сама Колубарска битка водила на фронту преко 160 км. Тачније, желимо да обиђемо што више значајних тачака најдуже битке коју је србска војска водила икада.

Овим догађајем ми желимо да сачувамо сећање на јунаке који су пре више од једног столећа крварили и гинули за слободу свог народа и отаџбине на планинама Рајац, Сувобор и долини реке Колубаре.

Моја Република

Химна Републике Српске је композиција „Моја Република” аутора Младена Матовића. Ранија химна до 2008. је била „Боже правде“, композитора Даворина Јенка и текстописца Јована Ђорђевића из 1872. године.

На Дрину

Марш на Дрину се преусмерава овде. За истоимени филм погледајте Марш на Дрину (филм)

На Дрину (познат и као Марш на Дрину) је традиционални српски марш који је компоновао Станислав Бинички у Ваљеву почетком Првог светског рата у част победе српске над аустроугарском војском на Церу и команданта Гвозденог пука Миливоја Стојановића. Ова песма постала је симбол храбрости Срба у Првом светском рату, који су, упркос великим губицима у људству, из тог рата изашли као победници. Победа малобројне српске војске над надмоћном аустроугарском војском истовремено је и прва победа савезничких сила у Првом светском рату.Песма „Марш на Дрину“ добила је највше гласова на референдуму о државним симболима Републике Србије 1992. године. Међутим, референдум је касније поништен због недовољног одазива гласача. Песма је остала неслужбена химна Србије све до 2004. године, када је песма „Боже правде“ проглашена за националну химну Републике Србије.Иво Андрић је 1961. године у Шведској на доделу Нобелове награде понео композицију „На Дрину“. Дело је изазвало велику пажњу шведске јавности и до данас једно је од најслушанијих дела у Шведској.Швеђани су најзаслужнији за пораст популарности марша 60-их година 20. века. Године 1964. снимљен је и филм „Марш на Дрину “ у режији Жике Митровића.Године 1964. српски новинар и песник Милоје Поповић написао је и текст за марш.

Напреј застава славе

Напреј застава славе (словен. Naprej zastava slave; срп. Напред заставо славе) је бивша словеначка национална химна, данас званична химна Војске Словеније. Текст песме је написао Симон Јенко, а музику компоновао Даворин Јенко који је, такође, компоновао српску химну Боже правде. Песма »Напреј застава славе« настала је 1860. године.

Ова песма је прво била део државне химне Краљевине Југославије, а након Другог светског рата била је химна СР Словеније све до 27. септембра 1989. када ју је заменила Здрављица.

Референдум о симболима Републике Србије 1992.

Референдум о симболима Републике Србије (пуни назив: Референдум ради претходног изјашњавања грађана о симболима Републике Србије) одржан је 31. маја 1992. На реферндуму се одлучивало о државним симболима Србије.

Услед распада СФР Југославије, Република Србија је испрва наставила да користи исту заставу, грб и химну. Устав Србије из 1990. године каже да застава и грб Србије могу да се замене само истом процедуром коришћеној у мењању устава Србије, која је захтевала подршку апсолутне већине гласача. Грб Србије у облику штита са четири оцила, застава са петокраком и химна Марш на Дрину добили су већину гласова, мада ипак не и апсолутну већину гласача па је референдум проглашен неважећим.

Сента

Сента (мађ. Zenta) је градско насеље у Србији, у општини Сента, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 18.704 становника.

Србија и Црна Гора

Србија и Црна Гора (скраћено СЦГ; службено Државна заједница Србија и Црна Гора, скраћено ДЗСЦГ) бивша је државна заједница коју су чиниле републике Србија и Црна Гора. Трајала је од 4. фебруара 2003. до 21. маја 2006. када је Црна Гора на референдуму изгласала независност. Исте године, 3. јуна, парламент Црне Горе је прогласио независност и од тада СЦГ више не постоји. СЦГ је била европска земља која је држава-континуитета са Савезном Републиком Југославијом (СРЈ). Административни центар СЦГ је био Београд, а у Подгорици се налазио Суд СЦГ. СЦГ се граничила са Мађарском на северу, Хрватском, БиХ (Републиком Српском) и Италијом (морска граница) на западу, Румунијом и Бугарском на истоку, и Албанијом и Северном Македонијом на југу. Постојање СЦГ је било регулисано кроз Уставну повељу СЦГ донету 4. фебруара 2003.

Устав Републике Српске Крајине

Устав Републике Српске Крајине је највиши општи правни акт у систему општих правних аката Републике Српске Крајине. Истовремено је донесен на сједници Скупштине Српске Аутономне Области Крајина, сједници Велике Народне Скупштине Српске Области Славонија, Барања и Западни Срем и сједници Скупштине Српске Аутономне Области Западна Славонија 19. децембра 1991. године.Уставом је Република Српска Крајина проглашена за националну државу српског народа и свих грађана који у њој живе. За главни град Републике Српске Крајине проглашен је Книн, а за химну „Боже правде“. Службени језик је српски језик, а писмо ћирилица, док је употреба латинице одређена законом. За првог председника је изабран Милан Бабић (19. децембар 1991 — 26. фебруар 1992).У члану 45. дефинисано је држављанство Републике Српске Крајине, односно начин стицања и губљења статуса држављанина РСК.

Фјер

Фјер или Фир (алб. Fieri) је град у Албанији у истоименом округу. Према попису из 2011 имао је 120.665 становника

Удаљен је 8 км од древног коринтског града Аполоније.

Град Фјер је основала породица Вриони као трговачки град у 18. веку. У близини града се налазе залихе нафте, природног гаса и битумена, за које постоје записи из 1. века.

Фјер је данас важан индустријски град, смештен на реци Гјаница, која је притока реке Семан, а град се налази окружен мочварама. Заједно са оближњим градом Патосом, Фјер је средиште нафтне и хемијске индустрије Албаније.

Кроз Фјер је прошла српска војска повлачећи се преко Албаније током Првог светског рата. У граду има Срба и постоји Српско удружење „Јединство“.Овде се налази православни Манастир Арденица.

Хеј, Словени

Хеј, Словени је пансловенска патриотска песма, химна младих соколског спортског и политичког пансловенског друштва. Изворно наследство има прва Словачка република (1939—1945). Касније имплементирана у химну Социјалистичке Федеративне Републике Југославије од 1945. до 1992. Формирањем Савезне Републике Југославије, Хеј, Словени је постала химна те државе, а касније и химна Србије и Црне Горе. Данас није у службеној употреби.

Химна Краљевине Југославије

Химна Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Краљевине Југославије је била састављена од три песме: Боже правде која је пре настанка заједничке државе била химна Краљевине Србије, а данас је химна Србије и бивша химна Републике Српске, Лијепа наша домовино која је данас химна Хрватске и Напреј застава славе (сло: Naprej zastava slave) која је некада била химна Словеније, а данас је свечана песма Војске Словеније.

Никада није била званично, законом, проглашена за химну државе и није постојао званично дефинисан текст. Једино правило, које је било дефинисано, односило се на редослед извођења свечаних песама сва три народа, односно (од 1929.) све три јужно-словенска племена која су чинила југословенски народ.

Химна је сачињена од 4 строфе, од којих су прва и четврта узете из песме Боже правде, друга из песме Лијепа наша домовино, а трећа из песме Напреј застава славе. У неким приликама интониране су све три свечане песме у целости, а понекад и по две строфе од сваке песме.

Химна Републике Српске

Химна Републике Српске се може односити на:

Моја Република

Боже правде

Химне европских земаља
Суверене државе
Делимично
признате државе
Зависне и
друге територије
Остали ентитети
Теме Србије 
Историја
Географија
Политика
Привреда
Друштво
Државни симболи Србије кроз историју
Монархија
Република
Србија Национални симболи Србије Србија
Званични симболи
Називи и кодови
Културне иконе
Споменици
Људи
Република Српска Национални симболи Републике Српске Република Српска
Званични симболи
Називи и кодови
Културне иконе
Споменици
Људи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.