Берлин

Берлин (нем. Berlin) је главни град Савезне Републике Немачке и истовремено једна од њених шеснаест савезних покрајина. Са преко 3,4 милиона становника је најмногољуднија и површином од 892 km² највећа општина у земљи. Други је највећи град у Европској унији и центар шестомилионске метрополитанске регије Берлин/Бранденбург те агломерације која броји 4,4 милиона људи. Град је управно подељен на дванаест градских округа. Поред река Шпре и Хафел, на којима град почива, на подручју града се налазе и бројни други, мањи, водени токови, као и бројна језера и шуме.

Поменут први пут у 13. веку, Берлин је кроз историју био седиште и главни град Бранденбурга, Пруске и Немачког Рајха, кроз различите облике владавине кроз које су ови пролазили. Након 1949. град је подељен и источни део Берлина је de facto служио као главни град Источне Немачке. Падом берлинског зида и уједињењем Немачке 1990, Берлин је поново постао главни град целе Немачке, те следствено и седиште савезних институција државе, као што су влада, председник, Бундестаг и Бундесрат, бројна савезна министарстава и амбасаде, а која су се пре налазила у Бону.

Берлин је светски град културе, политике, медија и науке.[2][3][4] Европско је саобраћајно чвориште и једно од најпосећенијих места на континенту. Спортске манифестације, универзитети, истраживачки центри и берлински музеји уживају међународни углед.[5] Од преласка у други миленијум, град се развио у магнет за осниваче бизниса и фирми, креативне људе и имигранте.[6] Архитектура, фестивали, ноћни живот и разнолики животни услови овог града су светски познати.[7]

Берлин
нем. Berlin
Berlin Montage 4
У смеру казаљке на сату: Шарлотенбург, Берлински телевизијски торањ, Рајхстаг, Берлинска катедрала, Стара национална галерија, Потсдамер плац и Бранденбуршка капија
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Немачка
Савезна државаБерлин
Становништво
Становништво
 — 3.397.469 [1]
 — густина3.808,82 ст./km2
Агломерација5.000.000
Географске карактеристике
Координате52°30′59″ СГШ; 13°22′39″ ИГД / 52.516389° СГШ; 13.3775° ИГДКоординате: 52°30′59″ СГШ; 13°22′39″ ИГД / 52.516389° СГШ; 13.3775° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина34 -115 m
Површина892 km2
Берлин на мапи Немачке
Берлин
Берлин
Берлин на мапи Немачке
Остали подаци
ГрадоначелникМихаел Милер (СПД)
Поштански број10115–14199
Позивни број030
Регистарска ознакаB, I
Веб-сајт
berlin.de

Географија

Берлин се налази на надморској висини од 34 m. Налази се на обали река Шпреја, Хафел и Даме.

Клима

Luftbild bln-schmoeckwitz
Предграђа Берлина су покривена шумом и бројним језерима.

Према Кепеновој класификацији климата Берлин има умереноконтиненталну климу.

Лета су топла са средњом максималном температуром између 22 и 25 °C, и средњом минималном темературом у интервалу од 12 до 14 °C, док су зиме хладне са просечном највишом температуром од 4 °C и просечном најнижом температуром имеђу -2 и 0 °C. Пролеће и јесен су обично прохладни. Центар Берлина поседује своју микроклиму, јер зграде задржавају топлоту. Због тога, температуре у граду могу бити и до 4 °C веће од температура у приградским областима.

Киша пада равномерно током целе године, а годишњи просек падавина је 570 mm. Иако лаке снежне падавине обично трају од децембра до марта, снежни покривач се не задржава дуго. Међутим, зима 2009/2010. је била изузетак, јер је снежни покривач био присутан од краја децембра до почетка марта.[8]

Политика Берлина

Држава

Берлин је постао независна држава даном немачког реуједињења 3. октобра 1990. године, и једна је од три државе у Немачкој која је уједно и град (поред Хамбурга и Бремена).

Бивши Западни Берлин, је био држава од оснивања Западне Немачке 23. маја 1949. године, али је био ослоњен на западне војне савезнике, и није био технички део Западне Немачке. Источни Берлин је био главни град Источне Немачке од 1949. до 1990. године, што је било противно договору четири највеће силе.

Берлином управља Сенат Берлина, који се састоји од Градоначелника и 8 сенатора, који имају министарски статус. Градоначелник је представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Клаусу Воверајту (СПД). Погледајте листу досадашњих градоначелника Берлина.

Градски и државни парламент се назива „Abgeordnetenhaus“ или кућа представника грађана.

Градске општине

Берлин је подељен на 12 општина.

Свака општина има владу (нем. Bezirksamt), коју чине од пет министара и председник.

Историја

Први досељеници

Око 720. године два словенска племена, населила су Берлински регион. Хевелери су се населили крај реке Хафел, са њиховим главном насеобином Бренабором, касније названим као град Брандебург. Ближе реци Шпреји, у данашњој градској вароши Кепеник, населили су се Шпревани.

Хевелери су основали друго место поред реке Хафел око 750. Оно је тада било најближе данашњем Берлину, и звало се Шпандов (данашњи Шпандау). Шпандау и Кепеник, заштићени зидинама око 825, су биле главне насеобине све до 11. века.

Претпоставња се да име Берлин долази од полапске речи за мочвару.[9]

Берлин и Келн

Берлин је један од најмлађих европских градова, који је основан у 12. веку. Град се састојао од два насеља, Берлина и Келна, на обе стране реке Шпреје, у данашњој вароши Мите (Mitte — средина). Келн се први пут помиње у документима 28. октобра 1237, а Берлин 1244. Градски центар изгорео је 1830, када је уништено велики број списа из тадашњег времена. Оба насеља су формирала трговачку унију 1307, и партиципирала у Ханзи. Њихово јединство трајало је око 400 година, све док се Келн и Берлин нису ујединили под именом Берлин 1709, укључујући и приградска насеља Фридрихсвердер, Доротенштад и Фридрихсштад.

Није остало много трагова од ових некадашњих насеља, али неки се могу видети у Николаифиртелу поред Ротес Ратхаус (Црвена Скупштина) и Клостеркирхе (Клостер цркве) поред Александерплаца.

Berlinski Aleksandar plac
Поглед са Александер плаца

Урбанизам између 15. и 17. века

Прва градска палата је грађена поред обале реке Шпреје од 1443. до 1451. У то време Берлин-Келн је имао око осам хиљада становника. 1576. бубонска куга је убила око 4000 људи у граду. Током Тридесетогодишњег рата (1618—1648), број становника у Берлину је опао са 10.000 на 6.000. Године 1640, Фридрих Вилхелм преузео је власту у Брандебургу. Током његове владавине, Берлин је достигао 20.000 становника и постао значајан централноевропски град. Булевар са шест редова дрвећа је постављен између парка Тиргартен и Палате 1647. године. Булевар је назван Унтер ден Линден. Неколико година касније, конструисан је Доротенштад на северозападу реке Шпреја — на Шпре острву где се налазила Палата. Од 1688. Фридрихсштад је изграђен и насељен.

Пруска

Дана 18. јануара 1701, Фридрих III је крунисан као краљ Фридрих I од Пруске, који је Берлин прогласио за главни град Пруске.

Године 1709, Берлин-Келн се заједно са Фридрихсвердером, Доротенштатом и Фридрихштатом ујединио под именом Берлин са 60.000 становника.

Вајмарска република и Трећи рајх

View from Humboldtbox - Berlin Cathedral
Берлинска катедрала

Највећи утисак који се стекне приликом посете Берлину је велики дисконтинуитет, који рефлектује компликовану историју Немачке у 20. веку. Исто тако, био је седиште пруских краљева. Број становника Берлина није напредовао током 19. века, нарочито када је постао престоница Немачког царства (1871.). Био је главни град Немачке Вајмарске Републике и када је Немачка била нацистичка. Током овог периода, Адолф Хитлер је имао велике планове за трансформацију Белина, јер га је мрзео и мислио је да је најружнији град на свету. Алберт Шпер је био Хитлеров главни архитекта, који је направио велике планове за преуређење Берлина. Након замишљене нацистичке победе у рату, нови и преуређени Берлин требало је да добије име Главни град света Германија.

На месту где се Рајхстаг данас налази, планирано је да се направи Велика Дворана, 250m висока и седам пута већа од Базилике св. Петра у Риму. У њу би могло да стане 170.000 људи, а они који су је планирали, говорили су да би се из ње могло управљати облацима и кишом. Планирана је Авенија Победе широка 23 m а дугачка 56 km. На другом крају, требало је да се направи нова железничка станица, а поред ње аеродром Темпелхоф.

Данас је само неколико грађевина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелхоф, Олимпијски Стадион, и улична расвета на неколико места у граду. Хитлерову Канцеларија рајха су уништили Совјети, а остаци су послужили да се направи Совјетски меморијални центар у Трептовер парку у Берлину.

Подељени град

Пред крај Другог светског рата, Берлин је био уништен 70% захваљујући савезничим бомбардовањима и уличним борбама. Због тога назван је „Временском нулом“ што је значило нови почетак за град. Велики Берлин је подељен у четири сектора од стране Савезника, Лондонским протоколом (1944): сваки за

Берлин је био смештен у сред совјетске окупационе зоне Немачке и постао природна тачка супротстављених страна у Хладном рату. Када је 26. јуна отпочела Стаљинова Берлинска блокада, западни савезници су Западни Берлин снадбевали ваздушним мостом (die Luftbrücke), назван од стране Берлинаца.

Берлински совјетски сектор, Источни Берлин, је постао главни град источне Немачке, када је формирана од Совјетске окупационе зоне у октобру 1949. Западна Немачке је формирана 23. маја 1949. од америчке, британске, и француске зоне, главни град је био у Бону. 13. августа 1961. подигнут је Берлински зид, раздвојивши Западни Берлин од Источног и остатка Немачке.

Шездесетих година 20. века, Берлин је био центар европских студентских протеста.

Поновно уједињење

Берлински зид је пробијен 9. новембра 1989. Током Немачког уједињења 3. октобра 1990, зид је скоро потпуно срушен. Остали су мали делови, који највише служе као подсетници и туристичке атракције. Немачки Бундестаг је јуна 1991. изгласао одлуку да главни град Немачке уместо дотадашњег Бона буде Берлин. Берлин је поново постао главни град Немачке. Министри и владина администрација су се у Берлин преселили 1997/1998.

Становништво

Популација (ист.): Берлин
Година
Становништво

Туристичке атракције

Историјске грађевине у центру града

Знаменитости модерног Берлина

Обележја и симболи

Најпознатија грађевина у свету а истовремено и обележје Берлина је Бранденбуршка Капија. Друге грађевине познате изван Немачке су Рајхстаг, Телевизијски торањ и Колона Победе. Симбол на грбу Берлина је медвед. Берлински медведи-другари Buddy Bears који су били креирани 2001.-ве године важе данас као неофицијелни симбол модерног, отвореног Берлина, који, како је Бан ки-Мон рекао „у свету преносе поруку хармоније и мира”.

Зоолошки вртови

Großer Panda Bao Bao Berlin W 03
Берлински зоолошки врт поседује више од 13.000 животиња.[10]

Берлински зоолошки врт, старији од два зоо-врта, смештен у центру града, је основан 1844. године,[11] и данас се сматра за најбогатију збирку различитих живих врста на свету.[12][13] Између осталог, био је дом поларном медведу Кнуту,[14] који је у њему и рођен, децембра 2006.[15]

Други берлински зоо-врт, Тирпарк Фридрихсфелде, основан 1955. године у парку историјског замка Фридрихсфелде у предграђу Лихтенберга, је, по својој површини, највећи зоолошки врт у Европи. У односу на Берлински зоолошки врт поседује већу збирку рептила.

Наука и образовање

Универзитети

Humboldt University And Bebelplatz
Хумболтов универзитет у градској општини Мите.

У Берлину је концентрисан велики број научних и истраживачких установа. У зимском семестру 2012/13 године је на укупно тридесет и једном универзитету и високој школи, међу којим 4 факултета уметности, студирало око 160.000 студената.[16] На четири највећа берлинска универзитета од овог укупног броја, студира око 100.000 студената (стање: ЗС 2008/2009). То су Хумболтов универзитет са око 27.000 студената (без универзитетске болнице Шарите), Слободни берлински универзитет са око 31.500 студената (искључујући Шарите), Технички универзитет у Берлину са око 27.000 студената, те Универзитет уметности Берлин са око 4500 студената. На универзитетској клиници Шарите, коју сачињавају факултети медицине Хумболтовог и Слободног берлинског универзитета, студира још 7200 студената. Осим поменутих, још Висока школа Штајнбајс и ЕСЦП Европа кампус Берлин су имаоци права промовисања чиме поседују и статус универзитета.

Freie Universitaet Berlin - Gebaeudekomplex Rost- und Silberlaube
Слободни берлински универзитет у Берлин-Далему је један од два елитна универзитета у граду.

Као већ напоменуто, медицински факултети Хумболтовог универзитета и Слободног берлинског универзитета су 2003. године спојени у универзитетску болницу „Шарите“, чиме је ова постала највећи медицински факултет у Европи.[17]

У оквиру „иницијативе за изузетност“ (нем. Exzellenzinitiative), програма немачке државе и покрајина за поспешивање науке и истраживања, Хумболтов универзитет и Слободни берлински универзитет су у тростепено критерисаном оцењивању позитивно оцењени, чиме су оба универзитета понела титуле „елитног универзитета“ и ушла у круг 11 најпрестижнијих немачких универзитета од 108 колико их је укупно у земљи.[18][19][20]

На универзитетима и високим школама у граду је активно око четрдесетак студентских мрежа и организација. Поред наведених високошколских установа, у Берлину испоставе имају и различити приватни универзитети и високе школе, као КВАНТМ институт (QANTM Institute), Гејмс академи (Games Academy) и „Висока школа Медијадизајн“ (Mediadesign Hochschule).

Библиотеке

Култура

Музеји

Über den Dächern von Berlin
Unter den Linden
  • Музејско острво на коме се налазе Стари музеј (Altes Museum), Пергамонски музеј (Pergamonmuseum) и Стара национална галерија (Alte Nationalgalerie)
  • Немачки музеј технологије на Кројцбергу
  • Музеј поште и телекомуникација
  • Нова национална галерија, једно од последњих дела Лудвиг Миес ван дер Рохеа
  • Стара национална галерија, 19. век — слике и скулптуре
  • Јеврејски музеј у Берлину
  • Хамбуршка железничка станица
  • Музеј европске културе
  • Берлинска државна галерија
  • Музеј Баухаус
  • Broehan Museum
  • Deutsche Guggenheim Museum
  • Немачки музеј филма
  • Музеј Кете Колвиц (Käthe Kollwitz Museum)
  • Музеј европске културе
  • Vitra Design Museum
  • Бергруенска колекција (Пикасо и његово доба)
  • Берлинска галерија слика
  • Ф. Ц. Флик колекција
  • Природњачки музеј
  • Музеј саобраћаја и технике
  • Музеј историје медицине
  • Документациони центар Берлинског зида [21]
  • Пруске палате и паркови у Берлину

Позоришта

Berlin-Charlottenburg Theater des Westens 05-2014
Позориште запада (Theater des Westens)
  • Schaubühne [1]
  • Volksbühne [2]
  • Немачко народно позориште [3]
  • Берлински ансамбл [4]
  • Позориште запада [5]
  • Grips-позориште
  • Позориште Максим Горки [6]
  • Ренесансно позориште
  • Friedrichstadt-Palast [7]

Опере

  • Немачка опера
  • Градска опера Унтер ден Линден
  • Комична опера

Клубови

Спорт

Привреда

Јавни градски саобраћај

Аеродроми

EDDT Empfang & Tower
Међународни аеродром Тегел

Берлин располаже са два комерцијална аеродрома. Прометнији, Међународни аеродром Тегел (TXL) и Међународни аеродром Шенефелд (SXF) су 2009. заједно превезли више од 21 милион путника.[22] Према летњем реду летења из 2010. године заједно су опслуживали 166 дестинација (од тога 123 европске) у 50 земаља. Аеродром Тегел се налази у оквиру градског подручја Берлина и представља европско авио-чвориште компаније Ер Берлин. Са друге стране, Шенефелд углавном користе нискотарифне авио-компаније, пошто се налази изван југоисточне границе Берлина, у држави Бранденбург.

Власти у Берлину планирају да, од марта 2013, преусмере сав берлински ваздушни саобраћај на новији аеродром Шенефелд, који ће бити преименован у аеродром Берлин-Бранденбург. Ту би се отворило и европско авио-чвориште које би се користило за летове ка Азији.

Трећи берлински аеродром, Темпелхоф (THF) је затворен 2006. године.

Луке

  • Westhafen (Западна лука) — највећа лука у Берлину 173000 m², за пшеницу и тешка добра.
  • Südhafen (Јужна лука) — површине од око 103000 m², за пшеницу и тешка добра.
  • Berlin Osthafen (Источна лука) — површине 57500 m², и даље у употреби, али је део под реконструкцијом.
  • Hafen Berlin Neukölln (Лука Нојкелн) — са само 19000 m², намања лука, за грађевинске материјале.

Организација спортских манифестација

  • Берлин је био домаћин Летњих Олимпијских игара 1936. године.
  • Берлин је учествовао у организацији Светског првентства у фудбалу 2006.
  • Берлин је 2009. организовао Светско првентство у атлетици.

Партнерски градови

Берлин је побратимљен са следећим градовима:

Референце

  1. ^ „Fortgeschriebene Bevölkerungszahlen vom 31. Juli 2013”. Amt für Statistik Berlin-Brandenburg (на језику: German). 2013. Приступљено 16. 12. 2013.
  2. ^ Global Power City Index 2011 (PDF; 1,3 MB).. Приступљено 24. јун 2015.
  3. ^ Revealed: Cities that rule the world — and those on the rise , CNN... Приступљено 24. јун 2015.
  4. ^ Leading cities in cultural globalisations/Media , GaWC... Приступљено 24. јун 2015.
  5. ^ London crowned as SportBusiness’ 2012 Ultimate Sports City
  6. ^ A wild art scene now stays within the lines. In: Los Angeles Times.. Приступљено 24.јун 2015.
  7. ^ Berlin, the Big Canvas, International Herald Tribune.. Приступљено 24. јун 2015.
  8. ^ „Climate figures”. World Weather Information Service. Приступљено 10. 4. 2011.
  9. ^ Berger 1999.
  10. ^ Porter & Prince 2003, стр. 117.
  11. ^ Porter & Prince 2003, стр. 117
  12. ^ „Zoologischer Garten und Zoo-Aquarium Berlin (Berlin Zoo)”. www.goodzoos.com. Архивирано из оригинала на датум 7. 10. 2010. Приступљено 17. 9. 2010.
  13. ^ „Zoologischer Garten Berlin”. www.zoo-infos.de. Приступљено 17. 9. 2010. line feed character у |title= на позицији 20 (помоћ)
  14. ^ Moore, Tristana (23. 3. 2007). „Baby bear becomes media star”. BBC News. Приступљено 17. 9. 2010.
  15. ^ Boyes, Roger (13. 12. 2007). „Berlin Zoo culls creator of the cult of Knut”. The Times. London. Приступљено 17. 9. 2010.
  16. ^ Berlin: Rekord bei Studierenden, Tagesspiegel.. Приступљено 25.06.2015.
  17. ^ „Dichte – Vielfalt – Exzellenz” (PDF). berlin-sciences.com. Приступљено 25. 6. 2015.
  18. ^ „Entscheidungen in der zweiten Programmphase der Exzellenzinitiative” (Pressemitteilung Nr. 26). dfg.de. 15. 6. 2012. Приступљено 26. 6. 2015.
  19. ^ „Exzellenzinitiative für Spitzenforschung an Hochschulen”. bmbf.de. 15. 8. 2012. Приступљено 26. 6. 2015.
  20. ^ Warnecke, Tilmann (15. 6. 2012). „Berlin hat jetzt zwei Eliteunis”. Der Tagesspiegel. Приступљено 26. 6. 2015.
  21. ^ „Gedenkstätte Berliner Mauer”. Berliner-mauer-dokumentationszentrum.de. Приступљено 24. 6. 2010.
  22. ^ „Berlino, il nuovo aeroporto decollerà nel 2011. In lizza le imprese italiane”. www.adnkronos.com. Приступљено 16. 9. 2010.

Литература

  • Porter, Darwin; Prince, Danforth (2003). Frommer's Portable Berlin. John Wiley & Sons. стр. 117—. ISBN 978-0-7645-4266-4.
  • Berger, Dieter (1999). Geographische Namen in Deutschland. Bibliographisches Institut. ISBN 978-3-411-06252-2.

Спољашње везе

Fauna Europaea

Fauna Europaea је база података научних имена и распрострањености свих живих вишећелијских европских копнених и водених животиња. Покретање сајта је првобитно финансијски помагала Европска унија (2000—2004). Пројектом координише Универзитет у Амстердаму односно Природословни универзитет у Берлину. Сајт је децембра 2016. године имао евидентираних око 235.000 имена таксона од којих је 180.000 било прихваћено.

Берлин (Бериозабал)

Берлин (шп. Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Бериозабал. Насеље се налази на надморској висини од 980 м.

Берлин (Виља Корзо)

Берлин (шп. Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Виља Корзо. Насеље се налази на надморској висини од 664 м.

Берлин (Виљафлорес)

Берлин (шп. Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Виљафлорес. Насеље се налази на надморској висини од 659 м.

Берлин (Гомез Паласио)

Берлин (шп. Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Дуранго у општини Гомез Паласио. Насеље се налази на надморској висини од 1108 м.

Берлин (Ла Конкордија)

Берлин (шп. Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Ла Конкордија. Насеље се налази на надморској висини од 563 м.

Берлин (Сан Луис де ла Паз)

Берлин (шп. Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Гванахуато у општини Сан Луис де ла Паз. Насеље се налази на надморској висини од 2008 м.

Ел Берлин (Уруапан)

Ел Берлин (шп. El Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Мичоакан у општини Уруапан. Насеље се налази на надморској висини од 2078 м.

Западна Немачка

Западна Немачка је неформално, али најчешће коришћено име за Савезну Републику Немачку (СРН; нем. Bundesrepublik Deutschland, BRD) од 1949. до 1990, када СР Немачкој није припадала Источна Немачка. Од немачког уједињења 1990, Савезна Република Немачка се једноставно назива Немачка.

Савезна Република Немачка је проглашена 23. маја 1949. са Боном, као њеним главним градом. Састојала се од Британске, Америчке и Француске окупационе зоне. Западна Немачка је прогласила потпуну сувереност над својом територијом 5. маја 1995, када су окупационе трупе отишле, баш као што је то био случај и у Источној Немачкој са Црвеном армијом.

Западна Немачка је приступила НАТО-у 9. маја 1955, у зениту Хладног рата. С друге стране Источна Немачка је поред ње с пркосом бивствовала као чланица Варшавског пакта. Бивши главни град, Берлин, је такође био подељен на Источни Берлин и Западни Берлин, али је Западни Берлин био саставни део Западне Немачке.

После пада Берлинског зида, 9. новембра 1989, уједињење две Немачке је брзо аранжирано: формално, Савезна Република Немачка је себи припојила Источну Немачку, и данас се једноставно зове Немачка. То се десило 3. октобра 1990, а четири окупационе силе су се повукле 15. марта 1991. године.

Кампо Берлин, Берлин (Наволато)

Кампо Берлин, Берлин (шп. Campo Berlín, Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Синалоа у општини Наволато. Насеље се налази на надморској висини од 20 м.

Лос Кампос де Берлин (Виља Корзо)

Лос Кампос де Берлин (шп. Los Campos de Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Виља Корзо. Насеље се налази на надморској висини од 636 м.

Нуево Берлин (Виљафлорес)

Нуево Берлин (шп. Nuevo Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Виљафлорес. Насеље се налази на надморској висини од 619 м.

Пекења Берлин (Гомез Паласио)

Пекења Берлин (шп. Pequeña Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Дуранго у општини Гомез Паласио. Насеље се налази на надморској висини од 1110 м.

Пимијента Берлин (Синталапа)

Пимијента Берлин (шп. Pimienta Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Синталапа. Насеље се налази на надморској висини од 745 м.

Ранчо Берлин (Енсенада)

Ранчо Берлин (шп. Rancho Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Доња Калифорнија у општини Енсенада. Насеље се налази на надморској висини од 260 м.

Савезне државе Њемачке

Савезна Република Њемачка је федерална парламентарна република која је сачињена од шеснаест држава (њем. Land; савезних држава (њем. Bundesland)). С обзиром на то да је данашња Њемачка настала од неколико држава, она има федерални устав, а конститутивне државе су садржале одређени степен суверенитета. Са нагласком на географске услове, Берлин и Хамбург се сматрају градовима државама (њем. Stadtstaaten), као што је Слободни ханзеатски град Бремен, кога у ствари чине градови Бремен и Бремерхафен. За осталих тринаест савезних држава се користи назив територијална држава (њем. Flächenländer).

Савезна Републике Њемачка је 1949. године настала уједињењем западних држава (које су претходно биле под америчком, британском и француском управом) које су створене након Другог свјетског рата. У почетку, 1949. године, савезне државе СР Њемачке су биле: Баден, Баварска, Бремен, Хамбург, Хесен, Доња Саксонија, Сјеверна Рајна-Вестфалија, Рајна-Палатинат, Шлезвиг-Холштајн, Виртемберг-Баден (до 1952) и Виртемберг-Хоенцолерн (до 1952). Западни Берлин, који званични није био дио СР Њемачке, био је у великој мјери интегрисан и дефакто је сматран савезном државом.

Године 1952, након референдума, Баден, Виртемберг-Баден и Виртемберг-Хоенцолерн су спојени у Баден-Виртемберг. Године 1957. Протекторат Сар се придружио Њемачкој као Сарланд. Уједињењем Њемачке 1990. године, којим је Њемачка Демократска Република ушла у састав Савезне Републике Њемачке, довело је до обнављања источних савезни држава: Бранденбург, Мекленбург-Западна Померанија, Саксонија, Саксонија-Анхалт и Тирингија, као и до поновног спајања Западног и Источног Берлина у Берлин и његово успостављање као пуноправне и једнаке савезне државе. Регионални референдум 1996. године на коме се изјашњавало о спајању Берлина са околним Бранденбургом у „Бранденбург-Берлин” није достигао неопходну већину гласова у Бранденбургу, док је већина Берлинаца гласала са спајање.

Федерализам је један од утемељених уставних принципа Њемачке. Према Уставу Њемачке, нека питања, као што су спољни послови и одбрана, искључиво су одговорност федерације (тј. федералног нивоа), док остала питања падају под заједничке надлежности савезних држава и федерације; савезне државе задржавају резидуални законодавни интегритет за сва друга подручја, укључујући „културу”, која у Њемачкој не подразумијева само питања као што су финансијска промоција умјетности и науке, него и већину облика образовања и обуке. Иако су спољни односи, укључујући међународно уговоре, прије свега одговорност федералног нивоа, конститутивне државе имају одређена ограничена овлашћења у овој области: у питањима која се непосредно утичу на њих, савезне државе своје интересе бране на федералном нивоу кроз Бундесрат (Савезни савјет; горњи дом Савезног парламента Њемачке) и у областима у којима имају законодавну власт имају ограничена овлашћења да закључе међународне уговоре „уз сагласност федералне владе”.

Сан Берлин Гвадалупе (Ла Тринитарија)

Сан Берлин Гвадалупе (шп. San Berlín Guadalupe) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Ла Тринитарија. Насеље се налази на надморској висини од 780 м.

Санта Рита, Сан Хосе Берлин (Лас Маргаритас)

Санта Рита, Сан Хосе Берлин (шп. Santa Rita, San José Berlín) насеље је у Мексику у савезној држави Чијапас у општини Лас Маргаритас. Насеље се налази на надморској висини од 353 м.

Скок увис

Скок увис је стандардна атлетска дисциплина за све добне категорије и оба пола. Сасастоји од прескакања водоравно постављене летвице на тачно одређеној висини без икаквих помагала (за помагала види Скок мотком). Налази се на програму свих атлетских такмичења од школских до олимпијских на отвореном и затвореном простору..

Клима Берлина
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,2
(59,4)
18,6
(65,5)
25,1
(77,2)
30,9
(87,6)
33,2
(91,8)
35,0
(95)
37,9
(100,2)
37,7
(99,9)
34,2
(93,6)
27,5
(81,5)
19,5
(67,1)
15,7
(60,3)
37,9
(100,2)
Средњи максимум, °C (°F) 2,9
(37,2)
4,2
(39,6)
8,5
(47,3)
13,2
(55,8)
18,9
(66)
21,6
(70,9)
23,7
(74,7)
23,6
(74,5)
18,8
(65,8)
13,4
(56,1)
7,1
(44,8)
4,4
(39,9)
13,4
(56,1)
Просек, °C (°F) 0,5
(32,9)
1,4
(34,5)
4,9
(40,8)
8,8
(47,8)
14
(57)
17
(63)
19,1
(66,4)
18,9
(66)
14,7
(58,5)
9,9
(49,8)
4,7
(40,5)
1,9
(35,4)
9,7
(49,5)
Средњи минимум, °C (°F) −1,9
(28,6)
−1,5
(29,3)
−1,3
(29,7)
4,2
(39,6)
9,0
(48,2)
12,3
(54,1)
14,3
(57,7)
14,1
(57,4)
10,6
(51,1)
6,4
(43,5)
2,2
(36)
−0,4
(31,3)
5,7
(42,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −21,0
(−5,8)
−26,0
(−14,8)
−16,5
(2,3)
−6,7
(19,9)
−2,9
(26,8)
0,8
(33,4)
5,4
(41,7)
4,7
(40,5)
−0,5
(31,1)
−9,6
(14,7)
−16,1
(3)
−20,2
(−4,4)
−26,0
(−14,8)
Количина падавина, mm (in) 42
(16,5)
33
(13)
41
(16,1)
37
(14,6)
54
(21,3)
69
(27,2)
56
(22)
58
(22,8)
45
(17,7)
37
(14,6)
44
(17,3)
55
(21,7)
571
(224,8)
Извор: World Weather, Погода и Климат
Државе
Градови-државе
Бивше државе
Европски главни градови
Главни градови
независних држава
Главни градови територија
и делимично признатих држава
Olympic rings without rims.svg Градови домаћини Летњих олимпијских игара
1985—1990.
1990—2000.
2000—2010.
2010—2019.
2020—2029.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.