Боговина

Боговина је градско насеље у општини Бољевац у Зајечарском округу у Србији. Према попису из 2011. било је 1151 становника.

Боговина
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗајечарски
ОпштинаБољевац
Становништво
 — 2011.Пад 1151
Географске карактеристике
Координате43°53′25″ СГШ; 21°56′15″ ИГД / 43.890333° СГШ; 21.9375° ИГДКоординате: 43°53′25″ СГШ; 21°56′15″ ИГД / 43.890333° СГШ; 21.9375° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина264 м
Боговина на мапи Србије
Боговина
Боговина
Боговина на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19372
Позивни број030
Регистарска ознакаZA

РМУ "Боговина"

Рудних мрког угља "Боговина" је један од рудника под власништвом ЈП ПЕУ "Ресавица". Отворен је у рад 1903. године, а 1946. је постао државно власништво. Од тада, РМУ Боговина је произвео 7,2 милиона тона угља, а продукција опада сваке године.[1] Постоји потрага за новим изворем угља, али за сад он није пронађен. Неки становници спекулишу да се налази непосредно близу Боговине Насеља, дела Боговине изграђен за потребе рудника.

Подела насеља

Насеље је подељено на три главна дела, Боговина Село (око 700 становника), Боговина Насеље (око 300 становника) и Фаца Ваељи (око 100 становника). Боговина Село представља темељ целог насеља, и дан данас остаје главни део села. У његовом саставу се налази РМУ "Боговина". Боговина Насеље је доста касније изграђено, на територији која је некада припадала Подгорцу, оближњем селу. Изграђено је за потребе рудника, где би се нови радници сместили, и живели ближе руднику. То је разлог зашто становници Боговине вуку корене са даљих подручја. Данас се представља као засебна међу-месна заједница под именом Грабовац, али и даље је административно део градског насеља Боговина. Магистрала бр. 391 пролази кроз центар Насеља, што чини виталну конекцију са остатком општине, па и околних општина. Са друге стране, предео под именом Фаца Ваељи (влашки: Fața Vaeļi) је доста већи али и пустошнији од остатка. Обухвата готово 85% територије, али само 8% становништва. Терен је брдовит, и веома слабо насељен. Сматра се да су староседеоци Боговине потекли одавде. Велика већина територије је под шумом. Крећући се ка западу, терен постаје планинарски, са доста стрмијим тереном. На крајњем севеозападу Боговине се налази мали део Пасуљансих Ливада.

Демографија

У насељу Боговина живи 1093 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,9 година (41,7 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 423 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,19.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.753
1953. 2.001
1961. 2.444
1971. 2.086
1981. 1.810
1991. 1.611 1.576
2002. 1.348 1.367
2011. 1.151
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
795 58,97 %
Власи
  
362 26,85 %
Роми
  
54 4,00 %
Југословени
  
14 1,03 %
Хрвати
  
13 0,96 %
Муслимани
  
10 0,74 %
Црногорци
  
8 0,59 %
Румуни
  
6 0,44 %
Македонци
  
6 0,44 %
Словенци
  
2 0,14 %
Немци
  
1 0,07 %
Бугари
  
1 0,07 %
Албанци
  
1 0,07 %
непознато
  
14 1,03 %

Референце

  1. ^ ЈП ПЕУ Ресавица: Боговина
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Ђорђе Симеоновић

Ђорђе Симеоновић (Подгорац, код Бољевца, 6. октобар 1915 – Краљевица, код Зајечара, 27. септембар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Јужни Кучај

Јужни Кучај је планински масив у источној Србији. На северу се граничи са реком Ресавом и планином Бељаницом, са истока Злотском реком и Црним врхом, са југа реком Честобродицом и са запада долином реке Велике Мораве.

Боговинска пећина

Боговинска пећина се налази у источној Србији и једна је од најдужих пећина у том делу земље. Укупна дужина пећинских канала износи 5020 m. Дужина уређеног дела пећине износи 550 m, а површина 2201 m2.

Грљан

Грљан је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 2839 становника (према попису из 1991. било је 3412 становника).

Насеље има цркву посвећену св. Тројици, која је подигнута 1899. године.

Сваке године, већ 19 година, у насељу се одржава традиционална културна манифестација „Сабор инструменталних солиста на народним изворним инструментима“ републичког карактера.

Енергетика у Србији

Енергетика у Србији почела је да се развија током и пред сам крај XIX века. Прва електрична централа у земљи подигнута је 1891. године у Београду, осам и пет година после истих у Паризу и Берлину. Убрзо затим, централе су добили и Ваљево, Стара Пазова, Кикинда, Вршац и Суботица. У Војводини, због специфичних историјских прилика елекртификација је спроведена у потпуности на самом крају XIX и почетком ХХ века. Са друге стране, електрична енергија на Космету уводи се тек 1925. године у Призрену. Затим следе Приштина, Пећ, Косовска Митровица и др.

Зона Исток у фудбалу

Зона Исток је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Источне Србије када су уместо дотадашњих Нишке и Поморавско-Тимочке настале три нове зоне - Запад, Исток и Југ. Виши степен такмичења је Српска лига Исток, а нижи су окружне лиге - Борска и Зајечарска. Првак лиге иде директно у Српску лигу Исток.

Манастир Дивљане

Дивљански манастир, Манастир Дивљане, а неки га зову Манастир Светог великомученика Димитрија је манастир Српске православне цркве у Епархији нишкој, у селу Дивљане, близу Дивљанског језера, на 5 километара јужно од Беле Паланке у подножју југоисточног дела Суве планине, на 450 мнв.

Посвећен је Светом великомученику Димитрију мироточивом. који се слави 8. новембра. Први пут је 1394. године изграђен православни манастир на овом месту који постаје задужбина браће Мрњавчевића крајем 14. века, након његовог претходног рушења. У манастиру је забележен већи број античких споменика из IV века, од којих се могу видети 2 капитела. Око 880. године када је отпочела нова христијанизација почиње и образовање нових епископија. На основу материјалних налаза и повеље византијског цара Василија II верује се да је на истом месту постојао ранохришћански објекат из IX века и да је био центар обновљеног црквеног живота у средњем Понишављу био смештен управо у овом манастиру.

Мате Ујевић

Мате Ујевић (Криводол, код Имотског, 26. април 1920 — Загреб, 20. јануар 2002), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Хрватске и народни херој Југославије.

Општина Бољевац

Општина Бољевац је општина у Зајечарском округу са седиштем у истоименом градском насељу.

Према процени Републичког завода за статистику из 2011. године у општини је било 12.994 становника.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Тимочки партизански батаљон

Тимочки партизански батаљон састава три чете, основан је 17. јуна 1943. на обронцима јужног Кучаја, више села Криви Вир. Стварање батаљона био је за Тимочку крајину један од најкрупнијих војних и политичких догађаја на овом простору од почетка Другог светског рата.

Трећа лига СР Југославије у фудбалу 2002/03.

Трећа лига СР Југославије у сезони 2002/03. било је једанаесто такмичење организовано од стране фудбалског савеза СР Југославије од оснивања лиге 1992, након распада дотадашње СФР Југославије и то је трећи степен такмичења у СР Југославији.

Трећа лига СР Југославије подијељена је територијално, на седам зона: Београд, Војводина, Дунав, Морава, Тимок, Ниш и Црна Гора; у свакој зони такмичи се по 18 клубова, изузев Црне Горе гдје се такмичи 16 клубова. Из сваке зоне првак ће изборити пласман у Другу лигу, у одговарајућу зону (Исток, Запад, Сјевер, Југ), док број тимова који испадају из лиге зависи од зоне. Из зоне Београд испада пет клубова, из зоне Војводина три, док из зона Дунав и Морава испадају по 12 клубова због спајања зона у заједничку Српску лигу Запад. Из зона Тимок и Ниш испада по 11 клубова због спајања зона у јединствену Српску лигу Исток од сезоне 2003/04; док из Црне Горе испада пет клубова.

Трећа лига Србије и Црне Горе у фудбалу 2003/04.

Трећа лига Србије и Црне Горе у сезони 2003/04. било је прво такмичење под тим именом, након промјене имена државе из СР Југославија, а укупно дванаесто такмичење организовано од стране фудбалског савеза Србије и Црне Горе од оснивања лиге 1992, након распада дотадашње СФР Југославије и то је трећи степен такмичења у СР Југославији.

Трећа лига Србије и Црне Горе подијељена је територијално, на пет зона: Београд, Војводина, Исток, Запад и Црна Гора. Након сезоне 2002/03 зоне Дунав и Морава сједињене су у зону Запад, док су зоне Тимок и Ниш сједињене у зону Исток. у свакој зони такмичи се по 18 клубова, изузев Црне Горе гдје се такмичи 16 клубова. Из сваке зоне првак ће изборити пласман у Другу лигу, која је од сезоне 2004/05 подијељена на двије зоне — Прва лига Србије и Прва лига Црне Горе; прваци зона Београд, Војводина, Исток и Запад пласираће се у Прву лигу Србије, док ће првак зоне Црна Гора пласирати у Прву лигу Црне Горе. Број тимова који испадају из лиге зависи од зоне: из зоне Београд испадају два клуба, из зоне Војводина и Исток по шест, из зоне Запад осам клубова, док из Црне Горе испада шест клубова због смањења лиге на 12 клубова.

Насељена места општине Бољевац

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.