Бањска епархија

Бањска епархија (односно Ибарска епархија или Звечанска епархија) је била епархија средњовековне Српске архиепископије, која је постојала у другој половини 13. и на почетку 14. века.[1]

Banjska monastery-2010-1
Манастир Бањска, катедрални манастир Бањске епархије

Историја

Бањска епархија се у изворима помиње и као Ибарска епархија, јер се простирала у сливу те реке, односно као Звечанска епархија по имену града Звечана.[2] Седиште бањског епископа, било је Манастиру Бањска (Храм Светог Стефана) на ушћу Бањске реке у Ибар, близу Косовске Митровице.

Основана је средином 13. века. Од њених архијереја најзначајнији је епископ Данило, потоњи архиепископ српски и чувени писац и биограф, који је на њену управу дошао 1312. или 1313. године. После одласка епископа Данила у Хиландар, краљ Милутин је престони манастир Бањске епархије претворио у повлашћену игуманију и Светостефанском или Бањском хрисовуљом обдарио своју задужбину великим властелинством са преко 80 села и одредио је за своју гробницу. После смрти краља Милутина (1321) Данило је пренео његово тело из Неродимља и сахранио га у тој гробници.

Истим именом се понекад називала и епархија у Бањи код Велбужда {потоња Ћустендилска епархија}. Средњовековна српска Дабарска епархија се у историографији такође понекад назива и "бањском" по свом седишту у манастиру Светог Николе у Бањи на реци Лиму у Дабру.

Види још

Референце

  1. ^ Јањић 2009, стр. 103-114.
  2. ^ Јањић 2014, стр. 147-162.

Литература

Бањска

Бањска може значити:

Манастир Бањска, манастир Српске православне цркве

Бањска епархија, епархија Српске архиепископијеили:

Бањска (Звечан), насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Србија

Бањска (Вучитрн), насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Србијаили:Бањска Река, насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Србијаили:

Бањска река, река у Србији, притока Топлице

Епархија рашко-призренска

Епархија рашко-призренска или Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Теодосије (Шибалић), а седиште епархије се налази у Призрену. Број верника ове епархије је у опадању због политичких притисака и дешавања која су довела до исељавања српског становниптва.

Манастир Бањска

Манастир Бањска припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве који се налази код Звечана у северном делу Косова и Метохије. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Рашка епархија

Рашка епархија је древна српска православна епархија, која је постојала од почетка 11. до почетка 19. века. Средишња област ове епархије налазила се у Рашкој жупи, на простору око Старог Раса. Рашка епископија је првобитно била у саставу Охридске архиепископије, а почевши од 1219. године њено подручје се налазило у саставу новоустанвљене српске аутокефалне Жичке архиепископије и потоње Пећке патријаршије. У раздобљу од 1557. до 1766. године, била је једна од најзначајнијих епархија у саставу обновљене Српске патријаршије, а тадашњи рашки јерарси су носили почасни наслов митрополита. Поједини рашки митрополити су бирани и на положај српског патријарха. Након укидања Пећке патријаршије (1766), Рашка епархија је потпала под управу Цариградске патријаршије, која је 1808. године ову епархију спојила са Призренском епархијом, чиме је створена обједињена Рашко-призренска епархија.

Српска архиепископија

Српска архиепископија, односно Жичка архиепископија, а потом Пећка архиепископија, назив је за прву аутокефалну (самосталну) архиепископију у средњовековним српским земљама, која је постојала у раздобљу од 1219. до 1346. године. Стварањем ове архиепископије, која је установљена заслугом првог српског архиепископа Светог Саве, означена је прекретница у историјском развоју Српске православне цркве, која је стицањем аутокефалности постала равноправна са осталим помесним црквама. Прво архиепископско седиште било је у Жичком манастиру (одатле долази назив Жичка архиепископија), а потом је пренето у Пећки манастир (одатле долази назив Пећка архиепископија). Српска архиепископија је 1346. године уздигнута на степен патријаршије, чиме је означен почетак новог раздобља у историји Српске православне цркве.

Тијела и органи
Установе
Епархије
Охридска
архиепископија
Органски дијелови
Раније црквено
уређење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.