Биначка Морава

Биначка Морава (Биничка Морава, Бинч Морава, Морава Бича[1]) је река на Косову и Метохији, која сачињава Јужну Мораву заједно са Прешевском Моравицом код Бујановца.

Биначка Морава
Vitia
Биначка Морава у Витини
Опште информације
Дужина49 km
СливЦрноморски
Пловностне
Водоток
Изворпланина Скопска Црна Гора
Ушћеса Прешевском Моравицом образује Јужну Мораву код Бујановца
Географске карактеристике
Држава/е Србија
 Северна Македонија
ОбластКосовско Поморавље
НасељаВитина
ПритокеЛетничка река, Ливочка река

Ток реке и њен значај

Биначка Морава извире испод Скопске Црне Горе, северно од Скопља. Реке Кључевска и Слатинска се на око 5 km одвојеног тока спајају и чине Голему реку. Она тече још око 4 km у Северној Македонији, када прелази границу и улази у Србију код села Бинач, по коме је и добила име. Даље тече поред Витине, а затим и поред Гњилана, за које је некада, а и сада имала велики значај. Даље наставља према селима Доморавце и Кончуљу, где само пар километара касније са Прешевском Моравицом гради Јужну Мораву. Значај ове реке био је, а сада јесте, али знатно мање, велики, јер је то главни водени ток читавог Косовског Поморавља. Биначка Морава је изразито бујичарског карактера.[2]

Њене главне притоке са десне стране су Летничка река, Жегранска или Карадаг и Подгранска или Доња река, а са леве стране Ливочка река, Голема река, Прилепница, Крива река и Десивојска река.[3]

Референце

  1. ^ Павловић 1994, стр. 29.
  2. ^ Павловић 1994, стр. 12.
  3. ^ Ћукић 1971, стр. 24.

Литература

  • Ћукић, Драган (1971). Косово: знаменитости и лепоте. Приштина.
  • Павловић, Звездана (1994). Хидронимски систем слива Јужне Мораве. Београд.
Јужна Морава

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југ—север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

Витина

Витина (алб. Vitia, Vitisë) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији. Налази се у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовскопоморавском управном округу. Према попису из 2011. године било је 4924 становника.Ово подручје је познато као Горња Морава и налази се у подножју Скопске Црне Горе.

Гњилане

Гњилане (алб. Gjilan или Gjilani) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и седиште је Косовскопоморавског управног округа. Према попису из 2011. године било је 54.239 становника.

Драган Велић

Драган Велић (Сушица, 18. новембар 1958 ) је косовски Србин политичар, тренутно је председник Скупштине Заједница општине Аутономне покрајине Косово и Метохија, Велић је обавља дужност председника Скупштине Заједница општине Аутономне покрајине Косово и Метохија од 2001. до 2004.

Историја Србије у средњем веку

Средњовековна Србија обухвата период од прве половине 7. до друге половине 15. века нове ере.

КУД „Младост“ Нова Пазова

Културно уметничко друштво Младост Нова Пазова (скраћено име: КУД Младост Нова Пазова) је основано 1953. године.

Успешно делује у окупљању младих, развијању склоности ка игри, песми, музици, глуми, поезији, ликовном стваралаштву и пре свега афирмацији културних вредности српског народа и свих других народа који живе на простору Републике Србије. Седиште културно уметничког друшта се налази северно од Београда у Новој Пазови.

КУД Младост Нова Пазова је члан асоцијације CIOFF Srbija од 2003. године.

Друштво тренутно броји близу 400 чланова, од којих је најбројнија фолклорна секција.

Лесковачко поље и Бабичка гора

Лесковачко поље и Бабичка гора је област која захвата источни сектор простране Лесковачке котлине. Ова котлина је једна од највећих на територији Републике Србије и налази се у Јужном Поморављу, у географској мезорегији Јужна Србија. Котлина почиње од изворишта Туловске реке испод Врвикобиле(995 m), једног од висова масива планине Кукавице, са једне и Грделичке клисуре са друге стране на југу и теснаца између брега Коминга на левој обали Јужне Мораве и завршног западног брега планине Селичевице на десној обали исте реке, на чијем су врху рушевине средњовековне тврђаве Копријан, на северу. Овај теснац представља најсевернију тачку Лесковачке котлине по Моравиној долини а то је представљао, и у административном погледу, за време постојања древне Дендре, затим Немањине Дубочице али и турске нахије Дубочица.

Дужина области мерена од виса Врвикобиле до Коминге износи 48 km у ваздушној линији а по дну Мораве, од Грделичке клисуре на југу до најсеверније тачке котлине, око 41 km. Највећу ширину област има у средини, од локалитета Попово гумно на јужним падинама Бабичке горе (748 m) на истоку до локалитета званог Манастириште на јужним падинама Добре главе (433 m) и износи 26 km.

У овој области можемо разликовати 3 зоне: алувијалну раван, зону побрђа и планину. Алувијална раван је средишња зона. Њу је формирала Јужна Морава а протеже се од Грделичке клисуре на југу до теснаца Коминга-Копријан на северу. Највећу ширину раван има у делу где се у Јужну Мораву уливају њене леве притоке Ветерница, Јабланица и Пуста река а најужа је негде на средини, између села Доње Локошнице на истоку и села Живкова на западу. Алувијална раван представља заправо Лесковачко поље.

Зона побрђа лежи на обема странама Мораве. Побрђе на левој, западној страни од Мораве, разбијено је у четири групе између којих су равнице широке по неколико километара кроз које теку Ветерница, Јабланица и Пуста река. Побрђа источно од Мораве су компактна и испресецана дубоким долинама стрмих падина речица које се сливају са Бабичке горе.

Трећу зону чини планина Бабичка гора тј. њене западне падине која у северном делу области допире до Јужне Мораве а на југу до побрђа неогене старости.

У састав области Лесковачко поље и Бабичка гора не улази део Лесковачке котлине на њеном југоистоку који чине падине Острозуба и Крушевице са побрђем између кога је река Власина измоделирала своју речну терасу од Власотинца до њеног ушћа у Јужну Мораву јер је овај простор у науци издвојен као микрорегија Доња Власина. Такође, у састав ове области не улази део југоисточне планине Селичевице, иако она тим својим делом чини североисточни обод Лесковачке котлине јер је овај простор у науци издвојен као микрорегија Доње Заплање.

Морава

Морава је реч која означава воду у извесном броју словенских језика, настала од речи море која у разним облицима постоји у већем броју језика, што има корен у индоевропском мо.

Морава је стога чест топоним за реке и може бити:

Велика Морава, река у Србији, десна притока Дунава;

Западна Морава, река у западној Србији;

Јужна Морава, река у јужној Србији;

Биначка Морава, река у јужној Србији;

Морава, река у Чешкој, Словачкој и Аустрији, лева притока Дунава;мада може бити и:

Морава, село у Бугарској, у општини Свиштов;

Морава, насеље у Словенији, у општини Кочевје;

Морава, старо име за Гњилане;

Сува Морава, насеље у Србији, у општини Владичин Хан;

Мала Морава, насељено место у Чешкој, у округу Шумперк;

Долњи Морава, насељено место у Чешкој, у округу Усти на Орлици;

Горња Морава, област у јужној Србији, на Косову;

Морава, планина у Албанији;

Морава, санџак у Темишварском пашалуку;

Морава, аеродром у Србији;

Морава, ракетни систем;

Морава, термоелектрана у саставу термоелектране Никола Тесла;

Морава, бренд цигарета.

Нишка котлина

Нишка котлина (арх. Нишко поље) је пространо улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор на југоистоку Србије у тектонском рову композитне долине-потолине Јужне Мораве. Као део простране Јужноморавске долине истог морфолошког типа, Нишка котлина почиње на истоку од Сићевачке клисуре, док на западу сраста са моравском потолином, чинећи котлину која по површини (620 km2) и броју становника (260.237) спада међу веће географске просторе ове врсте у Јужној Србији.

На основу физичко-географских, друштвено-географских и демографских карактеристика, она је сложени развојни систем, у коме централно место заузимају град Ниш једно бањско и 72 сеоска насеља са својом инфраструктуром, највећим ресурсима у плодном земљишту и велико богатство термо-минералних вода. Конурбациони процеси у Нишкој котлини су добар пример специфичних облика прилагођавања градској култури у условима новог живота и сељачке еманципације, који и до данашњих дан нису окончани, нарочито у ободним деловима котлине.

„Иако је претежно уоквирена високим брдско-планиниским ободом, Нишка котлина је у повољној комуникативној вези са суседним котлинама, захваљујући највише долинама Јужне Мораве, Нишаве и Кутинске реке“..

Северна Македонија

Северна Македонија (мкд. Северна Македонија), званично Република Северна Македонија (мкд. Република Северна Македонија), држава је у југоисточној Европи у средишњем дијелу Балканског полуострва. Заузима површину од 25.713 km², и има нешто више од 2 милиона становника. Главни и највећи град је Скопље са 506.926 становника, у њему се налазе седишта државних институција и представља политички, административни, привредни, универзитетски и културни центар земље. Остали већи градови су Битољ, Куманово, Прилеп, Тетово, Охрид, Велес, Штип и Гостивар. Званични језици су македонски и албански, а званична валута је македонски денар.

На референдуму 8. септембра 1991. грађани су изгласали независност од Југославије, али због спора са Грчком око имена се до фебруара 2019. у Организацији уједињених нација и у многим службеним документима у иностранству, користио назив Бивша Југословенска Република Македонија (скраћено БЈР Македонија и БЈРМ). Северна Македонија се на северу граничи са Србијом (221 km), на западу са Албанијом (151 km), на југу са Грчком (246 km) и на истоку са Бугарском (148 km). Укупна дужина границе износи 766 km.

Чланица је Уједињених нација, Савета Европе и политичко-војног програма Партнерство за мир. Од децембра 2005. године је кандидат за улазак у Европску унију и поднела је захтев за чланство у НАТО пакт.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Стефан Немања

Стефан Немања (понекад Стеван; црсл. Стѣфань; око 1113 — 13. фебруар 1199) био је велики жупан Рашке и родоначелник владарске династије Немањића, која је у једном периоду владала делом тадашње Србије у средњем веку.

Сматра се једним од најзначајнијих српских владара, а заједно са сином Светим Савом Српским, једним од утемељивача Српске православне цркве, која Стефана Немању слави као Светог Симеона Мироточивог. Доба његове владавине представља преломни период у историји и култури Срба.Као најмлађи син властелина Завиде, збацио је вероватно 1166. године свог најстаријег брата Тихомира и врховну власт Византије. Поред брата Тихомира имао је још два брата Мирослава и Страцимира. Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, 1172. године, Немања I се предао византијском цару Манојлу I Комнину (1143—1180) и признао га за свог суверена. После цареве смрти 1180. започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на околне српске области (Косово, Зета, Травунија, Захумље и Неретвљанска област), осим Босне. Његова експанзија је окончана поразом на Морави 1190. године, након чега је Рашка симболично постала византијски вазал, али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања.

На унутрашњем плану, окренуо се учвршћивању власти у земљи. Сазвао је сабор против богумила у Рашкој, након чега се, уз помоћ војске, сурово обрачунао са следбеницима овог учења, које је сматрано јеретичким. На међународном плану српски велики жупан је био одан вазал Манојлу Комнину од 1172. године, шаљући му помоћне војне одреде који су учествовали и у бици код Мириокефалона (1176). године, али после смрти цара Манојла I (1180), велики жупан се одметнуо и улазио је у велике савезе против Византије. Послао је своје посланике чак у Нирнберг 1188. на преговоре са светим римским царем Фридрихом I Барбаросом (1155—1190).

У уметности, његову владавину карактерише почетак подизања монументалних владарских задужбина, као и појава аутентичног српског стила у сакралној архитектури, познатог као Рашки стил, за чији почетак се узима његово подизање манастира Ђурђеви Ступови. Поред њега, Немања је подигао и обновио читав низ цркава и манастира, међу којима треба истаћи манастире: Студеницу (коју је подигао себи као маузолеј) и Хиландар, који је обновио из темеља са сином Савом 1198. године.Повукао се са власти и замонашио на сабору 1196, а за свог наследника је одредио средњег сина Стефана Првовенчаног (велики жупан 1196—1217, краљ 1217 — 1228), у договору са византијским царем Алексијем III (1195—1203), чијом ћерком Евдокијом је Стефан био ожењен. Преминуо је као монах Симеон у манастиру Хиландар, а његове мошти су 1208. године пренете у манастир Студеницу, у коме се и данас налазе.

Композитна долина Биначке Мораве

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.