Белгија

Белгија (хол. België; франц. Belgique; нем. Belgien), званично Краљевина Белгија (хол. Koninkrijk België; франц. Royaume de Belgique; нем. Königreich Belgien), држава је у западној Европи. Простире се на површини од 30.528 km² и у њој живи нешто више од једанаест милиона становника. Према северу се граничи са Холандијом, према истоку са Немачком, према југоистоку са Луксембургом и према југу са Француском. Према западу има излаз на Северно море.

Белгија је један од оснивача Уједињених нација, Европске уније и НАТО-а. У њој се налази седиште већег броја међународних организација, између осталог Европске уније и НАТО-а.

Смештена на раскршћу германске и романске Европе, Белгија је дом говорника холандског, углавном Фламанаца, који чине око 59% становништва, и говорника француског, углавном Валонаца, који чине 41% становништва. Поред њих постоји и мали број говорника немачког језика у пограничном појасу са Немачком.[2]

Белгија је савезна уставна монархија са парламентарним системом. Подељена је на два региона по језичком принципу: Фландријом на северу у којој доминира фламански тј. холандски језик, и Валонијом на југу у којој преовлађује француски језик. Подручје главног града Брисела је званично двојезично, мада већина тамошњег становништва говори француским језиком.[3] Језичка шароликост и политички сукоби настали услед тога, одразили су се на политичку историју и сложени систем управљања државом.[4]
Подручје Белгије, Холандије и Луксембурга познато је као Ниске земље; некада је област Бенелукса заузимала нешто већу површину него данас. На латинском је ова област знана као Белгика (лат. Belgica), по римској провинцији Галији Белгики (лат. Gallia Belgica), која је обухватала мање-више исто подручје. Од краја Средњег века до 17. столећа, подручје Белгије је било напредан космополитски трговачки и културни центар. Од 16. века до Белгијске револуције 1830, када се Белгија отцепила од Холандије, ово подручје је било поприште бројних битака између европских сила, услед чега је прозвано бојиштем Европе,"[5] што је потврђено у оба светска рата.
Након стицања независности, Белгија се укључила у Индустријску револуцију[6][7] а током 20. века поседовала је бројне колоније у Африци.[8]
Другу половину 20. века обележиле су напетости између говорника холандског и француског језика подстакнуте неравномерним привредним развојем Фландрије и Валоније. Супротстављеност две стране условила је неколико управних реформи и преображај из унитарне у савезну државу у раздобљу од 1970. до 1993. године.

Краљевина Белгија
Koninkrijk België  (холандски)
Royaume de Belgique  (француски)
Königreich Belgien  (немачки)
Крилатица: Јединство ствара снагу
(хол. Eendracht maakt macht)
(франц. L'union fait la force)
(нем. Einigkeit macht stark)
Химна: Песма Брабана
(хол. De Brabançonne)
(франц. La Brabançonne)
(нем. Die Brabançonne)
Положај Белгије
Главни град Брисел
Службени језикхоландски, француски, немачки
Владавина
 — КраљФилип
 — Председник ВладеШарл Мишел
Историја
Независност1830.
Географија
Површина
 — укупно30.528 km2(139)
 — вода (%)6,4
Становништво
 — 2014.[1]11.194.824(75)
 — густина366,71 ст./km2
Економија
ВалутаЕвро1
 — стоти део валутецент
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен.be
Позивни број+32

1 Пре 2002. белгијски франк

Историја

У античком добу Белгију су насељавала различита племена Гала и Келта. По галском племену Белги и сама област је добила име. Од 5. века била је унутар франачке државе, а године 870. већи део Белгије улази у састав Немачке.

Wappers belgian revolution
Епизода белгијске револуције из 1830, Егид Шарл Гистав Ваперс (1834)

Током 15. века територија Белгије се обједињује под вођством Бургунђана. Од 1477. долази под управу династије Хабзбург. Касније је постала наследна територија шпанских Хабзбурговаца, док се северна Низоземска (Холандија) њих ослободила. После Рата за шпанско наслеђе, 1714, Белгија припада Аустрији. У доба Наполеона, крајем 18. века, била је део Француске, а након Бечког конгреса 1815. припојена је Уједињеном Краљевству Низоземске.

Захваљујући француској помоћи, 1830. године подигнут је устанак за сецесију од Холандије (Белгијска револуција), па је независност Белгије уследила наредне године. Тада долази до великог привредног и колонијалног успона (Белгијски Конго у Африци).

У оба светска рата Белгију је окупирала Немачка. После оружане борбе, године 1960. и 1961. Конго и Бурунди су стекли независност од њене колонијалне управе.

Географија

Be-map
Мапа Белгије

Белгија је краљевина у северозападној Европи, у Бенелуксу. Граничи се са Холандијом, Немачком, Луксембургом и Француском и излази на Северно море. Белгија се дели на приобалне низије на северу, централни брдовити део и Арденске планине на југу. Највиши врх са 694 метра је Ботранж.

Геолошке одлике и рељеф

Арденске планине представљају предео старог палеозојског масива. Њихови повлатни слојеви састављени су од млађих седимената. У дубоким речним долинама ових планина, којима су оне рашчлањене, откривена су рудна налазишта. Основно природно богатство државе је квалитетан угаљ чије се залихе налазе у депресијама кроз које теку реке Самбр и Мас. Арденске планине представљају највишу област на територији Белгије (Високи Фен или Фањ 694 m). Оне чине једно стабло (лук) херцинске орогенезе. Од њих према западу (према Северном мору) опада висина у виду степеница.[9]

Клима

Белгија има океанску климу; утицај ваздушних маса са Атлантика јак је у приморју и средишњем делу земље. Зиме су благе и магловите, а лета прохладна са ретким кишама. Средња јануарска температура снижава се од обале (4 °C) према унутрашњости (0 °C у Арденима) док је средња јулска температура највиша у средишњој Белгији (до 22 °C), а најнижа у планинском подручју (14 °C). Годишња количина падавина износи у приморју и средишњем делу 700-900 mm, а у Арденима до 1400 mm.

Реке

Речна мрежа је густа. Све реке припадају сливу Северног мора. Главне су Шелда и Меза. Највиши водостај је зими када у низијском делу реке плаве околно земљиште. Велик је број канала, који осим за пловидбу служе и за наводњавање.

Флора

Под шумом је око 21% површине земље. Природни биљни покров очуван је само у Арденима, који обилују храстовим и буковим шумама, док у низијском делу расту мешовите шуме брезе и храста. Црногоричне шуме настале су најчешће пошумљавањем пустих терена.

Административна подела

Белгија се дели на регионе, провинције и језичке заједнице.

Региони Белгије

Региони Белгије су: Фландрија, Валонија и град Брисел

Flemish Region in Belgium
 Фландрија
Walloon Region in Belgium
 Валонија
Brussels-Capital Region in Belgium
 Брисел

Провинције Белгије

Град Брисел не припада ниједној провинцији.

Belgium location map
Белгијске провинције
Провинција Површина у km² Становништво Главни град
Антверпен (Анверс) 2.867 1.605.167 Антверпен (Анверс)
Западна Фландрија 3.134 1 106 829 Бриж
Источна Фландрија 2.982 1.335.793 Гент (Ган)
Фламански Брабант 2.106 1.037.786 Лувен
Валонски Брабант 1.093 347.423 Вавр
Ено 3.787 1.278.791 Монс
Лијеж 3.862 999.646 Лијеж
Лимбург 2.422 750.435 Хаселт
Луксембург 4.441 232.813 Арлон
Намир 3.365 423.317 Намир

Језичке заједнице Белгије

Белгијске језичке заједнице су:

Vlaamse Gemeenschap in Belgium
Фламанска заједница
(холандски језик)
Communauté française in Belgium
франкофонсказаједница
(француски језик)
Deutschsprachige Gemeinschaft in Belgium
Германофонсказаједница
(немачки језик)

Привреда

Royal Palace in Brussels
Краљевска палата у Бриселу

Белгија висок степен развоја може захвалити повољном географском положају, изузетно развијеној саобраћајној инфраструктури, разноликој индустрији, и развијеној трговини. Индустрија је углавном концентрисана у врло развијеној и богатој регији Фландрији на северу, која је позната и по највећој вредности извоза по глави становника у свету. Белгија је присиљена увозити знатне количине сировина, због недовољног броја природних извора, и извозити велике количине готових производа.

Када се упореди удео извоза и увоза у БДП-у, за Белгију се може рећи да представља једно од најотворенијих привредних држава у Европи, која највише зависи о трговачкој сарадњи са 3 суседне земље: Немачком, Француском и Холандијом. Све то чини Белгију знатно зависном о кретањима на иностраном тржишту. Стопа раста ГДП-а знатно се смањила 2001. године због глобалне економске рецесије.

Структура БДП-а указује да се ради о изузетно развијеној земљи: пољопривреда 2%, индустрија 27%, услуге 71%. Укупни БДП износио је у 2004. години 283,5 милијарди евра, што даје 27.253 евра по становнику. Стопа незапослености износила је у 2004. години износила 7,8%. Стопа раста привреде у 2004. износила је 5,2%, док је инфлација била 1,9%. У услужном сектору ради 74,2 % становника, у индустрији 24,5 %, а у пољопривреди само 2%.

Извоз је за 2004. годину износио 246,4 милијарди евра, а главни извозни партнери су Немачка, Француска, Холандија и Уједињено Краљевство. Главни извозни производи су хемијски и фармацеутски производи, превозна средства, машине и опрема, пластика и гума као и метали.

Увоз у 2004. години износио је 229,5 милијарди евра. Главни увозни партнери су: Холандија, Немачка, Француска, Велика Британија и САД. Главни увозни производи су: хемијски и фармацеутски производи, стројеви и опрема, превозна средства, минерали и драго камење.

Становништво

Castle Arenberg, Katholieke Universiteit Leuven adj
Дворац Аренберг, део Католичког универзитета у Левену
Belgium demography
Демографија

Белгија има 10.379.067 становника у 2006. години. Са 342 становника по km² једна је од најгушће насељених европских држава. Највећа густина становника је у Фламанском дијаманту који чине агломерације Брисела, Гента, Антверпена и Лувена и осталих урбаних средишта попут Лијежа, Шарлроа и Брижа. Више од 97% становника живи у градовима што представља један од највећих постотака урбанизације на свету. Највећи градови су: Брисел (1.006.749 стан.), Антверпен (457.643), Гент (231.769), Шарлроа (201.307), Лијеж (187.218) и Бриж (117.351).

По регијама највише становника у 2005. има Фламанија: 6.043.161, Валонија има 3.395.942 и Брисел 1.006.749. Око 60% становника говори холандским језиком односно фламанским, 32% француским, а 1% немачким. Брисел, који чини 8% становништва је двојезични град: француско-холандски. У почетку, град је био већински холандски, док данас око 80% становника говори француски, 8,5 % холандски, а 10,2 % и једним и другим језиком.

Око 58% становника чине етнички Фламанци, 31% Валонци, а осталих 11% чине имигранти из Италије, Француске, Немачке и Северне Африке. Према вери Белгијанци су већином католици, 75%, док осталих 25% чине муслимани, протестанти, јевреји и атеисти. Очекивана животна доб је 78,77 година. За мушкарце износи 75,59 година, а за жене 82 године.

Највећи градови

 

Извор: 2012
Град Покрајина Популација
Антверпен
Антверпен
Гент
Гент
1. Антверпен Антверпен 502.604 Шарлроа
Шарлроа
Лијеж
Лијеж
2. Гент Источна Фландрија 248.242
3. Шарлроа Ено 203.871
4. Лијеж Лијеж 195.576
5. Брисел Брисел 166.647
6. Схарбек Брисел 127.747
7. Бриж Западна Фландрија 117.170
8. Андерлехт Брисел 111.279
9. Намир Намир 110.096
10. Левен Фламански Брабант 97.656

Култура

У књижевности су заступљене фламанска и француска књижевност. Најпознатији средњовековни књижевници су Филип де Комин и Жан Фроасар. Најпознатији из 19. века су Шарл де Костер, Емил Верхерен и Хендрик Консијенс, а из 20. гроф Морис Метерлинк.

Белгија је земља која је дала велики допринос развоју ликовних уметности. Нарочито су плодни били периоди раног низоземског сликарства (Фламански примитивци), Фламанске ренесансе и барока, као и архитектура романике, готике, ренесансе и барока. Белгија је била један од центара ренесансе у 15. и 16. веку. Најпознатији сликари овог периода су браћа Хуберт и Јан ван Ајк, Хијеронимус Бош, Рохир ван дер Вејден и Питер Бројгел Старији. У доба барока (17. век) истакли су се Петер Паул Рубенс и Антонијус ван Дајк. После 17. века дошло је до стагнације у развоју ликовних уметности, мада је Белгија задржала репутацију у изради врхунских таписерија. У 20. веку најпознатији уметници су Џејмс Енсор, Пол Делво и Рене Маргит. Белгијски архитекта Виктор Хорта је снажно утицао на развој европске архитектуре у 20. веку. Модерну архитектуру Белгије је развио Хенри Клеменс ван де Велде.

Битан део белгијске културе су фестивали. Најпознатији је карневал у Биншу.

Референце

  1. ^ „Национална агенција за статистику” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 8. 3. 2014. Приступљено 29. 5. 2014.
  2. ^ The German-speaking Community at Belgium.be
  3. ^ Leclerc, Jacques (18. 1. 2007). „Belgique • België • Belgien—Région de Bruxelles-Capitale • Brussels Hoofdstedelijk Gewest”. L'aménagement linguistique dans le monde. Host: Trésor de la langue française au Québec (TLFQ), Université Laval, Quebec. Архивирано из оригинала на датум 9. 6. 2007. Приступљено 12. 11. 2015.
  4. ^ Morris, Chris (13. 5. 2005). „Language dispute divides Belgium”. BBC News. Приступљено 23. 11. 2015.
  5. ^ Haß, Torsten (17. 2. 2003). „Rezension zu (Review of) Cook, Bernard: Belgium. A History. [[Special:BookSources/978-0-8204-5824-3|ISBN 978-0-8204-5824-3]].[[Категорија:Cite book]]”. Архивирано из оригинала на датум 9. 6. 2007. Приступљено 23. 11. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  6. ^ Fitzmaurice, John (1996). „New Order? International models of peace and reconciliation—Diversity and civil society”. Democratic Dialogue Northern Ireland's first think tank, Belfast, Northern Ireland, UK. Приступљено 23. 11. 2015.
  7. ^ „Belgium country profile”. EUbusiness, Richmond, UK. 27. 8. 2006. Приступљено 23. 11. 2015.
  8. ^ Karl, Farah; Stoneking, James (1999). „Chapter 27. The Age of Imperialism (Section 2. The Partition of Africa)” (PDF). World History II. Appomattox Regional Governor's School (History Department), Petersburg, Virginia, USA. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 9. 2007. Приступљено 23. 11. 2015.
  9. ^ Давидовић, Раде. Регионална географија - књига II.

Спољашње везе

.be

.be је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Белгију. Активиран је 1989. године. Првобитно је био администрован од стране Пјера Вербаетена са Католичког универзитета у Лувену, а од 2000. године администрацију овог НИДа преузима DNS Belgium.

У новембру 2005. године објављено је да ће све нове регистрације домена бити бесплатне до почетка 2006. године, уз ограничен број регистрација за сваког појединца. Ова акција је била веома популарна, па је тако већ првог дана промције било регистровано 17.000 имена домена.

Регистрација се обавља директно на другом нивоу. Једина званична катеогрија трећег нивоа је .ac.be који је намењен за академске институције, али с обзиром да значајније Белгијске академске интитуције од 2005. године више не корсте ову поткатегорију може се рећи да она више није у значајној употреби.

Предузеће Arta NV[3] је купило поткатегорије com.be, co.be, ap.be и xa.be и оно врши продају домена на трећем нивоу.

Укупан број регистрованих имена домена (2006.) је више од 545.000 (са незваничним, приватним, поткатегоријама тећег нивоа преко 1.000.000).

Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Белгија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас и пријавила је седамнаест учесника (11 мушкараца и 6 жена) који је требало да се такмиче у девет тркачких, једној техничкој дисциплини и два вишебоја. Такмичари Арно Дестат (пријављен за трку 4 х 400 м), Adrien Deghelt (пријављен за трку 110 м препоне), Hans van Alphen (пријављен за десетобој) и Тија Хелебаут (пријављена за скок увис) нису на стартним листама па је тако број учесника 13 од тога 8 мушкараца и 5 жена. На овом првенству Белгија није освојила ниједну медаљу, али је остварила један национални рекорд сезоне, шест личних рекорда и три лична рекорда сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Белгија је са 2 учесника у финалу била 29. са 9 бодова.

Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Белгија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Белгије представљало је 18 учесника (13 мушкараца и 5 жена) у 15 (10 мушких и 5 женских) дисциплина. , На овом првенству Белгија је по броју освојених медаља делила 25. место са 1 освојеном медаљом (сребрна). Поред медаље, Белгијски такмичари оборили су два национална и четири лична рекорда, остварили један најбољи национални резултат сезоне и тринаест најбољих личних резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Белгија је са 2 учесника у финалу делила 29. место са 11 бодова.

Белгија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Белгија је учествовала на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Белгије представљало је 18 учесника (13 мушкараца и 5 жена) у 15 (10 мушких и 5 женских) дисциплина. , На овом првенству Белгија је по броју освојених медаља делила 23. место са 1 освојеном медаљом (златна). Поред медаље, Белгијски такмичари оборили су два национална и четири лична рекорда, остварили један најбољи национални резултат сезоне и тринаест најбољих личних резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Белгија је са 2 учесника у финалу делила 33. место са 13 бодова.

Белгија на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Белгија је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта. четрнаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Белгије представљало је троје такмичара (1 мушкарац и 2 жене), који су се такмичили у три дисциплине.

На овом првенству Белгија није освојила ниједну медаљу. Остварен је један лични рекорд сезоне (Елине Берингс).

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Белгија је са три учесника у финалу заузела 21. место са 12 бодова.

Белгија на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Белгија је учествовала на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта петнаести пут, односно на свим првенствима до данас. Репрезентацију Белгије представљало је четири такмичара (1 мушкарац и 3 жена), који су се такмичили у три дисциплине. , На овом првенству Белгија је по броју освојених медаља делила 26. место са освојеном једном медаљом (бронзана). Поред тога оборен један национални, три лична и три лична рекорда сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Белгија је са 2 учесника у финалу делила 26. место са 7 бодова.

Белгија на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Белгија је на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду (САД) од 17. до 20. марта учествовала шеснаести пут, односно учествовала је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Белгије представљало је четири такмичара, који су се такмичили у штафети 4х400 м. , На овом првенству Белгија није освојила ни једну медаљу. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Белгија је са 4 учесника (штафета) у финалу делила 40. место са 3 бодова.

Белгија на избору за Песму Евровизије

Белгија је до сада учествовала 61 пут, прескочивши такмичења 1994., 1997. и 2001. године. Прву и за сада једину победу Белгије, остварила је тада 13-огодишња Сандра Ким на Песми Евровизије 1986. године.

Од увођења полуфинала 2004., Белгија је финале видела само 2004., 2010., 2013., 2015. ,2016. и 2017. године.

Белгија на олимпијским играма

Белгија се први пут појавила на Олимпијским играма 1900. године, које су биле друге по реду олимпијске игре модерног доба. На следећим олимпијским играма одржаним 1904. године Белгија није учествовала али од тада Белгија није пропустила ни једне наредне Летње олимпијске игре.

На Зимским олимпијским играма Белгија је први пут учествовала 1924. године. Белгија од тада није учествовала само на Зимским олимпијским играма одржаним 1960. и 1968. године док је на свим осталим имала представника.

Белгија је била једанпут домаћин олимпијских игара:

Летње олимпијске игре 1920. у АнтверпенуБелгијски олимпијци су закључно са 2018. годином освојили 154 медаља на олимпијадама, 148 на летњим и 6 на зимским играма.

Национални олимпијски комитет Белгије (Belgisch Olympisch en Interfederaal Comité) је основан и признат од стране МОКа 1906. године.

Европско првенство у фудбалу

Европско првенство у фудбалу (енгл. UEFA European Championship) је најважније међународно фудбалско такмичење репрезентација европских држава, чланица УЕФА-е. Одржава се сваке четири године од 1960. Изворно се звао Куп европских нација (енгл. UEFA European Nations Cup), а такмичење је 1968. године променило назив у Европско првенство у фудбалу.

До 1976. на завршном турниру су учествовале само четири репрезентације, од 1980. број се повећао на осам, 1996. на шеснаест учесника, а од 2016. на завршном турниру су учествовале 24 репрезентације.

Летње олимпијске игре 1920.

VII олимпијске игре одржане су у Антверпену, граду у Белгији. Одлука о домаћину донесена је на конгресу МОК 1919. године, а преостала два кандидата су били градови Амстердам и Лион.

Односи Србије и Белгије

Односи Србије и Белгије су инострани односи Републике Србије и Краљевине Белгије.

Светско првенство у фудбалу 1986.

Светско првенство у фудбалу 1986. је било 13. светско фудбалско првенство које се одржало у Мексику од 31. маја до 29. јуна 1986. године. Титулу је освојила Аргентина победивши репрезентацију Западне Немачке са 3:2. Репрезентација Француска је освојила треће, а Белгија четврто место. Дебитанти на Светским првенствима су биле репрезентације Канаде, Данске и Ирака.

На Светском првенству 1986. појавио се феномен назван „мексички талас”, који се јавља при великим спортским догађајима приликом којих публика на стадиону кружно (у смеру казаљке на сату) устаје уздигнутих руку и поново седа, популаризован је широм света након овог турнира.Најбољим играчем првенства проглашен је Аргентинац Дијего Марадона, док је најбољи стрелац био Енглез Гари Линекер са 6 постигнутих голова.

Светско првенство у фудбалу 2014.

Светско првенство у фудбалу 2014. (службени назив: 2014 FIFA World Cup Brasil) је 20. светско фудбалско првенство које се одржало у Бразилу. Првенство се одржало од 12. јуна 2014. до 13. јула 2014.

Бразил је по други пут био домаћин светског првенства, након Светског првенства 1950. Бразил је, поред Мексика, Италије, Француске и Немачке, пета држава која је била домаћин светског првенства два пута.

Титулу светског првака је по четврти пут освојила репрезентација Немачке, савладавши у финалу репрезентацију Аргентине. Треће место освојила је репрезентација Холандије која је у утакмици за треће место савладала домаћина Бразил резултатом 3-0.

Светско првенство у фудбалу 2018.

Светско првенство у фудбалу 2018. (службени назив: 2018 FIFA World Cup Russia™) је 21. светско фудбалско првенство, које је одржано у Русији од 14. јуна до 15. јула 2018. године. На првенству су учествовале 32 репрезентације из 5 конфедерација. Финале је одржано на Стадиону Лужники у Москви.Светско првенство први пут је одржано у источној Европи. Титулу светског првака по други пут освојила је Француска, савладавши у финалу Хрватску. Белгија је остварила највећи успех у историји, освајањем трећег места након победе против Енглеске.

Службени језик

Службени језик је језик изричито одређен као такав у уставу неке земље, државе или територије. (Према овој дефиницији, државе и подручја без устава немају службени језик.)

Половина земаља света има службене језике. Неке земље имају само један, нпр. Албанија, Француска (иако Француска има више домородачких језика), Немачка и Литванија. Неке имају више службених језика, нпр. Белорусија, Белгија, Канада, Финска, Авганистан, Парагвај, Боливија, Индија, Швајцарска и Јужна Африка.

У неким земљама, као што су Ирак, Италија и Шпанија, постоји службени језик за целу државу, али други језици деле службени статус у неким важним регијама. Неке земље, као што су Сједињене Државе, немају службени језик, али поједине савезне државе имају службене језике. Коначно, неке земље уопште немају службени језик, нпр. Аустралија, Еритреја, Луксембург и Тувалу.

Због колонијализма и неоколонијализма, Филипини и неке афричке земље имају службени и школски језик (француски језик или енглески језик) који није ни национални ни најраширенији језик. С друге стране, због национализма, Ирска користи ирски језик као државни и први службени језик, иако га говори мали део становништва.

У неким земљама, питање који језик треба користити у којим контекстима представља велик политички проблем.

УЕФА

Унија европских фудбалских асоцијација (енгл. Union of European Football Associations), скраћено УЕФА (енгл. UEFA), је организација која представља административни и контролни орган европског фудбала. Заступа европске националне фудбалске савезе, организује девет репрезентативних и четири клупска такмичења у Европи (где су укључене све европске земље уз додатак Турске, Израела, Грузије, Јерменије, Азербејџана и Казахстана), контролише новчане награде, правила и медијска права везана за та такмичења. УЕФА је једна од шест континенталних конфедералних јединица светске фудбалске организације.

Када је реч о богатству и утицају на светски фудбал, УЕФА је убедљиво најјача континентална организација. Готово сви најбољи играчи света играју у европским лигама због високих плата које им пружају најбогатији фудбалски клубови, нарочито у лигама Енглеске, Италије, Шпаније и Немачке. Многе од најјачих националних селекција света су чланице УЕФЕ. Од укупно 32 места на светском фудбалском првенству у Немачкој 2006., 14 је припадло репрезентацијама чланицама УЕФЕ.

УЕФА је основана 15. јуна 1954. године у Базелу, Швајцарска као последица разговора фудбалских савеза Француске, Италије и Белгије. Седиште организације је било у Паризу до 1959. када су се преселили у Берн. Анри Делона је био први генерални секретар, а Еб Шварц председник. Административни центар је, од 1995. у Ниону у Швајцарској. У почетку се састојала од 29 националних савеза, данас се тај број попео на 55.

Данашњи председник УЕФЕ је Словенац Александар Чеферин.

УЕФА, као представник националних фудбалских савеза, је у више наврата долазила у сукоб са Европском комисијом. Од 1990. године, правила издавања телевизијских права, а посебно међународних трансфера играча (Босманова пресуда) су претрпјела велике измене, да се не би косиле са европским правом.

УЕФА Лига Европе

УЕФА Лига Европе (енгл. UEFA Europa League; скраћено УЛЕ; позната још као Лига Европе, скраћено ЛЕ) је најмасовније фудбалско такмичење у Европи организовано под окриљем УЕФА. После многобројних реформи, увођења и укидања појединих такмичења, данас је Лига Европе после Лиге шампиона најважније такмичење за европске клубове. Клубови се квалификују преко њихових пласмана у својој домаћој лиги и у домаћем купу.

Од настанка 1971. до 2009. такмичење је носило назив Куп УЕФА (енгл. UEFA Cup).

Фудбалска репрезентација Белгије

Фудбалска репрезентација Белгије национални је фудбалски тим који представља Белгију на међународним такмичењима, под контролом је Фудбалског савеза Белгије. Утакмице као домаћин игра на Краљ Бодуен стадиону у Бриселу.

Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.