Блага Марија

Блага Марија је хришћански и народни празник који се празнује 4. августа (по Григоријанском календару).

Овај дан је у ствари спомен на Марију Магдалену. Она је била родом из горских предјела Сирије, око града Магдале, због чега је и добила име Магдалена. У својој младости је била грешница али ју је Исус избавио од гријехова. Касније је постала његова ученица, пратила га је и слушала његове проповједи. Након Христовог васкрсења, она постаје проповједница, путује и у Рим да цару Тиберију црвеним јајетом објасни Христово васкрсење. Том приликом, она је пред царем оптужила прокуратора Понтија Пилата, који није хтио да заштити Исуса, него му је невином изрекао смртну казну. Касније је Пилат лишен свог високог достојанства и прогнан је у западну Европу, гдје је и скончао. Из Рима је Марија Магдалена отишла у Ефес, код апостола Јована Богослова и ту је након неког времена умрла.

Блага Марија је, по народном вјеровању, сестра Громовника Илије (светог Илије). Празник посвећен Благој Марији је и Епархије будимљанско-никшићке и многих других православних институција.

Maria Magdalene icon
Марија Магдалена

Види још

Спољашње везе

Манастир Марије Петрушке

Марија Петрушка је некадашњи манастир посвећен светој Марији Благој или Огњеној Марији, који се налазио испод тврђаве Петрус, код села Забреге, недалеко од Параћина. Био је подигнут на заравњеном делу литице у кањону Црнице, а данас се на том месту налазе рушевине цркве у Моравском стилу (триконхоналне основе) и две грађевине, са по пет просторија. Марија Петрушка је настала у другој деценији XV века, а запустела је или непосредно после пропасти средњовековне Србије 1459. године или 1516. године.

Остаци манастира Марије Петрушке се данас налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја, у склопу заштићене споменичке целине Петрушка област.

Манастир Свете Марије Магдалине у Чиниглавцима

Манастир Марије Магдалине, посвећен Благој Марији је манастир Епархије нишке, српске православне цркве. Манастир се налази у јужном делу пиротског села Чиниглавци, а његова слава је Блага Марија и обележава се 4. августа.

Марија Магдалена

Марија Магдалена (на српском: Марија Магдалина) је била ученица и пратиља Исуса из Назарета. Православна црква је сматра равном апостолима.

Марија је родом из места Магдале, поред Генисаретског језера, из племена Исахарова. У јеванђељу се помиње да је мучена од седам злих духова (бесова), од којих ју је Исус ослободио и учинио здравом. Марија је тако постала верна Исусова пратиља.

Када су Исуса осудили и одвели на распеће, под крстом на Голготи стајала је и Марија Магдалина, и горко плакала заједно са Маријом, Исусовом мајком. Након Исусове смрти она је три пута посетила његов гроб. У јеванђељу се говори да када је Христос васкрсао, она га је два пута видела: једном сама, а други пут са осталим женама. Марија је након разапињања Исуса отпутовала у Рим, тужећи цару Тиберију Пилата због његове неправедне осуде Исуса Христа. Њену тужбу је цар примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај судија у немилости царској и у тешкој болести преминуо. По том се вратила из Рима у Ефес код Јована Богослова, коме је помагала у проповедању јеванђеља. Са великом љубављу према Исусу и са великом ревношћу проповедала је она јеванђеље свету као Христов апостол.

Преминула је мирно у Ефесу. Њене мошти су касније пренете у Цариград. Близу Гетсиманског врта налази се руски храм посвећен светој Марији Магдалени.

Српска православна црква прославља 22. јула по јулијанском, а 4. августа по грегоријанском календару празник Блага Марија као дан сећања на Марију Магдалину.

Петрушка област

Петрушка област је споменичка целина која обухвата средњовековне споменике из друге половине XIV и прве половине XV века, настале у пределу западно од Параћина, око река Црнице и Грзе. На том простору се налазила погранична (крајишка) жупа средњовековне Србије, коју је средином XIV века цар Душан доделио на управу жупану Вукославу и његовим синовима Црепу и Држману. Од тог доба се за њу јавља име Пустош Петрус, према њеном средишту, тврђави Петрус, смештеној на узвишењу изнад Црнице, код данашњег села Забреге.

Поред Петруса, током овог периода је, под утицајем исихастичког учења, подигнут велики број цркава и манастира у Моравском стилу. Ради се о једнобродним грађевинама са основом триконхоса и припратом, од којих су најпознатије око реке Црнице:

Сисојевац (обновљена црква)

Намасија (у рушевинама)

Свети Јован Главосек (у рушевинама)

Блага Марија Петрушка (у рушевинама)и у долини реке Грзе:

Света Петка (обновљена црква)

Пресвета Богородица (обновљена црква)

Црква у ДавидовцуПетрушка област се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја и обухвата укупно 21 верски објекат са данас видљивим остацима и још 23 која су забележена у народним предањима.

Списак крсних слава

Слава, позната још и као крсно име, крсна слава, свети, српски је народно-црквени обичај и после Васкрса и Божића, трећи најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Она је толико карактеристична за Србе да представља знак њиховог препознавања и идентификације.Најчешће славе су Свети Никола, 19. децембар (Никољдан), Архангел Михајло, 21. новембар (Аранђеловдан), Свети Георгије, 6. мај (Ђурђевдан), Свети Јован Крститељ, 20. јануар (Јовањдан), Свети Димитрије Солунски, 8. новембар (Митровдан) и Свети Сава, 27. јануар (Савиндан).

Списак споменика културе од великог значаја

Културна добра су ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту утврђену овим законом. Културна добра, у зависности од физичких, уметничких, културних и историјских

својстава, јесу: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта и знаменита места - непокретна културна добра; уметничко-

историјска дела, архивска грађа, филмска грађа и стара и ретка књига - покретна културна добра.

Културна добра, у зависности од свог значаја, разврставају се у категорије: заштићена културна добра, културна добра од великог значаја и културна добра од изузетног значаја.

Списак споменика културе у Поморавском округу

Следи списак споменика културе у Поморавском округу.

Српски народни календар

Српски народни календар (Годишњак временски) представља скуп мање-више неписаних правила којих се српски народ вековима придржавао, паралелно са црквеним правилима. Народни календар се базира на црквеном календару Српске православне цркве али се од њега и доста разликује: по именима празника, којима је дао своја специфична обележја, месеце назвао старословенским именима или именима празника старословенске митологије, и дао им своја тумачења и начине израчунавања.

Српски народни календар је био званични календар средњовековних српских држава од 1219. године када га је у црквени кодекс унео Свети Сава, па све до 19. века. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације.

Најстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. века. На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године.

По српском народном календару, године се броје од 5508. п. н. е., односно од времена када се по предању десио Велики потоп, односно ново стварање света.

Година дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, а зима на Митровдан, 8. новембра.

Посебно значајно је и Преображење, 19. август. када се по старом веровању "мењају гора и вода".

Црква Вазнесења Христовог у Рогачици

Црква Вазнесења Христовог у Рогачици, насељеном месту на територији општине Бајина Башта, подигнута је 1847. године. Припада Епархији жичкој Српске православне цркве и представља непокретно културно добро као споменик културе.

Црква Свете Марије Магдалене у Богосавцу

Црква Свете Марије Магдалене у Богосавцу, насељеном месту на територији града Шапца, припада Епархији шабачкој Српске православне цркве.

Црква посвећена Светој Марији Магдалени (Блага Марија) саграђена је у периоду од 1989. до 1990. године, поред гробља, на плацу који је поклонила месна заједница Богосавац. Цркву је пројектовао Драгољуб (Паја) Милутиновић из Шапца, са основом у облику крста, дужине 10,5, ширине 6 и висине 15 метара. Поред цркве 1995. године саграђен је дом величине 15x6 метара.

Освећена је 1991. године од епископа шабачко ваљевског Лаврентија Трифуновића.

Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Јун
Јул
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.