Београдске општине

Београдске општине су градске општине града Београда.

Градска општина је део територије града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштину градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Органи градске општине

(Основни) органи градске општине су скупштина градске општине, председник градске општине, веће градске општине и управа градске општине.

Скупштина градске општине има од 19 до 75 одборника, које грађани бирају на непосредним изборима, тајним гласањем, на 4 године, а сходном применом закона о локалним изборима. Председника скупштине и заменика председника скупштине бира Скупштина градске општине из реда одборника.

Председник градске општине је председник већа градске општине, а бира га Скупштина општине из реда одборника (на 4 године, тајним гласањем, већином гласова свих одборника), а на предлог председника скупштине градске општине, док његовог заменика бира на исти начин (само на предлог кандидата за председника градске општине).

Веће градске општине чине председник градске општине, заменик председника градске општине и највише 11 чланова. Чланове већа градске општине бира скупштина градске општине из реда одборника и из реда грађана (истовремено са избором председника општине и његовог заменика), а на предлог кандидата за председника општине.

Управа градске општине је јединствен орган, којим руководи начелник управе градске општине (који може имати и заменика) а које поставља веће градске општине на период од 5 година, а на основу јавног огласа.

Градске општине

Стари градВрачарСавски венацРаковицаЗвездараПалилулаЗемунНови БеоградЧукарицаВождовацГроцкаМладеновацСопотБарајевоЛазаревацОбреновацСурчинМапа београдских општина

Градске општине:

Основне информације о општинама

Површине, број становника, и густине насељености београдских општина[1]:

Грб општине Општина Површина (km²) Становника Густина (ст./km²) Председник општине Локација на карти свих општина
Barajevo Coat Of Arms (great)
Барајево 213 24.641 115,7 Слободан Бата Адамовић (СНС) Belgrade Barajevo
Voždovac Coat Of Arms (great)
Вождовац 149 151.768 1.018,6 Александар Савић (СНС) Belgrade Vozdovac
Vračar Coat of Arms (great)
Врачар 3 58.386 19.462 Милан А. Недељковић (СНС) Belgrade Vracar
COA Grocka
Гроцка 289 75.466 261,1 Драгољуб Симоновић (СНС) Belgrade Grocka
Zvezdara Coat Of Arms (great)
Звездара 32 132.621 4.144,4 Милош Игњатовић (СНС) Belgrade Zvezdara
Grb-zemun
Земун 150,26[2] 191.645 1.275,4 Дејан Матић (СНС) Belgrade Zemun
Lazarevac coa
Лазаревац 384 58.511 152,4 Бојан Синђелић (СНС) Belgrade Lazarevac
COA Mladenovac
Младеновац 339 52.490 154,8 Владан Глишић (СНС) Belgrade Mladenovac
COA Novi Beograd (big).jpeg
Нови Београд 40,96 217.773 5.316,72 Александар Шапић (нестраначка) Belgrade Novi Beograd
COA Obrenovac
Обреновац 410 70.975 173,1 Мирослав Чучковић (СНС) Belgrade Obrenovac
Palilula Coat Of Arms (great)
Палилула 447 155.902 348,8 Александар Јовичић (СНС) Belgrade Palilula
Rakovica Coat Of Arms (great)
Раковица 30 99.000 3.300 Владан Коцић (СНС) Belgrade Rakovica
Savski Venac Coat Of Arms (great)
Савски венац 14 42.505 3.036,1 Ирена Вујовић (СНС) Belgrade Savski Venac
Sopot Coat Of Arms
Сопот 271 20.390 75,2 Живорад Милосављевић (СНС) Belgrade Sopot
Stari Grad Coat Of Arms (great)
Стари град 7 55.543 7.934,7 Марко Бастаћ (Чувари Старог град) Belgrade Stari Grad
Surčin Coat Of Arms (great)
Сурчин 220[3] 55.000[3] 250 Стеван Шуша (СНС) Belgrade Surcin
Čukarica Coat Of Arms (great)
Чукарица 156 168.508 1.080,2 Срђан Коларић (СНС) Belgrade Cukarica

Види још

Референце

  1. ^ Стална конференција градова и општина - Адресар Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 9, 2007) (на језику: енглески)
  2. ^ Општина Земун - Општи подаци Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 6, 2012) (на језику: енглески)
  3. 3,0 3,1 Општина Сурчин - Сурчин укратко Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 13, 2012) (на језику: енглески)

Спољашње везе

Ђорђе Несторовић

Ђорђе Б. Несторовић (Пожаревац, 1864 — Београд, 26. јул 1935) је био начелник Управе града Београда 1893—1894, председник Београдске општине 1914. и Моравски бан.

Начелник Управе вароши Београда је постао недељу дана после Првоаприлског државног удара који је 1893. спровео Александар Обреновић, у оквиру преузимања органа власти.

На челу градске управе је био током девет месеци које је обележила велика политичка нестабилност. За то кратко време су промењене чак три владе, чији су председници били Лазар Докић, Сава Грујић и Ђорђе Симић.

Љубомир Давидовић

Љубомир М. Давидовић (Влашка, 24. децембар 1863 — Београд, 19. фебруар 1940) је био српски и југословенски политичар, државник. 1912. је постао вођа Самосталне радикалне странке, оснивач и вођа Демократске странке од 1919. до смрти 1940, након Првог светског рата и стварања Краљевине СХС, састављао је испред своје странке Владу три пута (два пута 1919. и једном 1924), али је на њој остао размерно кратко, свега 289 дана.

1905. је био председник Народне скупштине. У више наврата министар просвете 1904, 1914−1917. и 1918−1919. и министар унутрашњих дела 1920. Председник Београдске општине 1909−1914.

Био је активан члан и једно време председник Народне одбране.

Бежанија

Бежанија је урбано насеље у Београду које припада општини Нови Београд.

Велислав Вуловић

Велислав Вуловић (Београд, 18. јануар 1865 — Београд, 16. јануар 1931) је био српски инжењер и политичар, председник Београдске општине, народни посланик, министар грађевина и министар саобраћаја.

Градска општина Звездара

Општина Звездара је градска општина Града Београда. Налази се у југоисточном делу града и спада у централне општине Београда. Општина заузима површину од 3.165 ha, на којој према попису из 2011. живи 151.808 становника. Слава општине Звездара је Сретење Господње, 15. фебруар.

Грб градске општине Барајево

Грб општине Барајево је симбол београдске општине Барајево. Грб је постојан у три нивоа, као Основни, Средњи и Велики. Грб општине је уједно и грб места Барајева, њеног средишта.

Грб општине Палилула (Београд)

Грб општине Палилула је симбол београдске општине Палилула. Грб је постојан у три нивоа, као Основни, Средњи и Велики, и у овом облику је у употреби од 2006. године.

Добра Митровић

Добривоје или Добра Митровић (Смедерево, 4. август 1886 — Давос, 22. октобар 1923) је био адвокат, политичар, председник Београдске општине, народни посланик и један од оснивача „Времена”.

Западни Врачар

Западни Врачар је бивша општина у Београду, а данас урбано насеље које се налази у северном делу општине Савски венац. Постојала је до 1957. године, када је заједно са Топчидерским брдом формирала данашњу општину Савски венац. Граничи се на истоку са Сењаком, а на западу и северу са општином Врачар. Данас представља месну заједницу на Савском венцу.

Коста Јовановић (политичар)

Коста Јовановић (Врање, 8/21. септембар 1875 — Београд, 30. април 1930) је био агроном, политичар, општински одборник, председник и потпредседник Београдске општине, публициста.

Кумодраж

Кумодраж је месна заједница београдске општине Вождовац. Први писани документи у којим се спомиње Кумодраж сежу у XVII и XVIII век, када се у појединим турским списима помиње Кумодраж као село са свега десетак кућа. У Кумодражу је рођен српски војвода Степа Степановић, учесник ослободилачких ратова од 1876. па све до 1918. године.

У Кумодражу се налази ОШ „Војвода Степа“, као и црква свете Тројице, ФК „Торлак“ и КК „Торлак“. Такође се у Кумодражу налази и Фармацеутски факултет Универзитета у Београду, Институт за имунологију и вирусологију „Торлак“ и Институт за молекуларну генетику и генетичко инжењерство. Кумодраж је подељен на Кумодраж старо село, Кумодраж 1 и Кумодраж 2.

Овде се налази Црква Свете Тројице у Кумодражу.

Михаило Богићевић

Михаило Богићевић (Земун, 8. јул 1843 — Београд, 28. октобар 1899) је био министар грађевина Србије и два мандата председник Београдске општине (18. градоначелник Београда).

Михаило Марјановић

Михаило Марјановић (Трновче, 9. октобар 1871 — Београд, 6. јануар 1925) је био правник, политичар и председник Београдске општине.

Младен М. Жујовић

Младен М. Жујовић (Јешевац код Груже, 20. јул 1811 — Београд, 16. мај 1894) је био управник града Београда, председник Београдске општине, окружни начелник Рудничког округа, пуковник, начелник Главне војне управе, државни саветник.

Рабровачко језеро

Рабровачко језеро се налази у селу Рабровац, на територији београдске општине Младеновац. Удаљено је 12 километра од Младеновца и 70 километара од Београда.Настало је 1970-их година прошлог века, као вештачка акумулација, подизањем бране на потоку Трстена, који пролази кроз село. Дугачко 780, широко око 160 метара и најдубље је од свих београдских језера. На неким местима његова дубина износи и до 20 метара. Површине је око 10 хектара. Налази се на надморској висини од 180 метара.Обилује рибом, а најзаступљенији су шаран, амур, деверика. Окружено је листопадним шумарцима.Нема изграђену пратећу инфраструктуру и углавном се користи за риболов и за наводњавање, околних башти и напајање стоке. Због тога је урађен и усвојен пројекат изградње туристичко-пољопривредног комплекса на овом језеру. Пројектом је предвиђено уређење обале као и изградња угоститељских објеката, а у плану је и да се пореде језера направи мали спортски комплекс.

Теразије (улица у Београду)

Трг Теразије обухвата подручје од Сремске улице до Улице краља Милана.

Најпознатији је београдски трг. Почео је да се формира у првој половини 19. века; 1840-их година, кнез Милош Обреновић наредио је да се српске занатлије, нарочито ковачи и казанџије, иселе из вароши у шанцу, где су били измешани са турским живљем, и да своје куће и радње подигну на месту данашњих Теразија. Илија Чарапић, син Васе Чарапића, који је извесно време био и председник Београдске општине, имао је посебан задатак да овим занатлијама дели плацеве на Теразијама; ко год је пристао да огради плац, добио га је бесплатно.

Топчидерско брдо

Топчидерско брдо је урбано насеље и брдо на општини Савски венац. Некада је било општина у оквиру града Београда и састојало се од насеља Сењак и Дедиње. Године 1957. припојено је новоформираној општини Савски венац. Налази се на око четири километара од центра града са којим је повезаном улицом кнеза Милоша. Ограничено је реком Савом и некадашњим Мокролушким потоком данас Железничком станицом Прокоп. На југу је пресечено Топчидерском реком и наставља се на Топчидерски парк. Углавном је прекривено шумом. Највиша тачка је на 210 метара надморске висине код Белог двора.

ФК Вождовац

ФК Вождовац је српски фудбалски клуб из истоимене београдске општине. Клуб је основан 1912. године и домаће утакмице од априла 2013. године игра на стадиону Бојан Мајић у Заплањској улици, са капацитетом од око 5200 места, јединственом по томе што се налази на крову тржног центра. ФК Вождовац се тренутно такмичи у Суперлиги Србије.

Назив навијачке групе ФК Вождовац је Инвалиди.

ФК Сопот

ФК Сопот је српски фудбалски клуб из истоимене београдске општине, који се тренутно такмичи у Београдска зона, четвртом такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1927. године, а надимак му је „Вукови са Космаја“. Клуб у последњих годину дана има и подршку са трибина, у виду групе навијача од око 50 људи. Навијачи из Сопота такође носе надимак „Вукови"

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.