Бегеј

Бегеј (рум. Bega, мађ. Béga) је река у Румунији и Србији.

Извире у планинама Појана Руска (Poiana Ruscă), које су део Карпата. Тече кроз румунске градове Фађет и Темишвар а у Србији кроз села Српски Итебеј, Нови Итебеј, Торак, Житиште, кроз град Зрењанин затим кроз села Ечка, Стајићево и Перлез.

Бегеј се улива у Тису код Титела.

Дужина Бегеја износи 254 km а од тога кроз Србију тече 75 km.

Bega
Бегеј
Begej River in Zrenjanin 2
Опште информације
Дужина256 km
Басен2.870 km2
Пр. проток13 ​m3s
Водоток
ИзворПланине Појана Руска (Рум.:Poiana Ruscă); Румунија
УшћеТиса код Титела
Географске карактеристике
Држава/е Румунија,  Србија
ПритокеBega Luncanilor River, Bega Veche River, Galațca River, Temeșiț River, Coșteiu-Chizătău Canal, Nieregiș River, Șopot River, Gherteamoș River, Miniș River, Bălășina River, Hezeriș River, Bistra Orășenilor River, Timișel River, Bucovăț River, Bega Poieni River, Behela River, Bunea River, Chizdia River, Cladova River, Fântâneaua Rece River, Fădimac River, Gladna River, Homojdia River, Icui River, Mociur River, Năndrăneasca River, Potoc-Remetea River, Pârâul Carpenului, Rastova River, Vale River, Vădana River, Zidileasca River, Zopana River

Прошлост

Бегеј је каналисан - регулисан за пловидбу, па су се извозници њиме много користили између два светска рата.[1] Пристаниште у Великом Бечкереку се налазило код зграде "Капетаније".

Почетком априла 1937. године набујали Бечеј, услед успора који је створила високи ниво Тисе, је поплавио град Велики Бечкерек. Највише је страдало насеље Берберско, где је једна кућа пала.[2]

Види још

Референце

  1. ^ "Тежак", Београд 1930.
  2. ^ "Време", Београд 3. април 1937.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Спољашње везе

Јанков Мост

Јанков Мост (рум. Iancăid) је насеље града Зрењанина у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 530 становника.

Место је добило име по хероју хришћанско-турских ратова из 15. века, Сибињанин Јанку (на мађарском Јанош Хуњади), а мост отуда што је село окружено рекама и мостовима.

Банат

Банат је географски регион, административно подељен између Србије, Румуније и Мађарске. Историјска престоница Баната је Темишвар, који се данас налази у Румунији. Српски део Баната је углавном лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док југозападни део Баната (познат као Панчевачки рит) административно припада Београдској општини Палилула. На територији Војводине, Банат је административно подељен на три округа: Севернобанатски, Средњобанатски и Јужнобанатски. Највећи град српског Баната је Зрењанин (76.511 становника по попису из 2011. године).

Бело језеро (Србија)

Бело језеро је једно од четири велика флувијална језера на која у највећој мјери отпада површина Ечанских рибњака. Налази се у Банату, југозападно од Ечке, тј. јужно од Зрењанина. Језеро лежи између река Тисе и Бегеј, од којег је одјељено насипом. Насипом је одвојено и од Специјалног резервата природе Стари Бегеј-Царска бара.

Површина језера износи 5,4 km², док средња дубина износи 1,33 m. Услијед високих љетних температура интензивно је испаравање. Вертикална и хоризонтална кретања воде слабо су изражена па не постоји мијешање вода што доводи до изражене температурне слојевитости.Бело језеро богато је рибом. Као рибњак 1762. почео га је први корисити Шандор Шомођи.

Војвођанска фудбалска лига Исток

Војвођанска фудбалска лига Исток је једна од укупно једанаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине када су уместо дотадашњих Војвођанске лиге Запад и Војвођанске лиге Исток настале три зоне — Банатска, Бачка и Новосадско-сремска. Пред почетак сезоне 2016/17. Банатска зона добила је садашње име Војвођанска фудбалска лига Исток. Виши степен такмичења је Српска лига Војводина, а нижи су ПФЛ Зрењанин и ПФЛ Панчево. Првак лиге иде директно у Српску лигу Војводина.

Лига је укинута 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза Војводине заједно са Војвођанском лигом Запад, а уместо њих настале су три зоне - Банатска, Бачка и Новосадско-сремска.

Војвођанска фудбалска лига Исток 2019/20.

Војвођанска фудбалска лига Исток у сезони 2019/20. је једна од једанаест Зонских лига у фудбалу, које су четврти степен фудбалских такмичења у Србији. Лига броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Српска лига Војводина, а нижи ПФЛ Панчево и ПФЛ Зрењанин.

Грб Суботице

Грб града Суботица је исти као историјски грб од 1. маја 1779., када је Суботица добила статус слободног краљевског града, под новим именом: Maria Theresienstadt. Грб је у савременој употреби од 1997. године.

Житиште

Житиште је градско насеље у Србији, у општини Житиште, у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2903 становника.

Зрењанин

Зрењанин је град у Србији, седиште Средњобанатског округа и значајан индустријски центар Баната и Војводине. Зрењанин је, по површини територије која му административно припада (1.326 km²), највећи град у Аутономној покрајини Војводини и други у Републици Србији.Према попису из 2011. године у Зрењанину живи 76.511 становника, што га чини највећим градом у српском делу Баната, и трећим у Војводини после Новог Сада и Суботице.

Канал Дунав—Тиса—Дунав

Хидросистем Дунав—Тиса—Дунав (ДТД) је јединствена каналска мрежа која повезује токове река Дунава и Тисе кроз Војводину и представља хидротехнички систем за одводњавање унутрашњих вода, наводњавање, одбрану од поплава, снабдевање водом, одвођење употребљених вода, пловидбу, туризам, рибарство и узгој шуме.

Хидросистем ДТД са природним и делимично реконструисаним водотоцима има 960 km, од чега је пловно 600 km. Својом мрежом повезује 80 војвођанских насеља, а у оквиру система постоје 23 уставе, пет сигурносних устава, затим 15 бродских преводница и још пет које нису више у функцији, пет великих црпних станица и 86 мостова (64 друмска, 21 железнички и један пешачки).

Мала Америка (Зрењанин)

Мала Америка је део Зрењанина који се налази у самом центру града. Насеље је настало на речном полуострву које се формирало на реци Бегеј. Порекло имена насеља није потпуно утврђено, а најраније се помиње крајем 19. века као „Америчко насеље“ (мађ. Amerikai városrész). Званично, име „Мала Америка“ се односи на МЗ „Стевица Јовановић“.

Општина Сакалаз

Општина Сакалаз (рум. Săcălaz) је сеоска општина у округу Тимиш у западној Румунији. Општина је значајна по присутној српској националној мањини у Румунији, која је данас малобројна, али и даље присутна (2,5% становништва).

Општина Санмихају Роман

Општина Санмихају Роман (рум. Jebel) је сеоска општина и насеље у округу Тимиш у западној Румунији. Општина је близу града Темишвара и део његовог приградског подручја.

Општина Ченеј

Општина Ченеј (рум. Comuna Cenei) је општина у округу Тимиш у западној Румунији. Општина је значајна по присутној српској националној мањини у Румунији, која је данас малобројнија него пре.

Општина Ченеј се налази у источном, румунском Банату и близу је границе са Србијом. Равничарског је карактера и кроз њу протиче Бегеј.

Списак канала у Србији

Ово је списак канала у Србији.

Бегеј

Бегеј (Бега)

Беланош-Расова-Велики канал

Бели канал

Бенски канал

Бук

Велика бара

Велики Бегеј

Велики канал (×6)

Велики канал (Каљов-бара)

Врањ

Галовица

Голубиначки канал

Грбави рукав

Дудовски канал (Римски канал)

Дунав—Тиса—Дунав

Ђукошин канал

Затока

Зидински канал

Златица

Јарчина

Јегричка

Канал

Канал Лукавица-Пештан

Караш

Кикиндски канал

Кишвара (Бук)

Криваја

Кувалов канал (Багерски канал)

Мали канал

Мали Тамиш-Рогозница

Михаљевачки канал

Нови канал

Петрац

Рибник

Рокошки

Руменачки канал

Стари Бегеј

Угриновачки канал

Шозов канал

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Темишвар

Темишвар (рум. Timișoara, IPA /timiˈʃo̯ara/ Timisoara.ogg (Тимишоара), мађ. Temesvár, нем. Temeswar) град је у Румунији. Највећи је град Баната, лежи на реци Бегеј и седиште је округа Тамиш. Са 319.279 становника Темишвар је трећи град по величини у Румунији, а такође је познат као и културни, образовни и трговачки центар западне Румуније.Темишвар је и највећи културно-историјски центар Срба у Румунији. Највише српског живља окупљено је управо у Темишвару, где иначе постоје многе културне установе које их зближавају. У Темишвару се налази седиште Епархије темишварске Српске православне цркве, као и Савеза Срба у Румунији, а такође се овде издаје и српски недељник „Наша реч“.

Град се назива и „Малим Бечом“, јер је веома дуго био под Хабзбурговцима, и његово средиште својом архитектуром и амбијентима подсећа на стари део Беча.

Тиса

Тиса (мађ. Tisza, укр. Тиса, сл. и рум. Tisa и нем. Theiß) је река у средњој Европи и најдужа притока Дунава. Протиче кроз Панонску низију. Извире у Украјини, на Карпатима у области Буковина, и даље пролази кроз Мађарску, Румунију, Словачку и Србију. Улива се у Дунав насупрот Старог Сланкамена.

Тиса је дугачка 1.358 km, а површина развођа износи 157.186 km².

У Војводини Тиса дели Бачку (десна обала) и Банат (лева обала).

Највећа притока Тисе је Муреш, а затим следе Бегеј, Бодрог, Златица, Кереш, Самош, Шајо, Киреш, Чикер и Јегричка.

Тиса је пловна на дужини од 532 km.

Дужина Тисе кроз Србију износи 164 km.

Велики и Мали бачки канал повезују Тису са Дунавом, а Бегејски канал са Тамишем.

Значајнији градови на Тиси су: Токај, Солнок, Чонград, Сегедин, Сента и Бечеј.

Царска бара

Специјални резерват природе "Царска бара" је резерват природе који лежи између три града: Београда, Новог Сада и Зрењанина, у међуречју Тисе и Бегеја. До ње се може доћи када се на 17 km из Зрењанина према Београду скрене десно преко Бегеја.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.