Београдски Лицеј

Лицеј или Лицеум Књажества сербског је прва виша школа у Србији, отворена октобра 1838. године у Крагујевцу, а 1841. године је премештена у Београд и смештена у Конак кнегиње Љубице. Лицеј је постојао до 1863. када прераста у Велику школу.

Лицеум Књажества сербског
Pecat liceja
Печат Лицеја
Типдржавни
Оснивање1838.
РекторАтанасије Николић
ЛокацијаКрагујевац, Кнежевина Србија
Веб-сајтИсторијат

Историјат

Кнез Милош Обреновић је 1. јула 1838. Указом основао Лицеј и продужио гимназијско школовање са четири на шест година. Министарство просвете је наредило да се прве године у новооснованом Лицеју предају следећи предмети: филозофија, општа историја, чиста математика, статистика, немачки језик и цртање. Предлог наставног плана одобрио је кнез Милош 18. септембра 1838. и редовна настава почела је 1. октобра. Први наставници били су професори Крагујевачке гимназије Петар Радовановић и Атанасије Тодоровић. Прве године постојао је само један — општи смер. Друге године је уведен и смер „филозофија“ и нови предмети: физика, практична геометрија и француски језик. Следеће, 1840. године, уведено је и православно одељење. Крагујевачка гимназија и Лицеј пресељени су у нове зграду тзв. „Гостински или Господар Јевремов конак“.

Algebra
Алгебра Атанасија Николића

Први ректор Лицеја био је Атанасије Николић (1803—1882) који је почео са радом 3. октобра 1839. и предавао је математику на Лицеју до краја октобра 1842. када је дошло до смене династија на српском престолу. Атанасије Николић је написао прве уџбенике из математике за Лицеј и то:

  • „Алгебра-устројена за употребљењие слишатеља философије у Лицеуму Књажевства Сербије“, 149 страна, појавила се 26. септембра 1839.
  • „Елементарна геометрија-устројена за употребљеније слишатеља философије у Лицеуму Књажевства Сербије“, изашла 1841. године.
KonakLjubice 1876
Конак кнегиње Љубице 1876.

Године 1841, Лицеј добија и правно одељење. Исте године се на молбу професора сели у Београд где је у прво време био смештен у приватној кући, а од 1844. и Конаку кнегиње Љубице. Године 1845. формирана је збирка физичких инструмената (учила), за то је заслужан професор Вук Маринковић (1807—1859).[1]

Међу првим професорима били су Исидор Стојановић (1808—1849), Константин Бранковић (1814—1865), Јован Рајић (1805—1856), Ђорђе Мушицки (1811—1887), Игњат Станимировић (1812—1878), Антоније Арнот (1808—1841), Јован Стерија Поповић (1806—1856).

Професори Лицеја били су и Јанко Шафарик (1814—1876), Ђуро Даничић (1825—1882), Матија Бан (1818—1903), Ђорђе Ценић (1825—1903), Коста Цукић (1826—1879), Алекса Вукомановић (1826—1859), Рајко Лешјанин (1825—1872), Јосиф Панчић (1814—1888), Панта Срећковић (1834—1903), Коста Јовановић (1832—1895). Први професор хемије од 1853. био је Михаило Рашковић (1827—1872).[2]

Законом од 1844. заслугом Јована Стерије Поповића реформисана је настава у Србији, тада је утврђен ранг и место Лицеја (или „Великог училишта“) у школском систему. Године 1853. Лицеј је поново реорганизован и добија три одсека — Правни, Јестаствено-технички и Општи (уместо првобитног Филозофског).

За 25 година кроз Лицеј је прошло 1216 слушалаца, узраста 17–22 године. Број лицејаца кретао се овако:

  • 1843 — 24[3]
  • 1847/48 — 60
  • 1848/49 — 52
  • 1849/50 — 34
  • 1850/51 — 52
  • 1857/58 — 40[3]

У оквиру Лицеја је на Видовдан 1847. основана Дружина младежи српске. Постојала је до 1851. када је укинута јер је Министарство просвете на захтев Државног савета забранило њен рад. За то време кроз Дружину младежи српске прошло је око 60 лицејаца. Залагали су се за Вукову реформу, објављивали су своје књижевне саставе у „Подунавки“, „Србским новинама“, „Војвођанки“ и календару „Шумадинац“.[4]

UBKG7
Атанасије Николић у кругу кампуса Универзитета у Крагујевцу, фотограф Предраг Михајловић Циле

Лицеј је 1863. године смештен у Капетан-Мишино здање и претворен у Велику школу, након доношења Закона о устројству Велике школе (академије). Овим поступком је дотадашња функција Лицеја, образовање високих чиновника, замењена новом — образовањем научног кадра. 1905. године је Велика школа прерасла у Београдски универзитет.

Обележавање почетка високог школства у Србији

Откривен је споменик Атанасију Николићу 21. маја 2011. године на Дан Универзитета у Крагујевцу као првом ректору Високе школе у Србији - Лицеја у Крагујевцу. Дело је академског вајара Николе Коке Јанковића, почасног доктора наука Универзитета у Крагујевцу.[5]

Ректори

Ректори Лицеја у периоду 1838–1863. били су:[6]

Галерија — професори Лицеја

Види још

Референце

  1. ^ y. „Формирање Универизтета у Београду и настанак студија физике и метеорологије”. Ff.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала на датум 22. 02. 2012. Приступљено 20. 09. 2011.
  2. ^ „Историјат Хемијског факултета”. Chem.bg.ac.rs. Приступљено 20. 09. 2011.
  3. 3,0 3,1 Школе у Београду пре сто година 1860-1870, Педагошки музеј, каталог изложбе, Београд мај 1967.
  4. ^ Милорад Радевић: Дружина младежи србске (1847—1851), стр. 133-138, Историјски часопис књ. XXV-XXVI, Београд 1979, ISSN 0350-0802
  5. ^ „Слава и Дан Универзитета у Крагујевцу”. Универзитет у Крагујевцу. Приступљено 22. 10. 2018.
  6. ^ Бранислава Јордановић: Ректори Лицеја, Велике школе и Универзитета у Београду, изд. Универзитет у Београду, Савремена администрација. Београд: 1988. ISBN 978-86-387-0072-1.

Спољашње везе

Ђорђе Мушицки (лекар)

Ђорђе Мушицки (Ђурђево, 9. јун 1811 — Брод на Сави 4/16. април 1887) је био лекар, професор Београдског Лицеја, члан Друштва српске словесности и почасни члан Српског ученог друштва, књижевни критичар и историчар.

Љубица Обреновић

Љубица Обреновић (Срезојевци, 14. јануар 1785 — 14. мај 1843) је била српска кнегиња, жена кнеза Милоша Обреновића, и мајка кнеза Михаила Обреновића.

Ћеле-кула

Ћеле-кула (тур. kelle kulesi — кула од лобања) споменик је из Првог српског устанка који је у знак одмазде тадашња турска власт у Србији изградила од лобања, погинулих српских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у бици на Чегру. Налази се на 4 km од центра Ниша, на путу ка Нишкој Бањи. Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.

Анте Старчевић

Анте Старчевић (Житник, 23. мај 1823 — Шестина, Загреб 28. фебруар 1896) је био хрватски политичар, провинцијални књижевник и публициста и, заједно са Еугеном Кватерником, оснивач Странке права утемељена на идеологији хрватског државног права. Још за живота назван је - као политички лидер и главни идеолог хрватског национализма - Оцем Домовине. У исто време, Старчевић представља контроверзну личност због својих антисемитских и антисрпских ставова.

Велика школа

Велика школа је била највиша образовна институција у Србији између 1863. и 1905. године. Настава је одржавана у Капетан-Мишином здању. Школа је прерасла у Београдски универзитет 1905, када су отворени Медицински, Богословски и Пољопривредни факултет.

Основана је законом од 24. септембра 1863. године као наследник Лицеја, дотадашње највише школе у Србији. Велика школа је у закону дефинисана као научно заведење за више и стручно изображење, тј. научни завод за више и стручно образовање. Врховна власт био је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили ректор и Академијски савет. Ректора је постављао владар, први ректор био је Константин Бранковић (1814–1865).Велика школа је имала три одељења, односно факултета: Филозофски факултет, Технички факултет и Правни факултет. Програми су се у знатној мери преклапали, тако да су студенти углавном добијали опште образовање, а премало право стручно. На филозофском одељењу се студирало три године, а на правном и техничком четири.

Изменама закона из 1873, године Филозофски факултет је подељен на два одсека. Изменама закона од 1880. године студије на Филозофском факултету се продужују на четири године. Изменама закона из 1896. године број одсека, тј. група сродних наука, битно је повећан: на Филозофском на седам, на Техничком на три и на Правном на два, што је допринело специјализацији и унапређењу стручне стране студија.

Током времена је знатно повећана и самоуправа Велике школе.

Велика школа је напредовала током четири деценије и постала претеча Универзитета, али ипак ни до краја свог постојања није достигла довољан ниво да прерасте у универзитет, већ је он формиран 1905. године, тек са делом професорског састава Велике школе.

Владимир Јовановић

Владимир Јовановић (28. септембар 1833. — 3. март 1922.) је био министар финансија, потпредседник Државног савета, члан Сената (Горњег дома), професор Политичке економије на Великој школи, идеолог Либерална странке, економиста, политичар, новинар, председник Српског ученог друштва и почасни члан Српске краљевске академије

Друштво српске словесности

Друштво српске словесности (ДСС, изворно: Дружтво Србске Словесности) основано је 7/19. новембра 1841, његово оснивање је својим печатом и потписом потврдио кнез Михаило Обреновић. Његови оснивачи били су Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић.

Игњат Станимировић

Игњат Станимировић (Суботица, 18. октобар 1812 — Београд, 12. јануар 1878), је био ректор и један од првих професора београдског Лицеја, прве више школе у Србији. Станимировић је био професор опште статистике и умног права криминалнога.

Исидор Стојановић

Исидор Стојановић (Кањижа, 1809 — Београд, 12. јуна 1849) био је професор опште историје, ректор Београдског лицеја 1840/41. и 1845/46.

Калофер

Калофер (буг. Калофер) је варошица у Бугарској, у близини града Карлово. Административно припада општини Карлово, и налази се у Пловдивској области.

Град се налази на јужним обронцима Старе планине. Удаљен је 17 километара од града Карлова, 22 од Сопота, 56 од Пловдива и 164 од главног града Бугарске — Софије. Кроз град пролази река Тунџа.

Мијаило Симић

Мијаило С. Симић (Смедеревска Паланка, Кнежевина Србија, 11. децембар/23. децембар 1837 — Београд, Краљевина Србија, 2. јануар 1901) био је српски правник, рачуноиспитач, члан Главне Контроле Кнежевине и Краљевине Србије, члан Управе београдске Вароши и председник ("Старешина"), у више мандата, неколико београдских општина (Варошки, Теразијски и Палилулски квартови, данас ГО Стари Град).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.