Бели мост у Врању

Бели мост или мост љубави је назив за мост у Врању који је подигнут 1844. године. Мост се налази изнад Врањске реке, у улици Девет Југовића и налази се и на грбу града Врања. Представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Бели мост
Beli most
Бели мост - Мост љубави
МестоВрање
Пчињски округ
Србија
ВрстаКамени
Историја
Отварање1844.

Легенда

Легенда каже да је мост подигла мајка туркиње Ајше у спомен несрећне љубави њене ћерке и српског пастира Стојана.

По рођењу ћерке Ајше, Селим-бегу су пророчице прорекле да ће се она заљубити у Србина. Иако је отац покушавао затварањем ћерке да спречи пророчанство, није успео у томе. Када је затекао Стојана и Ајшу загрљене крај реке покушао је да убије српског пастира. Међутим, усмртио је сопствену ћерку која је својим телом заштитила младића којег је волела. Након тога је и Стојан својим ножем одузео себи живот.

На месту где се одиграо догађај, подигнут је мост, а на мост је постављена плоча, тзв. тарих, на којој на турском језику стоји натпис: „Проклет нека је онај који растави што љубав састави“.

Галерија

Beli Most detail

Детаљ са моста

Vranjskimost1918

мост 1918. године

Види још

Извори

  1. ^ „Знаменитости Врања на сајту Туристичке организације Врања”. Архивирано из оригинала на датум 28. 09. 2007. Приступљено 01. 09. 2007.

Спољашње везе

Архијерејско намесништво Пчињско

Архијерејско намесништво Пчињско је једна од организационих јединица Српске православне цркве у Епархији врањској, са седиштем у Врању. Намесништво опслужује вернике из градског насеља Врање и Врањска Бања. У свом саставу има 57 сакрална објеката изграђених у периоду од 19 до 21. века. У последњих двадесет година цркве намесништва доведене су у функционално стање неопходно за Богослужење верујућег народа.

Град Врање

Град Врање је град у Пчињском округу на југу Србије. По подацима из 2004. заузима површину од 860 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 44.721 ha, а на шумску 32.478 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Врање. Град Врање се састоји од 27 насеља: 2 градска (Врање и Врањска Бања) и 103 сеоска насеља.

По подацима из 2002. године у граду је живело 87.288 становника. По претходном попису, из 1991. године, је било 86.518 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 1,8‰, а број запослених износи 25.940 људи. У граду Врању се налази 60 основних, 7 средњих школа, једна виша школа и један факултет.

Мост љубави

Мост љубави налази се у Врњачкој бањи. Мост је био омиљено састајалиште учитељице Наде и официра Реље. Рељу судбина води у Грчку, на фронт, где упознаје своју нову љубав и раскида веридбу са Надом. Нада скрхана болом копни и умире млада. На мосту на коме су се састајали девојке почињу да каче катанце на које су уписивали своја имена и имена вереника, како би своју љубав закључале и како их не би стигла судбина несрећне учитељице. Инспирисана овом причом Десанка Максимовић написала је једну од својих најлепших песама: Молитва за љубав.

Чесма Ђеренка

Чесма Ђеренка налази се недалеко од Белог моста. Још један симбол несрећне љубави. Подигнута је у турско доба, а касније (1946. године) је због померања извора измештена тридесетак метара ниже у односу на свој првобитни положај. Чесма је била место где су се Врањанци окупљали и дружили. Описана је у делима Боре Станковића, а опевана је и у народним песмама. Чесма постоји и данас и под заштитом је државе.

Општине
Знамења, тврђаве и музеји
Насеља
Верски објекти
Култура
Образовање

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.