Белотић Бела Црква група

Белотић - Бела Црква група (називана и Западносрпска варијанта Ватинске групе) је културна група бронзаног доба која је захватала подручје западне Србије. Дефинисана је по локалитету Шумар у Белотићу и Церик-Бандера у Белој Цркви код Крупња.

Хронологија ове групе одговара хронологији Ватинске групе.

Локалитети су Белотић, Бела Црква, Толисавац, Баре, Љуљаци, Лучани, Крива река и други.

Керамика

Керамика је углавном неорнаментисана, најчешћи облици су:

  • зделе са задебљаним ободом,
  • трбушасти судови са високим цилиндрицним вратом, једном или две дршке,
  • плитке шоље са развученим ободом.

Сахрањивање

Окарактерисана гробовима под хумкама, а примењивана су оба ритуала сахрањивања - кремација и инхумација са згрченцима. Спаљени остаци нису сакупљани у урне него су остављани на ломачи која је прекривана земљаном хумком. Код скелетног сахрањивања тело је постављано или у земљу или у камену конструкцију. Гробови са кремираним остацима јављају се у два основна типа - горобови са урнама и они код којих је спаљивање вршено на издовеној ломачи а карбонизиран остаци костију и остаци са ломаче преношени су и стављани у хумку.

Хумке су распоређене у мање или веће групе, а групе су постављене на дужим доминантним косама или ћувицима. Хумке су засуте земљом, а не каменом. Неке су имале »плашт« (омотач) од ситнијег и крупнијег камена.

Средње бронзано доба

У средњем бронзаном добу запажа се повезаност за Ватинском културом на основу чега је Милутин Гарашанин одвојио западносрпску варијанту ватинске културе. Главни локалитети:

И даље се јављају гробови под хумкама спаљених и инхумираних покојника. Керамика оштре профилације наглашеног трбуха, две дршке и дугметастим или волутастим задебљањима, на горњем делу украшене вертикалним и хоризонталним линијама, трбушасти облици са цилиндричним вратом.

Од металних налаза заступљене су велике игле са плочастом главом и трном или печатастом главом, понекад дуже од 1 метра.

Позно бронзано доба

Током позног брознаног доба покојници су сахрањивани под тумулима. Посуде употребљиване као урне имају облик трбушастих здела, раширеног обода и две дршке мање по чему су сличне керамици кутура поља са урнама на северозападном Балкану. На везу са овом културом указују и бронзани налази.

Види још

Литература

  • Праисторија Југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983. ст. 705-719

Спољашње везе

Бела Црква (Крупањ)

Бела Црква је насеље у Србији у општини Крупањ у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 659 становника.

Белотић (Осечина)

Белотић је насеље у Србији у општини Осечина у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 538 становника.

Значајан је арехолошки локалитет бронзаног доба, по којем је названа Белотић Бела Црква група.

Овде је рођен Нинко Петровић.

Бронзано доба

Бронзано доба (2200—750/700. п. н. е.), обележава производња бронзаног оружја, оруђа и накита. То је време интензивног развоја металургије, трговине и занатства.

Бронзано доба обележава, како употреба бронзе, тако и сеоба сточара у време раног бронзаног доба (2200—1600. године п. н. е.) на подручје Средоземља. То је био следећи талас индоевропских досељеника (након првог таласа пољопривредника у млађем каменом добу).

Касно бронзано доба или време тзв. културе поља са урнама (култура поља са жарама) траје од 300. до 750/700. п. н. е. Носиоци ове европске културне појаве припадају индоевропском скупу, али немају иста етничка обележја. Заједнички обред им је спаљивања умрлих, по чему је ова култура добила име, и покопавање остатака у жарама с прилозима накита, оружја и оруђа. Овакви жарни гробови стварају велике некрополе.

Бронзано се доба територијално дели на пет главних група: егејску, средњоевропску, западноевропску, нордијску и источноевропску (најбогатије налазима су егејска и нордијска). За датирање појединих налаза важни су облици копча фибула и секира келта, а значајни су пећински култни петроглифи различитих садржаја (људи, животиње, орнаменталне композиције и сл.) у Скандинавији, Сибиру, Италији и Шпанији, те Португији. Током бронзаног доба, средњоевропски културни круг пролази кроз неколико развојних фаза (култура згрчених костура, култура гробних хумки, култура поља са урнама). За Западну Европу, првенствено Енглеску, карактеристични су мегалитски споменици (најпознатији с почетка бронзаног доба је Стоунхенџ крај Солсберија).

Ватинска култура

Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.

Ватинска култура је у раној фази била у контакту са Минојском и Микенском културом, те је организација њеног друштва и занатлијства под утицајем истих.

Книћевац

Книћевац је део Тителског брега. Простире се над атарима шајкашких села Мошорина и Шајкаша. Поред његових падина налази се локални пут између ова два села. Овај пут се код Книћевца закривљује скоро под правим углом. Ово место има историјски значај јер је овде почела и водила се битка код Мошорина и Вилова 1849.године током Српске револуције 1848-1849. Име је добио по јунаку те битке Стевану Петровићу Книћанину.

Палеолит
Неолит
Бакарно и рано бронзано доба
Средње и позно бронзано доба
Гвоздено доба

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.