Бирократија

Бирократија је форма друштвене организације у којој се тежи више централизованој контроли и присилном комформизму ригидно прописаним правилима и каналима комуникације.

Концепцију бирократије је развио Макс Вебер. Према Веберу, за велике организације са рационалним циљевима и јасном поделом рада тзв. „бирократија“ представља идеалан организациони модел. У литератури је одговарајући модел управљања „бирократијом“ познат као „модел војне организације“ или „модел командовања и контроле“. Главне позитивне карактеристике бирократије су ефикасност и предвидивост, док су главни недостаци неиновативност и нефлексибилност, па је као таква, примерена је само у стабилним условима пословања.

Бирократија негира социјални аспект сваке организације претпостављајући да се у основи понашања људи налазе економски мотиви.[1]

Извори

  1. ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.

Литература

  • Albrow, Martin. Bureaucracy. London: Macmillan, 1970.
  • Kingston, Ralph. Bureaucrats and Bourgeois Society: Office Politics and Individual Credit, 1789–1848. Palgrave Macmillan, 2011.
  • On Karl Marx: Hal Draper, Karl Marx's Theory of Revolution, Volume 1: State and Bureaucracy. New York: Monthly Review Press, 1979.
  • Marx comments on the state bureaucracy in his Critique of Hegel's Philosophy of Right and Engels discusses the origins of the state in Origins of the Family, marxists.org
  • Ernest Mandel, Power and Money: A Marxist Theory of Bureaucracy. London: Verso, 1992.
  • On Weber: Watson, Tony J. (1980). Sociology, Work and Industry. Routledge. ISBN 978-0-415-32165-5.
  • Neil Garston (ed.), Bureaucracy: Three Paradigms. Boston: Kluwer, 1993.
  • Chowdhury, Faizul Latif (2006), Corrupt Bureaucracy and Privatization of Tax Enforcement. Dhaka: Pathak Samabesh, ISBN 984-8120-62-9.
  • Ludwig von Mises, Bureaucracy, Yale University Press, 1962. Liberty Fund (2007), ISBN 978-0-86597-663-4
  • Lavie, Smadar (2014). Wrapped in the Flag of Israel: Mizrahi Single Mothers and Bureaucratic Torture. Oxford and New York: Berghahn Books; ISBN 978-1-78238-222-5 hardback; ISBN 978-1-78238-223-2 ebook.
  • Schwarz, Bill. (1996). The expansion of England: race, ethnicity and cultural history. Psychology Pres; ISBN 0-415-06025-7.
  • Weber, Max. The Theory of Social and Economic Organization. Translated by A.M. Henderson and Talcott Parsons. London: Collier Macmillan Publishers, 1947.
  • Wilson, James Q. (1989). Bureaucracy. Basic Books. ISBN 978-0-465-00785-1.
  • Weber, Max, "Bureaucracy" in Weber, Max. Weber's Rationalism and Modern Society: New translations on Politics, Bureaucracy, and Social Stratification. Edited and Translated by Tony Waters and Dagmar Waters, 2015. ISBN 1137373539. English translation of "Bureaucracy" by Max Weber.

Спољашње везе

Афрички егзархат

Афрички егзархат или Картагински егзархат (латински: Exarchatus Africae) је била полуаутономна афричка провинција Византијског царства основана током владавине цара Маврикија (582-602). Постојао је у периоду од 585. до 698. године.

Бил Мар

Вилијам „Бил“ Мар млађи (енгл. William "Bill" Maher, Jr.; Њујорк, 20. јануар 1956) је амерички стендап комичар, телевизијски водитељ, политички коментатор, писац и глумац. Пре своје садашње улоге водитеља у емисији Real Time with Bill Maher на каналу HBO, Мар је био водитељ емисије Politically Incorrect емитоване на каналима Комеди централ и ABC.

Махер је познат по својој политичкој сатири и друштвено-политичким коментарима, који обухватају широк спектар тема као што су: религија, политика, разне врсте бирократија, политичка коректност, масовни медији, похлепа међу људима и особама на високим политичким положајима и недостатак интелектулане радозналости бирачког тела. Он подржава легализацију марихуане и истополних бракова, а такође је чланак организације PETA. Такође је и велики критичар религије и члана саветодавног одбора Пројекта Разум, фондације за промовисање научног знања и секуларних вредности у друштву. Мар је 2005. године био рангиран на 38. месту Комеди централове листе 100 највећих стендап комичара свих времена, а 14. октобра 2010. је добио своу зведзу на Холивудском булевару славних.Мар је оштар критичар религиозне деснице у Републиканској странци у коју спадају Џорџ Буш млађи, Сара Пејлин, Мишел Бахман и Рик Санторум.

Варјашка гарда

Варјашка гарда (грч. Τάγμα των Βαράγγων, Βάραγγοι) био је назив под којим су били познати нордијски и англосаксонски најамници, који су служили у Византијској војсци од 10. до 14. вијека. Фраза се први пут користи у хроници Јована Скилица, Мадридска Скилица, из 1034. године. Варјази су у Византијско царство стигли преко Кијевске Русије. Године 988. цар Василије II од рускога кнеза Владимир I добио је одред од 6.000 људи за борбу са узурпатором Вардом Фоком и организовао их је у тагму. У наредна два вијека Варјази су учествовали у ратовима које је водило Царство и служили су као дворска стража. Мјесто на коме су били смјештени прво је био Велики дворац, а од почетка ере Комнина били су у комплексима Мангана и Влахерна. Варјашка гарда била је селективна јединица, чувена по вијерности господару, физичкој спремности, оружју, одјећи и дисциплини. Њиховим официрима додјељиване су дворске титуле — нпр. Харалд III имао је титулу спафарокандидата. На челу гарде обично се налазио Грк са титулом аколуфа.

Византијска војска

Византијска војска прошла је неколико етапа у свом развоју:

Рани период (330—717) карактерише војска наслеђена од позног Римског царства: професионални легионари, елитне јединице тешке коњице и помоћне трупе савезничких вараварских народа (Хуна, Херула, Гота).

Средњи период (717—1204) одликовао се тематским системом, са територијалном одбраном састављеном од слободних сељака и ситних земљопоседника, док је царска гарда била састављена од страних најамника ( Скандинаваца, Енглеза, Руса).

Касни период (1204—1453) одликовала је војска састављена од феудалних одреда крупних земљопоседника (пронијара) и страних најамника (Турака, Италијана, Шпанаца).

Династија Комнина

Комнини су били владарска династија из редова војног племства која је управљала Византијом у два наврата:

1057-1059.

1081-1185.Почетку њихове владавине претходили су вишедеценијски грађански ратови и кобна 1071. година. Владари Комнина нису зауставили феудализам, него су управо тиме ојачали војне снаге. Феудални поседи су се називали проније. Пронија су посед који ратник (витез), добије као награду због вршења војне службе. Када ратник није у стању да настави да ратује (када остари), пронија му се одузима. Проније су обезбедиле владару сталан број војника. Наследила их је династија Анђела.

После пропасти династије, грузијска принцеза Русудан, сестра царице Тамаре, одвела је синове Алексија и Давида са собом на исток. Након пада Цариграда 1204., Алексије и Давид су заузели црноморску обалу Мале Азије уз грузијску помоћ и основали Трапезунтско царство.

Камерун

Камерун, или званично Република Камерун (франц. République du Cameroun, енгл. Republic of Cameroon), је држава у централној Африци. Граничи се са Нигеријом, Чадом, Централноафричком републиком, Републиком Конго, Габоном Екваторијалном Гвинејом и Гвинејским заливом. Камерун је био немачка колонија све до Првог светског рата, после кога је подељен између Француске и Британије. Француски Камерун је постао независан 1960. а 1961. се ујединио са Британским делом Камеруна чиме је створена Федерална Република Камерун. Године 1972. преименована је у Уједињена Република Камерун, а 1984. у Република Камерун.

Катепан

Катепан (грчки: κατεπάνω; врховни) је био чин византијских војних официра и службеника. Од латинизације ове речи настала је италијанска реч capitaneus и capitano од које потиче реч капетан која се проширила по другим језицима.

Мајка (ТВ серија)

Мајка (тур. Anne) турска је телевизијска серија, снимана 2016. и 2017.У Србији је приказивана 2017. на телевизији Прва.

Међународни односи

Међународни односи су како академска тако и област јавног деловања, грана политичких наука која се бави спољном политиком државе унутар међународног система. Ово укључује и улоге међународних организација, невладиних организација (НВО), и мултинационалних корпорација. Пошто се међународни односи баве анализом и формулацијом спољне политике, ова област може бити позитивистичка или нормативна.

Међународни односи повезују мноштво различитих области попут политичких наука,

економије, филозофије, социологије, културолошких студија и других друштвених наука. Међународни односи баве се широким опсегом проблема и питањима, укључујући и еколошки покрет, нуклеарну опасност, национализам, међународну помоћ, економски развој и људска права.

Палеолози

Палеолози су последња владарска династија која је владала Византијом. Своју владавину су започели ослобађањем Цариграда 1261. године, а окончали су је падом Цариграда 1453. године када у одбрани града гине последњи византијски цар Константин Драгаш. Споредна линија која је управљала Монфератом одржала се до почетка XX века.

Реформа Организације уједињених нација

Реформа Уједињених нација је, нарочито последњих година, све актуелнија тема у оквиру Организације. Али постоји мало јасноће, а још мање консензус, о томе како је реформисати. Неки желе да УН играју значајнију или ефикаснију улогу у светским збивањима, док други желе да се њена улога сведе на хуманитарну. Постоји огроман број различитих мишљења од оних који желе потпуно укидање уједињених нација, од оних који желе да је претворе у пуноправну светску владу.

Званичан програм реформе је покренуо Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, недуго пошто је започео свој први термин 1. јануара, 1997. Дана 21. марта, 2005, Анан је представио обиман извештај о реформи УН-а, У већој слободи [1].

Слободан Милошевић

Слободан Милошевић (Пожаревац, 20. август 1941 — Схевенинген, 11. март 2006) је био српски и југословенски политичар, правник, друштвено-политички радник СФР Југославије, Председник Председништва Централног комитета Савез комуниста Србије (1986—1989), Члан Председништва Централног комитета Савез комуниста Југославије (1986—1990), Члан Председништва СР Србије (1986—1989), Председник Председништва СР Србије (1989 —1990), председник Републике Србије (1989—1997) и Савезне Републике Југославије (1997—2000).

Слободан Милошевић је био један од оснивача и први председник Социјалистичке партије Србије, од њеног оснивања 1990. до своје смрти 2006.

Милошевић је био једна од кључних личности током ратова у бившој Југославији у периоду 1991—1995. и током рата на Косову и Метохији 1998 — 1999. Усред НАТО агресије на СРЈ, маја 1999. године, Међународни кривични суд за бившу Југославију подигао је оптужницу против Милошевића за злочине против човечности. Оптужбе за кршење обичаја рата и Женевске конвенције у Хрватској и Босни и Херцеговини и за геноцид у Босни и Херцеговини додате су годину и по дана касније.

Политички теоретичари и научници владавину Слободана Милошевића често описују као ауторитарну или аутократску, као и клептократску. Процењује се да је Милошевић, са својим сарадницима, проневерио милијарду долара државног новца. Резултати истраживања других извора говоре да количина проневереног новца износи пет до једанаест милијарди долара.Након великих демонстрација 5. октобра 2000. године због спорних председничких избора 24. септембра исте године, Милошевић је признао пораз. Дана 1. априла 2001. године је ухапшен, а 28. јуна, на Видовдан исте године, изручен Хашком трибуналу. Преминуо је пре него што је процес завршен, након пет година у затвору, почео је да пати од слабости срца, високог крвног притиска и дијабетеса након што је ухапшен, умро је од срчаног удара.. У пресудама другим оптуженима поменуто да постоје докази о повезаности Милошевића са ратним злочинима и насилним депортацијама не-српског становништва током ратова у Босни и Херцеговини, Хрватској и на Косову и Метохији.

Списак византијских царева

Ово је списак царева Источног римског царства које се у модерној историографији назива Византијско царство или једноставно Византија. Ова листа не укључује бројне савладаре који никада нису постали самостални владари или пак нису стекли положај старијих владара унутар царског колегијума.

Сви цареви пре Ираклија (610—641) званично су носили титулу августа, мада су и друге титуле попут титуле господара (лат. dominus) повремено коришћене. У званичним документима царевом имену је претходио назив император цезар Флавије (лат. Imperator Caesar Flavius), a након имена ишла би и титула августа (лат. Augustus). Од Ираклија званична титула постаје василевс (грч. Βασιλεύς), што је у античка времена била генерална ознака за владара или краља (нпр. краља Персијанаца). Василевс је тако постао термин који је означавао римског (византијског) цара, док су владари других народа тј „краљеви“ означавани титулом регас (грч. Ρήγας од латинског rex) или једноставно архонт (грч. Άρχων) тј „владар“ (нпр. српски владари преднемањићког периода). Византијски цареви су неретко својој владарској титули додавали и друге почасне називе који је требало да подвуку њихову јединствену улогу првих међу земаљским владарима и јединим царевима хришћанског света. Такве су титуле самодржац тј аутократор (Αυτοκράτωρ) или владар васељене тј космократор (грч. Κοσμοκράτωρ). Византија је модеран термин који је ушао у употребу током 16. века. Сами Византијци су се сматрали Римљанима (тј Ромејима) а њихов владар је од 812, када је Михаило I Рангабе признао царску титулу франачком цару Карлу Великом, под обавезно носио титулу римског цара (василевса Ромеја) како би се подвукао легитимитет византијског цара. Међутим, током 15. века цареви су се понекад називали и „хеленским царевима“.

Стари Египат

Стари Египат, још и древни Египат и антички Египат, био је цивилизација древне северне Африке, концентрисана дуж доњег тока реке Нил на простору на коме се данас налази Арапска Република Египат. Староегипатска цивилизација уследила је након преисторијског Египта и сединила се око 3100. године пре н. е. (према конвенцијалној египатској хронологији) са политичким уједињењем Горњег и Доњег Египта под Менесом (често идентификован као Нармер). Историја старог Египта настала је као низ стабилних краљевстава, раздвојених периодима релативне нестабилности познатих као прелазни периоди: Старо краљевство током раног бронзаног доба, Средње краљевство током средњег бронзаног доба и Ново краљевство током касног бронзаног доба.

Египат је врхунац своје моћи достигао током Новог краљевства, када је владао већим делом Нубије и значајним делом Блиског истока, након чега је уследио период постепеног слабљења. Током своје историје Египат је био нападнан или освојен од стране бројних страних сила, међу којима су Хикси, Либијци, Нубијци, Асирци, Ахемениди и Македонци под командом Александра Великог. Хеленистичко Птолемејско краљевство, настало након Александрове смрти, владало је Египтом до 30. године пре н. е., када га је, за време Клеопатре, освојило Римско царство и постало је римска провинција.Успех староегипатске цивилизације настао је делом због њене способности да пољопривреду прилагоди условима речне долине Нила. Придвидљиве поплаве и контролисано наводњавање плодне долине произвеле су вишак усева, потребан за густо становништво, као и друштвени развој културу. Уз резерве ресурса, управа је спонзорисала експлоатацију минералних сировина у долини и околним пустињским регионима, рани развој независнох система писања, организацију колективних грађевинских и пољопривредних пројеката, трговину са околним регијама и војску која је за циљ имала потврдити египатску доминацију. Мотивисање и организација ових делатиности вршила је бирократија сачињена од елитних писара, верских вођа и управитеља под контролом фараона, који је осигуравао сарадњу и јединство египатског народа у смислу разрађеног систем религијских веровања.Међу многим достигнућим старог Египта налазе се технике експлоатације, геодетске и грађевинске технике које су осигурале градњу монументалних пирамида, храмова и обелиска; систем математике, практичан и ефикасан систем медицине, систем наводњава и технике пољопривредне производње, први познати дашчани чамци, египатску технологију фајанса и стакла, нови облици књижевности и најранији познати мировни споразум, склопљен са Хетитима. Стари Египат је остави трајно наслеђе. Уметност и архитектура старог Египта су често копиране, а староегипатски антиктвитети су однесени у далеке крајеве света. Монументалне рушевине старог Египта су вековима инспирисале машту путника и писаца. Новостечена пажња према антиквитетима и ископавања у раном савременом добу која су предводили Еврпљани и Египаћни, довела су до научног истраживања египатске цивилизације и већег уважавања њене културне баштине.

Стратег

Стратег (грчки: στρατηγός, pl. στρατηγοί; војсковођа) био је гувернер у античкој Грчкој. У хеленистичкој ери и Византијском царству термин се користио и за војне гувернере.

Теодосијева династија

Теодосијева династија била је римска царска династија. Основао ју је цар Теодосије I Велики 379. године. Династија је владала Западним римским царством до 455. године, а Источним до 457. године.

Цариградски универзитет

Царски универзитет у Цариграду, познат и као Пандидактерион (грчки: Πανδιδακτήριον) је био универзитет византијске престонице који је постојао у периоду од 425. до 1453. године. Основао га је византијски цар Теодосије II, а по турском освајању Цариграда је претворен у Универзитет у Истамбулу.

Четврти крсташки рат

Четврти крсташки рат трајао је од 1202. до 1204. године и покренут је да би се освојио Египат. Крсташи су због недостатка новца пристали да прво за Млетачку републику заузму Задар, да би касније прво за Алексија Анђела, а потом за себе освојили Цариград и срушили Византију. На темељима овог похода настале су нове државе, а Млетачка република је постала највећа поморска сила у источном Средоземљу.

Штрајк

Штрајк (нем. Streik, од енгл. strike - „удар"), једна од мера радника, најчешће заједничко напуштање посла да би се тиме послодавац натерао да прихвати њихове услове (најчешће: повећање плате или смањење часова рада).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.