Благајна

Благајна или ризница у најширем смислу означава сваки простор који је одређен за чување односно складиштење новца и одговарајућих драгоцености. Особа која је у некој институцији овлашћена да води благајну, односно из ње узима и у њу складишти новац, назива се благајник. Благајна (ризница) је посебно одељење или место у предузећу преко којег се обавља благајничко пословање, односно уплаћује и исплаћује готов новац. Она мора да буде заштићена како би се обезбедила сигурност руковања готовинским новцем. За чување новца постоје специјалне касе које имају сигурносне браве. За откључавање и закључавање касе користе се два различита кључа. Лица којима су поверени кључеви називају се сукључарима. Један од њих је обавезно благајник. Дупликати кључева се чувају посебно.

Види још

Џерсијска фунта

Џерзијска фунта је валута и средство плаћања на Џерзију. Ова валута није независна већ је, слично Шкотској фунти, само локални облик британске фунте. Паритет са британском фунтом је 1:1. С обзиром на то да није независна валута, нема ни међународни код али се може користити JEP.

Џерзијску фунту издаје државна благајна (Treasury and Resources Department). Годишња инфлација је износила 5,3 % у 2005.

Папирне новчанице се издају у апоенима од 1, 5, 10, 20 и 50 фунти а ковани новац у апоенима од 1, 2, 5, 10, 20 и 50 пенија као и 1 и 2 фунте.

Гернзијска фунта

Гернзијска фунта (енгл. Guernsey pound) је валута која се користи на Гернзију. Ова валута није независна већ је, слично шкотској фунти, само локални облик британске фунте. Паритет са британском фунтом је 1:1. С обзиром на то да није независна валута, нема ни међународни код али се може користити GGP.

Гернзијску фунту издаје државна благајна (Treasury and Resources Department). Годишња инфлација је износила 4,9 % у 2005.

Папирне новчанице се издају у апоенима од 1, 5, 10, 20 и 50 фунти а ковани новац у апоенима од 1, 2, 5, 10, 20 и 50 пенија као и 1 и 2 фунте.

Званично је средство плаћања искључиво на Гернзију али се може користити и на Џерзију.

Грах Бабеф

Франсоа Ноел Бабеф (23. новембра 1760—27. мај 1797.), познатији као Грах Бабеф, је био француски политичар и новинар у периоду Француске револуције. Издавао је лист "Народни трибун". Организатор је и вођа тзв. "Завере једнаких" која представља први покушај уношења комунизма у друштвену стварност.

Делски савез

Делски савез је савез грчких полиса под водством Атине у V веку п. н. е. Делски савез је формиран 477. п. н. е. као офанзивни и дефанзивни савез против Персије. Пошто је већина полиса била доста сиромашна да даје бродове савезу, плаћали су Атини порез да би се могли изградити бродови.

Конак кнегиње Љубице

Конак кнегиње Љубице налази се у Београду, у улици кнеза Симе Марковића број 8. Због свог историјског и архиктетонског значаја конак има статус споменика културе од изузетног значаја.

Константин IX Мономах

Константин IX Мономах (грч. Κωνσταντίνος Θ΄ Μονομάχος; 1000—11.01. 1055) је био византијски цар (1042—1055) и трећи муж царице Зоје, ћерке Константина VIII (савладар 976 — 1025, цар 1025—1028). Током његове владавине дошло је до неке врсте културне ренесансе под Пселом, Лихудом и Ксифилином, али је зато војно растројство почело јасно да се исказује, поразом од Стефана Војислава у Барској бици после које је Дукља стекла независност. Припадао је цивилном племству, једној од сукобљених страна у Византији током XI века.

Машиниста

Машиниста (енгл. The Machinist) је амерички психолошки трилер из 2004. године који је режисирао Бред Андерсон (енгл. Brad Anderson) по сценарију Скот Косара (енгл. Scott Kosar). Главну улогу тумачи Кристијан Бејл (енгл. Christian Bale), док су у споредним улогама Џенифер Џејсон Ли (енгл. Jeniffer Jason Leigh), Мајкл Ајронсајд (енгл. Michael Ironside) и Џон Шеријан (енгл. John Sharian).

У филму се ради о Тревору Резнику (Кристијан Бејл), машинисти у једној фабрици, чија несаница и психолошки проблеми доводе до озбиљне несреће на радном месту једног радникa. Након што је Резник отпуштен, он улази у круг параноје и обмане.

Филм је добро прихваћен од стране критичара, посебно Бејлова улога. Филм је међународна копродукција Шпаније, Француске и СAД-а.

Народна скупштина Краљевине Србије (1. новембра 1904 — 3. марта 1905)

У продужењу рада Народна скупштина била је указом сазвана за 1. октобар 1904, y редован сазив за 1904 годину али је, такође указом, била одложена до 1. новембра 1904. У току те године Краљ Петар предузео је дуже путовање по земљи и имао прилику да се и лично увери са колико је племенитих жеља и срдачности цео народ примио његов повратак на престо.

Избор сталног скупштинског часништва извршен је на седници 1. новембра 1904. За претседника изабран је Аца Станојевић, за I потпретседника Никола Николић, за II потпретседника Јаша Продановић, a за секретаре су били изабрани Милош Ћосић, Урош Ломовић, Милош Трифуновић, Коста Тимотијевић, Ђока Стојковић, Петар Стокић и Мијаило Радивојевић.

Дана 3. новембра сазив је био отворен Краљевом Беседом. Краљ Петар дошао је у скупштинску дворану где је био бурно поздрављен. Беседа истиче потребу да се Србија још боље спреми за претстојеће догађаје и налази да се иде добрим путем, јер је државна благајна први пут после толико година била потпуно ликвидна и могла да одговара свим својим обавезама. Сем тога су државни приходи који су остварени премашили у томе погледу сваку досадашњу годину. Пред Скупштином налази се обиман законодавни посао. Влада ће радити на спољно политичким питањима, y циљу да Србији осигура онај престиж који она треба да има у средини која је окружује. Беседа, иако врло завијено, наговештава оно што ће доћи неколико година доцније: Балкански савез, за чије је припремање требало више времена.

Скупштина је на Беседу одговорила Адресом, примајући најповољније њена наговештења, па је прешла на законодавни рад који је био врло обилан и многострук. Тако је за време ове сесије Скупштини било поднесено 57 владиних законодавних предлога, 34 посланичка предлога, 35 посланичких питања, 36 интерпелација и 20 одборских извештаја. Министри су дали одговоре на 40 поднесених питања и интерпелација.

Дана 3. марта 1905 сазив је закључен указом.

Национална уставотворна скупштина

Национална уставотворна скупштина краљевине Француске (француски: Assemblée nationale constituante) формирана је од Народне скупштине 9. јула 1789. године. Постојала је до 30. септембра 1791. године када је замењена Законодавном скупштином.

Најдужа вожња (филм)

Најдужа вожња је амерички драма, филм који је режирао Џорџ Тилман Млађи (енгл. George Tillman, Jr.), заснован на роману који је написао Николас Спаркс (енгл. Nicholas_Sparks). Сценарио је написао Крејг Болотин (енгл. Craig_Bolotin). У филму глуме Скот Иствуд (енгл. Scott_Eastwood), Брит Робертсон (енгл. Брит Робертсон), Мелиса Бенои (енгл. Melissa_Benoist), Глорија Рубен (енгл. Gloria_Reuben). Филм је приказан 10. априла 2015.

Палата Спонза

Палата Спонза или Дивона је готичко-ренесансна палата у Дубровнику.

Грађена је од 1516. до 1521. године. Градили су је дубровачки мајстор Паскоје Миличевић и браћа Андријић с Корчуле од 1516. до 1520. године.

За време Дубровачке републике, имала је разне функције. Била је царинарница, државна благајна, банка, ковница новца, школа и ризница. Палата је првобитно била намењена за царинарницу у којој се царинила трговачка роба што су је трговци доносили из свих крајева света. Атриј палате с аркадама представљао је најживље трговачко средиште и састајалиште пословних људи Републике. У једном крилу налазила се државна ковница новца коју је Република основала у 14. веку, и која је у овој палачи непрекидно деловала све до пада Републике. Врло брзо, већ поткрај 16. века, Дивона постаје и културно средиште Републике када је у њој основана прва књижевна институција у Дубровнику - „Академија сложних“ у којој су се окупљали најобразованији грађани Дубровника и ту су расправљали о књижевности, уметности и свим научним достигнућима свога времена. У њој је организована и прва школа у Дубровнику.

Данас је у палати смештен Државни архив у Дубровнику, који чува историјску грађу Дубровачке републике с материјалима најстарије историје Дубровника и његовог подручја од протеклих векова до најновијег времена. А и палата сама постала је на свој начин један од драгоценијих докумената тог архива. Неоштећена у потресу, опстала је и дочекала наше време.

На тргу пред Спонзом сваке године свечано се отварају Дубровачке љетне игре. С терасе изнад трема испред Спонзе глумци обучени у костиме кнеза и дубровачке властеле евоцирају давна времена културних манифестација и слободе Дубровачке републике.

Плаво је најтоплија боја

Плаво је најтоплија боја (франц. La Vie d'Adèle – Chapitres 1 & 2 – срп. Аделин живот - поглавље 1 и 2) је француска драма из 2013. коју је режирао Абделатиф Кешиш, а у главним улогама су Леа Седу и Адел Егзархопулос. На филмском фестивалу у Кану 2013, филм је освојио Златну палму и награду FIPRESCI. То је први пут да су Златну палму освојили и редитељ неког филма и главни глумци. Такође, Леа Седу и Адел Егзархопулос су, уз редитељку Џејн Кемпион, једине жене које су добиле ову награду. Филм је снимљен по графичкој новели (стрипу) Жили Маро. Америчка премијера филма била је 2013. на филмском фестивалу Телјурајд. Добио је одличне критике и био је номинован за Златни глобус за најбољи страни филм, као и за награду БАФТА у категорији страног филма. Многи критичари су га прогласили најбољим филмом у 2013.

Принципат

Принципат је општеприхваћени назив за државно уређење које је у успоставио први римски цар Октавијан Август, који је владао од 31. п. н. е. до 14. н. е. Принципат је оквирно трајао од почетка Августове владавине до ступања на престо цара Диоклецијана 284. н. е., премда је велики део 3. века н. е. у ствари био обележен сталним смењивањем царева на престолу које су одреда самовољно проглашавали војници широм Царства, па се то доба понекад назива и доба војничких царева. Ипак, принципат формално нестаје тек с Диоклецијаном, који заводи ново државно и друштвено уређење у Царству (познато као доминат), које ће даље модификовати његов наследник Константин Велики.

Приручна благајна

Приручна благајна представља малу количину сопствених средстава у виду готовог новца коришћену за подмиривање трошкова у случајевима када није паметно вршити исплату путем чека због сметњи и трошкова који могу настати приликом његовог попуњавања, потписивања и уновчавања.Најчешћи начин књижења трошкова плаћених новцем из приручне благајне је системом зајма.Почетна средства настају издавањем чека на жељени износ. Износ од $100 је, углавном, довољан за мале пословне потребе с обзиром да трошкови који се покривају имају мали износ. Књиговодствени унос ових средстава врши се тако што се на рачуну приручне благајне бележи да дугује, а на текућем рачуну потражује.

Када настану трошкови, чувар средстава надокнађује утрошен новац запосленима , а заузврат добија ваучер приручне благајне са приложеним рачуном/фактуром. У сваком тренутку, укупна вредност готовине и ваучера мора бити једнака почетним средствима.

Када се средства смање, нпр. остане још $20, чувар средстава (рачуновођа или неко од службеника администрације) тражи допуну и подноси ваучере за надокнаду. Под претпоставком да ваучери збирно вреде $80, издаје се чек за допуну у износу од $80. Уписује се дуговање од $80 на рачуну пословних трошкова. Када се чек уновчи, чувар поново има готов новац у почетном износу од $100.

Словачки језик

Словачки језик (свк. slovenský jazyk или slovenčina) службени је језик Републике Словачке, с пет милиона становника (број Словака у другим државама процењује се на око милион). Такође, спада и у службене језике АП Војводине и неких општина, међу којима и Нови Сад, Стара Пазова, Бачки Петровац, Ковачица и друге. Од 1. маја 2004. год. словачки је и један од језика Европске уније. Словачки језик је познат и као есперанто словенских језика, сматра се за најразумљивији и за кориснике других словенских језика.

Увећање (филм)

Увећање (енгл. Blowup) је италијанско-британски играни филм снимљен 1966. у режији Микеланђела Антонионија. Сценарио, темељен на причи аргентинског књижевника Хулија Кортазара "Las babas del diablo" и инспириран животом британског фотографа Дејвида Бејлија, су написали Антониони и Тонино Гуера. По жанру представља комбинацију драме и трилера, а протагониста, чији лик тумачи Дејвид Хемингс, је елитни модни фотограф. Радња прати један дан његовог живота, када приликом рутинског снимања у парку постаје уверен да је случајно снимио убиство.

Антонионију је "Увећање" представљао први филм на енглеском језику, а осим његовог, за тадашње стандарде неконвенционалног "уметничког" стила, га је карактерисао и настојање да се што верније прикаже живот тадашњег Лондона, који је тада пролазио кроз значајне културне промене познате као "свингајуће" шездесете. Због тога се у филму у камео улогама појављују неке од важних личности тадашње лондонске сцене, као што су манекенка Верушка и култни рок-бенд Јардбердс .

Натуралистички приказ живота модних фотографа, укључујући голотињу његових модела, је, пак кршио тадашњи три деценије стар Продукцијски кодекс који је водеће холивудске студије обавезивао да филмове "чисте" од свих проблематичних садржаја. МГМ је забрану заобишао дистрибуирајући филм у САД преко параванске компаније Premier Pictures; захваљујући томе је добио публику, поготово млађу склону контракултури која је тада била на врхунцу, те зарадио око 20 милиона $. Тај је комерцијални успех подстакао друге холивудске студије да одбаце Кодекс те га 1968. замене с данашњим системом МПАА рејтинга.

Филм је освојио Златну палму на Канском филмском фестивалу. Касније је имао значајни утицај на тадашње редитеље. Кополи је послужио као једна од инспирација за чувени филм Прислушкивање, а 1981. је Брајан де Палма снимио његов својеврсни трилер-римејк у облику филма Пуцањ није брисан.

Хетман

Хетман је титула највишег војног команданта у Пољско-литванској унији, и по важности долази одмах иза титуле краља. Ту титулу користили су и козаци у Украјини и Русији од 16. века, а користили су и хусити за време хуситских ратова у 15. веку.

Чарлијеви анђели (филм из 2000)

Чарлијеви анђели (енгл. Charlie's Angels) амерички је филм из 2000. године који је заснован на истоименој телевизијској серији коју су направили Иван Гоф и Бен Робертс. За разлику од оригиналне серије, која је имала драматичне елементе, филм је показао више комичних елемената.

Филм је режирао МцГ, адаптиран од сценариста Рајана Роува, Еда Соломона и Џона Аугуста, где су глумиле Камерон Дијаз, Дру Баримор и Луси Лу као три жене које раде у приватној детективској агенцији у Лос Анђелесу. Џон Форсајт поновио је своју улогу као невидљиви Чарлијев глас из оригиналне серије. Мале улоге су имали Том Грин (који се забављао са Бариморовом у току снимања филма) и ЛЛ Кул Ј.

Филм је објављен 3. новембра 2000. године у САД од стране Коламбија пикчерса, који је добио помешане са позитивним критикама од критичара. Наставак, под називом Гас до даске, објављен је у јуну 2003. Рестарт филма је у продукцији, заказан за издање 2019. године.

Шарени конак

Шарени конак (Kонак кнегиње Љубице) био је једна од зграда у оквиру некадашњег комплекса двора кнеза Милоша у Kрагујевцу. Назив Шарени конак добио је по сликама на зидовима, којима је био украшен спратни део конака.Конак је био спратна грађевина изграђена је у турском стилу, са подрумом и тремом. У приземном делу конака налазило се пет соба, а на спрату четири собе и две оџаклије. У доњем делу конака, у две собе, била је смештена благајна (Главно козначејство).

Kада је кнегиња Љубица 1825. године са децом прешла из Kрагујевца у Пожаревац, собе у Шареном конаку служиле су за пријем гостију, који су тих година долазили кнезу Милошу у престоницу.

Године 1822. у Шареном конаку родио се Михаило Обреновић, касније кнез и владар Србије.

Kонак је 1885. године изгорео у пожару до темеља.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.