Бихаћка република

Бихаћка република је симболичан назив за јединствену ослобођену територију која је настала после — бихаћке операције и ослобођења Бихаћа 4. новембра 1942. спајањем до тада ослобођених територија Босанске крајине и суседних области Хрватске. Бихаћ је од тада до краја јануара 1943. био седиште ЦК КПЈ и Врховног штаба НОВ и ПОЈ и центар те територије. Офанзивним дејством НОВЈ, посебно у средњој Босни, ова слободна територија је проширивана до средине јануара 1943. године. Простирала се од прилаза Карловцу и Загребу, до реке Босне и Неретве и захватала је око 50.000 km².

Развитак Народноослободилачког покрета, достигао је на овој теритприји највиши степен. Ту су, у новембру 1942. године, формиране прве дивизије и корпуси НОВЈ, чија је дејства усмеравао Врховни штаб. Територија републике била је поприште зимских операција окупаторско-квинслишких снага (Вајс 1 и 2) и битке на Неретви. (Четврта непријатељска офанзива 1943).

Као израз извојеваних победа у рату против окупатора и домаћих колаборациониста и степена развитка НОП-а, Бихаћка република је утицала на јачање међународног положаја НОП-а. Настала је у доба преломних битака на совјетско-немачком фронту и на фронту у Африци, она је побудила занимање сила Осовине и сила антихитлеровске коалиције. Рачунајући с могућношћу скоре инвазије англо-америчких трупа на европско Средоземље и пре свега на Балкан, Хитлер је сматрао да би НОВ могла да угрози одбрану Балкана. Зато је донео одлуку о зимским операцијама Вајс (Weiss) за уништење „Титове државе“ како је сам називао ослобођену територију с центром у Бихаћу. Са истог становишта порасло је и занимање за догађаје у Југославији код влада антихитлеровске коалиције. То се показало, у појачаном настојању британске владе да одврати четнике Драже Михаиловића од сарадње са окупатором и с друге стране, у њеној одлуци да ступи у контакт са Врховним штабом НОВ и ПОЈ.

Ослањајући се на извојеване победе и степен развитка НОП-а, у време Бихаћке републике, ЦК КПЈ, још одлучније креће у борбу за мађународно признање НОП-а, што је било изражено и основањем АВНОЈ-а и посебно првом нотом коју су Извршни одбор АВНОЈ-а и Врховни штаб НОВ и ПОЈ упутили владама сила антифашистичке коалиције из Бихаћа јануара 1943. године. У тој ноти су отворено поставили питање издајничке активности владе Краљевине Југославије у избеглиштву.

Бихаћка република
Застава
Bihać Republic

Мапа републике у окупираној Југославији
Географија
Континент Европа
Регија Балканско полуострво
Главни град Бихаћ
Друштво
Службени језик српски, хрватски
Религија православље, ислам, католицизам
Историја
Историјско доба Други светски рат
 — Оснивање 1942.
 — Укидање 1943.
Земље претходнице и наследнице
Претходнице: Наследнице:
Flag of Independent State of Croatia.svg НДХ НДХ Flag of Independent State of Croatia.svg
Портал:НОБ

Успостављање

Partisans in Bihać 1942
Партизани у ослобођеном Бихаћу 1942. године.

У лето и јесен 1942. партизанске снаге су знатно унапредиле своју организацију и тактике. Организовани у мобилне бригаде, партизани су били у стању да нападну и савладају изоловане осовинске гарнизоне величине батаљона, а у неким случајевима и јаче. Партизанске јединице у западној Босни и Хрватској су знатно ојачане доласком шест бригада из источних делова Југославије у лето 1942.

Бихаћ, главни град ове територије, је ослобођен 4. новембра 1942. након дводневне битке вођене између осам крајишких и хрватских бригада против 4. усташког сдруга и 12. домобранског пука. Нека места су ослобођена раније (Војнић, Вргинмост, Кореница, Дрвар, Гламоч, Босански Петровац), док су друга ослобођена у наставку Бихаћке операције: Босанска Крупа 5. новембра, Цазин 6, и Слуњ 14. новембра. Нека места су ослобођена у независним нападима: Јајце 26. новембра, Ливно 15. децембра, Томиславград 19. децембра 1942. и Теслић 1. јануара 1943. Удбина и Босанско Грахово су под партизанским притиском евакуисале усташке и италијанске снаге. Нека места су нападана безуспешно: Босански Нови и Двор на Уни 26–28. новембра, и Сански Мост од 10. до 22. децембра.

Овим акцијама велика територија од Карловца на северозападу до Прозора на југоистоку је била очићена од осовинских снага. Партизани су успоставили контролу над површином дугом око 250 km и широком од 50 до 70 km.[1] Нека места осовинске снаге су поново заузела у локалним нападима: Немци су Јајце поново заузели 6. децембра, а Теслић 8. јануара.

Оснивање АВНОЈ-а

Bihac AVNOJ Museum
Музеј АВНОЈ-а у Бихаћу
Utvrda Ostrozac01
Тврђава Острожац, у којој је био смештен Врховни штаб

Онивањем Привременог управног одсека при Врховном штабу, 22. октобра, који је требало да усмерава рад НО одбора и војно-територијалних органа, а затим Извршног одбора АВНОЈ-а. 26/27. новембра 1942., на овој територији је био изграђен јединствен систем власти. На територији 30 срезова спроведени су избори за месне, општинске и среске, а у неким крајевима и окружне НОО — команди места и команди подручја. На иницијативу Извршног одбора АВНОЈ-а развијена је политичка, привредна и просвета активност. Подстакнут је развој производње, организовања размена и саобраћај, спроведена кампања прикупљања добровољних прилога народа за снабдевање војних јединица, акција отварања основних школа и других облика просвећивања народа, одновано је Позориште народног ослобођења, унапређена здравствена служба и разни облици социјалне заштите (збрињавање избеглица, оснивање домова за незбринуту децу и др.). Поред ових активности НОО и КПЈ је радила на развијању антифашистичке организације жена и омладине. Одржани су основачка конференција АФЖ Југославије у Босанском Петровцу од 6. до 8. децембра и оснивачки конгрес УСАОЈ-а у Бихаћу, од 27. до 29. децембра 1942. године.

Крај Бихаћке републике

Пред опасношћу од савезничког искрцавања негде у Средоземљу, Хитлер је решио да учврсти своју позицију на Балкану и уништи Бихаћку републику. Одлука о овој операцији донета је у Хитлеровом главном стану у Растенбургу 18. децембра 1942. са начелницима италијанске и немачке врховне команде. Одлучено је да у јануару удружене немачке, италијанске, домобранске и усташке снаге изведу офанзиву. План је био подељен на две етапе: Вајс I против северозападног дела Бихаћке републике, и Вајс II, против југоисточног дела. Немци су из Немачке пребацили две дивизије, и три дивизије (укључујући и фолксдојчерску 7. СС дивизију Принц Еуген) из Србије, у којој су сада главне окупаторске снаге били Бугари.

Операција Вајс I започела је 20. јануара 1943. нападом на Бихаћ. Град је пао седам дана касније. Врховни штаб и партизанске јединице су се повлачиле према Дрвару. Њихову маневарску способност битно је слабило присуство великог броја избеглица и рањеника.

Види још

Референце

  1. ^ Tomasevich 1975, стр. 232.

Литература

Бихаћка операција 1942.

Бихаћка операција је једна од највећих победа НОВ и ПОЈ у 1942. години. У њој је осам бригада НОВЈ под командом Оперативног штаба за Босанску Крајину уништило усташко-домобрански гарнизон у Бихаћу и околним местима и нанело непријатељу значајне губитке. Битка за град трајала је од 2. до 4. новембра 1942. године, и наставила се наступним маршем јединица НОВЈ против остатака разбијених јединица и деморалисаних околних гарнизона. Разбијен је усташки 4. дјелатни стајаћи „сдруг“ (бригада) и делови 12. домобранске пјешачке пуковније. Ово је била једна од највећих у дугом низу победа НОВЈ над снагама НДХ које су уздрмале НДХ и веома ограничиле домен важења њених установа.

Освајањем Бихаћа повезана је слободна територија у Босанској Крајини и централној Босни са слободном територијом у Далмацији. Лици, Кордуну и на Банији. Тако је формирана непрекидна слободна територија од Карловца до Ливна на којој су образоване многе војне и цивилне институције, позната као Бихаћка република или Титоланд (по Немцима). Ослобођени Бихаћ постао је војно, политичко и културно средиште Народноослободилачког покрета.

Босна и Херцеговина (1918—1924)

Покрајина Босна и Херцеговина била је привремена територијална јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, која је постојала од југословенског уједињења 1918. године до 1924. Њено укидање и увођење области као административних подручја предвиђено је Видовданским уставом 1921. године.

Десант на Смедерево

Десант на Смедерево – тактички десант совјетске Дунавске војне флоте током Београдске операције.

Личко-приморска операција

Личко-приморска операција је била операција коју су узвршила 4. југословенска армија против јединица Вермахта и Хрватских оружаних снага. Вођена је на подручју Лике и западне Босне од 20. марта до 15. априла 1945. године. У првој фази 4. армија је освојила источну Лику и Бихаћ, а у другој Госпић, Перушић, Лички Осик и Оточац. Након 7. априла 1945. јединице 4. армије наставиле су покрет према Ријеци.

Народноослободилачка борба народа Југославије

Народноослободилачка борба (НОБ) или Народноослободилачки рат (НОР), је појам којим се означава борба југословенских народа, предвођених Комунистичком партијом Југославије, за ослобођење од фашистичке окупације током Другог светског рата. Обухвата временски период од јула 1941. до маја 1945. године, на целокупној територији Југославије. У историографији бивше СФРЈ ова борба се често називала — Народноослободилачки рат и социјалистичка револуција.

Главног непријатеља Народноослободилачке војске Југославије, су чиниле војне трупе сила Осовине, као и колаборационисти: усташе, четници, недићевци, љотићевци, балисти и Бела гарда. Победа је донесена поразом осовинских трупа маја 1945. године у сарадњи са совјетском Црвеном армијом и савезницима.

Народноослободилачка војска Југославије

Партизани преусмерава овде. За остала значења види Партизани (вишезначна одредница)

Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ; словен. Narodnoosvobodilna vojska in partizanski odredi Jugoslavije; мкд. Народноослободилетна војска и партизански одреди на Југославија) је била оружана сила Народноослободилачког покрета Југославије, предвођеног Комунистичком партијом Југославије. Настала је јуна 1941. године формирањем првих партизанских одреда, а 1. марта 1945. године је прерасла у Југословенску армију, регуларну војну формацију Демократске Федеративне Југославије.

Због честих реорганизација, током рата, неколико пута је мењала називе:

Народноослободилачки партизански одреди Југославије (НОПОЈ) - од јуна 1941. до јануара 1942.

Народноослободилачка партизанска и добровољачка војска Југославије (НОП И ДВЈ) - од јануара 1942. до новембра 1942.

Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије (НОВ и ПОЈ) - од новембра 1942. до марта 1945.Народноослободилачком војском је руководио Врховни штаб, а за њене припаднике користио се неформални назив - партизани. Иако је била једна од најјачих војних формација, која се борила против сила Осовина на Балкану током Другог светског рата, од стране Савезника је била призната и помогнута тек у лето 1943. године.

Етничка структура НОВЈ је била различита у разним регионима у разним временима, мада су је углавном чинили Срби.

Народноослободилачки покрет Југославије

Народноослободилачки покрет (НОП) је био највећи антифашистички покрет у Југославији за време Другог светског рата. Покрет је организовала и предводила Комунистичка партија Југославије.

Оружану силу Народноослободилачког покрета представљали су Народноослободилачки партизански одреди (НОП одреди), стварани током лета 1941. године. Током 1942. године створена је Народноослободилачка војска Југославије, која је марта 1945. прерасла у Југословенску армију.

Као непосредни органи Народноослободилачког покрета стварани су, већ током лета 1941. године, Народноослободилачки одбори, који су представљали прве органе „народне власти“. Они су били организовани као сеоски, месни, рејонски, градски, општински, окружни, покрајински или обласни и имали су задатак да помажу из позадине Народноослободилачку борбу. Поред Народноосолободилачких одбора у оквиру НОП-а су стваране и друге масовне антифашистичке организације, попут Антифашистичког фронта жена (АФЖ), Уједињеног савеза антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ) и Савеза пионира Југославије.

Народноослободилачки покрет је за разлику од других покрета у Југославији, током Другог светског рата, успео да окупи припаднике свих народа: Србе, Хрвате, Словенце, Муслимане, Црногорце и Македонце, као и припаднике свих националних мањина у Југославији: Мађаре, Албанце, Италијане, Словаке, па чак и Немце.

Један од циљева Народноослободилачког покрета био је и стварање нове државе - Нове Југославије, која би почивала на националном и социјалном јединству. На тај начин се остваривао и део програма Комунистичке партије Југославије, који се односио на извођење социјалистичке револуције. Ови планови су се посебно одвијали на ослобођеним територијама тзв. „Партизанским републикама“ (Ужичка република, Дрварска република, Бихаћка република и др.) где је становништво могло у пракси да види ефикасност рада НО одбора и стварање државе социјалне правде.

Народноослободилачки покрет се развијао на читавом подручју Југославије, као и на деловима околних земаља са већинским југословенским становништвом. Главни противници НОП-а су били страни окупатори (Немци, Италијани, Бугари и Мађари), као и „домаћи издајници“ - квинслишке организације које су сарађивале с окупатором: Независна Држава Хрватска (усташе и домобрани), режим Милана Недића у Србији (Српска државна стража), Бела гарда у Словенији, режим Секуле Дрљевића у Црној Гори, четници Косте Пећанца, Балисти, Љотићев „Збор“ и др. Поред чистоквинслишких организација припадници НОП-а су били и у сукобу с четницима Драже Михаиловића, који су од стране Савезника били признати као Југословенска војска у отаџбини, а сарађивали су са окупатором. Покрет је водио доследну борбу и против ширења међунационалне мржње и масовних прогона и покоља становништва, што му је донело велику народну подршку.

Народноослободилачки покрет је 1943. године добио подршку Савезника, који су ускратили дотадашњу подршку четницима. После тога је дошло, на наговор Савезника, до стварања споразума са Југословенском владом у избеглиштву, која је и сама признала НОП. На основу тих споразума дошло је, 7. марта 1945. године, до стварања Демократске Федеративне Југославије.

Операција Моргенлуфт

Операција Моргенлуфт (нем. Morgen lutf, „Јутарњи ваздух“) је била немачко-бугарско-љотићевска операција против четника. Догодила се од 12. па до 19. јула, завршила се немачко-бугарским неуспехом и победом четника. Четницима је командовао лично Дража Михаиловић, а Немцима генерал Паул Бадер.

У Операцији Моргенлуфт ангажована је 297. пешадијска дивизија, 1. батаљон СДК-а, два бугарска батаљона и 1. пук Руског заштитног корпуса. Операција се догодила на терену Равне Горе, Маљена и Медведника као и на терену Аранђеловац – Рудник – Топола. Ово је био још један успех Југословенске војске у отаџбини.

Операција Рудник

Операција Рудник је била операција Немаца, Бугара и Љотићеваца против четника од 23. јула до почетка августа 1943. године у околини планине Рудник и Шумадији. Четницима је командовао капетан Никола Калабић, а непријатељима је командовао генерал Паул Бадер, командант немачких трупа у Србији. Операција је почела затварањем Горске Краљеве Гарде у обруч, а завршила се пробијањем непријатељског обруча.

САО Книнска Крајина

САО Книнска Крајина (Српска аутономна област Книнска Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област у СР Хрватској. Створена је 1990. и касније је названа само САО Крајина. САО Крајина је по проглашењу независности Хрватске, заједно са СО Славонија, Барања и Западни Срем, формирала Републику Српску Крајину

САО Крајина

САО Крајина (Српска аутономна област Крајина) је била самопроглашена српска аутономна област унутар СР Хрватске. Постојала је у периоду од 1990. до 1991. када је укључена у Републику Српску Крајину. САО Крајина је била главни део Републике Српске Крајине.

САО Романија

САО Романија-Бирач (Српска аутономна област Романија-Бирач) је била аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992., када је постала део Републике Српске Администрација САО Романије, касније САО Романије-Бирач се налазила на Палама.

САО Семберија

САО Семберија (Српска аутономна област Семберија) или САО Североисточна Босна је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991-1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град ове области била је Бијељина. САО Семберија је била позната и под називом САО Семберија и Мајевица, или САО североисточна Босна

САО Сјеверна Босна

САО Сјеверна Босна (Српска аутономна област Сјеверна Босна) је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991. до 1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град је био Добој.

САО Херцеговина

САО Херцеговина (Српска аутономна област Херцеговина) је била српска аутономна област настала у СР БиХ, СФРЈ. 1991. године Проглашена је одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине. Касније је укључена у Републику Српску. САО Херцеговина се налазила у области Херцеговине, тачније у њеном источном делу. Такође се називала и САО Источна Херцеговина, или САО Стара Херцеговина.[1]

На челу САО Источне Херцеговине и идејни вођа је био козачки атаман Божидар Вучуревић, градоначелник Требиња.

САО Херцеговина је формирана од заједница општина познатије као Заједница општина Источне Херцеговине, која је формирана 27. маја, 1991. САО Херцеговина је проглашена одлуком Скупштине Заједница општина Источне Херцеговине 12. септембра 1991. године. Обухватала је предео Херцеговине, односно Источне Херцеговине са већинским српским становништвом. Главни град је био Требиње.

Савезничке војне мисије у Југославији

Савезничке војне мисије у Југославији за време окупације земље у Другом светском рату су послате од УК, САД и СССР.

Седам непријатељских офанзива

Седам непријатељских офанзива је израз који се у историографији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије користио за седам најопсежнијих, односно најамбициознијих операције које су снаге сила Осовине на простору Југославије предузимале како би за време Другог светског рата ликвидирале главнину партизанских снага.

Прва непријатељска офанзива - предузеле су је немачке снаге против партизанских јединица у западној Србији, с циљем гушења устанка, односно заузимања слободне територије познате под називом Ужичка република. Одвијла се у две фазе од 28. септембра до 25. октобра и од 25. новембра до 30. децембра. Завршила се падом Ужичке републике и повлачењем партизана у Санџак.Друга непријатељска офанзива - предузеле су је немачке снаге, потпомогнуте снагама НДХ, против партизанских снага у источној Босни у јануару 1942. године, а у оквиру ове офанзиве је Прва пролетерска бригада извела познати Игмански марш.Трећа непријатељска офанзива је термин који покрива италијанско-четничку офанзиву у Црној Гори и источној Херцеговини, операцију Трио, битку на Козари и друге мање операције током пролећа 1942. године.Четврта непријатељска офанзива, позната као битка на Неретви, односно Операција „Вајс“ - представљала је покушај ликвидације главнине партизанских снага у Хрватској и Босни и Херцеговини, односно ликвидацију територије познате као Бихаћка република почетком 1943. године.Пета непријатељска офанзива, позната као битка на Сутјесци, односно Операција „Шварц“ - представљала је покушај да се партизанске снаге опколе и униште на граници Босне и Црне Горе. Одвијала се од 15. маја до 15. јуна 1943. године.Шеста непријатељска офанзива - је назив за серију офанзивних операција које су немачке снаге предузеле од септембра 1943. до почетка 1944. године како би од партизанских снага одузеле територију ослобођену након капитулације Италије.Седма непријатељска офанзива је темин који покрива велики број разноврсних специјализованих помно планираних операција, од операције североисточна Босна марта и априла, преко Операције „Коњићев скок“ или Десант на Дрвар и већег броја пратећих операција, до операција Трумпф, Драуфгенгер и Рибецал у јулу и августу 1944. Операција Рибецал представља најпознатију и најкомпликованију: то је био амбициозни покушај немачке војске да се крајем маја 1944. године партизанске снаге обезглаве комбинацијом падобранског десанта и безобзирног продора моторизованих борбених група, чији је циљ било ликвидација или заробљавање Врховног команданта НОВЈ, маршала Тита.

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина

Социјалистичка Република Босна и Херцеговина (скраћено СР Босна и Херцеговина или СР БиХ) је била једна од шест република у саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Постојала је од априла 1945. до марта 1992. године и у том периоду је променила неколико назива — најпре је априла 1945. названа Федерална Држава Босна и Херцеговина, доношењем првог Устава 1946. названа је Народна Република Босна и Херцеговина, а у „Социјалистичку Републику“ преименована је кад и остале југословенске републике, Уставом из 1963. године.

Спадала је међу средње развијене југословенске републике. По привредном развоју иза ње су биле СР Црна Гора и СР Македонија. Била је трећа по величини после СР Србије и СР Хрватске. Главни град је био Сарајево.

Конститутивни народи у СР БиХ били су — Муслимани (званично шеста југословенска нација, од 1971. године, данас користе назив Бошњаци), Срби и Хрвати. Од аутохтоних националних заједница најбројнији су били Украјинци, али нису имали статус званичне народности.

Независност Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине је проглашена марта 1992. године, а 8. априла 1992. године „крње Председништво” јој је променило назив у Република Босна и Херцеговина. Скупштина Републике Српске Босне и Херцеговине је прогласила своју независност од Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине дан пре промене имена, 7. априла 1992. године. По проглашењу независности Босне и Херцеговине, у њој је избио грађански рат, који је трајао до 1995. године када је потписивањем Дејтонског споразума створена нова Босна и Херцеговина.

Фојбе

Фојбе је израз којим се означава серија масовних убистава и покоља које су над припадницима италијанске етничке заједнице у Истри и Словеначком приморју починили припадници југословенских партизанских формација крајем и непосредно након Другог свјетског рата. Назив је дошао од израза фојба, који означава крашке јаме у које су бацане жртве. Тачне околности под којима су се злочини догодили, број и статус жртава, као и мотиви починитеља су предмет вишегодишње расправе међу историчарима, а крајем 2000-их и узрок кварења односа између Италије с једне, те Словеније и Хрватске с друге стране.

Учесници
1941.
1942.
1943.
1944.
1945.
Злочини
Повезано
Српске земље у 20. и 21. веку
До 1918.
1918—1941.
1941—1945.
1945—1990.
1990—2006.
од 2006.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.