Биогеографија

Биогеографија је наука о закономерностима распрострањености разних биоценоза на Земљиној лопти, а такође животиња, биљака и микроорганизама. Саставни је део физичке географије.

Настанак науке

Стриктно говорећи, биогеографија је део биологије, али су географи (посебно физички географи) умногоме допринели развоју ове науке. Развила се на додиру биологије и географије. Подаци из физике, метеорологије, климатологије, геолошке историје планете, хемије водених екосистема, су од непроцењиве важности за објашњење распростирања и тренутног распрострањења организама.

Подела биогеографије

Биогеографија се дели на:

Биогеографске дисциплине

  • Хорологија,
  • Историјска биоегеографија,
  • Синтезна биоегеографија и
  • Еколошка биоегеографија.

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Azotni ciklus

Azotni ciklus je biogeohemijski ciklus putem koga se azot konvertuje u višestruke hemijske forme dok cirkuliše između atmosfere, kopnenih i morskih ekosistema. Konverzija azota se može sprovesti putem biološkoih i fizičkih procesa. Važni procesi u azotnom ciklusu su fiksacija, amonifikacija, nitrifikacija, i denitrifikacija. Najveći deo zemljine atmosfere (78%) je azot, te je ona najveći izvor azota. Međutim, dostupnost atmosferskog azota je ograničena za biološku primenu, što dovodi do oskudice upotrebljivog azota u mnogim tipovima ekosistema.

Azotni ciklus je od posebnog interesa za ekologe pošto dostupnost azota može da utiče na stopu odvijanja ključnih procesa ekosistema, uključujući primarnu produkciju i dekompoziciju. Ljudske aktivnosti, kao što je sagorevanje fosilnih goriva, upotreba azotnih veštačkih đubriva, i ispuštanje azota u otpadnim vodama, dramatično su izmenile globalni azotni ciklus.

Relikt

Reliktna vrsta je biljna ili životinjska vrsta određene oblasti koja je ostatak iz doba kada su u njoj vladali drugačiji uslovi života. U biogeografiji, palentologiji, i drugim disciplinama koji se tiču evolucione istorije biljaka i životinja, reliktna populacija se prirodno javlja u ograničenoj oblasti, dok je njen originalni opseg bio znatno veći u prethodnoj geološkoj epohi.

Primer reliktne vrste je torbarski vuk sa Tasmanije. On je relikt torbarskog mesojeda koji je opstao do današnjih vremena na jednom ostrvu, dok je većina torbarskih mesojeda na drugim lokacijama davno izumrla.

WoRMS

World Register of Marine Species (Светски регистар морских врста), скраћено WoRMS, онлајн је база података направљена с циљем пружања меродавних и свеобухватних спискова имена морских организама.

Ареал

Ареал (од лат. area - област) је део територије или акваторије у коме одређена популација/врста врши животне процесе. Облик и величина ареала су резултат како интеракције еколошких фактора са популацијом/врстом, тако и њеном филогенетском историјом.

Границе ареала су у ствари границе распрострањености. Ареал појединих биљних врста је последица више фактора:

историјског развоја врсте

специфичних особина њеног распростирања

њене екологије

генетике.По облику ареал може бити:

компактан

дисјунктан

тракастАреале проучава биолошка дисциплина хорологија.

Воласова линија

Воласова линија је назив за границу између Индомалајског и Нотогејског зоогеографског царства. Ову линију је први дефинисао Алфред Волас, по коме је и добила име. Волас је на путовањима 1854—62. године утврдио да се одређене врсте (слонови, тигрови, тапири, орангутани) могу наћи на Суматри, Јави и Балију, али да их нема на Сулавесију, Молучким острвима и Малим Сундским острвима.

Воласова линија полази на северу између Филипина и Молучких острва, а иде јужно до простора између острва Сулавеси и Борнео са једне стране и острва Ломбок и Бали са друге. Волисова линија је крајња граница ареала великом броју животињских група.

Геоекологија

Геоекологија је наука у којој су обједињене географија и екологија. Назив потиче од грчких речи: ge - Земља, oikos - кућа, дом и logos - наука. Бави се проучавањем утицаја природних и друштвених елемената (фактора) географске средине на живот организама, посебно човека (где се може издвојити посебна грана хумана геоекологија).

Геоекологија изучава просторну изменљивост средине која има изузетан еколошки значај, затим промену географске средине изазване људском делатношћу, а, између осталог, прогнозира и те промене у будућности.

Важан предмет интересовања геоекологије је проблем загађивања средине, заштита од истог, како и санација деградираног подручја. Осим тога важно је и изучавање природних несрећа и могућности њиховог спречавања и ублажавања.

Зоогеографија

Зоогеографија је грана зоологије и биогеографије. Назив јој потиче од грчких речи zoon – животиња, geo – Земља, и graphein – писати.

Општина Оџаци

Општина Оџаци је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Западнобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 411 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35.049 ha, а на шумску 1.895 ha).

Општина се граничи са општинама Сомбор, Апатин, Кула, Бачка Паланка и Бач, а на Дунаву се граничи са Хрватском.

Седиште општине је градско насеље Оџаци. Општина Оџаци се састоји од 9 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 30.154 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -8,3‰, а број запослених у општини износи 8.431 људи. У општини се налази 10 основних и 2 средње школе.

Палеоарктичка зона

Палеоарктичка зона на пољу биогеографије означава „стара копнена подручја” Европе, Северне Африке до јужног руба Сахаре и Азије (на југу до Хималаја — без Индијског потконтинента и Арабијског полуострва) и припадајућа острва.Палеоарктичка зона настала је у палеогену, када су се на том подручју развијале нове формације биљака и животиња. Заједно са неарктичком зоном (Северна Америка, северни Мексико и Гренланд) чини холарктичку регију на северној полулопти.

Прашума

Прашума у прадавно доба бујне су шуме покривале велике делове копна. Човек је мало-помало шуму крчио и претварао је у обрадиву земљу или чак на њој градио. Данас се у ретким деловима света могу наћи недирнуте, густе, непроходне шуме у којима се дрвеће само руши од старости. То су прашуме. Оне имају велика дрва и врло разнолик биљни и животињски свет.

Прерија

Прерија је низијска област (област са ниским рељефом) на којој расту траве и друге зељасте биљке, скоро без дрвећа, и где је клима углавном умерена. Назив прерија се користи у Северној Америци.

Област прерија укључује Велике равнице, која заузимају највећи део територије америчких држава Северна Дакота, Јужна Дакота, Небраска, Канзас, Оклахома, Тексас и Колорадо, као и велике делове држава Индијана, Илиноис, Ајова, Мисури, Висконсин и Минесота. У Канади прерије заузимају велике делове провинција Манитоба, Саскачеван и Алберта.

Реч „прерија“ су за ове области први употребили француски истраживачи, користећи свој назив за ливаду. У САД и Канади се понекад разликује вегетација са ниском травом, која расте западно од 100. меридијана, и вегетација са средње високом и високом травом која расте на истоку (од централног Тексаса до јужне Манитобе). У том случају се реч прерија користи само за заједнице средње високе и високе траве.

У последњих двеста година највећи део ове области је претворен у фарме. Област са кратком травом у ствари више одговара дефиницији степе.

И поред дугих суша и повремених бујица после киша, прерије Велике Равнице не подлежу великој ерозији. Корење преријских трава је испреплетано и залази дубоко у земљу, тако да држи земљиште на месту, а истовремено допире до подземне воде. Прерија је еволуирала милионима година и може да опстане у условима у којима гајени усеви брзо угину.

Ватра, односно пожар, је важан елемент екологије прерије. Било да је пожар изазван громом или од стране човека, он обнавља зељасту вегетацију тако што уклања старе суве стабљике и истовремено уништава младице грмља и дрвећа. Такође су важне животиње биљоједи, као што су бизон и преријско куче, које се напасају у прерији.

Рефугијум

Рефугијум представља простор на коме су се организми и биоценозе успели склонити и одржати у време за њих неповољних периода Земљине историје (издизање нивоа мора, ледена доба и сл.). Код нас се за рефугијум често користи и назив прибежиште. Рефугијуми су често области са благом климом. У Европи су, на пример, у време ледених доба као рефугијуми врстама служила јужноевропска полуострва, а у Северној Америци Калифорнија. Рефугијуми на територији Србије (и шире, Балкана) су углавном клисуре и кањони са правцем протезања запад-исток. Рефугијуми имају велики значај у очувању биолошке разноврсности, јер представљају станишта многих ендемских врста. Данас су многи рефугијуми, попут кањона и речних клисура угрожени, јер се на њих врши велики антропогени притисак. Кањони се преграђују бранама, стварају се вештачка језера у циљу производње електричне енергије те се на тај начин уништавају станишта многих врста.

Савана

Саване су травне заједнице тропског и суптропског поднебља, са ретким дрвећем и грмљем, које се биогеографски простиру између области тропских кишних шума и пустиња.Типичан пример су саване у источној Африци, са својим разноликим животињским светом и препознатљивом вегетацијом (нарочито по високим акацијама са пљоснатом крошњом). Савана би у дословном преводу значила „широка равница“.

Разграничења у односу на степе и сушне шуме се постављају на разне начине. У поређењу са травним стаништима умерених подручја, саване су изузетно разноврсне. У неким је дрвеће ретко и врло удаљено, док у другим ствара ретке шуме, које се постепено развијају у шумска подручја. Дрвеће снажно утиче на животиње саване, јер им пружа разноврсну исхрану која обухвата дрво, лишће, цвет и семе, а истовремено омогућава заклон и место за размножавање многим животињама које живе изнад тла.Равнотежа између дрвећа и трава је врло осетљива и најчешће зависи од животиња.На пример, слонови уништавају дрвеће тако што га савијају и руше како би допрли до лишћа. Са друге стране, они дрвећу помажу да се размножава, јер са храном уносе семење које пролази кроз цревни канал, и са изметом-идеалним медијумом за раст семена-бива избачено. Сисари који брсте често уништавају дрвеће откидајући младице пре него што се развију. И ватра контролише раст дрвећа,а њен утицај је још снажнији на местима где дрвеће расте густо.

Тајга

Тајга је биом који се налази у поларним зонама. Лета и зиме чине хладни периоди, при чему је годишња температура 2 - 4 степени C, а годишње падавине су изнад 600 mm. Назив тајга потиче из алтајских језика, где чини високе и шумске планине.

Територија

Територија је ограничени део тврде Земљине површине са њеним природним и антропогеним особинама и ресурсима. Карактерише се површином, географским положајем и другим својствима. Квалификована на одређен начин, добија својство таксона.

Травњак

Травњак је травнато подручје, животна заједница и биотоп обележен травама у ком има врло мало или уопште нема дрвећа. Делимично је настао човековим утицајем (крчењем шума), а припада животним заједницама. У биогеографији травњаци се зову травне формације. Ту спадају ливаде и пашњаци (травњаци на којима се обавља испаша стоке) као и велики, природни травњаци:

Саване у тропима

Степе са високом и ниском травом умереног и суптропског подручја

Подарктичка односно, субполарна травната тундра

Плеистоценске мамутске степеНа травњацима постоји велик број биљака (нпр. шафран, трпутац, тратинчица и маслачак) и животиња, које могу живети на земљи (нпр. зец, јеж и миш), испод ње (кртица, кишна глиста) или у ваздуху (инсекти). Од птица ту живе фазан, препелица и шева. Неке биљке које расту на ливадама користе се за прављење чајева, а друге за исхрану.

Тропске шуме

Тропске шуме расту између 23.4° северне географске ширине и 23,5° јужне географске ширине. Температура и дужина дана су у тим подручјима релативно сталне, тако да су раздобља вегетације одређена само врло различитим количинама падавина. Тако се разликују тропске сушне шуме (42%), тропске шуме са листопадним дрвећем (32%) и тропске кишне шуме (25%).

Фитогеографија

Фитогеографија је грана биогеографије. Назив јој потиче од грчких речи phyton – биљка, geo – Земља и graphein – писати.

Холарктик

Холарктик је биогеографски регион који обухвата већи део Северне Земљине полулопте. Јужна граница овог региона пролази кроз северни део Мексика, Атлантски океан јужно од Зеленортских острва, северне делове Сахаре, исток Арабијског полуострва, Хималаје, јужне делове Кине, Филипинским морем јужно од Тајвана и Јапана, Тихим океаном северно од Хаваја. Често се дели на мање екозоне, Палеарктик и Неарктик, које обухватају области Холарктика у Старом, односно Новом свету.

Основне дисциплине биологије
Физичка географија
Друштвена географија
Општа географија
Граничне науке

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.