Бело

Бела (ијек. бијела) боја настаје као комбинација свих боја видљивог дела спектра. Када се меша са неком од боја, настају различите (и све светлије) нијансе. За људске очи бело је побуђивање/стимулисање сва три типа фоторецептора, односно ћелија штапића. Може бити штетно и проузроковати оштећења уколико се гледа непрекидно дуже време. Ово обољење се назива снежно слепило. У флуоресцентној лампи, фосфор производи боју у многим деловима спектра, па је та светлост зато бела.[1]

Бела
 
Рачунарски записи боје
Хексадецимални запис: FFFFFF
РГБ запис (r, g, b): (255, 255, 255)
ЦМИК запис (c, m, y, k) *: (0, 0, 0, 0)
ХСВ запис (h, s, v): (0°, 0%, 100%)
*: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255].

Одећа

С обзиром да традиционално означава чистоћу и невиност, у многим земљама су венчанице управо беле. У источним земљама бело је знак жалости, те се бела одећа облачи приликом погреба. У старом Риму беле тоге су облачили мушкарци који су желели да буду изабрани за неку дужност. Таква тога се називала „кандида“ лат. candida, па одатле потиче реч кандидат.[2]

Симболика

Шта бело симболише, зависи не само од поднебља, већ и од објекта; било која бела птица се тумачи као симбол душе преминуле особе, док је бела голубица симбол мира. У старом Риму је бели знак на стопалу дечака означавао да је у питању роб на продају.[3]

Извори

  1. ^ Челонер, Џ. 2001. Визуелни речник физике. „NNK International“: Београд.
  2. ^ Политикин забавник број 3002. Датум: 21. август 2009. „Одело је лажно тело“, pp. 48. Политика АД. Београд.
  3. ^ Дипре, Б. & Ворал, М. 2007. Оксфорд школска енциклопедија. Књига-комерц: Београд. ISBN 978-86-7712-201-0.

Спољашње везе

Бела крвна зрнца

Бела крвна зрнца или леукоцити су крвне ћелије. Њихова улога је имунолошка, тј. у одбрани од болести. У једном литру крви здраве одрасле особе налази се између 4-11 милијарди белих крвних зрнаца. Према облику једра и мембране се деле на гранулоците (са зрнастом цитоплазмом и режњевитим једром) и агранулоците (са хомогеном цитоплазмом и округлим једром). Леукоцити настају у коштаној сржи, али се део развоја неких врста леукоцита одвија и у тимусу, лимфним жлездама и чворовима, као и слезини. Најзначајнија је грудна жлезда (тимус), која се налази испод грудне кости, јер је она битна за развој једне подврсте лимфоцита, Т лимфоцита.

Бело Брдо (Лепосавић)

Бело Брдо је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Бело Брдо где је атар насеља износи 2.154 ha. Село се налази 19 km северно од Лепосавићa и 4 km јужно од Панчићевог врха (највиши врх Копаоника 2017 метара надморске висине).

По географском положају припада типу планинских села. У сеоском атару налазе се засеоци : Базићи (1283 м), Марусићи (1268 м), Санџак (1100 м), Лескова (953 м ) и Баљаца (865 м), а средња надморска висина села је 1164 метара.

Иако се село налази на великој надморској висини оно није ван важнијих саобраћајних комуникација. До Белог Брда, преко Дрена води асфалтни пут који повезује насеље са главним саобраћајним путевима који пролазе Ибарском долином. Макадамским путем насеље је преко Остраћа повезано са Лешком.

По народном предању Бело Брдо је добило назив по белини снага који се на њему задржавао током већег дела године. Као средњовековни рудник олова и сребра Бело Брдо први пут се помиње 1438. године. На старе рударске јаме (шахте) из периода антике и средњег века наилази се у јами рудника и на Копаонику. Латинско гробље налази се испред сеоског белобрдског гробља. Ту се примећују и зидине старог црквишта званог св. Тројица, а нешто ниже налазе се црквене зидине зване Петка.

Период од 1960. до 1980. године представља златно доба рудника „Копаоник“ у Белом Брду. У том периоду основане су стамбене колоније са стамбеним зградама које су служиле за становање радника.

На локалитету Небеске Столице (1800 м) екипа истраживача- археолога Завода за заштиту споменика културе у Краљеву, 1998. године је започела истраживање и пронађена је ранохришћанска базилика, грађена ломљеним и тесаним каменом са кречњачким малтером као везивним материјалом.

Поред пољопривреде којом се становништво углавном бави. У насељу се налази и Месна канцеларија, основна осморазредна школа, здравствена станица, а постоје и трговинске радње мешовите робе. Насеље је и седиште месне заједнице за више околних насеља.

Бело Оризонте

Бело Оризонте или Бело Хоризонте (порт. Belo Horizonte, значи леп хоризонт) град је у Бразилу и главни је град државе Минас Жераис. Неформални назив града је Беага (Beagá), јер тако на португалском језику звуче иницијали БХ. Град је центар веома интензивне економске и културне активности са изврсном инфраструктуром и на националном и на интернационалном нивоу. Бело Оризонте је један од четири највећа града и регије у Бразилу. Према процени из 2007. у граду је живело 2.412.937 становника.

Једна од занимљивих карактеристика Бело Оризонтеа, по којој је најпознатији у Бразилу, је непропорционалан однос у број жена и мушкараца. Средином 90-их година 20-ог вијека, у граду је било 175.000 жена више него мушкараца. Нико не зна разлог овоме, али се претпоставља да је разлог то што мушкарци одлазе из града у потрази за послом, а жене ипак остају уз породице.

Бело Поље (Горњи Милановац)

Бело Поље је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 223 становника.

Бело Поље (Куршумлија)

Бело Поље је насеље у Србији у општини Куршумлија у Топличком округу. Према попису из 2002. било је 151 становника (према попису из 1991. било је 150 становника).

Бело Поље (Обреновац)

Бело Поље је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1836 становника.

Бело Поље (Пећ)

Бело Поље код локалног становништва је уобичајен назив Бијело Поље (алб. Bellopojë/Rranza) је насељено место у општини Пећ, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 1.272 становника.

Бело Поље (Подујево)

Бело Поље (алб. Bellopojë) је насељено место у општини Подујево, Косово и Метохија, Република Србија.

Бело Поље (Рашка)

Бело Поље је насеље у Србији у општини Рашка у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 17 становника.

Бело море

Бело море (рус. Бе́лое мо́ре; крл. Vienanmeri) унутрашње је море на крајњем северозападу европског дела Руске Федерације. Део је акваторије Северног леденог океана са којим је повезано преко Баренцовог мора са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката Мурманске и Архангељске области и Републике Карелије.Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука Архангељск. У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. Беломорско-балтичким каналом повезано је са Балтичким морем.

Бело море је једно од тек 4 светска мора које је име добило по боји (преостала 3 су Црно, Жуто и Црвено море). Бело море је уједно и архаичан назив за Егејско море на југу Европе.

Вино

Вино је пољопривредно-прехрамбени производ, добијен потпуном или делимичном алкохолном ферментацијом свежег грожђа, кљука или шире од грожђа винских сорти винове лозе. Такође, вино се може правити од неких делова биљака и од разноврсног воћа. Природни баланс грожђа је такав да може да изазове врење без икаквог додавања шећера, киселина, ензима и других супстанци које изазивају ферментацију. Пића слична вину могу се поризводити ферментацијом другог воћа и цвећа: воћно вино, вино од јечма, од пиринча (саке), меда (медовина), па чак и од биља (кинеско вино). Комерцијална употреба речи вино је у многим земљама заштићена законом.

Вино поседује историју дугу око 8.000 година — верује се да су прва вина настала на простору данашње Грузије или Ирана.Наука која се бави проучавањем вина зове се енологија.Вино настаје тако што се гњечи грожђе, а сок који се добија гњечењем назива се шира.

У основи производње вина лежи хемијски процес ферментације, током којег, под утицајем квасаца у анаеробним условима, долази до разлагања различитих шећера до етанола, при чему долази до ослобађања угљеник-диоксида. Процес врења или ферметације обично траје неколико недеља, а после тога вино се пречишћава и претаче у буриће или бачве.Поред шећера, сок грожђа садржи киселине које су такође битне за укус вина. Кожа и семенке садрже танине, једињења опорог укуса (као незрела дуња) која су природни конзерванси, омогућавају старење вина и његово сазревање а не дозвољавају да се поквари. На површини зрна се налазе ћелије квасца, али тај квасац обично није довољан да се направи вино — у току производње квасац се додаје.

Вино је произвођено хиљадама година. Најранији познати трагови вина потичу из Кине (cca 7000 п. н. е), и Ирана (cca 5000 п. н. е.). Најранија позната винарија је 6.100 година стара Арени-1 винарија у Јерменији. Вино је досегло Балкан до 4500. п. н. е. и конзумирано је и слављено у античкој Грчкој, Тракији и Риму. Током историје, вино је конзумирано због својих опојних учинака.Вино је дуго имало важну улогу у религији. Црно вино су антички Египћани асоцирали са крвљу. Њега су користили Грци у култу Диониса и Римљани у својим Баханалијама; јудаизам је исто тако инкорпорирао црно вино у Кидуш, а хришћанство у причешће.

Винча

Винча се налази на 14 km удаљености од Београда, поред пута Београд–Смедерево и позната је по налазима праисторијског локалитета Бело брдо изузетне археолошке вредности. Административно припада Градској општини Гроцка у граду Београду. Према попису из 2011. било је 6.779 становника.

Грожђе

Грожђе је назив за плод биљака из рода Vitis (винове лозе), којим се често назива и 12 основних и најпознатијих врста винове лозе, од којих се прави већина светских вина. Раније су се вина означавала према подручју на коме се грожђе гаји, али касније је број произвођача и подручја са виноградима толико порастао да је уведено означавање према варијетету грожђа.

Грожђе је тип воћа који расте у групама од 15 до 300, и може да буде црвено, црно, тамно плаве, жуто, зелено, наранџасто и ружичасто. „Бело“ грожђе је у ствари зелене боје, и еволуционо је изведено из пурпурног грожђа. Мутације у два регулаторна гена белог грожђа искључују продукцију антоцијанина, који је одговоран за боју пурпурног грожђа. Антоцијанини и друге пигментне хемикалије из велике фамилије полифенола у пурпурном грожђу су одговорни за варирајуће нијансе пурпурне боје у црвеним винима. Зрна грожђа типично имају елипсоидни облик, који подсећа на проширени сфероид.

Дал Бело (Болоња)

Дал Бело (итал. Dal Bello) је насеље у Италији у округу Болоња, региону Емилија-Ромања.

Према процени из 2011. у насељу је живело 36 становника. Насеље се налази на надморској висини од 92 м.

Егејско море

Егејско море (грч. Αιγαίο Πέλαγος [Aigaío Pélagos], тур. Ege Denizi; архаично: Бело море, Јегејско море) је део Средоземног мора, а лежи између Грчке и Турске. Преко Босфора, Мраморног мора и Дарданела је повезано с Црним морем. Сматра се колевком две велике античке културе, Микенске и грчке. Касније су тим морем владали Персијанци, Римљани, Византинци, Ђеновљани и Млечани, као и Османлије. Данас Егејско море деле Грчка (већи део) и Турска (мањи део).Добило је име по Егеју (грч. Αιγεύς), митском краљу Атине.

Острва у Егејском мору се могу поделити на седам архипелага:

Тракијска острва

Источноегејска острва

Северни Споради

Кикладска острва

Саронска острва

Додекани или Јужни Споради

Крит

Застава Мађарске

Застава Мађарске је хоризонтална црвено-бело-зелена тробојка. Хоризонтална тробојка је усвојена током револуције 1848. Црвена боја симболише снагу, бела верност, а зелена наду.

До 1945. грб краљевске круне је био смештен у центру заставе. Током комунистичког периода, грб са црвеном звездом је налазио се у центру заставе. Током побуне 1956. грб је скинут са заставе и стога је празна тробојка постала симбол устанка.

Сан Бело (Сондрио)

Сан Бело је насеље у Италији у округу Сондрио, региону Ломбардија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 17 становника. Насеље се налази на надморској висини од 326 м.

Светско првенство у фудбалу 2014.

Светско првенство у фудбалу 2014. (службени назив: 2014 FIFA World Cup Brasil) је 20. светско фудбалско првенство које се одржало у Бразилу. Првенство се одржало од 12. јуна 2014. до 13. јула 2014.

Бразил је по други пут био домаћин светског првенства, након Светског првенства 1950. Бразил је, поред Мексика, Италије, Француске и Немачке, пета држава која је била домаћин светског првенства два пута.

Титулу светског првака је по четврти пут освојила репрезентација Немачке, савладавши у финалу репрезентацију Аргентине. Треће место освојила је репрезентација Холандије која је у утакмици за треће место савладала домаћина Бразил резултатом 3-0.

ФК Локомотива Бело Поље

Фудбалски клуб Локомотива је српски фудбалски клуб из Белог Поља, Град Пирот. Тренутно се такмичи у Општинској лиги Пирот, шестом такмичарском нивоу српског фудбала.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.