Белић

Белић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 109 становника.

Белић
Belić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 10
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 109
Географске карактеристике
Координате44°14′11″ СГШ; 19°54′14″ ИГД / 44.236333° СГШ; 19.903833° ИГДКоординате: 44°14′11″ СГШ; 19°54′14″ ИГД / 44.236333° СГШ; 19.903833° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина281 м
Белић на мапи Србије
Белић
Белић
Белић на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Демографија

У насељу Белић живи 85 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,5 година (31,8 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 38 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 142
1953. 140
1961. 135
1971. 133
1981. 118
1991. 113 111
2002. 124 124
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
123 99,19 %
непознато
  
1 0,80 %

Галерија

Belić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 1

Белић - панорама

Belić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 13

Белић - панорама

Belić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 4

Белић - панорама

Belić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 8

Белић - панорама

Belić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 4

Белић - панорама

Belić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 5

Белић - панорама

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

26. фебруар

26. фебруар (26.02) је 57. дан у години по грегоријанском календару. До краја године има још 308 дана (309 у преступној години).

Јован Белић

Јован Белић (1909 — 1997), инжењер агрономије, професор Пољопривредног факултета у Београду и члан Српске академије наука и уметности.

Александар Белић

Александар Белић (Београд, 1/13. август 1876 — Београд, 26. фебруар 1960) био је српски филолог, професор и ректор Београдског универзитета, председник САНУ и члан многих академија у Југославији и иностранству.

Бранислав Белић

Бранислав Белић (Београд, 10. март 1932 — Београд, 17. јул 2016) био је српски политичар и члан Демократске странке.

Бјеловар

Бјеловар је град у Хрватској и административно средиште Бјеловарско-билогорске жупаније. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 40.276 становника, а у самом насељу је живело 27.024 становника.

Виолончело

Виолончело је гудачки инструмент приближно двапут већих димензија од виолине, а обод му је сразмерно и шири. Услед тога се, нужно, другачије и држи при свирању: виолончело се држи међу ногама, ослоњено на колена, а посебном ножицом на под. Самим тим је различит и положај свирача према инструменту, што се одражава нарочито у техници леве руке: она може цела, укључујући и палац, да се попне на хватник, при чему притисак на жице палцем чини вештачко седло и ослонац осталим прстима. Тако су могућни и велики интервалски захвати, олакшано је залажење у високе позиције и омогућено извођење вештачких флажолета. Иначе је мензура овде, наравно још већа него код виоле.

Четири жице виолончела штимују се за октаву ниже од жица виоле: на тоновима a-d-G-C; тако да је ово већ инструмент дубоког, басовског регистра, па му је и основни кључ - басов. Међутим, захваљујући споменутим могућностима леве руке, која може ићи до краја хватника, па и даље, тонски опсег је чак и у оркестарском свирању сразмерно велик, тако да се у нотацији морају применити и други кључеви: првенствено тенорски С-кључ, али за највиши регистар и виолински.

Дугачке и дебље жице, као и овај велики резонатор, чине звук виолончела пуним и богатим, а на највишој, А-жици он може бити и веома продоран и раскошно распеван. Ово нарочито долази до изражаја у музици романтичног стила, па и самом инструменту даје наглашено такво обележје, уз основни, мужеван карактер; ипак, њему је доступан и знатан виртуозитет, који не заостаје за виолинским.

Виолончело је настало применом облика виолине на стару виола да гамба. Најстарији сачувани примерци потичу с краја 16. века, израђени у породици Амати.

Истакнути српски виолончелисти су: Ксенија Јанковић, Дејан Божић, Сандра Белић, Немања Станковић, Маја Богдановић, Драган Ђорђевић, Тијана Дапчевић...

Гроздана Белић-Пенезић

Гроздана Зина Белић—Пенезић (Сарајево, 9. март 1920 — Београд, 28. август 1984), учесница Народноослободилачке борбе и друштевно-политичка радница Социјалистичке Републике Србије.

Електронска конфигурација

Електронска конфигурација елемента је распоред електрона који припадају атому датог елемента на његовим електронским орбиталама.

Рачуна се да у основном енергетском стању сви атоми датог елемента имају исту електронску конфигурацију уколико нису везани са другим атомима.

Електронска конфигурација се утврђује на основу спетроскопских испитивања и уз помоћ теоретских прорачуна. Код многих елемената, посебно лантаноида и прелазних метала, постоје несугласице око њихове електронске конфигурације.

Забрежје

Забрежје је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Ово сеоско насеље има и фудбалски клуб ОФК Забрежје који наступа на игралишту Парк кнежева. Према попису из 2011. било је 2371 становника.

Забрежје је тешко пострадало у поплавама у мају 2014. године, а Бранко Белић, новинар и фотограф, остао је без фото архиве стваране више деценија.

Иван Белић

Иван Белић (1887 — 1968) био је српски архитекта, реализатор бројних архитектонских пројеката у Краљевини Југославији од 1921. до 1940. године, члан Удружења југословенских инжењера и архитеката.

Нико Белић

Нико Белић (енгл. Niko Bellic) главни је лик Рокстарове игре Grand Theft Auto IV.

Нико је одрастао у ратом разореној Босни, али је рођен у Србији. Његов отац је био силеџија и пијанац који никад није веровао да ће његов син успети у животу. Ипак Никова мајка, Милица, веровала је да ће Нико постати добра личност. Као „гневни“ адолесцент, учествовао је у ратовима на тлу бивше Југославије, где је видео и починио многа зверства, која су га дубоко погодила и учинила да Нико живот посматра цинично, а такође и да има снажне осећаје кајања и депресије. Многи Никови пријатељи су погинули. Нико је тако постао „жилав“ и стекао је много искуства током рата.

Након завршетка рата, његов рођак Роман Белић емигирао је у Сједињене Државе у град Либерти Сити (енгл. Liberty City), која је пародија Њујорка. Одатле је стално Нику причао како се обогатио и постао славан. Тако је Нико допутовао у Либерти Сити. По свом доласку у Америку, он описује своју мрачну прошлост реченицом: „Живот је компликован, убијао сам људе... кријумчарио сам људе... продавао људе. Можда ће овде ствари ипак бити другачије.“ Други разлог Никовог доласка у Либерти Сити јесте потрага за Дарком Бревићем, човеком који је за време рата у Србији издао јединицу у којој се Нико борио. Али ситуација није била онаква како му је то приказао његов рођак. Роман је запао у коцкарске дугове и у велике опасности. Имао је незавршених послова са неким мафијашима. Нико је морао да се упусти у криминални живот да би спасао свога рођака. Због свог ратног искуства могао је лако да барата оружјем.

Општина Жебел

Општина Жебел (рум. Jebel) је сеоска општина и насеље у округу Тимиш у западној Румунији. Општина се налази на магистралном путу Београд - Темишвар.

Пољопривредни факултет Универзитета у Београду

Пољопривредни факултет је основан 1919. године као један од 6 факултета Универзитета у Београду.

Прелазни метал

Прелазни метали се налазе између 2. и 13. групе периодног система елемената (по ранијој номенклатури IIa и IIIa група). Ови метали попуњавају 3d, 4d и 5d орбитале док се на последњем енергетском нивоу, скоро по правилу налазе по два s електрона супротног спина. Промена броја електрона јавља се код елемената исте периоде, а не групе као код осталих елемената. То је разлог због кога су сличности између елемената исте периоде често веће него између елемената исте групе, а разлике између група много мање него код главних група. За разлику од атома главних група ови метали поседују јоне знатно мањег атомског радијуса и кристалне решетке великих енергија; зато су велике густине и тврдоће, и високих температура топљења и кључања. Ови елементи су одлични проводници топлоте и електрицитета и имају врло добра механичка својства. Већина једињења прелазних метала је обојена како оних у чврстом стању тако и оних у растворима. Код прелазних метала се јавља тежња за грађењем легура и међусобно и са другим металима.Карактеристична хемијска својства прелазних метала се огледају у:

вредностима кофицијената електронегативности који се крећу између 1,1 и 2,2

грађењу једињења са различитим оксидационим бројевима

тежњи да граде комплексна једињења.Кофицијенти електронегативности показују да ови метали чине прелаз између најелектронегативнијих метала (главних група) и неметала.

Прелазни метали имају велики индустријски значај јер на њима и њиховим легурама почива металургија. Значајни су и као биогени елементи, а од њих се највише истиче гвожђе.

Савремена гимназија

Савремена гимназија је приватна Кембриџ гимназија која се налази у Београду на општини Врачар. Постоји од 2011. године, а са радом је почела 2015. када је примљена прва генерација ученика. Директор школе је професорка Светлана Белић Малинић. Оснивач школе је LINK group d.o.o..

Сандра Белић

Сандра Белић рођена је 5. октобра 1960. у Београду. Дипломирала је виолончело на универзитету у Бечу са посебним похвалама.Паралелно са студијама на универзитету,Сандра се усавршавала код Данијела Шафрана,Зигфрида Палма и Бориса Пергаменчикова.Наступала је и као солиста са познатим орекстрима.Била је дугогодишњи солиста оркестра Душан Сковран.

2003. године добила је награду од стране Удружења музичких уметника Србије за најбољи наступ у концертној сезони Београда, а затим је 2011. године добила награду за најбољу интерпретацију на Трибини савремене музике у Београду.

Тренутно, Сандра Белић је редовни професор виолончела на Факултету музичке уметности у Београду.

Српски дијалектолошки зборник

Српски дијалектолошки зборник, је часопис Српске академије наука и уметности и Института за српски језик САНУ. Часопис је основао Александар Белић 1905. године.

Српски књижевни гласник

Српски књижевни гласник је један од најзначајнијих српских књижевних часописа. Излазио је у два наврата, у Београду од фебруара 1901. до јула 1914. и у новој серији од септембра 1920 до априла 1941. Публикован је два пута месечно у више књига годишње, тако да су до 1914. изашле 32 књиге у 323 свеске и од 1920. до 1941. 62 књиге у 495 свезака.Часопис је покренуо Богдан Поповић и уз помоћ одбора уређивао га је до 1905, када су уредништво преузели Павле Поповић (1905−06) и Јован Скерлић (1905−1914). Нову серију 1920. покрећу Богдан Поповић и Слободан Јовановић и једно време је уређују, да би се касније уз широки редакцијски одбор, уредници мењали. Између осталих, то су били Светислав Петровић, Миодраг Ибровац, Милан Богдановић, Милан Предић, и Божидар Ковачевић. Часопис кроз 40 година свога излажења остаје један од водећих књижевних часописа у Србији. Највећу заслугу за физиономију часописа имају његови први уредници браћа Поповић и Јован Скерлић, који су и активно сарађивали у њему, окупљајући око себе многе истакнуте писце. Негујући књижевну форму строгог избора прилога, Српски књижевни гласник је успео да оствари и богатство садржаја. У часопису су објављивани прозна дела и поезија најбољих домаћих писаца, избор страних дела са добрим преводима, као и чланци из области друштвених наука, књижевности и уметности које су писали неоспорни познаваоци.

У часопису дебитују и афирмишу се Стеван Сремац са Зоном Замфировом, Петар Кочић својом приповетком Кроз маглу, Бора Станковић Коштаном, Радоје Домановић Страдијом и Краљевићем Марком по други пут међу Србима, Иво Ћипико, Симо Матавуљ, песници Јован Дучић, Милан Ракић, Тин Ујевић, Алекса Шантић, Сима Пандуровић, Милутин Ускоковић Милутин Бојић и други, укључујући и писце из области науке и културе као што су Јован Цвијић, Александар Белић, Јаша Продановић и друге. Јован Скерлић је успео да окупи велики број младих писаца, ван Србије и да часопису да југословенски карактер.

Од 1920. нова редакција уређује часопис у духу грађанског либерализма и естетичких концепција оснивача Богдана Поповића, али пружа могућност да на страницама часописа дођу до изражаја таленти и вредности независно од уметничких струја и групација.

За 20 година излажења нове серије, Српски књижевни гласник има међу својим редовним сарадницима и Иву Андрића, Исидору Секулић, Момчила Настасијевића, Милана Богдановића, Десанку Максимовић, Гвиду Тартаљу, Растка Петровића, Бранка Лазаревића, Богдана Чиплића, Ристу Ратковића, Густава Крклеца, Милоша Црњанског, Бранимира Ћосића и друге.

У току 40 година свога излажења часопис је извршио велики утицај на развој српске књижевности. Престао је да излази 1941. године.

Црнотравски говор

Црнотравски говор припада архаичним говорима штокавског наречја и то сврљишко-заплањском говорном типу, у оквиру призренско-тимочке зоне српског језика, онако како ју је одредио Александар Белић у „Дијалектима источне и јужне Србије“. Захвата не само насеља која су у непосредном окружењу варошице Црна Трава, већ нешто шири појас, пружајући се према насељима Грделичке клисуре у којима доминира јужноморавски говорни тип. Но ни сва села црнотравске општине не припадају овом говору. Источна насеља према граници са Бугарском (Кална, Градска, Преслап, Јабуковик и источни засеоци Дарковца) припадају власинском говору, односно тимочко-лужничкој зони. Црнотравски говор се буквално уклинио између два говорна типа призренско-тимочког дијалекта.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.