Битка код Сетина

Битка код Сетина (бугарски: Битка при Сетина) вођена је на јесен 1017. године у близини тврђаве Сетина између Византијског царства са једне и Првог бугарског царства са друге стране. Део је Византијско-бугарских ратова, а завршена је победом Византије.

Битка код Сетина
Део Византијско-бугарских ратова
Време:јесен 1017. године
Место:тврђава Сетина, данашња северна Грчка
Резултат: Византијска победа
Сукобљене стране
Прво бугарско царство Византијско царство
Команданти и вође
Јован Владислав Василије II Бугароубица
Јачина
непознато непознато
Жртве и губици
непознато, 200 заробљеника непознато

Битка

Василије II Бугароубица постигао је 1014. године одлучујућу победу над Самуиловом армијом у бици код Беласице. Самуило убрзо умире од срчаног удара након чега његова држава слаби потресана борбама за власт. Василије продире дубоко у Македонију и осваја многе градове (Битољ, Прилеп...). Нови бугарски цар Јован Владислав, који је 1015. године извршио атентат на Самуиловог сина Гаврила Радомира и преузео власт, покушава да склопи договор са Василијем. Међутим, покушаји су сасвим пропали након битке код Битоља у којој су Византинци поражени.

Године 1017. Василије покреће велику војску на Бугарску. У њој су учествовали и руске најамничке трупе. Циљ им је био град Костур чијим би освајањем контролисао пут од Тесалије до обала данашње Албаније. Бугари склапају савез са Печенезима против Византије. Василије заузима малу тврђаву Сетина на реци Черна. У бици која се одиграла код Сетина Бугари су одлучно поражени. Број жртава био је велики, а Византинци су заробили 200 бугарских војника.

Види још

Извори

  • Византија, врхунац - Џ. Џ. Норич
1017

1017 је била проста година.

Устанак комитопула

Устанак комитопула је настао као реакција на окрутну управу Византијског царства у Македонији након освајања Бугарског царства 971. године.

На челу устанка нашла су се четири сина војводе-комите Николе тзв. комитопули: Давид, Арон, Мојсије и Самуило. Током побуне у борби су погинули Давид (убили су га македонски Власи на планинама између Преспе и Костура) и Мојсије (приликом напада на Сер), док су Арон и Самуило успели да протерају Византинце из Македоније. Међу браћом је дошло до неслагања око наставка деловања јер је Арон био за постизање споразума са царем Василијем II, док је Самуило био за независност државе, које се окончало Ароновом смрћу по Самуиловој наредби. Подизање побуне чији је циљ било стварање словенског царства позивајући се на традиције првог бугарског царства привукла је 979. године устанку некадашње бугарске принчеве Бориса и Романа који су живели у Цариграду. Током пута Борис је убијен, јер су га Бугари због грчке одеће заменили за Византинца, међутим Роман је стигао до Видина, али није наишао на одушевљење народа. Самуило му није предао власт иако је он на њу полагао право, тако да се Роман највероватније морао задовољити положајем намесника у Скопљу.

Хронологија историје Византије

Следи хронологија важнијих догађаја у историји Источног римског царства.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.