Библиотекарство

Библиотекарство је интердисциплинарна наука која се бави функционисањем, организациојом и потребама библиотека. У данашње време раширена је употреба рачунара у библиотекама, што омогућује бржу претрагу и проналажење књига, било тематском претрагом, писцу, или кључним речима, пошто су књиге класификоване користећи неки од расположивих класификационих система. Она се бави прикупљањем, организовањем, чувањем, и ширењем информација. Мартин Шретингер, баварски библиотекар, сковао је назив дисциплине у окриру свог рада (1808–1828) са насловом Versuch eines vollständigen Lehrbuchs der Bibliothek-Wissenschaft oder Anleitung zur vollkommenen Geschäftsführung eines Bibliothekars.[1] Уместо да класификује информације на бази природе елемената, као што је то раније рађено у баварској библиотеци, Шретингер је организовао књиге по абецедном реду.[2] Прву америчку школу за библиотекарство основао је Мелвил Дјуи на Универзитету Колумбија 1887. године.[3][4]

Историјски гледано, библиотекарство је такође укљученено у архивистику. Архивистика показује како су извори информација организовани да служе потребама изабраних корисничких група, начин на који људи комуницирају са класификационим системима и технологијом, како се информације стичу, како су људи обучени и едуковани за каријере у библиотекама, правни статус библиотека и информационих ресурса и примењене науке рачунарске технологије која се користи у документацији и управљање записима. Академске студије у библиотеци обично укључују прикупљање менаџмента, информационих система и технологија, методе истраживања, каталогизацију и класификацију, очување, референца, статистике и управљања. Библиотекарство се константно развија, обухватајући нове теме као што су управљање базама података, информације о архитектури и управљање знањем, између осталих.

Не постоји опште договорена подела између појмова библиотекарска наука и библиотекарство, те су у одређеној мери међусобно замењиви, и могуће је да се најзначајније разликују у конотацији. Најчешће се користи појам библиотекарска наука или библиотекарске студије (ЛИС).[5] Већина библиотекара сматра то само терминолошком варијацијом, која има за циљ да се нагласе научне и техничке основе субјекта и његов однос са информатичком науком. ЛИС не треба мешати са теоријом информација, математичким проучавањем концепта информација. Библиотечка филозофија је била поређена са библиотекарском науком као проучавањем циљева и мотивација библиотекарства насупрот развоју и усавршавању техника.[6]

Историја

Рана историја

У Угариту у Сирији ископавању су открили Дворску библиотеку, храм библиотеку, и две приватне библиотеке које датирају из око 1200 п. н. е, са дипломатским текстовима, као и поезије и других књижевних облика. Легендарна Александријска библиотека је можда најпознатији пример ране библиотеке, процват у 3. веку пре нове ере, а можда инспирисан од стране Димитрија Фалера.

Древни проналазци информација

Један од кустоса царске библиотеке у династији Хан верује се да је био први који је успоставио библиотеку класификације система и прву књигу нотације. У то време каталог библиотеке је био написан на финој свили и чувао се у свиленим торбама.

19. век

Томас Џеферсон, чија је библиотека била у Монтицелу која се састојала од хиљада књига, осмислио систем класификације инспирисан Баконовом методом, који груписане књиге, мање или више по теми него по абецедном реду, као што је претходно урађено. Џеферсон колекција је постала језгро прве националне збирке Сједињених Држава када је пребачена у Конгрес, када је пожар уништио Конгресну библиотеку током рата 1812. годин. Џеферсон Збирка је почетак онога што данас познајемо као Конгресна библиотека.

Први уџбеник библиотекарства објавио је Мартин Шретингер 1808. године, затим књиге Јохана Георга Сеизингера и других.

20. век

У енглеском говорном подручју термин „библиотекарство“ изгледа да је коришћен први пут 1916. у књизи „Пенџаб Библиотека буквар“ аутора Асу Дон Дикинсон, коју је објавио Универзитет у Пенџабу, Лахор (Пакистан). Овај универзитет је први у Азији почнео наставу библиотечке наставе. „Пенџаб Библиотека буквар“ је први уџбеник библиотекарства на енглеском језику било где у свету. Први уџбеник у Сједињеним Државама је „Приручник за библиотеке економије“, који је објављен у 1929. Касније, термин је коришћен у наслову С. Р. Ранганатхана Пет закона библиотекарства, објављен 1931, а у наслову 1933. књиге Ли Пирс Батлер,Увод у библиотекарство. Батлер је нови приступ заговарао користећи квантитативних метода и идеју друштвених наука, са циљем коришћења библиотекарства за друштвене потребе за информацијама. Ово истраживање је засновано на „библиотеци економије“, која је углавном ограничена на практичне проблеме у администрацији библиотека. Прерада Раганатханих закона је објављена 1995. који уклања сталне референце на књиге. Мајкл Горманових Пет нових закона библиотекарства укључују знања и информација у свим облицима, омогућавајући дигиталне информације које треба размотрити.

У последње време, уз раст дигиталне технологије, на терену су под великим утицајем концепције информатике. Иако је основно разумевање од кључне важности и за истраживање и практични рад(на пример, коришћење онлине друштвених мрежа у библиотекама, област науке информација остала је у великој мери далека, како у обуци тако и у истраживању интереса.

Обука у библиотекарству

Већина стручних библиотекара захтевају професионалну постдипломску диплому у библиотекачкој науци или један од његових еквивалентних термина библиотекарству и информационе науке. У Сједињеним Државама и Канади сертификат обично долази из степена мастера, одобрава га Америчка асоцијација библиотека-акредитоване институције, тако да чак и ненаучног библиотекари имају академску позадину. У Великој Британији, међутим, било је потеза да прошири услове уласка у професионалну обуку библиотекара, да такве квалификације, или искуство, других дисциплина постане прихватљивије. У Аустралији, више институција нуди дипломе које прихвата Аустралијска библиотека и информатички савез.

Види још

Референце

  1. ^ „Deutsche Biographie – Schrettinger, Martin”. www.deutsche-biographie.de. Приступљено 31. 03. 2016.
  2. ^ Buckland, M (12. 6. 2005). „Information schools: a monk, library science, and the information age” (PDF)..
  3. ^ „Dewey Resources”. OCLC. 2014.
  4. ^ „Versuch eines vollständigen Lehrbuchs der Bibliothek-Wissenschaft. Oder, Anleitung zur vollkommenen Geschäftsführung eines Bibliothekars. In wissenschaftlicher Form abgefasst. München. (2 bind).”. Google books.
  5. ^ „Accreditation Frequently Asked Questions:What is the difference between the MLS, the MILS, the MLIS, etc.?”. American Library Association. American Library Association. 2017. Приступљено 8. 03. 2017.
  6. ^ Cossette, Andre (2009). Humanism and Libraries: An Essay on the Philosophy of Librarianship. Duluth, MN: Library Juice Press.

Спољашње везе

COBISS

COBISS (енгл. Co-operative Online Bibliographic System & Services — Задружни интернетски библиографски систем и услуге; изговор кобис) организациони је модел који се користи да придружи библиотеке у јединствен библиотечко-информациони систем са узајамном каталогизацијом. Овај систем има много функција тзв. виртуелне библиотеке. Тренутно је у употреби у Словенији (COBISS.SI), Босни и Херцеговини (COBISS.BH и COBISS.RS), Македонији (COBISS.MK), Србији (COBISS.SR) и Црној Гори (COBISS.CG). Ови информациони системи су аутономни, али деле платформу. Преко 350 библиотека користи COBISS за аутоматизацију свог пословања. COBISS.Net је назив мреже која повезује COBISS кооперативне библиографске системе различитих земаља.

COBISS је развијен од стране словеначког Института за информатику (словен. Institut informacijskih znanosti, IZUM) из Марибора. Марта 2011. године, руководство ИЗУМ-а одлучило је да се повуче са положаја. Као разлог навели су презрив став (словеначког) Министарства за високо образовање, науку и технологију (који је водио Грегор Голобич) ка ИЗУМ-у.

CODEN

CODEN je po ASTM standardu E250 šestoslovni, alfanumerički bibliografski kod, koji pruža konciznu, jedinstvenu i nedvosmislenu identifikaciju naziva periodičnih i neserijskih publikacija iz svih predmetnih oblasti.CODEN je postao posebno zastupljen u naučnoj zajednici kao sistem citiranja periodični publikacija u tehničkim i hemijskim publikacijama, i oruđe za pretragu bibliografskih kataloga.

Međunarodni standardni knjižni broj

Međunarodni standardni knjižni broj (engl. International Standard Book Number, ISBN) jedinstveni je identifikator knjiga i drugih omeđenih publikacija bez obzira na medijum (papir, kompakt disk...) na kojem se objavljuju. Njegova primjena počinje 1966. godine, kada se počeo da upotrebljava u Velikoj Britaniji kao SBN (engl. Standard Book Number - standardni knjižni broj), a obuhvatao je samo izdavače sa engleskog govornog područja. Sedamdesetih godina prošlog stoleća SBN postaje međunarodno prihvaćen i preimenovan je u ISBN. 1972. godine osnovana je Međunarodna agencija za ISBN sa sjedištem u Berlinu koji koordiniše rad nacionalnih agencija za ISBN i prati primjenu sistema.

Međunarodni standardni serijski broj

Internacionalni standardni serijski broj (engl. International Standard Serial Number, ISSN) je jedinstveni broj dug osam cifri koji se koristi za identifikaciju štampanih ili elektronskih periodičnih publikacija. Žurnali objavljeni u oba medija mogu da imaju dva ISSN broja, print ISSN (p-ISSN) i elektronski ISSN (e-ISSN ili eISSN). ISSN sistem je zasnovan kao ISO internacionalni standard 1971. i objavljen je kao ISO 3297 1975. godine. ISO podkomitet TC 46/SC 9 je odgovoran za standard.

OCLC

Računarski bibliotečki centar na mreži (engl. Online Computer Library Center), skraćeno OCLC, neprofitna je organizacija koja je računarski bibliotečki servis i istraživačka organizacija čiji je cilj da olakša pristup i pojeftini troškove dobijanja informacija. Osnovan je u junu 1967. na Ohajo Koledžu kao Ohio College Library Center.

Архивистика

Архивистика је наука која се бави проучавањем метода заштите архивске грађе ради њеног кориштења као извор.

Библиотека

Библиотека или књижница је сређена збирка књига по ауторском, предметном или каталогу, која припада приватним лицима или државним институцијама, или установама у којима се чувају збирке књига. За најстарију библиотеку сматра се библиотека египатског цара Осиманзиоса, која се налазила, по мишљењу једних, у Мемнониуму, или других - у Рамезиуму, у Мемфису. Најпознатија египатска библиотека је чувена Александријска библиотека.

Библиотекар

Библиотекар је особа која професионално ради у библиотеци, организује и одржава збирке књига и другог забележеног и објављеног материјала и издаје их на коришћење другима.

Осим послова са самим корисницима бибилиотекари морају радити и на организацији услова за рад са корисницима. У корисничким службама библиотекари директно комуницирају са људима и помажу им у налажењу потребних информација.

Библиотекар на основу праћења литературе и ослушкивања потреба корисника планира и изграђује фонд библиотеке.

Библиотекарско друштво Србије

Библиотекарско друштво Србије основано је 14. децембра 1947. године у Београду у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ као струковно удружење библиотечких радника свих типова библиотека у Србији. Према Статуту из 2011. године седиште Друштва је у Народној библиотеци Србије у Београду.

Виртуелна библиотека Србије

Виртуелна библиотека Србије или по званичном називу ВБС — Центар за узајамну каталогизацију Републике Србије, српска је државна интернетска база података која са једног места нуди неограничен и бесплатан приступ информацијама у више од 160 библиотека у Србији. ВБС Центар се налази у Београду.

У каталогизацију улази све оно што се може каталогизовати: књиге, часописи, DVD филмови… а за своју каталогизацију библиотека користи систем COBISS. Као и сви модерни системи за прављење база података, и Виртуелна библиотека дозвољава претрагу по више критеријума, језика, ћирилицом или латиницом итд.

Ворлдкат

WorldCat представља јединствени каталог (базу података) који је специфичан по томе што садржи збирке преко 72.000 библиотека у око 170 земаља света које учествују у пројекту OCLC-a (Online Computer Library Center).

OCLC повезује библиотеке у глобалну мрежу ради управљања и дељења светског знања. Циљ је створити заједницу посвећену библиотекарским вредностима, а то су заједничко функционисање, дељење ресурса и универзални приступ. Мрежа повезује чланове на моћни клауд систем који омогућава широку мрежу података и кооперативну платформу неопходне за заједничке иновације и операционалну ефикасност за креирање мета база, позајмљивање међу библиотекама, дигитализацију, откривање и доставу. Такође даје могућност за кооперацију и дељење ресурса изграђену око светске заједнице корисника.

Чланови поседују и управљају OCLC оперативом. Библиотекари усмеравају и обликују дирекцију кроз 16-точлани одбор повереника, од којих су више од половине библиотекари, а друга половина библиотекари чланови глобалног савета који су бирани од стране библиотекара из регионалних савета.

Дигитални медији

Дигитални медији, као најновији облици масовне комуникације, пружају могућност средњој класи (обичним људима), као и великим корорацијама да размењују информације.У дигиталне медије спада и интернет. Он обезбеђује актуелне вести и многе друге информације у које спада и наука. Интернет је, као дигитални медиј, такође сервис забавног садржаја.

Дигитални медији, за разлику од већине других једносмерних медија, омогућавају својим корисницима да дају сопствени допринос. Делимично због тога што техничке погодности ових медија не доносе зараду само неколико општепознатих медијских компанија данас има интернет сервисе.

Друштвене науке

Друштвене науке проучавају разне аспекте социјалног живота друштва или појединца, применом научних методологија.

Монографија

Монографија (грч. μονοσ — »један« и γραφειν — »писати«) је писано дело које детаљно обрађује једну тему служећи се поступком који омогућава детаљан, систематски, научно вреднован и објективан опис неке појаве, групе, институције или заједнице коришћењем различитих метода као што су: непосредно систематско посматрање, интервју, анализа документације и сл. Често је у питању научни есеј или научни трактат, који може бити објављен као књига или чланак у часопису. То је по дефиницији један документ који сам по себи представља комплетан текст. Монографија је обично написана од стране једног аутора, али то није увек случај. Излагање у монографији је на вишем нивоу од уџбеника.

Награда „Милорад Панић-Суреп“

Награда „Милорад Панић-Суреп” је награда која се додељује у циљу давања признања појединцима и колективима за постигнуте резултате у развоју библиотекарства. Додељује је Заједница библиотека Србије у сарадњи са Библиотекарским друштвом Србије. Установљена је 16. децембра 1968. године на првој редовној скупштини Заједнице, тако да се време оснивања и почетка организоване активности Заједнице поклапа са постојањем ове награде, као највишег друштвеног признања у библиотечкој струци.

Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву је образовно-научна установа на Палама која обавља основне, специјалистичке, магистарске и докторске студије, као и друге облике студија, за иновацију знања и стручног образовања из 19 области. Један је од два државна универзитета у Републици Српској.

Декан Филозофског факултета је проф. др Драга Мастиловић.

Филолошки факултет Универзитета у Београду

Филолошки факултет Универзитета у Београду налази се на Студентском тргу 3, између зграде Ректората Универзитета у Београду и задужбине Илије М. Коларца.

Читалиште

Читалиште или читаоница је културни објекат чија је основна намена да, као што му и само име каже, омогући људима да неометано читају књиге, часописе, новине и друге облике штампаних или електронских медија. Обично се налазе у склопу библиотека, универзитета или пак културних центара.

Читалиште (Бугарска)

Читалиште (буг. читалище, у дословном преводу читаоница) је уметничка институција типична за Бугарску.

Ова институција је истовремено библиотека, позориште, школа језика, музичка школа, место за необавезне разговоре и клуб.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.