Бинач

Бинач (алб. Binçë или Binça) је насеље у општини Витина на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бинач површине 1.236 ha. Село Бинач код Витине се први пут помиње 1019. године, у повељи византијског цара Василија II.[1] Претпоставља се да је у то време седиште епископије био манастир Св. архангела Михаила и Гаврила, познат као манастир Бинач. Последњег духовника овог манастира су 1867. године заклали Албанци у његовој манастирској ћелији, а манастирску земљу су присвојили. Данашњи манастирски комплекс има цркву скромних димензија, конаке и звонару. Очуван је млађи слој живописа из 16. века, а од вредних предмета једна кадионица из 14. века. У манастиру бораве 2 или 3 монахиње. У селу и околини се налазе остаци цркава Св. Петке, Св. Стефана и Св. Николе.

Бинач
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаВитина
Географске карактеристике
Координате42°17′58″ СГШ; 21°21′51″ ИГД / 42.2994° СГШ; 21.3642° ИГДКоординате: 42°17′58″ СГШ; 21°21′51″ ИГД / 42.2994° СГШ; 21.3642° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина623 м
Бинач на мапи Србије
Бинач
Бинач
Бинач на мапи Србије

Порекло становништва по родовима

Подаци из 1929. године[2]:

Српски родови:

  • Шорлићи (13 кућа.), Ђурићи (8 кућа.), Илићи (9 кућа.) и Милкићи (10 кућа.), сви славе Св. Николу; досељени из Бреста код Скопља), одмах после Мирчевића.
  • Цајкићи (1 кућа.) и Мирановићи (1 кућа.), досељени заједно са горњим родовима из Бреста. За Цајкиће и Мирановиће која су у Бресту били један род вели се, да су старином из Бинача, из овог села, и да је нека њихова баба, која је издала град Турцима, из њиховог рода. Због тога се држи да су они проклети те никако не могу да имају више од две куће.
  • Дафинићи (3 k., Св. Петка), досељени око 1830. године из Жегре као момци.
  • Мулић (1 k.), пресељени из Ранилуга у Гњилану око 1860. године, а 1913. године досељен у Бинач као бакалин и механџија.

Родови Хрвата католика:

  • Лукићи (4 k.), Балабан (3 k.), славе Св. Николу и Св. Франциска, пресељени из Врнавокола 1895. год. Издају се за фис Гаш.
  • Шашарци (3 k., Велика Госпођа), пресељени из Шашара око 1860. год. Издају се за фис Бериш. Старином из Босне.

Родови Албанаца католика:

  • Додићи (4 k.), Симоновићи (2 k.), Нујић (4 k.) и Куртовићи (5 k.), сви од фиса Соп. Досељени око 1750. године из Малесије у Албанији као католици, потом прешли у ислам, али га привидно исповедовали. Пред крај прве половине 19. века су се испоњили за католике и били интернирани као ови из Стубле. Из привидног ислама су остала и презимена родова Нујића и Куртовића.

Род Албанаца муслимана:

Род Рома муслимана:

  • Брајини (3 k.); као ковачи сељакају се по селима Горње Мораве.

Демографија

Насеље има мешовит етнички састав.

Број становника на пописима:

Референце

  1. ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 30 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.)[1][2]
  2. ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 179 и 180 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935.)[3][4]
Јужна Морава

Јужна Морава је река у Србији која представља краћу од две реке које чине Велику Мораву. Јужна Морава је дугачка 295 km и тече углавном смером југ—север, од македонске границе до централне Србије, где се среће са Западном Моравом код Сталаћа и ствара Велику Мораву.

Александар Урдаревски

Александар Урдаревски Станко (Чучер, код Скопља, 1920 — Старо Грацко, код Липљана, 1. фебруар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биначка Морава

Биначка Морава (Биничка Морава, Бинч Морава, Морава Бича) је река на Косову и Метохији, која сачињава Јужну Мораву заједно са Прешевском Моравицом код Бујановца.

Бузовик

Бузовик (алб. Buzovik) је насеље у општини Витина, Косово и Метохија, Република Србија.

Овде се налазио манастир Бинач.

Гаврило

Гаврил, Габријел или Џибрил (хебр. גַּבְרִיאֵל - „снага Божја“) у Аврамским религијама означава слугу и гласника (анђела) Божјег који има дужност да саопштава људима Божје одлуке.

Према Библији је Гаврило Божји гласник послан Данилу, Захарији и Марији. Хришћани и муслимани верују да је он прорекао рођење Јована Крститеља и Исуса.

Градиште

Градиште је чест назив за села у Србији. У изворном значењу он се односи на рушевине старих градова – тврђава — најчешће из средњег века или османског времена.

Градиште - Каљаја

Градиште је археолошко налазиште који се налази у месту Бинач, општина Витина, Косово и Метохија, Србија. Период градње је између 300. и 1100. године.

Локалитет се налази на узвишењу, на десној обали Горње Мораве, где су откривени налази касноантичке и рановизантијске тврђаве, који се датују у период између 4. и 6. века. Налази из византијског периода датовани су у 11. век.

У повељи цара Василија II из 1019. године помиње се ово утврђење.

Епархија рашко-призренска

Епархија рашко-призренска или Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Теодосије (Шибалић), а седиште епархије се налази у Призрену. Број верника ове епархије је у опадању због политичких притисака и дешавања која су довела до исељавања српског становниптва.

Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила (Бузовик)

Манастир Светих архангела Михаила и Гаврила или манастир Бинач, у месту Бузовик је манастир Епархије рашко-призренске Српске православне цркве из 14. века. У другој половини јуна 1999. године манастир је потпуно опљачкан и уништен експлозивом.

Нишка котлина

Нишка котлина (арх. Нишко поље) је пространо улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор на југоистоку Србије у тектонском рову композитне долине-потолине Јужне Мораве. Као део простране Јужноморавске долине истог морфолошког типа, Нишка котлина почиње на истоку од Сићевачке клисуре, док на западу сраста са моравском потолином, чинећи котлину која по површини (620 km2) и броју становника (260.237) спада међу веће географске просторе ове врсте у Јужној Србији.

На основу физичко-географских, друштвено-географских и демографских карактеристика, она је сложени развојни систем, у коме централно место заузимају град Ниш једно бањско и 72 сеоска насеља са својом инфраструктуром, највећим ресурсима у плодном земљишту и велико богатство термо-минералних вода. Конурбациони процеси у Нишкој котлини су добар пример специфичних облика прилагођавања градској култури у условима новог живота и сељачке еманципације, који и до данашњих дан нису окончани, нарочито у ободним деловима котлине.

„Иако је претежно уоквирена високим брдско-планиниским ободом, Нишка котлина је у повољној комуникативној вези са суседним котлинама, захваљујући највише долинама Јужне Мораве, Нишаве и Кутинске реке“..

Општина Витина

Општина Витина је општина у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. У општини према проценама УНМИКа живи 59.810 становника.

Списак археолошких налазишта у Србији

Следи списак археолошких налазишта у Србији.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак споменика културе у Косовскопоморавском округу

Следи списак споменика културе у Косовскопоморавском округу.

Српске енклаве на Косову и Метохији

Српске енклаве на Косову и Метохији су места насељена Србима и другим неалбанцима чије становништво није потпуно етнички очишћено 1999. и 2004. године. Становништво енклава живи у мањој или већој мери изоловано од околног албанског становништва, често у веома тешком условима, и у одређеној мери поштује правни систем Србије. Политички, енклаве су заједно са Северним Косовом организоване у Скупштину заједнице општина Косова и Метохије.

Тачан број српских енклава на Косову и Метохији тешко је утврдити. Ова информација не постоји ни на једном од званичних сајтова државних органа од којих би се очекивало да је имају. Слично је и са бројем Срба на Косову и Метохији. Званичних података нема, а према незваничним проценама, њих је око 200.000.

Станковце (Глоговац)

Станковце (алб. Stankoc, Sankofci) је насеље у општини Глоговац, Косово и Метохија, Република Србија. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 1.437 становника, већину становништва чинили су Албанци. Историјски и географски село Станковце припада Дреници. Село је након 1999. године позната и као Фљамурас (алб. Flamuras).

Црква Свете Петке у Биначу

Црква Свете Петке се налазила у Биначу, насељеном месту на територији општине Витина, на Косову и Метохији. Припадала је Епархији рашко-призренске Српске православне цркве.

Црква посвећена Светој Петки подигнута је 1973. године, на гробљу, на темељима старијег храма. Налазила се на четири километра јужно од Витине.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.