Битка на Малајници

Битка на Малајници (1807) била је прва заједничка борба Срба и Руса против Турака у Првом српском устанку. Битка се завршила победом српско-руске војске.

Битка на Малајници
Део Првог српског устанка
Map of battle of Malajnica and Štubik

Битка на Малајници
Време:1. јул 1807.
Место:Малајница
Резултат: убедљива српска победа
Сукобљене стране
Српски устаници
 Руско царство
 Османско царство
Команданти и вође
Карађорђе Петровић
Руско царство генерал Исајев
Миленко Стојковић
Османско царство Мула-паша Видински
Османско царство Гушанац Алија
Јачина
4.500 српских устаника
Руско царство 600 руских пешака и 200 козака[1]
5.000-8.000[1]
Жртве и губици
80 погинулих Срба
Руско царство руски губици непознати[1]
око 1.000 погинулих[1]

Увод

После ослобођења Београда и осигурања западне границе устаничке Србије на Дрини, Карађорђе је крајем пролећа 1807. упутио у источну Србију Миленка Стојковића и Петра Добрњца са војскама браничевске и пожаревачке нахије са задатком да Тимочку Крајину ослободе од Турака. Са истим задатком упућен је из Соко-Бање Хајдук Вељко Петровић са својим устаницима према Штубику.[1]

Миленко Стојковић је у наступању према Крајини заузео Пореч и Штубик, али је пред селом Малајница нападнут од заповедника Видина Мула-паше и Алије Гушанца са око 5.000-8.000 турских војника и крџалија. Миленко Стојковић са војском одступио је у Штубик, где се утврдио. Турци су се утврдили на Малајници и опсели Штубик.[1]

Пошто је руска војска под генералом Исајевим (рус. Исаев) избила на Дунав и прешла на Велико острво, Карађорђе је са војскама смедеревске и грочанске нахије пошао у помоћ Миленку; средином јуна са око 4.500 пешака и коњаника стигао је на Штубик и подигао шанчеве према Турцима.[1]

У међувремену пробили су се Миленко и Вујица Вулићевић кроз турске положаје и јавили се Карађорђу на Штубику, одакле их је он упутио са 300 коњаника у сусрет Русима. Близу села Михајловца састали су се Руси и Срби 20. јуна 1807.[1]

Битка

Битка на мапи модерне Србије.

Дана 30. јуна генерал Исајев и Карађорђе извршили су процену турских положаја на Малајници и одредили распоред за напад. Сутрадан ујутро Руси су прво отворили топовску ватру по логору Мула-паше, а затим су Миленко Стојковић са 1.500 Браничеваца и Вујица Вулићевић са 600 Смедереваца, уз руски олонецки батаљон (600 пешака), 200 козака и 200 српских добровољаца кренули у напад, брзо ускочили у турске шанчеве у којима је настала права сеча. У борби прса у прса су се Срби и Руси боље сналазили. Турке у шанчевима обузела је паника, која се пренела на логор.[1]

Последице

Мула-паша је побегао на коњу, а потом Алија Гушанац са преосталим Турцима уз губитке од 1.000 погинулих. Срби су имали око 80 погинулих, а руски губици су непознати. Руски олонецки батаљон храбро се борио, због чега је Карађорђе његове војнике назвао својом браћом.[1]

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (том 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 234.

Литература

  • Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 234.
  • Гажевић, Никола, ур. (1974). Војна енциклопедија (том 5). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 234.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.