Битка за Купрес (1994)

Битка за Купрес била је битка током рата у Босни и Херцеговини, између Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) и Хрватског вијећа одбране (ХВО) на једној страни и Војске Републике Српске (ВРС) на другој страни. Борбе су вођене од 20. октобра од 3. новембра 1994. године. Ова битка је први видљиви доказ муслиманско-хрватског савеза послије склапања Вашингтонског споразума у марту 1994, посредством САД, како би се окончао Муслиманско-хрватски сукоб у Босни и Херцеговини. Снаге АРБиХ и ХВО у почетку нису биле координисане, па су покренуле одвојене операције за заузимање Купреса.

Офанзива АРБиХ, кодног назива „Јесен '94”, почела је 20. октобра, са примарним циљем напредовања од Бугојна према Доњем Вакуфу којег је држала ВРС, подржаног секундарним нападом на Купрес, чији је циљ био нарушавање одбране ВРС и угрожавање линије снабдјевања ка Доњем Вакуфу. Примарна сила напада убрзо се зауставила, помјерајући фокус операције на Купрес, гдје су распоређена значајна појачања како би се обезбједио постепени напредак АРБиХ. Дана 29. октобра, ХВО доноси одлуку да започне напад, јер је сматрано да је АРБиХ непосредно угрозила стратешко Купрешко поље. ХВО је покренула офанзиву, кодног назива „операција Цинцар '94”, 1. новембра. Послије кратког застоја у напредовању АРБиХ, за које је сматрано да је настало разним узроцима, на захтјев предсједника Републике Босне и Херцеговине Алије Изетбеговића да АРБиХ сарађује са ХВО, команданти АРБиХ и ХВО састали су се да координишу своје операције по први пут од Вашингтонског споразума. Купрес је заузео ХВО 3. новембра 1994. године.

Осим политичког значаја битке за будућа дешавања у рату у Босни и Херцеговини, битка је била војно значајна за планирање и извршење операције Зима '94 коју су спровеле Хрватска војска (ХВ) и ХВО крајем новембра и у децембру 1994. како би ублажили опсаду Бихаћа. Територијални добици ХВО и АРБиХ у бици за Купрес заштитили су десно крило операције Зима ’94. Постоји мишљење појединих српских политичара да је Купрес „предат без праве борбе".

Битка за Купрес
Део рата у Босни и Херцеговини
Map 48 - Bosnia - Kupres October-November 1994

Мапа операција Јесен ’94 и Цинцар ’94
Време:20. октобар3. новембар 1994.
Место:Купрешко поље
Резултат: Хрватско-муслиманска победа
Територијалне
промене:
Купрес
Сукобљене стране
Хрватска Република Херцег-Босна Хрватско вијеће одбране
Република Босна и Херцеговина Армија Републике БиХ
Република Српска Војска Републике Српске
Команданти и вође
Хрватска Република Херцег-Босна Тихомир Блашкић
Република Босна и Херцеговина Мехмед Алагић
Република Српска Ратко Младић
Република Српска Грујо Борић
Република Српска Божидар Ракић
Укључене јединице
2. гардијска бригада ХВО
7. корпус АРБиХ
2. корпус ВРС
7. купрешка мтбр. ВРС

Литература

Књиге
Новински извјештаји
Остали извори
Битка за Купрес

Битка за Купрес је историјски догађај који може да се односи на:

Битка за Купрес (1942), војни сукоб између партизана и усташа 1942. године;

Битка за Купрес (1992), војни сукоб између ЈНА и хрватских снага (ХВ и ХВО) 1992. године;

Битка за Купрес (1994), војни сукоб између ХВО и Армије РБиХ са једне и ВРС са друге стране 1994. године.

Купрешко поље

Купрешко поље је велика крашко поље у југозападном делу Босне, Босна и Херцеговина. Смештена је источно од два суседна крашка поља: Ливањског и Гламочког, те северно од Дувањског поља. Пружа се од северозапада ка југоистоку, дугачко је 24 км, широко 10 км, а површина му је 93 км2. Просечна надморска висина поља износи 1.130 метара. Геолошки се састоји од верфенских шкриљаца и делимично од пешчаника, кречњака, доломита и слојева мелофира. У јужним је крајевима покривено неогеним језерским талозима, глином и шљунком. Средиште поља је место Купрес, мало насеље и центар општине чије се становништво стално одлива.

Купрешка висораван са свих страна је окружена планинама. На североистоку је Стражбеница (Вучковац 1.504 м), Велика Плазеница (Демировац 1.766 м), Мала Плазеница (1.556 м), па седло Купрешка или Велика Врата (1.384 м) и планина Стожер (1.758 м); на југоистоку Лупоглава (1.448 м), Црни Врх (1.506 м), Јаворни Врх (1.468 м); на југу и југозападу су Козја Глава (1.482 м), Малован (1.828 м), Јарам (1.662 м) и Курљај (1.593 м); на западу и северозападу су Кривајац (1.662 м) и Мали Виторог (1.748 м). Све планине су углавном покривене шумом и ливадама које дају одличну сточну храну. Североисточне планине представљају развође, па воде са једне стране теку у Јадранско, а са друге у Црно море.

У терцијару поље је било језеро. Будући да се налази на великој надморској висини, клима Купрешког поља је оштра, са средњом годишњом температуром од 5,7 °С. Међу становништвом најзаступљеније је бављење сточарство. Узгаја се купрешка овца, врста праменке.

Простор Купрешког поља састоји се из три хидрографски доста самосталне котлине: Барјамовачка на северу, Мртвичка у средини и Милачка на југу. Тло је најнеравније у барјамовачком делу, где су многобројне велике косе, вртаче и увале, а тек на западу је пространа раван. Кроз овај крај протиче река Мртваја, која извире код села Стражбенице, тече према северозападу и понире на крају поља, близу Шеменоваца. Мртвичком котлином тече река Мртвица у коју се уливају потоци Смрдељ, Карићевац и Јазмак. Милачком котлином тече река Милач, водом најбогатија купрешка понорница.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.