Беда Поштовани

Беда Поштовани (лат. Beda Venerabilis; 672-735) познат и као Свети Бид је био енглески теолог и историчар, писац многобројних историјских и природнонаучних дела и један од најобразованијих људи западне Европе свог времена.

Беда Поштовани
Nuremberg Chronicle Venerable Bede
Датум рођења673.
Место рођењаНортамбрија
Датум смрти26. мај 734.
Место смртиЏероу

Биографија

The Venerable Bede translates John 1902
Беда Поштовани

Беда се родио на имању манастира Џероу у Енглеској, где је и стекао образовање, а касније постао и опат. Ту и у суседном бенедиктанском манастиру Вермут је провео читав живот. Посвећено се борио против ирских монаха у Енглеској који су се опирали утицају Рима и успостављања римске црквене хијерархије на том простору.

Дела

Beda - De natura rerum, 1529 - 4784142
De natura rerum, 1529

Као плод његовог рада на том пољу, 731. године настало је дело „Historia ecclesiastica gentis anglorum“ („Црквена историја енглеског народа“) у пет књига. Делу недостаје једна мисао водиља, јер оно садржи најразличитија обавештења из црквене историје која су груписана по хронолошком реду. Беда је користио све изворе који су му били доступни, а писао је живо, трезвено и тачно. Дело сведочи о културном нивоу Енглеске у 7. и 8. веку. Као допуна му служи књижица „Vita beatorum abbatum Wiremuthensium et Girvensium“ („Живот блажених опата манастира Вермут и Џероу“). То су биографије четири опата манастира у којима је Беда живео.

Бедино друго значајно дело је „Chronicon de sex aetatibus mundi“ („Хроника о шест доба света“). Посебан део ове хронике бави се рачунањем времена и носи назив „De temporum ratione“ („О смислу времена“). Састављен је 727. године. Сама хроника је компилативног карактера и прерађује раније писце. Као додатак, овој хроници припада и један мартирологиј (спис о свецима мученицима). Сем историјских, Беда је писао и дела из области математике, астрономије и других природних наука, као и дела из области музике.

Млада Земља

Млада Земља је скуп креационистичких хипотеза које заступају став да су небеса, Земља и сав живот на Земљи створени директним радњама аврамског Бога током релативно кратког времена, негде пре између 5.700 и 10.000 година. Његови следбеници су хришћани и Јевреји који верују да је Бог створио Земљу за шест дана, буквално схватајући стварање света по Библији као основу за своја веровања.Научни консензус, који је изјавом из 2006. подржало 68 националних и међународних академија наука, је доказима подупрта чињеница да је свемир настао пре 13 милијарди година, да је Земља настала пре око 4,5 милијарди година, док се живот појавио пре најмање 2,5 милијарди година.

Многи креационисти младе Земље су активни у развоју научног креационизма, подухвата који сматра да се догађаји повезани са натприродним стварањем могу доказати и моделовати кроз научни метод. Научни креационизам се сматра ненаучним и у концепцији и методологији.Највећи број креациониста који верују да је Земља створена пре пар хиљада година се налази у Сједињеним Државама. Између 40-50% одраслих верује у идеју младе Земље, у зависности од анкета. Према Галуповој анкети из децембра 2010, око 40% Американаца верује у идеју младе Земље, од тога 52% међу републиканцима и 34% међу демократама. Проценат опада са повећањем степена образованости—само 22% учесника анкете који су завршили факултет је веровало у поређењу са 47% оних који су имали средњу школу или још мањи степен образовања.

Модел равне Земље

Модел равне Земље је уверење да Земља има облик равни или диска са сводом у облику куполе. Многе древне културе су развиле концепције о равној Земљи, укључујући и Грчку до класичног периода, блискоисточне цивилизације бронзаног и гвозденог доба до хеленистичког периода, у Индији до периода Гупта царства и у Кини све до 17. века.

Парадигма сферне Земље је развијена у грчкој астрономије, почевши од Питагоре (6. век п. н. е.), иако је већина пресократоваца и даље веровала да је Земља равна. Аристотел је прихватио сферични облик Земље на емпиријским основама око 330. п. н. е., а знање о сферном облику Земље се од тада постепено ширило изван хеленистичког света.

Заблуда да су образовани Европљани у време Колумба веровали да је земља равна, и да су његова путовања побила та уверења, се назива „Мит о равној Земљи". Британско Историјско удружење је 1945. ту заблуду ставило на друго место међу 20 најчешћих заблуда у историји.

Рачунање датума Ускрса

Рачунање датума Ускрса је начин одређивања датума покретног хришћанског празника ускрса. На западу се означава речју computus, што је латински израз за термин рачунање. Овај назив хришћанска црква употребљава још од раног средњег века.

Према канонском правилу, Ускрс се слави прве недеље након четрнаестог дана лунарног месеца (што одговара пуном месецу) који пада на 21. март или после њега (номинално на дан пролећне равнодневнице). Да би одредиле тачан датум празника, хришћанске цркве су изабрале метод дефинисања израчунатог „црквеног“ пуног месеца, уместо да одреде датум посматрањем месеца, као што су у то време чинили Јевреји.

Датуми православног ускрса обично падају између 4. априла и 5. маја.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.