Библиотека

Библиотека или књижница је сређена збирка књига по ауторском, предметном или каталогу, која припада приватним лицима или државним институцијама, или установама у којима се чувају збирке књига.[1] За најстарију библиотеку сматра се библиотека египатског цара Осиманзиоса, која се налазила, по мишљењу једних, у Мемнониуму, или других - у Рамезиуму, у Мемфису. Најпознатија египатска библиотека је чувена Александријска библиотека.

BA plaza entrance
Александријска библиотека
MBP Trzebinia wypożyczalnia popularno-naukowa
Унутрашњост једне библиотеке

Најстарије библиотеке

Прве библиотеке настале су пре више хиљада година. При ископавању старог града Ура, у Месопотамији, научници су открили глинени печат. Био је цилиндричног облика с натписима, и припадао је првој библиотеци.

Већ око 700. год. прије нове ере народ Месопотамије имао је добро уређене библиотеке по својим храмовима и палатама. Књиге су у тим библиотекама биле глинене плочице исписане клинастим писмом. Хиљаде таквих плочица распоређених према подручјима науке, сачињавале су збирке које су представљале прве праве библиотеке. Једна од њих тзв. Асурбанипалова библиотека, с око 22000 глинених плочица, данас се чува у Британском музеју у Лондону.

И Египћани су имали библиотеке које су чували свештеници по храмовима. Књиге су биле направљене у облику свитака од папируса. Најчувенија библиотека свих времена била је у Александрији створена 300. године пре нове ере. Имала је најмање 70000 свитака од папируса.

Теолошке библиотеке

Најстарија Б. богословског карактера је збирка светих књига код Јевреја. Њену основу поставио је Мојсије, а затим се она даље развијала (В Мој. 31, 26; И Цар. 10, 25). Истоветну улогу имали су архиви, настали код Јевреја у СЗ. Са ширењем хришћанства оснивају се богословске библиотеке при црквама, а нарочито по манастирима, где се налазе праве књижевне ризнице.1. Као најстарија хришћанска библиотека сматра се Јерусалимска библиотека, основана у 3. веку. Најстарија хришћанска Б. је Константинопољска, коју је основао цар Константин Велики. Једно време она је бројала чак 120.000 књига, али је, нажалост уништена у пожару, од кога се није могла никако обновити. У доба сеобе народа, многе драгоцене библиотеке су нестале.

Библиотеке на Западу

У средњем веку на Западу су књиге сакупљали посебни монашки редови, нарочито бенедиктинци, а такође и неки од папа, рецимо Николај 5. и Сикст 15. Велике тешкоће за сакупљање књига представљао је мали број примерака једног рукописа, што је отклоњено проналаском штампарије. У данашње време најпознатије Библиотеке на Западу су: Национална библиотека у Паризу (око 2.100.000 књига и рукописа.), Британски музеј у Лондону (1.500.000 књига и 50.000 рукописа), Императорска Б. у Берлину (800.000 књига и 24.000 рукописа), колико има и Б. у Минхену.

Специјане теолошке библиотеке

Што се тиче специјално богословских Б., најпознатија је Ватиканска која броји приближно 220.000 књига и 26.000 рукописа, међу којима и познати кодекс Библије из 15. века. Прве Б. у Русији осниване су при црквама и манастирима, па су и књиге биле црквеног карактера. Прва руску Б. основао је кнез Јарослав при цркви св. Софије у Кијеву. Такође, велика Б. је основана и при Кијевско-Печерском манастиру. У Московској Русији манастирске и црквене Б. одиграле су значајну улогу, тако да се у 16. веку појављују чак и описи појединих књига, У 17. в. појављују се многе приватне Б. у Русији (Симеона Полоцког, Димитрија Ростовског, Силвестра Медведева), а после реформе Петра Великог појављују се у Русији многе Б(Татишћева, Бутурлина, Шћербатова). У 19. веку позната је била Публична Б. (око 1.300.000 наслова и рукописа), Библиотека Румјанцевског музеја од 1827. (око 300.000 наслова и рукописа), Б. Академије наука 1714. у Курландији., Синодска московска Б. (1721), Московска типографска Б. од времена Ивана Грозног, Б. кијевске академије (преко 300.000 наслова и 937 рукописа), Б. Казанске академије, итд.

Библиотеке код Срба

Код прав Срба најзначајнија је Библиотека ман. Хиландар, Патријаршијска Б. у Београду, Б. Богословског факултета, многе манастирске и црквене библиотеке, Б. Србије, Градска и Универзитетска Б., и многе друге. У светској литератури значајне су – Бодлејана у Оксфорду и Британски музеј у Лондону, Национална Б. у Паризу, Конгресна Б. у Вашингтону и др.

Попис библиотека

Дигиталне библиотеке

Види још

Референце

  1. ^ „Library – Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. merriam-webster.com.

Литература

  • Barnard, T. D. F. (ed.) (1967). Library Buildings: design and fulfilment; papers read at the Week-end Conference of the London and Home Counties Branch of the Library Association, held at Hastings, 21st–23 April 1967. London: Library Association (London and Home Counties Branch)
  • Terry Belanger. Lunacy & the Arrangement of Books, New Castle, Del.: Oak Knoll Books, 3rd ptg 2003. 1983. ISBN 978-1-58456-099-9.
  • Bieri, Susanne & Fuchs, Walther Bibliotheken bauen: Tradition und Vision = Building for Books: traditions and visions. Basel: Birkhäuser. 2001. ISBN 978-3-7643-6429-8.
  • Ellsworth, Ralph E. . Academic Library Buildings: a guide to architectural issues and solutions. 530 pp. Boulder: Associated University Press.1973.
  • Fraley, Ruth A. & Anderson, Carol Lee Library Space Planning: how to assess, allocate, and reorganize collections, resources, and physical facilities. New York: Neal-Schuman Publishers. 1985. ISBN 978-0-918212-44-3.
  • Irwin, Raymond (1947). The National Library Service [of the United Kingdom]. London: Grafton & Co. x, 96 p.
  • Lewanski, Richard C. (1967). Lilbrary Directories [and] Library Science Dictionaries, in Bibliography and Reference Series, no. 4. 1967 ed. Santa Barbara, Calif.: Clio Press. N.B.: Publisher also named as the "American Bibliographical Center".
  • Robert K. Logan with Marshall McLuhan. The Future of the Library: From Electric Media to Digital Media. New York: Peter Lang Publishing.
  • Mason, Ellsworth Mason on Library Buildings. Metuchen, N.J. Scarecrow Press.1980. ISBN 978-0-8108-1291-8.
  • Monypenny, Phillip, and Guy Garrison (1966). The Library Functions of the States [i.e. of the U.S.A.]: Commentary on the Survey of Library Functions of the States, [under the auspices of the] Survey and Standard Committee [of the] American Association of State Libraries. Chicago, Ill.: American Library Association. xiii, 178 p.
  • Murray, Suart A.P. (2009). The Library an Illustrated History. NewYork: Skyhorse Publishing. ISBN 978-0-8389-0991-1.
  • Orr, J. M. (1975). Designing Library Buildings for Activity (2nd изд.). London: Andre Deutsch. ISBN 978-0-233-96622-9.
  • Thompson, Godfrey (1973). Planning and Design of Library Buildings. London: Architectural Press. ISBN 978-0-85139-526-5.
  • Herrera-Viedma, E.; Lopez-Gijon, J. (2013). „Libraries' Social Role in the Information Age”. Science. 339 (6126): 1382. PMID 23520092. doi:10.1126/science.339.6126.1382-a.

Спољашње везе

C

Из техничких разлога C# преусмерава овде.C се може односити на:

C (латиничко), латинично слово

C (ћириличко), ћирилично слово

Угљеник, хемијски елемент

C, процедурални програмски језик

C++, објектно-оријентисани језик

C#, објектно-оријентисани језик

Степен целзијуса, јединица за мерење температуре

COBISS

COBISS (енгл. Co-operative Online Bibliographic System & Services — Задружни интернетски библиографски систем и услуге; изговор кобис) организациони је модел који се користи да придружи библиотеке у јединствен библиотечко-информациони систем са узајамном каталогизацијом. Овај систем има много функција тзв. виртуелне библиотеке. Тренутно је у употреби у Словенији (COBISS.SI), Босни и Херцеговини (COBISS.BH и COBISS.RS), Македонији (COBISS.MK), Србији (COBISS.SR) и Црној Гори (COBISS.CG). Ови информациони системи су аутономни, али деле платформу. Преко 350 библиотека користи COBISS за аутоматизацију свог пословања. COBISS.Net је назив мреже која повезује COBISS кооперативне библиографске системе различитих земаља.

COBISS је развијен од стране словеначког Института за информатику (словен. Institut informacijskih znanosti, IZUM) из Марибора. Марта 2011. године, руководство ИЗУМ-а одлучило је да се повуче са положаја. Као разлог навели су презрив став (словеначког) Министарства за високо образовање, науку и технологију (који је водио Грегор Голобич) ка ИЗУМ-у.

ISO 639-2

ISO 639-2:1998, Кодови за представљање назива језика — 2 дио: алфа-3 код (енгл. Codes for the representation of names of languages — Part 2: Alpha-3 code), је други дио ISO 639 стандарда, који садржи списак кодова за престављање назива језика. Трочлани кодови дати за сваки језик у овом случају се називају „алфа-3“ кодови. Има 464 кодова на списку кодова ISO 639-2 стандарда.

Конгресна библиотека САД је регистаторско тијело за ISO 639-2 (још се назива и ISO 639-2/RA). Као регистраторско тијело, библиотека прима и провјерава предложене промјене; такође заступа на ISO 639-2/RA Заједничком савјетодавном комитету задуженом за одржавање ISO 639 кодова.

Библиотека биодиверзитетског насљеђа

Библиотека биодиверзитетског насљеђа (енгл. Biodiversity Heritage Library - BHL) је конзорцијум библиотека спеијализованих за радове из области историје, природе и ботанике. Оне сарађују на дигитализацији и омогућавању приступа насљеђу биодиверзитета, који се чува у њиховим колекцијама, као и омогућавање доступности и одговорног коришћења материјала као дијела глобалне идеје „биодиверзитет - заједничко власништво“. Конзорцијум сарађује са међународном таксономском заједницом, власницима права и осталим заинтересованим странама како би се осигурало да ово насљеђе буде бесплатно доступно свим заинтересованима. BHL је самостално и у сарадњи са интернетским архивима дигитализовала милионе страница таксономске литературе, које представљају хиљаде радова у 100.000 свезака.

ПО оснивању 2005, BHL је био по величини трећи пројекат дигитализације литературе из области биодиверзитета (послије (Gallica)-е, пројекта Националне библиотеке Француске и -{AnimalBase-а)}, пројекта универзитета у Гетингену, Њемачка . Године 2008. BHL избија на прво мјесто и постаје највећи свјетски пројекат у овој области.

Библиотека града Београда

Библиотека града Београда (БГБ) је градска библиотека, по типу и функцијама јавна и матична, највећа позајмна библиотека у Србији. Основана је 1931. године, али своје историјске почетке има већ у 19. веку. Године 1986. Библиотека града Београда бива пресељена у адаптирану зграду у Кнез Михаиловој 56, у центру Београда, где се и данас налази. Године 1994. добија статус матичне библиотеке за подручје града Београда. Данас се у њеном саставу налази тринаест општинских библиотека са територије града Београда.

Библиотека располаже фондом од близу 1.800.000 јединица. У састав Библиотеке улази укупно 78 објеката, укупне површине од око 13.000 m², и то: 1 централна зграда са 7 дислоцираних објеката и 13 општинских библиотека са 52 огранка, 2 одвојена дечја одељења и 3 пункта.Библиотека има преко 100.000 чланова.

Градска општина Барајево

Општина Барајево је градска општина Града Београда. По географском положају спада у приградске општине. Заузима површину од 21.312 ha, и у којој према попису из 2011. живи 27.110 становника.

Градска општина Обреновац

Општина Обреновац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 40.995 ha, на којој према попису из 2011. живи 72.524 становника.

Општина Обреновац је укључена у заједницу београдских општина 1957. гoдине

Дан општине је 20. децембар, дан указа кнеза Милоша Обреновића којим је установљен назив Обреновац, а крсна слава Свете Тројице.

У Обреновцу се налазе две термоелектране Никола Тесла А и Никола Тесла Б, које производе више од 60 процената електричних потреба Србије.

Градска општина Чукарица

Општина Чукарица је градска општина Града Београда. Заузима површину од 15.650 ha, на којој живи око 160.000 становника.

Име је добила по Чукаревој механи и Чукар чесми које су се налазиле негде преко пута данашње Аде Циганлије. Указом краља Петра I од 30. децембра 1911. године, село Чукарица је издвојено из Општине жарковачке у посебну општину, па се данас тај датум слави као дан општине. Првих поратних година била је VII рејон, да би од 1950. године поново добила статус градске општине. Своју славу - Света Тројица, општина Чукарица прославља 50 дана по Васкрсу (покретан празник).

Конгресна библиотека

Конгресна библиотека (енгл. Library of Congress) је de facto национална библиотека Сједињених Држава и „истраживачка рука“ Конгреса Сједињених Држава. Једна је од највећих библиотека у свету. Њена збирка укључује преко 29 милиона каталогизованих књига и других штампаних материја на преко 470 језика; више од 58 милиона рукописа; највећу збирку ретких књига у Северној Америци (укључујући и примерак Гутенбергове Библије), преко 1 милион издања Владе САД, милион издања светских новина од уназад три стотине година, 33.000 увезаних томова новина, 500.000 ролни микрофилма, преко 6.000 стрипова ;

и највећу светску колекцију правних материјала, филмова, 4,8 милиона мапа, нотних записа и 2,7 милиона звучних записа. Библиотеком руководи Конгресни библиотекар.

Матична библиотека Источно Сарајево

Матична библиотека Источно Сарајево од свог оснивања 1996. године па до данас представља најзначајнијег носиоца културних активности на Сарајевско-романијској регији. Библиотека представља матичну библиотеку регије, и надлежна је за рад школских, факултетских, народних и специјалних библиотека на подручју ове регије. Библиотека се налази у улици Стефана Немање, на територији општине Источно Ново Сарајево, и дијели зграду са Центром за културу Источно Сарајево.

Анализом годишњих извјештаја дошло се до података да Матичну библиотеку просјечно посјети 250 корисника дневно (читаоци, полазници курсева, посјетиоци интернет читаонице, учесници у културним активностима, посјетиоци манифестација). Курсеве енглеског, њемачког и француског завршило је 4.500 полазника, а издато је и 950 диплома на курсевима рачунара. Библиотека је била домаћин седмих међународних ликовних колонија након којих је остао вриједан фонд умјетничких дијела која красе не само просторије Матичне библиотеке него и зидове значајних институција у граду.

Почетком 2004. године са радом је почео мултимедијални центар, а библиотека је у сва одјељења увела унос и обраду књижног фонда преко програма за библиотечко пословање Winisis-Biblio.

Народна библиотека Источни Стари Град

Народна библиотека Источни Стари Град је јавна библиотека, и централна библиотека за територију општине Источни Стари Град. Библиотека се налази у општинском центру, насељу Хреши.

Библиотека у Источном Старом Граду, је једна од млађих библиотека на територији града Источног Сарајева. Основана је 2. новембра 2007. године, од стране скупштине општине Источни Стари Град. Директор библиотеке је Радовић Саша, а сама библиотека се налази у објекту подручне Основне школе у насељу Хреша, и располаже књижним фондом од 7525 књига.

Народна библиотека Пале

Народна библиотека Пале је градска јавна установа и централна библиотека у општини Пале. Основана је 1921. године у Краљевини Југославији. Библиотека је смјештена у просторијама Центра за Кулутуру, на адреси Српских ратника 4. Народна библиотека Пале има 32.023 књиге у Одјељењу белетристике, 30.525 научних књига, а Завичајано одјељење има 1.498 књига. Завичајно одјељење библиотеке спада међу једно од најбољих завичајних одјељење у Републици Српској.

Народна библиотека Србије

Народна библиотека Србије је национална библиотека Србије.

Народна библиотека „Иво Андрић“

Библиотека „Иво Андрић“ у Вишеграду је градска јавна установа. Основана је 1922. године као институција која броји 388 свезака, а од 1953. године постала је народна библиотека. Располаже са 41.000 књига. Просторије библиотеке налазе се у згради Дома културе Вишеград.

Народна библиотека „Радоје Домановић“ Лесковац

Народна библиотека Радоје Домановић по типу и функцијама је народна и матична библиотека града Лесковца. Настала је из Градске читаонице основане 1869. године. Одређена је за Матичну библиотеку Јабланичког округа Републике Србије 1961. године.

Педагошки факултет у Врању Универзитета у Нишу

Педагошки факултет у Врању Универзитета у Нишу је наставно-научна и образовна високошколска установа у саставу Универзитета у Нишу. Факултет реализује образовну и научноистраживачку делатност, а њих прати издаваштво кроз публиковање књига, уџбеника, приручника, монографија и других стручних и информативних издања, као и часопис Годишњак Педагошког факултета. На факултету се обављају студије првог, другог и трећег степена, као и студије за иновацију знања и стручног образовања.

Споменик културе

Споменик културе је сведочанство људске историје и развоја, за чије очување постоји јавни интерес. То значи, да је у сваком случају реч о историјском објекту.

Споменици културе се деле на:

грађевинске споменике - цела зграда, њени делови или врста и начин на који је опремљена. Споменичка вредност стваралаштва баштенске уметности у неким државама се исто тако сврстава у грађевинске споменике, а у неким имају засебну категорију;

укупна подручја (ансамбли) - састоје се од укупности појединачних подручја, појединих зграда и слободног простора;

покретни споменици културе - уметничко дело (на пример слика, скулптура или надгробни споменик) предмет опреме простора (део намештаја), збирка (на пример уметничких предмета, библиотека, архив);

предмете ископане или нађене у земљи - налазе се или су били у тлу, на пример гробови, керамика, старе кованице, остаци насеља, надгробна хумка.

Универзитет у Београду

Универзитет у Београду је најстарија и највећа институција високог образовања у Србији. Наставно особље броји преко 7.000 чланова, а универзитет похађа 89.827 студената на око 320 програма основних студија и 1.700 постдипломаца. Од оснивања, Универзитет је образовао више од 346.000 дипломираних стручњака различитих профила, око 22.700 магистара, око 28.000 специјалиста и преко 13.200 доктора наука.

Универзитет у Београду је сачињен од 31 факултета и 8 научних истраживачких института и поседује систем универзитетских библиотека и рачунских центара.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Универзитетска библиотека Светозар Марковић је научна библиотека Универзитета у Београду и налази се у згради у Булевару краља Александра 71. Она је матична библиотека универзитетским, високошколским и библиотекама научноистраживачких института и установа на територији централне Србије, односно на територији Града Београда и подручјима Мачванског, Колубарског, Подунавског, Браничевског, Шумадијског, Поморавског, Борског, Зајечарског, Златиборског, Моравичког, Рашког, Расинског, Нишавског, Топличког, Пиротског, Јабланичког и Пчињског управног округа.

Служи наставним и научним потребама студената, универзитетских наставника и научних радника. Дан библиотеке је 24. мај, Дан словенске писмености посвећен просветитељском раду Св. Ћирила и Методија.

По оснивању Библиотеке, фонд је садржао 57.254 публикација које се састојао од монографских и серијских, а данас има око 1 700.000 публикација.

У фонду библиотеке чувају се капитална дела из свих научних области, велика збирка домаћих и страних приручника (енциклопедије, библиографије, речници), стручни и научни часописи, домаће и стране универзитетске публикације, богата уџбеничка литература и значајна збирка домаћих и страних докторских дисертација. Библиотека је депозитна библиотека за све докторске дисертације брањене на Универзитету у Београду.

Библиотека поседује и фонд реткости где су смештени рукописи, старе и ретке штампане књиге, стари часописи и новине, архивска збирка, као и збирка карата. Збирка рукописних, ћирилских и оријенталних књига од непроцењиве је вредности.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.