Богојављење

Богојављење (грч. Θεοφάνεια) је хришћански празник који слави откровење Бога Сина као оваплоћеног у Исусу Христу. Слави се 6. јануара, односно 19. јануара код цркава које се држе јулијанског календара. Западни хришћани углавном славе (али не и искључиво) посету тројице мудраца младом Исусу, и Исусову физичку појаву пред иноверницима. Источне цркве, дан пре Богојављења славе крштење Исусово, које је обавио Јован Крститељ у реци Јордан, које се обележава као објава свету да је он Син божји.

Богојављење је један од петнаест највећих хришћанских празника.

Nova stalna postavka Narodnog muzeja u Leskovcu - Vremeplov leskovačkog kraja 08
Камена посуда за посвећену (богојављенску) воду из периода XV-XVI век. Пронађена је на локалитету Хисар у Лесковцу. Посуда је изложена у оквиру тематске целине „Средњи век” нове сталне поставке Народног музеја у Лесковцу - „Времеплов лесковачког краја”.
Bogojavlenie
Богојављање приликом Исусовог крштења.

Прича

По хришћанском веровању, 30. године наше ере Исус Христос је као дрводеља живео са својом мајком Маријом и њеним мужем Јосифом, а тада у својој тридесетој години позвао је Јована Претечу да га крсти у реци Јордан. По Библији, одмах по крштењу, а оно је обављено три пута порињањем у воду, отворило се небо и зачуо се глас Бога Оца који је објавио да је Исус син његов, а тада на раме Исуса слете Свети Дух у обличју голуба. Овим крштењем је Исус означио почетак своје мисије и проповеди.

Народни обичаји

Обележавање Богојаљења у Русији.

RIAN archive 368901 Bathing on Epiphany Day
RIAN archive 596142 Water consecration ritual after Crucession to river

Код Срба се од давнина Богојављање слави веома живописно. Верује се да се на тај дан, у поноћ, отварају небеса и да се тада свака жеља може испунити. Богојављањем се завршава божићно светковање, па су у неким крајевима Србије, до овог дана ишле поворке коледера или коринђаша, као и вертепаша и водичара.[1] У народу се овај дан зове још и Водице или Водокршће управо по имену поворке. На овај дан се освећује вода за коју се верује да је лековита и чудотворна и назива се богојављанска вода.

Види још

Референце

  1. ^ Етнографски документарни филм Милана Брајовића „Богојављење“

Литература

  • Српски обичајни календар; Миле Недељковић

Спољашње везе

19. јануар

19. јануар је деветнаести дан у години у Грегоријанском календару. 346 дана (347 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

6. јануар

6. јануар је шести дан у години у Грегоријанском календару. 359 дана (360 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Јован Ђорђевић (митрополит)

Јован Ђорђевић (или Георгијевић) (Сремски Карловци — Сремски Карловци, 23. мај 1773) је био српски православни митрополит карловачки од 1769. до 1773. године.

Агиазма

Агиазма је посуда за чување освећене воде на Богојављење.

Божић

Божић је хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа. Углавном се прославља 25. децембра по грегоријанском календару, док код цркава које се придржавају јулијанског календара Божић се обележава 7. јануара (тј. 25. децембра по старом календару).

И док модерни историчари сматрају да би година рођења Исуса Христа могла бити у опсегу од 7. до 2. године п. н. е., тачан датум његовог могућег рођења је непознат. Исусово рођење је поменуто у два од четири канонска јеванђеља. До средине 4. века, западне хришћанске цркве су прихватиле да се Божић обележава 25. децембра, а тај датум је касније усвојен на Истоку,. Датум Божића је можда одабран да одговара тачно 9 месеци од датума за који су рани хришћани веровали да је Исус зачет, или са неким од древних политеистичких фестивала који су се дешавали око краткодневице.

Божићни ораторијум

Божићни ораторијум (нем. Weihnachtsoratorium) BWV 248, је ораторијум који је написао Јохан Себастијан Бах. Намењен је извођењу током сезоне божићњих празника. Написан је 1734, као комбинација раније насталих композиција, као што су три световне кантате из периода 1733-1734, и данас изгубљене духовне кантате BWV 248a. О датуму настанка сведочи Бахов датиран рукопис.

Божићни ораторијум је најдужи и најкомплекснији од три Бахова ораторијума. Састоји се из шест делова, од којих је сваки био намењен извођењу различитог дана. Данас се ово дело обично изводи у целини, или у два дела. Извођење траје скоро три сата.

Први део (намењен извођењу на дан Божића) говори о Христовом рођењу. Други део је посвећен откривању ове вести пастирима, а трећи њиховом поклоњењу. Четврти део говори о Христовом обрезању (изводи се на Нову годину), пети о путовању Света три мудраца, а шести о њиховом поклоњењу (изводи се на Богојављење). Ову причу дочарава солиста тенор, који представља јеванђелисту.

Гордана Милановић

Гордана Милановић је књижевница из Крагујевца.

Даринка Радовић

Даринка Радовић (Клока, код Наталинаца, 6. јануар 1896 — Рајковац, код Тополе, 23. мај 1943), земљорадница, активисткиња Народноослободилачког покрета и народни херој Југославије.

Драгослав Лазић

Драгослав Лазић (23. новембар 1936) је српски режисер и сценариста телевизијских серија и документарних и играних филмова.

Исидор Јурјевски

Свештеномученик Исидор је хришћански светитељ и мученик.

Исидор је био свештеник у Цркви Светог Николаја у граду Јурјеву (данас Тарту у Естонији). Као поборник православља он је често подстицао тамошње Немце да пређу из римокатолицизма у православље. То је јављено бискупу и немачким властима, тако да су на Богојављење, за време освећења воде на реци Емајоги, Исидор и присутни верници ухапшени и изведени пред суд. На суду су мучени и приморавани да се одрекну православне вере и пређу у католицизам. Пошто нису хтели да се одрекну православља затворени су. У тамници се Исидор причестио Светим тајнама које је имао код себе, а причестио је и све вернике који су били са њим. После тога су изведени из тамнице пред окупљени народ, где су убеђивани и приморавани да се одрекну православља, што су они одбили. Тада је бискуп наредио да Исидора обуку у свештеничку одежду и да га са 72 верника баце у реку на оном месту где је он освећивао воду на Богојављење.

У хришћанској традицији се помиње да су се на пролеће, недалеко од Јурјева, на површини реке, појавила тела свих убијених. Тада су православци узели њихова тела и сахранили их у Јурјеву крај Цркве Светог Николаја. Исидор је са верницима убијен 1472. године.

Православна црква га са 72 верника слави 8. јануара по јулијанском календару, а 21. јануара по грегоријанском календару.

Исусов живот према Новом завету

Живот Исуса Христа је представљен у Новом завету.

Карневал

Карневал је доба прославе и фестивала уочи ускршњег поста. Обележава се углавном током фебруара и марта. Прослава се обично састоји од јавне прославе или параде, током које се учесници често маскирају и веселе, плешу и приказују циркуске и друге вештине.

Карневали су популарни у низу европских и латиноамеричких земаља. Блиски су римокатоличкој, и донекле, православној хришћанској традицији. У Србији се традиционално обележава сличан народни фестивал - покладе.

Реч карневал је настала од италијанских речи carne levare - уклонити месо или carne vale - збогом месо. У сваком случају, карневал означава почетак периода у коме је једење меса по обичају забрањено (ускршњи пост). За период карневала се у српском језику користи израз месојеђе.

По црквеном календару карневал почиње на Богојављење (6. јануар), када се завршава прослава Божића, а завршава се на „масни уторак“, када почиње ускршњи пост. У Немачкој карневал традиционално почиње 11. новембра у 11 сати и 11 минута.

Најпознатији карневали се одржавају у Бразилу (Рио де Жанеиро, Салвадор, Ресифе), Венецији, у Рајнској области Немачке итд.

Лесковачки пашалук

Лесковачки пашалук - Обухватао је пространу територију од Параћина на северу и Косанице на западу до Власотинца на југоистоку и Грделичке клисуре на југу. Под влашћу лесковачког паше до 1833. године налазили су се Параћин, Крушевац, Ражањ, Алексинац, Прокупље, Лесковац, Власотинце и друге вароши. После припајања Параћина, Крушевца и Алексинца Кнежевини Србији (1833) територијални опсег Лесковачког пашалука је знатно промењен. У смањеном обиму Лесковачки пашалук је егзистирао још неколико година. После административне реформе из 1839. године Лесковачки пашалук је прикључен Нишком пашалуку (ејалету). ;

Почетак 1806. године означио је нову фазу устанка. Одреди Младена Миловановића и Станоја Главаша прешли су Западну Мораву и „на Богојављење“ 7. јануара победили су турску војску под вођством лесковачког Шашит паше. До 12. јануара устаници су ослободили Крушевачку нахију чиме се устанак проширио на Лесковачки пашалук. Близина устаничке војске убрзала је миграције српског народа из Лесковачког пашалука. У првим данима 1806. године поред кнеза Момира Стојановића у слободну Србију избегли су бројни Срби из Лесковачке нахије. Избеглице из лесковачког краја нашле су мир и слободу на простору Крушевачке и Јагодинске нахије. . У избеглиштву лесковачка емиграција је организована тако да је цивилно вођство над Лесковчанима имао кнез Момир, док је војни вођа лесковачких бећара био Илија Стреља. Паралелно са исељавањем српског становништва дошло је до експанзије Арбанаса преко Гољака ка хришћанским насељима

у Топлици, Пустој Реци и Јабланици. Нпр. у Топлици су се населили припадници племена

Краснићи, а на простору од Лесковца до Врања уз породице из племена Краснићи, населиле

су се породице из племена Берис, Гаш и Соб. Поред ових крајева Арбанаси су, протеравши

староседеоце-Србе, населили и поједина села из пољаничког и сурдуличког краја (Масурица).

Најудаљенија српска села у нишком крају у која су продрли Арбанаси била су: Влахово, Горња

и Доња Девча, Клисурица и Ново Село. ;

Манастир Јања

Манастир Јања, са географским положајем у области Старог Влаха, налази се у селу Рутоши у Општини Нова Варош, и граничи се са селима Сеништа и Радоиња. Манастир припада Епархији милешевској Српске православне цркве и посвећен је Праведним родитељима, Пресвете Богородице, Јоакиму и Ани.

Манастир Давидовица

Манастир Давидовица налази се недалеко од Бродарева, поред реке Лим, у југозападној Србији. Припада Епархији милешевској Српске православне цркве. Манастирска црква је посвећена празнику Богојављење, а сам манастир је крајем 17. века разорен и напуштен и налазио се у рушевинама све до 1998. године, када је обновљена манастирска црква.

Светосавље

Светосавље је православно хришћанство српског стила и искуства утемељено на лику и дјелу Светог Саве.

Христофор Жефаровић

Христофор Жефаровић (1690. - Москва, 18. септембар 1753) српски сликар, зограф, бакрорезац и калиграф.

Црква Светог Богојављења

Црква Светог Богојављења се налази на седам километара од Матарушке Бање у селу Врдила код Краљева. Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.